ЕкономијаПрви објавио Blic, 25. окт, 11:30 · последњи 25. окт, 14:00

Сваки трећи становник који се сели у Србији бира Београд! Ове четири општине привлаче највише људи: Ево због чега

1 медиј · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу

Фото из чланка: Блиц

Преглед вести

Хронологија

11:30
Блиц (отвара се у новом прозору) први објавио
Сваки трећи становник који се сели у Србији бира Београд! Ове четири општине привлаче највише људи: Ево због чега
Највећу жељу за селидбом имају млади људи и подстанари, а разлог су најчешће посао, породица или образовање; 22% испитаника би радије живело на селу или планини Цене квадрата у најтраженијим београдским општинама… Цео текст
Највећу жељу за селидбом имају млади људи и подстанари, а разлог су најчешће посао, породица или образовање; 22% испитаника би радије живело на селу или планини
Цене квадрата у најтраженијим београдским општинама износе између 2.960 и 3.630 евра
Прошле године се готово 135.000 људи преселило из једног места у Србији у друго, а сваки трећи је дошао у Београд. Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), општине у које се доселило убедљиво највише нових становника су Звездара, Палилула, Вождовац и Нови Београд.
Истраживање које је почетком октобра спровео специјализовани портал за некретнине 4зида, је показало да сваки други испитаник размишља о пресељењу у другу општину или град, а 38 одсто селило се једном или више пута у последњих неколико година. Посетиоци сајта који су попунили анкету углавном воле место у којем живе, а док једни остају због породице и посла, део њих управо одлази из истих разлога.
Осим престонице, нове становнике највише привлаче Нови Сад у који се према подацима РЗС доселило више од 9.000 људи прошле године, Ниш са 4.456, Нови Пазар са 4.055, Лозница са 2.262 и Крагујевац са 2.079 људи. Између 1.500 и 2.000 нових становника дошло је прошле године у Шабац, Тутин, Чачак, Панчево, Суботицу, Стару Пазову и Крушевац.
Колико кошта квадрат у местима у која се сели највише људи?
Досељавање великог броја људи сваке године у местима у која долазе значајно повећава тражњу за некретнинама. Цене квадрата у београдским општинама у које долази највише становника бележе континуирани раст протеклих година. На Звездари је просечно оглашена цена квадрата на 4зида 2.960 евра, на Вождовцу око 3.160, а на Новом Београду око 3.630 евра.
Када су у питању остали градови, највећа тражња је у Новом Саду, где квадрат у просеку кошта око 2.760 евра, а у Нишу је, на основу оглашених станова на порталу 4зида, просечна цена око 2.000 евра, док је у Крагујевцу око 1.890 евра.
Просечна цена квадрата у Панчеву је 1.870 евра, Шапцу око 1.670 евра, у Чачку око 1.600 евра, а у Старој Пазови око 1.580, док су у Суботици 1.560 евра. Квадрат у Лозници у просеку кошта око 1.400 евра, а за толико се може купити и просечан квадрат у Крушевцу.
Подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да је просечна старост особа које су прошле године промениле пребивалиште 36,4 године. И на основу резултата анкете 4зида види се да жеља за променом опада са годинама и да је најјача код младих и закупаца.
Највеће интересовање за промену места боравка имају особе које имају мање од 24 године, док су на другом месту грађани стари између 24 и 35 година, а о пресељењу најмање размишљају они који имају 55 и више година.
Сваки пети би на планину или у село
Сваки трећи испитаник се селио бар једном у последњих неколико година, а као разлоге наводе животне догађаје попут куповине или продаје стана, студија, док је сваки четврти мењао место становања због посла, а сваки пети због удаје, женидбе или развода брака.
Међу учесницима анкете 4зида највише је било оних који су се доселили у Београд и то из Јагодине и Краљева, док их је у Нови Сад највише дошло из Зрењанина, Краљева, Београда и Панчева. Испитаници су се селили и из Врања у Ниш, Врбаса у Зрењанин, али и из једне у другу београдску општину.
