Све вести
Фото из чланка: ТањугСутра славимо Свету Петку, једну ствар верници никако не би смели да забораве: Њена вода сматра се чудотворном, а ево где се налази
Српска православна црква 27. октобра слави Преподобну мати Параскеву, познату као Света Петку, заштитницу жена, болесних и сиромашних, чији је Петковдан шеста слава по броју свечара у Србији.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 4 од 6 медија.
Српска православна црква данас обележава празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка и као и сваке године велики број грађана окупио се код капеле Свете Петке на Калемегдану како би се помолили једној од најпоштованијих светитељки у српском народу. Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних и њој се верници моле за здравље, нарочито очију, али и за заштиту породице, а њено име потиче од грчке речи "параскева" што значи петак, па отуда Петка.
Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. века, а дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра и шеста је слава по броју свечара у Србији. Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.
Њени родитељи су били имућни и честити хришћани, а осим ње имали су и старијег сина Јевтимија, који се замонашио по одобрењу и благослову родитеља, а касније постао и епископ Мадитски. Петка је од најранијег детињства била веома побожна.
После смрти родитеља, Петка је желела да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу. Две године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити, након чега се она вратила у Епиват где је нико није препознао, јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала.
Цео упоредни текст45 реченица у више медија, 35 само у једном
Текст из 7 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 18 се разликују.
Српска православна црква сутра слави празник посвећен Светој Петки
РЕКЕ ВЕРНИКА НА КАЛЕМЕГДАНУ: Моле се за чуда Свете Петке којој су се клањали и султани
НЕПРЕГЛЕДНА КОЛОНА НА КАЛЕМЕГДАНУ: Велик број верника чека да се помоли Светој Петки (ФОТО)
Српска православна црква данас обележава празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка и као и сваке године велики број грађана окупио се код капеле Свете Петке на Калемегдану како би се помолили једној од најпоштованијих светитељки у српском народу.
Њен празник, Петковдан, шеста је најчешћа крсна слава у Србији.
Грађани стрпљиво чекају у реду да уђу у капелу и помоле се светитељки, познатој као заштитници жена, дома и породице.
Име Свете Параскеве или Петке долази од грчке речи "параскева" што значи петак, отуда Петка.
Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.
Најмоћнија молитва Светој Петки за оздрављење и напредак: Верује се да ће је услишити само на овај начин
Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних и њој се верници моле за здравље, нарочито очију, али и за заштиту породице, а њено име потиче од грчке речи "параскева" што значи петак, па отуда Петка.
Још 3 реченице, само Србија Данас
Била је хришћанска подвижница из 11. века, а њен култ нарочито је развијен у Србији, Грчкој и другим православним земљама Балкана.
Од имућне породице до живота у пустињи
Према црквеном предању, Света Петка рођена је у Епивату, у близини Цариграда, у имућној и побожној хришћанској породици.
Преподобна мати Параскева, много познатија у народу као Света Петка, је била хришћанска византијска подвижница из 11. века.
Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. века, а дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра и шеста је слава по броју свечара у Србији.
Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама, па отуд и различити епитети који стоје уз њено име - Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и тако даље.
Отуд и различити епитети који стоје уз њено име - Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и тако даље.
Верници обележавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот.
Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.
Њени родитељи су били имућни и честити хришћани, а осим ње имали су и старијег сина Јевтимија, који се замонашио по одобрењу и благослову родитеља, а касније постао и епископ Мадитски.
Петка је од најранијег детињства била веома побожна.
После смрти родитеља, Петка је желела да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.
Потом се упутила у Палестину како би обишла света места повезана са животом Исуса Христа.
Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века.
По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу.
Часопис СПЦ "Светосавско звонце" наводи да је одатле отишла у Палестину, како би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом.
По Промислу Божјем настанила се у Јорданској пустињи, где се подвизавала до дубоке старости.
Две године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити, након чега се она вратила у Епиват где је нико није препознао, јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала.
Када се вратила у Епиват, нико је није препознао, јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала.
Још 4 реченице, само Србија Данас
Будући да није имала родбину, наставила је да живи повучено, посвећена молитви и раду.
Када је преминула, сахрањена је изван гробља јер су је суграђани сматрали странкињом.
Мошти су мењале градове, а данас почивају у Румунији
Историја моштију Свете Петке обележена је бројним преносима између градова и држава.
Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви и онда се тихо угасила и нестала са лица земље.
