EkonomijaPrvi objavio Blic, 25. okt, 11:30 · poslednji 25. okt, 14:00

Svaki treći stanovnik koji se seli u Srbiji bira Beograd! Ove četiri opštine privlače najviše ljudi: Evo zbog čega

1 medij · 2 teksta · 1 izvorni Istraži mrežu

Foto iz članka: Blic

Pregled vesti

Hronologija

11:30
Blic (otvara se u novom prozoru) prvi objavio
Svaki treći stanovnik koji se seli u Srbiji bira Beograd! Ove četiri opštine privlače najviše ljudi: Evo zbog čega
Najveću želju za selidbom imaju mladi ljudi i podstanari, a razlog su najčešće posao, porodica ili obrazovanje; 22% ispitanika bi radije živelo na selu ili planini Cene kvadrata u najtraženijim beogradskim opštinama… Ceo tekst
Najveću želju za selidbom imaju mladi ljudi i podstanari, a razlog su najčešće posao, porodica ili obrazovanje; 22% ispitanika bi radije živelo na selu ili planini
Cene kvadrata u najtraženijim beogradskim opštinama iznose između 2.960 i 3.630 evra
Prošle godine se gotovo 135.000 ljudi preselilo iz jednog mesta u Srbiji u drugo, a svaki treći je došao u Beograd. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), opštine u koje se doselilo ubedljivo najviše novih stanovnika su Zvezdara, Palilula, Voždovac i Novi Beograd.
Istraživanje koje je početkom oktobra sproveo specijalizovani portal za nekretnine 4zida, je pokazalo da svaki drugi ispitanik razmišlja o preseljenju u drugu opštinu ili grad, a 38 odsto selilo se jednom ili više puta u poslednjih nekoliko godina. Posetioci sajta koji su popunili anketu uglavnom vole mesto u kojem žive, a dok jedni ostaju zbog porodice i posla, deo njih upravo odlazi iz istih razloga.
Osim prestonice, nove stanovnike najviše privlače Novi Sad u koji se prema podacima RZS doselilo više od 9.000 ljudi prošle godine, Niš sa 4.456, Novi Pazar sa 4.055, Loznica sa 2.262 i Kragujevac sa 2.079 ljudi. Između 1.500 i 2.000 novih stanovnika došlo je prošle godine u Šabac, Tutin, Čačak, Pančevo, Suboticu, Staru Pazovu i Kruševac.
Koliko košta kvadrat u mestima u koja se seli najviše ljudi?
Doseljavanje velikog broja ljudi svake godine u mestima u koja dolaze značajno povećava tražnju za nekretninama. Cene kvadrata u beogradskim opštinama u koje dolazi najviše stanovnika beleže kontinuirani rast proteklih godina. Na Zvezdari je prosečno oglašena cena kvadrata na 4zida 2.960 evra, na Voždovcu oko 3.160, a na Novom Beogradu oko 3.630 evra.
Kada su u pitanju ostali gradovi, najveća tražnja je u Novom Sadu, gde kvadrat u proseku košta oko 2.760 evra, a u Nišu je, na osnovu oglašenih stanova na portalu 4zida, prosečna cena oko 2.000 evra, dok je u Kragujevcu oko 1.890 evra.
Prosečna cena kvadrata u Pančevu je 1.870 evra, Šapcu oko 1.670 evra, u Čačku oko 1.600 evra, a u Staroj Pazovi oko 1.580, dok su u Subotici 1.560 evra. Kvadrat u Loznici u proseku košta oko 1.400 evra, a za toliko se može kupiti i prosečan kvadrat u Kruševcu.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je prosečna starost osoba koje su prošle godine promenile prebivalište 36,4 godine. I na osnovu rezultata ankete 4zida vidi se da želja za promenom opada sa godinama i da je najjača kod mladih i zakupaca.
Najveće interesovanje za promenu mesta boravka imaju osobe koje imaju manje od 24 godine, dok su na drugom mestu građani stari između 24 i 35 godina, a o preseljenju najmanje razmišljaju oni koji imaju 55 i više godina.
Svaki peti bi na planinu ili u selo
Svaki treći ispitanik se selio bar jednom u poslednjih nekoliko godina, a kao razloge navode životne događaje poput kupovine ili prodaje stana, studija, dok je svaki četvrti menjao mesto stanovanja zbog posla, a svaki peti zbog udaje, ženidbe ili razvoda braka.
Među učesnicima ankete 4zida najviše je bilo onih koji su se doselili u Beograd i to iz Jagodine i Kraljeva, dok ih je u Novi Sad najviše došlo iz Zrenjanina, Kraljeva, Beograda i Pančeva. Ispitanici su se selili i iz Vranja u Niš, Vrbasa u Zrenjanin, ali i iz jedne u drugu beogradsku opštinu.