Такође било је и оних који су се доселили у Србију из иностранства. Дошли су из Русије, Украјине и Аустралије у Београд, Бечеј и друге градове у Војводини.
Чак 66 одсто испитаника од оних који су навели да је посао препрека за пресељење, одговорило је да би се преселили, ако посао не би био препрека, 27 одсто би “размотрило ту опцију”, док је 7 одсто одговорило да не би напустили тренутно место боравка ни када би им био понуђен други посао или у случају да изгубе тренутни.
Око 40 одсто испитаника изјаснило се да би се преселили у други град, док је 22 одсто оних који би отишли на планину или у село, а 17 одсто у иностранство.
Становници Крагујевца и Суботице најзадовољнији
У анкети 4зида чак 66 одсто испитаника је навело да су задовољни местом у којем сада живе, док је око 15 одсто незадовољних својом тренутном локацијом.
Испитаници из Крагујевца и Суботице дали су највише оцене за квалитет живота у овим градовима, док су, међу београдским општинама најмање задовољни грађани Земуна и у великом проценту размишљају о пресељењу.
Анкета је показала и да нема велике разлике у задовољству местом живота када су у питању подстанари и власници некретнина, већ да је суштински већини људи битна локација и да власништво не доноси веће задовољство.
Највећи број испитаника, чак сваки други, сматра да би живот у општини или граду у којем живи побољшао већи број зелених површина. Висок је проценат и оних који сматрају да је потребно више паркинга и бољи јавни превоз. Уз лошу и недовољно развијену инфраструктуру, анкетирани посетиоци сајта 4зида, наводе да им на квалитет живота утичу и цене кирија, квадрата и рачуна.
(4зида)
14:00
Блиц (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 2 сата 30 мин после првог
Ово су најјефтинији градови за куповину стана у Србији: Квадрат се у једном месту продаје за мање од 1.000 евра
Кикинда, Прокупље, Врање, Сомбор и Пирот су најповољнији градови за куповину станова, далеко испод цена у највећим урбаним центрима Куповина повољног стана није увек најбоља инвестиција – потребно је анализирати… Цео текст
Кикинда, Прокупље, Врање, Сомбор и Пирот су најповољнији градови за куповину станова, далеко испод цена у највећим урбаним центрима
Куповина повољног стана није увек најбоља инвестиција – потребно је анализирати потражњу за издавањем, трошкове живота и потенцијална улагања у реновирање
Док станови у Београду и Новом Саду за многе купце постају све теже достижни, у појединим градовима Србије и даље је могуће купити некретнину по знатно приступачнијој цени.
Један од таквих градова је Кикинда, где просечан квадрат стана кошта мање од 1.000 евра, показују подаци за прву половину 2026. године, што овај град на северу Баната сврстава међу најповољније на домаћем тржишту, посебно за оне који траже први стан или желе да за исти новац добију више квадрата.
Према подацима заснованим на евиденцији Републичког геодетског завода (РГЗ), просечна цена стана у Кикинди у првој половини 2026. износила је 957 евра по квадратном метру и то је најнижи просек међу градовима обухваћеним овом анализом. За поређење, у Новом Саду просечна цена достигла је 2.359 евра, док је у ужем градском подручју Београда износила 3.219 евра по квадрату.
Ипак, повољна цена не значи да тржиште мирује. Просечна цена станова у Кикинди порасла је за 12,88 одсто у односу на прву половину 2025. године. Просечна цена староградње износила је око 977 евра по квадрату, док податке о новоградњи треба посматрати са опрезом јер је број евидентираних трансакција био веома мали. Св то значи да Кикинда јесте повољна, али и да цене нису остале на истом нивоу као раније.
Где су станови најскупљи, а где најповољнији?
