Све вести
Фото из чланка: МондоСвети Лука или Ноћ вештица: Једни пале славску свећу и ломе колач, други стављају маске, шта заправо данас обележавамо?
Српска православна црква 31. октобра обележава Лучиндан, празник посвећен апостолу и јеванђелисти Луки, заштитнику лекара и иконописаца, који је један од честих крсних слава у Србији.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Због тога се сматра једним од зачетника хришћанског иконописа. Празник Светог Луке у народу је познат као Лучиндан и једна је од честих крсних слава у Србији.
Цео упоредни текст53 само у једном
Текст из 2 чланка. 2 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
Још 17 реченица које преноси само по један медиј
- Српска православна црква 31. октобра обележава Светог Луку, односно Лучиндан, празник посвећен апостолу и јеванђелисти, заштитнику лекара и иконописаца.
- Истог дана у многим земљама слави се Ноћ вештица, чији су корени у келтском Самхаину и западној традицији Свих светих.
- Халлоwеен је данас углавном маскенбал и забава, док Лучиндан остаје важна крсна слава у Србији.
Српска православна црква 31. октобра обележава Светог апостола и јеванђелисту Луку, познатог и као Лучиндан, док се у бројним земљама широм света истог датума прославља Ноћ вештица, односно Халлоwеен.
Иако падају истог дана, ова два празника имају различито историјско порекло, верско значење и обичаје.
ДАНАС ЈЕ И ЦРВЕНО И ЦРНО СЛОВО - РЕТКО ПРЕКЛАПАЊЕ У ЦРКВЕНОМ КАЛЕНДАРУ: Свети Лука и Петар Цетињски славе се заједно, али постоји важна разлика
Свети апостол и јеванђелиста Лука један је од четворице аутора јеванђеља у Новом завету.
Према хришћанском предању, рођен је у Антиохији, био је лекар и сарадник апостола Павла, са којим је путовао и ширио хришћанство.
Осим Јеванђеља које носи његово име, приписује му се и ауторство Дела апостолских, књиге Новог завета која описује догађаје у првим годинама хришћанске цркве.
У православној традицији Свети Лука поштује се и као заштитник лекара и иконописаца.
Према црквеном предању, бавио се сликарством и насликао прве иконе Пресвете Богородице, као и иконе апостола Петра и Павла.
У црквеном календару за 31. октобар уписана су два велика светитеља, али уз различите ознаке празника.
Православни верници 31. октобра прослављају Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског.
Њихова имена налазе се у црквеном календару за исти дан, али су празници различито означени.
Шта значе црно и црвено слово и зашто ова разлика не говори о томе који је светитељ значајнији?
Свети апостол и јеванђелиста Лука био је један од седамдесеторице апостола, ученик Христов и сарадник апостола Павла.
Црквено предање памти га као писца једног од четири јеванђеља и Дела апостолских, али и као лекара и иконописца.
Због тога се сматра једним од зачетника хришћанског иконописа.
У свом јеванђељу посебно је истицао Божију милост, праштање и бригу за људе који пате.
Његов живот сведочи о томе како се знање и лични дарови могу ставити у службу Бога и ближњих.
Празник Светог Луке у народу је познат као Лучиндан и једна је од честих крсних слава у Србији.
Још 34 реченице које преноси само по један медиј
Породице које га славе обележавају га у складу са православним обичајима, уз славски колач, жито и свећу.
Као и код других крсних слава, централно место заузимају молитва, сећање на светитеља и окупљање породице и пријатеља.
За разлику од Лучиндана, Ноћ вештица, односно Халлоwеен, празник је који се обележава 31. октобра, првенствено у земљама западне традиције, али је током времена постао распрострањен и у другим деловима света.
Његово име потиче од израза "Алл Халлоwс' Еве", што значи вече уочи Свих светих, хришћанског празника који се у западној црквеној традицији обележава 1. новембра.
Историјски корени Халлоwеена повезују се и са древним келтским празником Самхаин, којим је обележаван крај жетве и почетак зиме.