Светосавско звонце наводи да су је сахранили изван гробља, јер је за суграђане била странкиња.
На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и рукама у молитвеном положају.
У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Калемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде верника.
Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Румунији, долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.
Два века после смрти Свете Петке, Цариградом и околином су владали крсташи, па је бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од крсташа мошти Свете Петке и пренео их у своју престоницу, Трново.
У време Косовске битке и Трново је пало у турско ропство, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију, а кад је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију.
Још 9 реченица, само Србија Данас
Према црквеном предању, кнегиња Милица касније је од султана Бајазита измолила да буду пренете у Србију, па су стигле у Београд, на Калемегдан, где је подигнута капела уз извор воде који верници сматрају светим.
Мошти су у Београду остале до 1521. године, када је град освојио османски султан Сулејман Величанствени и однео их у Цариград.
Према предању, светитељку су поштовали не само хришћани већ и муслимани.
Године 1641. румунски војвода Василије Лупул успео је да добије мошти и пренесе их у град Јаши, где се и данас налазе.
Верници из различитих крајева долазе да им се поклоне, верујући у исцелитељску моћ светитељке.
Калемегданска капела и вода којој верници приписују исцелитељску моћ
У Србији је култ Свете Петке посебно снажан у Београду, где се на Калемегдану налази капела посвећена светитељки.
На њен празник тамо се окупљају десетине хиљада верника.
Капела је подигнута уз извор воде за коју се верује да помаже код очних болести.
Тако су мошти Свете Петке пренете у Београд на Калемегдан, код извора чудотворне воде, где је сазидана капела која и данас постоји.
Тамо су мошти почивале све до 1521. године, када је Сулејман Други заузео Београд.
Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариграду.
И тамо су почела да се дешавају чудеса, па су Свету Петку славили не само хришћани него и муслимани.
Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.
Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.
Црква Ружица и првобитна капела Свете Петке везују се за време деспота Стефана Лазаревића и 15. век, али су објекти страдали током османске владавине.
Капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су порушене за време турске владавине, а данашња капела изграђена је 1937. године према пројекту архитекте Момира Коруновића.
Још 3 реченице, само Србија Данас
Према подацима из црквених извора, Светој Петки посвећено је око 250 цркава у епархијама Српске православне цркве.
Њено поштовање није ограничено само на Србију.
Култ светитељке присутан је широм православног света, а верници јој се обраћају у молитвама за здравље, помоћ и заштиту својих најближих.
Године 1641. румунски војвода Василије Лупул, господар Молдавије, успео је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши, где и данас почивају, пише "Светосавско звонце".
Праве ствари имају смисла само када их радимо на свој начин.
Исто је и са кафом, у њој највише уживамо кад је направимо баш по свом.
Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.
Тада се слави још једна светитељка, истог имена - Света мученица Параскева Римска.
Заједнички празник двеју светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.
Још 3 реченице, само Телеграф
Видео: Хапшење у Пударцима, нашли му 21 килограм
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову.
Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
На њеном гробу већ вековима се догађају чуда.
Једна је од најцењенијих светитељки и сматра се заштитницом жена.
Сматра се да услиши молитву сваког човека, само ако заиста верује у оно што изговара, свака реч мора бити искрена.
Са друге стране, исто тако зна да упути прекор особи која нема добре намере.
За њено име се везују наразличитије необјашњиве ствари, многи су сведочили како има је управо она променила живот.
"Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас.
Удостојила си се гледања лица Божја као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.
Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негде Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице.
Буди и надаље престономе граду српском, утврди га у Православљу, помози вернима, подигни недужне и тужне, у уснулим у Господу прецима нашим, браћи и деци, измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божија Светитељко.
Свима помози, па и мени не одмози.
Добре у добру сложи, и свако им добро умножи.
Да се кроз тебе прослави Бог у Тројици, у векове векова.
Још 5 реченица, само Вечерње новости
Кликни на звездицу у горњем десном углу и запрати Новости на Гоогле Неwс платформи
АЛЕКСАНДАР Вучић, носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", рекао је вечерас у емисији "Хит Твит" на ТВ Пинк,
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15).
Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
ГОРИСЛАВ Папић био је уредник емисија Око и Око магазин на Радио-телевизији Србије, као и портала Око.ртс.рс, а данас је, по одлуци в. д. главног уредника Информативног програма РТС-а Боривоја Ускоковића, смењен.