Када је реч о конкретним деловима Кикинде, цена зависи од локације, површине, спрата, стања зграде, реновираности и опремљености стана. Центар града има понуде различитих цена, па ни сама централна локација не значи аутоматски да је сваки стан скупљи од некретнине на периферији.
Ипак, актуелни огласи показују колико разлике могу да буду велике. На пример, међу оглашеним некретнинама пронашли смо стан од 67 квадрата за 52.000 евра, што је око 776 евра по квадрату, док се стан од 33 квадрата нуди за 41.000 евра, односно око 1.242 евра по квадрату.
Када је реч о повољнијим становима, међу актуелним огласима издвајају се станови у Светозара Милетића, Хајдук Вељковој, Краља Петра Првог и Партизанској, али и поједине понуде у Микронасељу. На пример, у Светозара Милетића оглашен је стан од 83 квадрата за 64.000 евра, односно око 771 евро по квадрату, док се у Краља Петра Првог стан од 67 квадрата нуди за 52.000 евра, што је око 776 евра по квадрату. У Партизанској су оглашени станови по ценама од око 872 евра по квадрату, а у Хајдук Вељковој један оглас наводи око 894 евра по квадрату.
С друге стране, међу скупље оглашеним становима у Кикинди има некретнина у самом центру, укључујући Светосавску улицу и Трг српских добровољаца, где цене појединих станова прелазе 1.000 евра по квадрату.
За колико новца може да се купи стан?
Ако се као оријентир узме просечна цена од 957 евра по квадрату, стан од 40 квадрата математички би коштао око 38.280 евра, док би за 60 квадрата требало издвојити око 57.420 евра. Ипак, имајте у виду да су ово наши оквирни прорачуни на основу просечне цене, а не гаранција да се станови тих површина заиста могу пронаћи по тој цени. У стварности, стање некретнине, потреба за реновирањем и конкретна локација могу знатно да промене коначан износ.
Ко купује станове у Кикинди?
Обрни окрени, за купце који живе и раде у Кикинди, локално тржиште може да буде прилика да реше стамбено питање без задуживања у износима какви су потребни у већим градовима. Повољни квадрати могу да буду занимљиви и младим паровима, породицама које траже већи простор и људима који желе да се преселе из скупље средине.
Кикинда може да привуче и оне који разматрају куповину некретнине као дугорочну инвестицију, али ниска цена сама по себи не гарантује зараду. Пре куповине треба проверити колико је стан тражен за издавање, какви су трошкови одржавања и колико би евентуално реновирање повећало укупно улагање. Важно је рачунати и на то да тржиште мањег града може имати другачију динамику продаје него тржиште Београда или Новог Сада.
Где су још повољни станови у Србији?
Кикинда није једини град у којем квадрат кошта око 1.000 евра или мање. Према подацима за прву половину 2026. године, међу повољнијим градовима су Прокупље, са просеком од 980 евра по квадрату, и Врање, где је просек износио 1.001 евро. Повољније цене забележене су и у Сомбору, где је квадрат просечно коштао 1.073 евра, као и у Пироту, са 1.066 евра.
Занимљиви могу бити и Зајечар, где је просечна цена износила 1.097 евра по квадрату, и Јагодина, са 1.120 евра. У овим местима цена и даље може бити знатно нижа него у највећим урбаним центрима, али пре одлуке треба упоредити конкретне понуде, стање станова и трошкове живота у граду у којем се некретнина купује.
Јефтин квадрат не значи увек и најбољу куповину
Разлика између Кикинде и Београда посебно се види када се упореди иста површина. По просечној цени од 957 евра, 50 квадрата у Кикинди износило би око 47.850 евра, док би иста површина по просеку од 3.219 евра у ужем градском подручју Београда коштала око 160.950 евра.
Дакле, за оне којима је приоритет приступачна некретнина, мањи градови попут Кикинде, Прокупља, Врања и Сомбора могу да буду озбиљна алтернатива скупљим тржиштима. Добра куповина није нужно најјефтинији стан, већ она некретнина чија цена, стање и локација одговарају буџету и плановима купца.
(Курир)