Takođe bilo je i onih koji su se doselili u Srbiju iz inostranstva. Došli su iz Rusije, Ukrajine i Australije u Beograd, Bečej i druge gradove u Vojvodini.
Čak 66 odsto ispitanika od onih koji su naveli da je posao prepreka za preseljenje, odgovorilo je da bi se preselili, ako posao ne bi bio prepreka, 27 odsto bi “razmotrilo tu opciju”, dok je 7 odsto odgovorilo da ne bi napustili trenutno mesto boravka ni kada bi im bio ponuđen drugi posao ili u slučaju da izgube trenutni.
Oko 40 odsto ispitanika izjasnilo se da bi se preselili u drugi grad, dok je 22 odsto onih koji bi otišli na planinu ili u selo, a 17 odsto u inostranstvo.
Stanovnici Kragujevca i Subotice najzadovoljniji
U anketi 4zida čak 66 odsto ispitanika je navelo da su zadovoljni mestom u kojem sada žive, dok je oko 15 odsto nezadovoljnih svojom trenutnom lokacijom.
Ispitanici iz Kragujevca i Subotice dali su najviše ocene za kvalitet života u ovim gradovima, dok su, među beogradskim opštinama najmanje zadovoljni građani Zemuna i u velikom procentu razmišljaju o preseljenju.
Anketa je pokazala i da nema velike razlike u zadovoljstvu mestom života kada su u pitanju podstanari i vlasnici nekretnina, već da je suštinski većini ljudi bitna lokacija i da vlasništvo ne donosi veće zadovoljstvo.
Najveći broj ispitanika, čak svaki drugi, smatra da bi život u opštini ili gradu u kojem živi poboljšao veći broj zelenih površina. Visok je procenat i onih koji smatraju da je potrebno više parkinga i bolji javni prevoz. Uz lošu i nedovoljno razvijenu infrastrukturu, anketirani posetioci sajta 4zida, navode da im na kvalitet života utiču i cene kirija, kvadrata i računa.
(4zida)
14:00
Blic (otvara se u novom prozoru) prepričao (procena), 2 sata 30 min posle prvog
Ovo su najjeftiniji gradovi za kupovinu stana u Srbiji: Kvadrat se u jednom mestu prodaje za manje od 1.000 evra
Kikinda, Prokuplje, Vranje, Sombor i Pirot su najpovoljniji gradovi za kupovinu stanova, daleko ispod cena u najvećim urbanim centrima Kupovina povoljnog stana nije uvek najbolja investicija – potrebno je analizirati… Ceo tekst
Kikinda, Prokuplje, Vranje, Sombor i Pirot su najpovoljniji gradovi za kupovinu stanova, daleko ispod cena u najvećim urbanim centrima
Kupovina povoljnog stana nije uvek najbolja investicija – potrebno je analizirati potražnju za izdavanjem, troškove života i potencijalna ulaganja u renoviranje
Dok stanovi u Beogradu i Novom Sadu za mnoge kupce postaju sve teže dostižni, u pojedinim gradovima Srbije i dalje je moguće kupiti nekretninu po znatno pristupačnijoj ceni.
Jedan od takvih gradova je Kikinda, gde prosečan kvadrat stana košta manje od 1.000 evra, pokazuju podaci za prvu polovinu 2026. godine, što ovaj grad na severu Banata svrstava među najpovoljnije na domaćem tržištu, posebno za one koji traže prvi stan ili žele da za isti novac dobiju više kvadrata.
Prema podacima zasnovanim na evidenciji Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), prosečna cena stana u Kikindi u prvoj polovini 2026. iznosila je 957 evra po kvadratnom metru i to je najniži prosek među gradovima obuhvaćenim ovom analizom. Za poređenje, u Novom Sadu prosečna cena dostigla je 2.359 evra, dok je u užem gradskom području Beograda iznosila 3.219 evra po kvadratu.
Ipak, povoljna cena ne znači da tržište miruje. Prosečna cena stanova u Kikindi porasla je za 12,88 odsto u odnosu na prvu polovinu 2025. godine. Prosečna cena starogradnje iznosila je oko 977 evra po kvadratu, dok podatke o novogradnji treba posmatrati sa oprezom jer je broj evidentiranih transakcija bio veoma mali. Sv to znači da Kikinda jeste povoljna, ali i da cene nisu ostale na istom nivou kao ranije.
Gde su stanovi najskuplji, a gde najpovoljniji?
