Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Српска православна црква Светог апостола и јеванђелисту Луку прославља 31. октобра по грегоријанском календару.
Цео упоредни текст44 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 7 реченица, само Република
СВЕТИ ЛУКА ИЛИ НОЋ ВЕШТИЦА: Срби се деле на два табора, шта ви славите?
Бундеве, маске или славски колач?
Док једни 31. октобра припремају костиме, маске и издубљене бундеве за Ноћ вештица, други обележавају Светог апостола и јеванђелисту Луку, познатог и као Лучиндан, једну од честих крсних слава у Србији.
Поклапање ова два празника сваке године поново покреће полемику о традицији, вери и прихватању обичаја из других култура.
За једне је Ноћ вештица прилика за забаву, дружење и креативне костиме, док други сматрају да би у Србији предност требало дати домаћој традицији и православним празницима.
Ипак, ова два датума имају потпуно различито порекло и значење.
Свети Лука - Лучиндан и обичаји у Србији
Српска православна црква Светог апостола и јеванђелисту Луку прославља 31. октобра по грегоријанском календару.
Још 37 реченица које преноси само по један медиј
Свети Лука био је писац Јеванђеља по Луки и Дела апостолских, а у хришћанском предању помиње се и као лекар и иконописац.
Лучиндан је за бројне породице у Србији крсна слава која се обележава уз славску свећу, колач, жито, вино, молитву и окупљање породице и пријатеља.
У средишту празника су вера, заједништво и поштовање светитеља.
У народној традицији овај дан повезује се и са доласком зиме, о чему сведоче познате изреке: "Иде Лука, ето вука" и "Свети Лука, снег до кука".
У појединим крајевима постоје и обичаји везани за заштиту стоке и домаћинства.
Ноћ вештица: Маске, бундеве и трик или посластица
Ноћ вештица, односно Халлоwеен, обележава се сваке године 31. октобра, а највише је заступљена у Сједињеним Америчким Државама и другим земљама англосаксонске традиције.
Њени корени повезују се са древним келтским празником Самхаин, којим је означаван крај жетве и почетак хладнијег дела године.
Временом су се ти обичаји повезали са западним хришћанским празником Свих светих, који се обележава 1. новембра.
Данас су најпознатији симболи Ноћи вештица издубљене бундеве, костими вештица, вампира и духова, као и украшавање кућа у сабласном стилу.
Један од најпознатијих обичаја је "трик или посластица", када деца маскирана у различите ликове обилазе куће и траже слаткише.
Организују се и тематске журке, а просторије и храна украшавају се мотивима карактеристичним за овај празник.
Буди део Република заједнице.
Реч је о великом светитељу, заштитнику лекара, болесних и уметника, а за многе породице широм Србије ово је крсна слава и дан посебног духовног сабрања.
Петак, 30. октобар, за домаћине који славе Светог Луку представља дан припреме славске трпезе, али је у народној традицији крај октобра имао и много шире значење
У нашој богатој народној традицији, Лучиндан заузима специфично место јер означава преломни тренутак године, дан када јесен дефинитивно уступа место зими.
За овај датум везују се древни, понегде већ заборављени обичаји и веровања који су генерацијама штитили сеоска домаћинства од несреће, болести и звери.
"Иде Лука, ето вука": Зашто су торови опасивани концем
У старој Србији Лучиндан је био дан када су домаћини предузимали посебне мере како би заштитили своје имање и стоку.
Будући да су са хладним данима гладни вукови силазили ближе селима, настала је позната изрека: "Иде Лука, ето вука".
Један од најнеобичнијих обреда који се задржао у предању јесте опасивање торова концем.
Домаћини би пре сванућа црвеним или вуненим концем опасивали ограде око оваца и говеда, верујући да тиме праве непробојну магијску баријеру коју звери и зли духови не могу да пређу.
Веровало се да овај ритуал чува читаво стадо током предстојеће сурове зиме.
Такође, на Лучиндан се у појединим крајевима строго пазило да се торови не остављају отворени и да се стоци пружи најбоља храна, како би година била плодна.
Друга чувена народна изрека везана за овај дан гласи: "Свети Лука, снег до кука".
Наши преци су веровали да природа на овај празник шаље јасне сигнале о томе шта нас чека у наредним месецима.
Домаћин би у рано јутро обилазио торове и пажљиво посматрао положај у којем животиње леже.
Ако овце леже са подвијеним ногама испод тела, веровало се да стиже изузетно оштра, дуга и снежна зима.
Међутим, ако су животиње опуштене и испружених ногу, народ се радовао благој и подношљивој зими без великих мразева.
У јужној Србији постојао је и обичај да се пажљиво прати ко ће тог јутра први прећи кућни праг.
Веровало се да "први гост" на Лучиндан доноси предзнак за целу годину -ако је то честит, ведар и здрав човек, у дому ће владати здравље и благостање.
Ко је био Свети Лука и шта сутра никако не смете чинити
Свети Лука био је један од најобразованијих Христових ученика, лекар по струци, верни пратилац апостола Павла и аутор Јеванђеља и Дела апостолских.
Хришћанско предање га памти и као првог иконописца, који је лично насликао прве иконе Пресвете Богородице, због чега га еснафи сликара и уметника славе као свог патрона.
Како је Свети Лука упамћен као изузетно благ, милосрдан и мирољубив светитељ, основно црквено и народно правило на овај дан јесте избегавање сваке врсте свађе, гнева и тешких речи.
Верује се да на Лучиндан свако треба да опрости дугове и увреде онима који су му наудили, јер ко уђе у зиму посвађан и злопамтило, пратиће га малер и немир целе године.
У кући треба да влада слога, а домаћини који славе крсну славу трпезу посвећују миру, здрављу својих укућана и сећању на претке.