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Хронологија

11:30

Блиц (отвара се у новом прозору) први објавио

Сваки трећи становник који се сели у Србији бира Београд! Ове четири општине привлаче највише људи: Ево због чега

Највећу жељу за селидбом имају млади људи и подстанари, а разлог су најчешће посао, породица или образовање; 22% испитаника би радије живело на селу или планини Цене квадрата у најтраженијим београдским општинама… Цео текст

Највећу жељу за селидбом имају млади људи и подстанари, а разлог су најчешће посао, породица или образовање; 22% испитаника би радије живело на селу или планини

Цене квадрата у најтраженијим београдским општинама износе између 2.960 и 3.630 евра

Прошле године се готово 135.000 људи преселило из једног места у Србији у друго, а сваки трећи је дошао у Београд. Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), општине у које се доселило убедљиво највише нових становника су Звездара, Палилула, Вождовац и Нови Београд.

Истраживање које је почетком октобра спровео специјализовани портал за некретнине 4зида, је показало да сваки други испитаник размишља о пресељењу у другу општину или град, а 38 одсто селило се једном или више пута у последњих неколико година. Посетиоци сајта који су попунили анкету углавном воле место у којем живе, а док једни остају због породице и посла, део њих управо одлази из истих разлога.

Осим престонице, нове становнике највише привлаче Нови Сад у који се према подацима РЗС доселило више од 9.000 људи прошле године, Ниш са 4.456, Нови Пазар са 4.055, Лозница са 2.262 и Крагујевац са 2.079 људи. Између 1.500 и 2.000 нових становника дошло је прошле године у Шабац, Тутин, Чачак, Панчево, Суботицу, Стару Пазову и Крушевац.

Колико кошта квадрат у местима у која се сели највише људи?

Досељавање великог броја људи сваке године у местима у која долазе значајно повећава тражњу за некретнинама. Цене квадрата у београдским општинама у које долази највише становника бележе континуирани раст протеклих година. На Звездари је просечно оглашена цена квадрата на 4зида 2.960 евра, на Вождовцу око 3.160, а на Новом Београду око 3.630 евра.

Када су у питању остали градови, највећа тражња је у Новом Саду, где квадрат у просеку кошта око 2.760 евра, а у Нишу је, на основу оглашених станова на порталу 4зида, просечна цена око 2.000 евра, док је у Крагујевцу око 1.890 евра.

Просечна цена квадрата у Панчеву је 1.870 евра, Шапцу око 1.670 евра, у Чачку око 1.600 евра, а у Старој Пазови око 1.580, док су у Суботици 1.560 евра. Квадрат у Лозници у просеку кошта око 1.400 евра, а за толико се може купити и просечан квадрат у Крушевцу.

Подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да је просечна старост особа које су прошле године промениле пребивалиште 36,4 године. И на основу резултата анкете 4зида види се да жеља за променом опада са годинама и да је најјача код младих и закупаца.

Највеће интересовање за промену места боравка имају особе које имају мање од 24 године, док су на другом месту грађани стари између 24 и 35 година, а о пресељењу најмање размишљају они који имају 55 и више година.

Сваки пети би на планину или у село

Сваки трећи испитаник се селио бар једном у последњих неколико година, а као разлоге наводе животне догађаје попут куповине или продаје стана, студија, док је сваки четврти мењао место становања због посла, а сваки пети због удаје, женидбе или развода брака.

Међу учесницима анкете 4зида највише је било оних који су се доселили у Београд и то из Јагодине и Краљева, док их је у Нови Сад највише дошло из Зрењанина, Краљева, Београда и Панчева. Испитаници су се селили и из Врања у Ниш, Врбаса у Зрењанин, али и из једне у другу београдску општину.