Kada je reč o konkretnim delovima Kikinde, cena zavisi od lokacije, površine, sprata, stanja zgrade, renoviranosti i opremljenosti stana. Centar grada ima ponude različitih cena, pa ni sama centralna lokacija ne znači automatski da je svaki stan skuplji od nekretnine na periferiji.
Ipak, aktuelni oglasi pokazuju koliko razlike mogu da budu velike. Na primer, među oglašenim nekretninama pronašli smo stan od 67 kvadrata za 52.000 evra, što je oko 776 evra po kvadratu, dok se stan od 33 kvadrata nudi za 41.000 evra, odnosno oko 1.242 evra po kvadratu.
Kada je reč o povoljnijim stanovima, među aktuelnim oglasima izdvajaju se stanovi u Svetozara Miletića, Hajduk Veljkovoj, Kralja Petra Prvog i Partizanskoj, ali i pojedine ponude u Mikronaselju. Na primer, u Svetozara Miletića oglašen je stan od 83 kvadrata za 64.000 evra, odnosno oko 771 evro po kvadratu, dok se u Kralja Petra Prvog stan od 67 kvadrata nudi za 52.000 evra, što je oko 776 evra po kvadratu. U Partizanskoj su oglašeni stanovi po cenama od oko 872 evra po kvadratu, a u Hajduk Veljkovoj jedan oglas navodi oko 894 evra po kvadratu.
S druge strane, među skuplje oglašenim stanovima u Kikindi ima nekretnina u samom centru, uključujući Svetosavsku ulicu i Trg srpskih dobrovoljaca, gde cene pojedinih stanova prelaze 1.000 evra po kvadratu.
Za koliko novca može da se kupi stan?
Ako se kao orijentir uzme prosečna cena od 957 evra po kvadratu, stan od 40 kvadrata matematički bi koštao oko 38.280 evra, dok bi za 60 kvadrata trebalo izdvojiti oko 57.420 evra. Ipak, imajte u vidu da su ovo naši okvirni proračuni na osnovu prosečne cene, a ne garancija da se stanovi tih površina zaista mogu pronaći po toj ceni. U stvarnosti, stanje nekretnine, potreba za renoviranjem i konkretna lokacija mogu znatno da promene konačan iznos.
Ko kupuje stanove u Kikindi?
Obrni okreni, za kupce koji žive i rade u Kikindi, lokalno tržište može da bude prilika da reše stambeno pitanje bez zaduživanja u iznosima kakvi su potrebni u većim gradovima. Povoljni kvadrati mogu da budu zanimljivi i mladim parovima, porodicama koje traže veći prostor i ljudima koji žele da se presele iz skuplje sredine.
Kikinda može da privuče i one koji razmatraju kupovinu nekretnine kao dugoročnu investiciju, ali niska cena sama po sebi ne garantuje zaradu. Pre kupovine treba proveriti koliko je stan tražen za izdavanje, kakvi su troškovi održavanja i koliko bi eventualno renoviranje povećalo ukupno ulaganje. Važno je računati i na to da tržište manjeg grada može imati drugačiju dinamiku prodaje nego tržište Beograda ili Novog Sada.
Gde su još povoljni stanovi u Srbiji?
Kikinda nije jedini grad u kojem kvadrat košta oko 1.000 evra ili manje. Prema podacima za prvu polovinu 2026. godine, među povoljnijim gradovima su Prokuplje, sa prosekom od 980 evra po kvadratu, i Vranje, gde je prosek iznosio 1.001 evro. Povoljnije cene zabeležene su i u Somboru, gde je kvadrat prosečno koštao 1.073 evra, kao i u Pirotu, sa 1.066 evra.
Zanimljivi mogu biti i Zaječar, gde je prosečna cena iznosila 1.097 evra po kvadratu, i Jagodina, sa 1.120 evra. U ovim mestima cena i dalje može biti znatno niža nego u najvećim urbanim centrima, ali pre odluke treba uporediti konkretne ponude, stanje stanova i troškove života u gradu u kojem se nekretnina kupuje.
Jeftin kvadrat ne znači uvek i najbolju kupovinu
Razlika između Kikinde i Beograda posebno se vidi kada se uporedi ista površina. Po prosečnoj ceni od 957 evra, 50 kvadrata u Kikindi iznosilo bi oko 47.850 evra, dok bi ista površina po proseku od 3.219 evra u užem gradskom području Beograda koštala oko 160.950 evra.
Dakle, za one kojima je prioritet pristupačna nekretnina, manji gradovi poput Kikinde, Prokuplja, Vranja i Sombora mogu da budu ozbiljna alternativa skupljim tržištima. Dobra kupovina nije nužno najjeftiniji stan, već ona nekretnina čija cena, stanje i lokacija odgovaraju budžetu i planovima kupca.
(Kurir)

