Sve vesti
Foto iz članka: TanjugSutra slavimo Svetu Petku, jednu stvar vernici nikako ne bi smeli da zaborave: Njena voda smatra se čudotvornom, a evo gde se nalazi
Srpska pravoslavna crkva 27. oktobra slavi Prepodobnu mati Paraskevu, poznatu kao Sveta Petku, zaštitnicu žena, bolesnih i siromašnih, čiji je Petkovdan šesta slava po broju svečara u Srbiji.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 4 od 6 medija.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka i kao i svake godine veliki broj građana okupio se kod kapele Svete Petke na Kalemegdanu kako bi se pomolili jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu. Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih i njoj se vernici mole za zdravlje, naročito očiju, ali i za zaštitu porodice, a njeno ime potiče od grčke reči "paraskeva" što znači petak, pa otuda Petka.
Sveta Petka je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka, a dan njenog pomena, Petkovdan, obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju svečara u Srbiji. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.
Njeni roditelji su bili imućni i čestiti hrišćani, a osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski. Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna.
Posle smrti roditelja, Petka je želela da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu. Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti, nakon čega se ona vratila u Epivat gde je niko nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala.
Ceo uporedni tekst45 rečenica u više medija, 35 samo u jednom
Tekst iz 7 članaka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 18 se razlikuju.
Srpska pravoslavna crkva sutra slavi praznik posvećen Svetoj Petki
REKE VERNIKA NA KALEMEGDANU: Mole se za čuda Svete Petke kojoj su se klanjali i sultani
NEPREGLEDNA KOLONA NA KALEMEGDANU: Velik broj vernika čeka da se pomoli Svetoj Petki (FOTO)
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka i kao i svake godine veliki broj građana okupio se kod kapele Svete Petke na Kalemegdanu kako bi se pomolili jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Njen praznik, Petkovdan, šesta je najčešća krsna slava u Srbiji.
Građani strpljivo čekaju u redu da uđu u kapelu i pomole se svetiteljki, poznatoj kao zaštitnici žena, doma i porodice.
Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči "paraskeva" što znači petak, otuda Petka.
Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.
Najmoćnija molitva Svetoj Petki za ozdravljenje i napredak: Veruje se da će je uslišiti samo na ovaj način
Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih i njoj se vernici mole za zdravlje, naročito očiju, ali i za zaštitu porodice, a njeno ime potiče od grčke reči "paraskeva" što znači petak, pa otuda Petka.
Još 3 rečenice, samo Srbija Danas
Bila je hrišćanska podvižnica iz 11. veka, a njen kult naročito je razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim zemljama Balkana.
Od imućne porodice do života u pustinji
Prema crkvenom predanju, Sveta Petka rođena je u Epivatu, u blizini Carigrada, u imućnoj i pobožnoj hrišćanskoj porodici.
Prepodobna mati Paraskeva, mnogo poznatija u narodu kao Sveta Petka, je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka.
Sveta Petka je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka, a dan njenog pomena, Petkovdan, obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.
Kult Svete Petke je izuzetno razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama, pa otud i različiti epiteti koji stoje uz njeno ime - Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska, Trnovska i tako dalje.
Otud i različiti epiteti koji stoje uz njeno ime - Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska, Trnovska i tako dalje.
Vernici obeležavaju dan kada je Sveta Petka, koja je srpskog porekla, okončala ovozemaljski život.
Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.
Njeni roditelji su bili imućni i čestiti hrišćani, a osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.
Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna.
Posle smrti roditelja, Petka je želela da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.
Potom se uputila u Palestinu kako bi obišla sveta mesta povezana sa životom Isusa Hrista.
Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.
Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu.
Časopis SPC "Svetosavsko zvonce" navodi da je odatle otišla u Palestinu, kako bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom.
Po Promislu Božjem nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde se podvizavala do duboke starosti.
Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti, nakon čega se ona vratila u Epivat gde je niko nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala.
Kada se vratila u Epivat, niko je nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala.
Još 4 rečenice, samo Srbija Danas
Budući da nije imala rodbinu, nastavila je da živi povučeno, posvećena molitvi i radu.