Такође било је и оних који су се доселили у Србију из иностранства. Дошли су из Русије, Украјине и Аустралије у Београд, Бечеј и друге градове у Војводини.

Чак 66 одсто испитаника од оних који су навели да је посао препрека за пресељење, одговорило је да би се преселили, ако посао не би био препрека, 27 одсто би “размотрило ту опцију”, док је 7 одсто одговорило да не би напустили тренутно место боравка ни када би им био понуђен други посао или у случају да изгубе тренутни.

Око 40 одсто испитаника изјаснило се да би се преселили у други град, док је 22 одсто оних који би отишли на планину или у село, а 17 одсто у иностранство.

Становници Крагујевца и Суботице најзадовољнији

У анкети 4зида чак 66 одсто испитаника је навело да су задовољни местом у којем сада живе, док је око 15 одсто незадовољних својом тренутном локацијом.

Испитаници из Крагујевца и Суботице дали су највише оцене за квалитет живота у овим градовима, док су, међу београдским општинама најмање задовољни грађани Земуна и у великом проценту размишљају о пресељењу.

Анкета је показала и да нема велике разлике у задовољству местом живота када су у питању подстанари и власници некретнина, већ да је суштински већини људи битна локација и да власништво не доноси веће задовољство.

Највећи број испитаника, чак сваки други, сматра да би живот у општини или граду у којем живи побољшао већи број зелених површина. Висок је проценат и оних који сматрају да је потребно више паркинга и бољи јавни превоз. Уз лошу и недовољно развијену инфраструктуру, анкетирани посетиоци сајта 4зида, наводе да им на квалитет живота утичу и цене кирија, квадрата и рачуна.

(4зида)

14:00

Блиц (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 2 сата 30 мин после првог

Ово су најјефтинији градови за куповину стана у Србији: Квадрат се у једном месту продаје за мање од 1.000 евра

Кикинда, Прокупље, Врање, Сомбор и Пирот су најповољнији градови за куповину станова, далеко испод цена у највећим урбаним центрима Куповина повољног стана није увек најбоља инвестиција – потребно је анализирати… Цео текст

Кикинда, Прокупље, Врање, Сомбор и Пирот су најповољнији градови за куповину станова, далеко испод цена у највећим урбаним центрима

Куповина повољног стана није увек најбоља инвестиција – потребно је анализирати потражњу за издавањем, трошкове живота и потенцијална улагања у реновирање

Док станови у Београду и Новом Саду за многе купце постају све теже достижни, у појединим градовима Србије и даље је могуће купити некретнину по знатно приступачнијој цени.

Један од таквих градова је Кикинда, где просечан квадрат стана кошта мање од 1.000 евра, показују подаци за прву половину 2026. године, што овај град на северу Баната сврстава међу најповољније на домаћем тржишту, посебно за оне који траже први стан или желе да за исти новац добију више квадрата.

Према подацима заснованим на евиденцији Републичког геодетског завода (РГЗ), просечна цена стана у Кикинди у првој половини 2026. износила је 957 евра по квадратном метру и то је најнижи просек међу градовима обухваћеним овом анализом. За поређење, у Новом Саду просечна цена достигла је 2.359 евра, док је у ужем градском подручју Београда износила 3.219 евра по квадрату.

Ипак, повољна цена не значи да тржиште мирује. Просечна цена станова у Кикинди порасла је за 12,88 одсто у односу на прву половину 2025. године. Просечна цена староградње износила је око 977 евра по квадрату, док податке о новоградњи треба посматрати са опрезом јер је број евидентираних трансакција био веома мали. Св то значи да Кикинда јесте повољна, али и да цене нису остале на истом нивоу као раније.

Где су станови најскупљи, а где најповољнији?

Када је реч о конкретним деловима Кикинде, цена зависи од локације, површине, спрата, стања зграде, реновираности и опремљености стана. Центар града има понуде различитих цена, па ни сама централна локација не значи аутоматски да је сваки стан скупљи од некретнине на периферији.