Još u fokusu

Sve vesti

Izbori5. nov, 20:27

RIK objavio konačne rezultate izbora u Srbiji

5 medijaKurir, B92, Espreso …

Spoljna politika5. nov, 19:33

Brisel: Marta Kos se sastala sa četiri predstavnika Studentske liste

5 medijaNIN, Večernje novosti, Dnevnik …

Hronologija

11:30

Blic (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

Svaki treći stanovnik koji se seli u Srbiji bira Beograd! Ove četiri opštine privlače najviše ljudi: Evo zbog čega

Najveću želju za selidbom imaju mladi ljudi i podstanari, a razlog su najčešće posao, porodica ili obrazovanje; 22% ispitanika bi radije živelo na selu ili planini Cene kvadrata u najtraženijim beogradskim opštinama… Ceo tekst

Najveću želju za selidbom imaju mladi ljudi i podstanari, a razlog su najčešće posao, porodica ili obrazovanje; 22% ispitanika bi radije živelo na selu ili planini

Cene kvadrata u najtraženijim beogradskim opštinama iznose između 2.960 i 3.630 evra

Prošle godine se gotovo 135.000 ljudi preselilo iz jednog mesta u Srbiji u drugo, a svaki treći je došao u Beograd. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), opštine u koje se doselilo ubedljivo najviše novih stanovnika su Zvezdara, Palilula, Voždovac i Novi Beograd.

Istraživanje koje je početkom oktobra sproveo specijalizovani portal za nekretnine 4zida, je pokazalo da svaki drugi ispitanik razmišlja o preseljenju u drugu opštinu ili grad, a 38 odsto selilo se jednom ili više puta u poslednjih nekoliko godina. Posetioci sajta koji su popunili anketu uglavnom vole mesto u kojem žive, a dok jedni ostaju zbog porodice i posla, deo njih upravo odlazi iz istih razloga.