У оквиру тог празника постојала су веровања повезана са духовима умрлих и границом између света живих и мртвих.
Током средњег века, поједини обичаји повезани са Самхаином постепено су се преплитали са хришћанским обележавањем Свих светих и Душног дана, који се у западној традицији слави 2. новембра.
Ипак, историчари указују на то да се савремени Халлоwеен не може свести на један извор, већ је резултат развоја и спајања различитих верских и народних обичаја током више векова.
Данас се Ноћ вештица најчешће обележава маскирањем у различите ликове, украшавањем кућа и јавних простора, резбарењем бундева и организовањем тематских забава.
Посебно је распрострањен обичај познат као "трицк-ор-треат", током којег деца, обучена у костиме, обилазе комшијске куће и траже слаткише.
Овај празник посебно је популаран у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Ирској и Великој Британији, а захваљујући популарној култури, филмовима, телевизији и друштвеним мрежама, његово обележавање проширило се и на друге земље.
У Србији се Халлоwеен обележава углавном кроз тематске забаве, маскенбале и комерцијалне садржаје, нарочито у већим градовима.
За разлику од Лучиндана, нема статус традиционалног православног празника нити заузима значајно место у домаћој верској традицији.
Иако се Свети Лука и Ноћ вештица обележавају истог датума, њихово поклапање резултат је различитих календарских и историјских традиција.
Лучиндан је православни празник посвећен хришћанском светитељу, док је Халлоwеен настао кроз преплитање старијих народних обичаја и западне хришћанске традиције, а данас се у великом делу света обележава првенствено као културни и забавни догађај.
Истог дана Црква прославља и Светог Петра Цетињског, митрополита црногорског и чудотворца, који је живео од 1749. до 1830. године.
Његово име остало је упамћено по настојањима да измири завађена црногорска племена, учврсти заједништво народа и одбрани земљу у тешким историјским околностима.
Иако је имао велику одговорност као духовни и световни поглавар, Свети Петар Цетињски живео је скромно, посвећен молитви и подвижништву.
Његове мошти почивају у Цетињском манастиру, где му се верници и данас обраћају у молитвама.
Шта заправо значе црно и црвено слово у православном календару?
Ознаке у црквеном календару не представљају мерило светости, већ указују на литургијски значај празника и начин на који се он обележава у богослужбеном животу Цркве.
Црвеним словом означавају се велики празници који имају посебно место у црквеном календару.
Међу њима су Господњи и Богородичини празници, као и поједини празници посвећени светитељима.
Црним словом обележавају се спомени светитеља који се такође поштују у Цркви, али њихово празновање нема исти литургијски ранг као празници означени црвеним словом.
Зато црно слово не значи да је неки светитељ мање значајан, нити црвено слово говори да је један светитељ светији од другог.
Обојица припадају истом црквеном предању, а њихови животи представљају различите примере вере, пожртвовања и служења Богу и људима.
Да ли је ово заиста неуобичајено поклапање?
Иако се празници Светог Луке и Светог Петра Цетињског обележавају истог дана, сваки од ових светитеља оставио је посебан траг у животу Цркве.
Један је ширио Христову реч и оставио хришћанима Јеванђеље, а други је веру сведочио својим подвижничким животом, мудрошћу и бригом за народ.
Њихово заједничко празновање прилика је да се верници подсете на различите путеве којима се служи Богу и ближњима.
Нису се одрекли Христа ни пред најтежим мукама, а њихово страдање за време цара Диоклецијана обележио је догађај који је многе навео да поверују у Христа.
Римски војник присуствовао је распећу на Голготи, а када је посведочио васкрсењу, његови противници покушали су да га ућуткају.
Прослављамо старозаветног светитеља који је укоравао Израиљ и Јуду због идолопоклонства, прорицао пропаст Самарије и долазак Господа, али и говорио о Божјој милости према онима који остану верни Богу.
Буди део Религија.рс заједнице.