Ипак, актуелни огласи показују колико разлике могу да буду велике. На пример, међу оглашеним некретнинама пронашли смо стан од 67 квадрата за 52.000 евра, што је око 776 евра по квадрату, док се стан од 33 квадрата нуди за 41.000 евра, односно око 1.242 евра по квадрату.

Када је реч о повољнијим становима, међу актуелним огласима издвајају се станови у Светозара Милетића, Хајдук Вељковој, Краља Петра Првог и Партизанској, али и поједине понуде у Микронасељу. На пример, у Светозара Милетића оглашен је стан од 83 квадрата за 64.000 евра, односно око 771 евро по квадрату, док се у Краља Петра Првог стан од 67 квадрата нуди за 52.000 евра, што је око 776 евра по квадрату. У Партизанској су оглашени станови по ценама од око 872 евра по квадрату, а у Хајдук Вељковој један оглас наводи око 894 евра по квадрату.

С друге стране, међу скупље оглашеним становима у Кикинди има некретнина у самом центру, укључујући Светосавску улицу и Трг српских добровољаца, где цене појединих станова прелазе 1.000 евра по квадрату.

За колико новца може да се купи стан?

Ако се као оријентир узме просечна цена од 957 евра по квадрату, стан од 40 квадрата математички би коштао око 38.280 евра, док би за 60 квадрата требало издвојити око 57.420 евра. Ипак, имајте у виду да су ово наши оквирни прорачуни на основу просечне цене, а не гаранција да се станови тих површина заиста могу пронаћи по тој цени. У стварности, стање некретнине, потреба за реновирањем и конкретна локација могу знатно да промене коначан износ.

Ко купује станове у Кикинди?

Обрни окрени, за купце који живе и раде у Кикинди, локално тржиште може да буде прилика да реше стамбено питање без задуживања у износима какви су потребни у већим градовима. Повољни квадрати могу да буду занимљиви и младим паровима, породицама које траже већи простор и људима који желе да се преселе из скупље средине.

Кикинда може да привуче и оне који разматрају куповину некретнине као дугорочну инвестицију, али ниска цена сама по себи не гарантује зараду. Пре куповине треба проверити колико је стан тражен за издавање, какви су трошкови одржавања и колико би евентуално реновирање повећало укупно улагање. Важно је рачунати и на то да тржиште мањег града може имати другачију динамику продаје него тржиште Београда или Новог Сада.

Где су још повољни станови у Србији?

Кикинда није једини град у којем квадрат кошта око 1.000 евра или мање. Према подацима за прву половину 2026. године, међу повољнијим градовима су Прокупље, са просеком од 980 евра по квадрату, и Врање, где је просек износио 1.001 евро. Повољније цене забележене су и у Сомбору, где је квадрат просечно коштао 1.073 евра, као и у Пироту, са 1.066 евра.

Занимљиви могу бити и Зајечар, где је просечна цена износила 1.097 евра по квадрату, и Јагодина, са 1.120 евра. У овим местима цена и даље може бити знатно нижа него у највећим урбаним центрима, али пре одлуке треба упоредити конкретне понуде, стање станова и трошкове живота у граду у којем се некретнина купује.

Јефтин квадрат не значи увек и најбољу куповину

Разлика између Кикинде и Београда посебно се види када се упореди иста површина. По просечној цени од 957 евра, 50 квадрата у Кикинди износило би око 47.850 евра, док би иста површина по просеку од 3.219 евра у ужем градском подручју Београда коштала око 160.950 евра.

Дакле, за оне којима је приоритет приступачна некретнина, мањи градови попут Кикинде, Прокупља, Врања и Сомбора могу да буду озбиљна алтернатива скупљим тржиштима. Добра куповина није нужно најјефтинији стан, већ она некретнина чија цена, стање и локација одговарају буџету и плановима купца.

(Курир)