Osim prestonice, nove stanovnike najviše privlače Novi Sad u koji se prema podacima RZS doselilo više od 9.000 ljudi prošle godine, Niš sa 4.456, Novi Pazar sa 4.055, Loznica sa 2.262 i Kragujevac sa 2.079 ljudi. Između 1.500 i 2.000 novih stanovnika došlo je prošle godine u Šabac, Tutin, Čačak, Pančevo, Suboticu, Staru Pazovu i Kruševac.

Koliko košta kvadrat u mestima u koja se seli najviše ljudi?

Doseljavanje velikog broja ljudi svake godine u mestima u koja dolaze značajno povećava tražnju za nekretninama. Cene kvadrata u beogradskim opštinama u koje dolazi najviše stanovnika beleže kontinuirani rast proteklih godina. Na Zvezdari je prosečno oglašena cena kvadrata na 4zida 2.960 evra, na Voždovcu oko 3.160, a na Novom Beogradu oko 3.630 evra.

Kada su u pitanju ostali gradovi, najveća tražnja je u Novom Sadu, gde kvadrat u proseku košta oko 2.760 evra, a u Nišu je, na osnovu oglašenih stanova na portalu 4zida, prosečna cena oko 2.000 evra, dok je u Kragujevcu oko 1.890 evra.

Prosečna cena kvadrata u Pančevu je 1.870 evra, Šapcu oko 1.670 evra, u Čačku oko 1.600 evra, a u Staroj Pazovi oko 1.580, dok su u Subotici 1.560 evra. Kvadrat u Loznici u proseku košta oko 1.400 evra, a za toliko se može kupiti i prosečan kvadrat u Kruševcu.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je prosečna starost osoba koje su prošle godine promenile prebivalište 36,4 godine. I na osnovu rezultata ankete 4zida vidi se da želja za promenom opada sa godinama i da je najjača kod mladih i zakupaca.

Najveće interesovanje za promenu mesta boravka imaju osobe koje imaju manje od 24 godine, dok su na drugom mestu građani stari između 24 i 35 godina, a o preseljenju najmanje razmišljaju oni koji imaju 55 i više godina.

Svaki peti bi na planinu ili u selo

Svaki treći ispitanik se selio bar jednom u poslednjih nekoliko godina, a kao razloge navode životne događaje poput kupovine ili prodaje stana, studija, dok je svaki četvrti menjao mesto stanovanja zbog posla, a svaki peti zbog udaje, ženidbe ili razvoda braka.

Među učesnicima ankete 4zida najviše je bilo onih koji su se doselili u Beograd i to iz Jagodine i Kraljeva, dok ih je u Novi Sad najviše došlo iz Zrenjanina, Kraljeva, Beograda i Pančeva. Ispitanici su se selili i iz Vranja u Niš, Vrbasa u Zrenjanin, ali i iz jedne u drugu beogradsku opštinu.

Takođe bilo je i onih koji su se doselili u Srbiju iz inostranstva. Došli su iz Rusije, Ukrajine i Australije u Beograd, Bečej i druge gradove u Vojvodini.

Čak 66 odsto ispitanika od onih koji su naveli da je posao prepreka za preseljenje, odgovorilo je da bi se preselili, ako posao ne bi bio prepreka, 27 odsto bi “razmotrilo tu opciju”, dok je 7 odsto odgovorilo da ne bi napustili trenutno mesto boravka ni kada bi im bio ponuđen drugi posao ili u slučaju da izgube trenutni.

Oko 40 odsto ispitanika izjasnilo se da bi se preselili u drugi grad, dok je 22 odsto onih koji bi otišli na planinu ili u selo, a 17 odsto u inostranstvo.

Stanovnici Kragujevca i Subotice najzadovoljniji

U anketi 4zida čak 66 odsto ispitanika je navelo da su zadovoljni mestom u kojem sada žive, dok je oko 15 odsto nezadovoljnih svojom trenutnom lokacijom.

Ispitanici iz Kragujevca i Subotice dali su najviše ocene za kvalitet života u ovim gradovima, dok su, među beogradskim opštinama najmanje zadovoljni građani Zemuna i u velikom procentu razmišljaju o preseljenju.

