Све вести
Фото из чланка: Нова економијаСве што је до сада познато о исплати новца из Алта банке: Када почиње, колико траје и имају ли Руси право на исплату?
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст53 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 53 реченице које преноси само по један медиј
Струковно удружење такси предузетника Београда (СИТАБ) затражило је хитну контролу рада градских органа надлежних за такси превоз, тврдећи да се на улицама Београда масовно крећу возила и возачи без потребн...
Све што је до сада познато о исплати новца из Алта банке: Када почиње, колико траје и имају ли Руси право на исплату?
Алта банци одузета је дозвола за пословање, тако да њени клијенти сада не могу да користе картице и средства на рачунима.
Ипак, они ће у наредним данима моћи да добију свој новац назад, али само ако у банци имају до 50.000 евра.
За веће износе, клијенти банке мораће да сечекају крај стечајног поступка.
Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) донео је одлуку о одузимању дозволе за рад Алта банци.
Решењем суда, за стечајног управника биће именована Агенција за осигурање депозита.
Како је наведено у саопштењу НБС, утврђено је да се у претходном периоду финансијско стање банке знатно погоршало, те да постоји могућност додатног погоршања финансијског стања или ликвидности, као и да су угрожени интересе деонената банке.
Имајући у виду да су се стекли услови за одузимање дозволе за рад банке, НБС је навела да је у складу са Законом о банкама донела наведену одлуку како би заштитила интересе депонената и очувала стабилност финансијског система.
НБС је такође саопштила да је овим мерама обезбеђено да имовина банке остане под надзором и да се спречи њено расипање, како би повериоци, пре свега грађани и привреда који су депоненти банке, у што краћем року могли поново да располажу својим средствима.
Штедише ће бити благовремено обавештене у којој банци могу да подигну осигуране депозите, у износу до 50.000 евра, као и о начину пријављивања осталих потраживања и њиховој исплати, додала је НБС.
Након ове одлуке, Алта банка престала је са радом.
Шта то значи за њене клијенте?
Након што Привредни суд званично прогласи стечај над Алтом, стечајни управник постаће Агенција за осигурање депозита.
Она ће јавност обавестити о томе која банка ће у њено име исплаћивати новац, али и о осталим детаљима који су важни за грађане који су њени клијенти.
Иако нису познати детаљи о овом конкретном случају, Агенција на свом сајту поседује својеврсни водич о депозитима до 50.000 евра.
У њему се, пре свега, наводи да се у случају стечаја или ликвидације банке, депонентима исплаћује целокупан износ њихових улога (увећаних за обрачунату камату) независно од броја рачуна које клијент поседује у тој банци.
Ипак, максимални износ који се исплаћује је 50.000 евра.
Право на исплату имају физичка лица (резиденти и нерезиденти – што значи и руски држављани који су често имали отворене рачуне баш у Алта банци), као и предузетници, микро, мала и средња правна лица, али само ако су резиденти.
Осигурањем су обухваћени новчани депозити, штедни улози, текући и други новчани рачуни, као и сва друга средства привремено депонована у току редовних банкарских послова, која банка враћа клијенту у складу са својом законском или уговорном обавезом, наводи Агенција.
Све што треба да знате о исплати
Исплата осигураних износа почиње у року од седам радних дана од дана доношења решења суда о покретању стечајног, односно ликвидационог поступка.
Да би клијенту банке уопште био исплаћен новац, потребно је да поднесе захтев за исплату банци која буде изабрана да врши уплату у име Агенције.
Клијент то не мора да уради одмах, већ има рок од три године, почевши од дана судског решења о стечају.
За динарске депозите, Агенција исплаћује осигурани износ у динарима, а за девизне у еврима (по курсу на дан доношења решења надлежног суда о покретању поступка).
Ако клијент има више од 50.000 евра у банци, неће одмах моћи да добије сав свој новац.
Износ до 50.000 евра биће му исплаћен у законом предвиђеном року, док ће му остатак бити надокнађен кроз стечајни поступак.
Примера ради, ако неко има 70.000 евра, биће му исплаћено 50.000, док ће за преосталих 20.000 евра морати да поднесе пријаву Привредном суду.
Тако ће остатак новца добити тек када стечајни поступак буде завршен, односно када се имовина банке уновчи.
Преузимање делова текста је дозвољено, али уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на новаекономија.рс
А друге Мацурине компаније?
Случај "АЛТА банка": Шта ће бити са новцем државних предузећа, али и депозитима грађана
У светлу најновијих дешавања у случају АЛТА банка, отворено је питање шта ће бити са новцем државних предузећа у тој банци, али и депозитима грађана.
Док се чека одлука о стечају, економисти упозоравају да би последице могле да погоде и друге компаније у власништву Давора Мацуре.
Упутства око тога, појашњава саговорник Н1, саопштиће Агенција за осигурање депозита.
Одредиће банку која ће бити исплатилац, и то у року од три дана од званичног стечаја.
"Агенција за осигурање депозита ће до 50 хиљада евра да враћа, да исплаћује депонентима.
Све преко тога, дакле ако је неко имао штедњу 70 хиљада - 50 хиљада ће му вратити агенција, а за оних 20 ће морати да чека наплату у редовном стечајном поступку из стечајне масе", каже Дејан Гавриловић из Удружења потрошача Ефектива.
Осим грађана, у банци су рачуне имали и Електропривреда Србије, Телеком, Србијагас, Ер Србија, Паркинг сервис.
Дуг је списак државних предузећа, те је јасно да је АЛТА банка могла да функционише само ако је привилегована од стране бившег режима, објашњава Павле Петровић, некадашњи председник Фискалног савета.
И зато је, додаје, реакција Народне банке Србије закаснела.
"Да је стварно независан гувернер централне банке, а не високи функционер Српске напредне странке увече, а ујутру независна личност, да су стварно независни и вицегувернери са њим, они би гледали суштински шта се дешава", каже Павле Петровић, некадашњи председник Фискалног савета.
Суштина је, према уреднику економије у недељнику Радар Милану Ћулибрку, да би Давору Мацури за пословну империју коју је изградио у Србији за свега неколико година, на западу био потребан најмање један век.
"Тамо су биле стотине милиона евра државних пара, државних предузећа, и питање је шта ће од тога бити на крају.
Сада све зависи од тога како ће се завршити стечај.
Не заборавимо да стечај оне пропале четири банке које су затворене још 2002. године није завршен", каже Милан Ћулибрк, уредник у недељнику Радар.
Иако сматра да стечај АЛТА банке неће имати значајне последице по банкарски систем Србије, Петровић исто не може да тврди за компаније које су такође у власништву Давора Мацуре.
"Економски много већи проблем и лош ефекат и последице може да има потенцијално по те ланце Меркатор, Идеа и Рода, и да они дођу у јако тешку ситуацију...", каже Петровић.
ТВ Нова: Могу да банкротирају?
"Могуће и да би банкротирали", каже.
А не искључује могућност да у стечај оду и друге клијентелистичке фирме које су претходних година, попут АЛТА банке, биле уз политичко-економску државну елиту.
Које је ваше мишљење о овој теми?
Придружите се дискусији или прочитајте коментаре