Anketa je pokazala i da nema velike razlike u zadovoljstvu mestom života kada su u pitanju podstanari i vlasnici nekretnina, već da je suštinski većini ljudi bitna lokacija i da vlasništvo ne donosi veće zadovoljstvo.

Najveći broj ispitanika, čak svaki drugi, smatra da bi život u opštini ili gradu u kojem živi poboljšao veći broj zelenih površina. Visok je procenat i onih koji smatraju da je potrebno više parkinga i bolji javni prevoz. Uz lošu i nedovoljno razvijenu infrastrukturu, anketirani posetioci sajta 4zida, navode da im na kvalitet života utiču i cene kirija, kvadrata i računa.

(4zida)

14:00

Blic (otvara se u novom prozoru) prepričao (procena), 2 sata 30 min posle prvog

Ovo su najjeftiniji gradovi za kupovinu stana u Srbiji: Kvadrat se u jednom mestu prodaje za manje od 1.000 evra

Kikinda, Prokuplje, Vranje, Sombor i Pirot su najpovoljniji gradovi za kupovinu stanova, daleko ispod cena u najvećim urbanim centrima Kupovina povoljnog stana nije uvek najbolja investicija – potrebno je analizirati… Ceo tekst

Kikinda, Prokuplje, Vranje, Sombor i Pirot su najpovoljniji gradovi za kupovinu stanova, daleko ispod cena u najvećim urbanim centrima

Kupovina povoljnog stana nije uvek najbolja investicija – potrebno je analizirati potražnju za izdavanjem, troškove života i potencijalna ulaganja u renoviranje

Dok stanovi u Beogradu i Novom Sadu za mnoge kupce postaju sve teže dostižni, u pojedinim gradovima Srbije i dalje je moguće kupiti nekretninu po znatno pristupačnijoj ceni.

Jedan od takvih gradova je Kikinda, gde prosečan kvadrat stana košta manje od 1.000 evra, pokazuju podaci za prvu polovinu 2026. godine, što ovaj grad na severu Banata svrstava među najpovoljnije na domaćem tržištu, posebno za one koji traže prvi stan ili žele da za isti novac dobiju više kvadrata.

Prema podacima zasnovanim na evidenciji Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), prosečna cena stana u Kikindi u prvoj polovini 2026. iznosila je 957 evra po kvadratnom metru i to je najniži prosek među gradovima obuhvaćenim ovom analizom. Za poređenje, u Novom Sadu prosečna cena dostigla je 2.359 evra, dok je u užem gradskom području Beograda iznosila 3.219 evra po kvadratu.

Ipak, povoljna cena ne znači da tržište miruje. Prosečna cena stanova u Kikindi porasla je za 12,88 odsto u odnosu na prvu polovinu 2025. godine. Prosečna cena starogradnje iznosila je oko 977 evra po kvadratu, dok podatke o novogradnji treba posmatrati sa oprezom jer je broj evidentiranih transakcija bio veoma mali. Sv to znači da Kikinda jeste povoljna, ali i da cene nisu ostale na istom nivou kao ranije.

Gde su stanovi najskuplji, a gde najpovoljniji?

Kada je reč o konkretnim delovima Kikinde, cena zavisi od lokacije, površine, sprata, stanja zgrade, renoviranosti i opremljenosti stana. Centar grada ima ponude različitih cena, pa ni sama centralna lokacija ne znači automatski da je svaki stan skuplji od nekretnine na periferiji.

Ipak, aktuelni oglasi pokazuju koliko razlike mogu da budu velike. Na primer, među oglašenim nekretninama pronašli smo stan od 67 kvadrata za 52.000 evra, što je oko 776 evra po kvadratu, dok se stan od 33 kvadrata nudi za 41.000 evra, odnosno oko 1.242 evra po kvadratu.

Kada je reč o povoljnijim stanovima, među aktuelnim oglasima izdvajaju se stanovi u Svetozara Miletića, Hajduk Veljkovoj, Kralja Petra Prvog i Partizanskoj, ali i pojedine ponude u Mikronaselju. Na primer, u Svetozara Miletića oglašen je stan od 83 kvadrata za 64.000 evra, odnosno oko 771 evro po kvadratu, dok se u Kralja Petra Prvog stan od 67 kvadrata nudi za 52.000 evra, što je oko 776 evra po kvadratu. U Partizanskoj su oglašeni stanovi po cenama od oko 872 evra po kvadratu, a u Hajduk Veljkovoj jedan oglas navodi oko 894 evra po kvadratu.

S druge strane, među skuplje oglašenim stanovima u Kikindi ima nekretnina u samom centru, uključujući Svetosavsku ulicu i Trg srpskih dobrovoljaca, gde cene pojedinih stanova prelaze 1.000 evra po kvadratu.

Za koliko novca može da se kupi stan?

Ako se kao orijentir uzme prosečna cena od 957 evra po kvadratu, stan od 40 kvadrata matematički bi koštao oko 38.280 evra, dok bi za 60 kvadrata trebalo izdvojiti oko 57.420 evra. Ipak, imajte u vidu da su ovo naši okvirni proračuni na osnovu prosečne cene, a ne garancija da se stanovi tih površina zaista mogu pronaći po toj ceni. U stvarnosti, stanje nekretnine, potreba za renoviranjem i konkretna lokacija mogu znatno da promene konačan iznos.

Ko kupuje stanove u Kikindi?

Obrni okreni, za kupce koji žive i rade u Kikindi, lokalno tržište može da bude prilika da reše stambeno pitanje bez zaduživanja u iznosima kakvi su potrebni u većim gradovima. Povoljni kvadrati mogu da budu zanimljivi i mladim parovima, porodicama koje traže veći prostor i ljudima koji žele da se presele iz skuplje sredine.

Kikinda može da privuče i one koji razmatraju kupovinu nekretnine kao dugoročnu investiciju, ali niska cena sama po sebi ne garantuje zaradu. Pre kupovine treba proveriti koliko je stan tražen za izdavanje, kakvi su troškovi održavanja i koliko bi eventualno renoviranje povećalo ukupno ulaganje. Važno je računati i na to da tržište manjeg grada može imati drugačiju dinamiku prodaje nego tržište Beograda ili Novog Sada.

Gde su još povoljni stanovi u Srbiji?

Kikinda nije jedini grad u kojem kvadrat košta oko 1.000 evra ili manje. Prema podacima za prvu polovinu 2026. godine, među povoljnijim gradovima su Prokuplje, sa prosekom od 980 evra po kvadratu, i Vranje, gde je prosek iznosio 1.001 evro. Povoljnije cene zabeležene su i u Somboru, gde je kvadrat prosečno koštao 1.073 evra, kao i u Pirotu, sa 1.066 evra.

Zanimljivi mogu biti i Zaječar, gde je prosečna cena iznosila 1.097 evra po kvadratu, i Jagodina, sa 1.120 evra. U ovim mestima cena i dalje može biti znatno niža nego u najvećim urbanim centrima, ali pre odluke treba uporediti konkretne ponude, stanje stanova i troškove života u gradu u kojem se nekretnina kupuje.

Jeftin kvadrat ne znači uvek i najbolju kupovinu

Razlika između Kikinde i Beograda posebno se vidi kada se uporedi ista površina. Po prosečnoj ceni od 957 evra, 50 kvadrata u Kikindi iznosilo bi oko 47.850 evra, dok bi ista površina po proseku od 3.219 evra u užem gradskom području Beograda koštala oko 160.950 evra.

Dakle, za one kojima je prioritet pristupačna nekretnina, manji gradovi poput Kikinde, Prokuplja, Vranja i Sombora mogu da budu ozbiljna alternativa skupljim tržištima. Dobra kupovina nije nužno najjeftiniji stan, već ona nekretnina čija cena, stanje i lokacija odgovaraju budžetu i planovima kupca.

(Kurir)