Kada je preminula, sahranjena je izvan groblja jer su je sugrađani smatrali strankinjom.
Mošti su menjale gradove, a danas počivaju u Rumuniji
Istorija moštiju Svete Petke obeležena je brojnim prenosima između gradova i država.
Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi i onda se tiho ugasila i nestala sa lica zemlje.
Svetosavsko zvonce navodi da su je sahranili izvan groblja, jer je za sugrađane bila strankinja.
Na ikonama je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i rukama u molitvenom položaju.
U eparhijama SPC posvećeno joj je oko 250 crkava, a najposećenija je kapela na Kalemegdanu koja nosi njeno ime i u kojoj se na dan praznika svake godine okuplja desetine hiljade vernika.
Poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima, koje počivaju u Jašiju u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.
Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car Jovan Asen 1238. godine izmolio od krstaša mošti Svete Petke i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo.
U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. godine osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju.
Još 9 rečenica, samo Srbija Danas
Prema crkvenom predanju, kneginja Milica kasnije je od sultana Bajazita izmolila da budu prenete u Srbiju, pa su stigle u Beograd, na Kalemegdan, gde je podignuta kapela uz izvor vode koji vernici smatraju svetim.
Mošti su u Beogradu ostale do 1521. godine, kada je grad osvojio osmanski sultan Sulejman Veličanstveni i odneo ih u Carigrad.
Prema predanju, svetiteljku su poštovali ne samo hrišćani već i muslimani.
Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul uspeo je da dobije mošti i prenese ih u grad Jaši, gde se i danas nalaze.
Vernici iz različitih krajeva dolaze da im se poklone, verujući u isceliteljsku moć svetiteljke.
Kalemegdanska kapela i voda kojoj vernici pripisuju isceliteljsku moć
U Srbiji je kult Svete Petke posebno snažan u Beogradu, gde se na Kalemegdanu nalazi kapela posvećena svetiteljki.
Na njen praznik tamo se okupljaju desetine hiljada vernika.
Kapela je podignuta uz izvor vode za koju se veruje da pomaže kod očnih bolesti.
Tako su mošti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji.
Tamo su mošti počivale sve do 1521. godine, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd.
On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu.
I tamo su počela da se dešavaju čudesa, pa su Svetu Petku slavili ne samo hrišćani nego i muslimani.
Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.
Crkva Ružica i prvobitna kapela Svete Petke vezuju se za vreme despota Stefana Lazarevića i 15. vek, ali su objekti stradali tokom osmanske vladavine.
Kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su porušene za vreme turske vladavine, a današnja kapela izgrađena je 1937. godine prema projektu arhitekte Momira Korunovića.
Još 3 rečenice, samo Srbija Danas
Prema podacima iz crkvenih izvora, Svetoj Petki posvećeno je oko 250 crkava u eparhijama Srpske pravoslavne crkve.
Njeno poštovanje nije ograničeno samo na Srbiju.
Kult svetiteljke prisutan je širom pravoslavnog sveta, a vernici joj se obraćaju u molitvama za zdravlje, pomoć i zaštitu svojih najbližih.
Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mošti Svete Petke i prenese ih u grad Jaši, gde i danas počivaju, piše "Svetosavsko zvonce".
Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.
Uz Petkovdan, kult prepodobne Paraskeve obeležava se i 8. avgusta, na dan prenosa njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju.
Tada se slavi još jedna svetiteljka, istog imena - Sveta mučenica Paraskeva Rimska.
Zajednički praznik dveju svetiteljki istog imena proslavlja se kao Sveta Petka Trnova.
Još 3 rečenice, samo Telegraf
Video: Hapšenje u Pudarcima, našli mu 21 kilogram
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem.
Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu.
Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu već vekovima se događaju čuda.
Jedna je od najcenjenijih svetiteljki i smatra se zaštitnicom žena.
Smatra se da usliši molitvu svakog čoveka, samo ako zaista veruje u ono što izgovara, svaka reč mora biti iskrena.
Sa druge strane, isto tako zna da uputi prekor osobi koja nema dobre namere.
Za njeno ime se vezuju narazličitije neobjašnjive stvari, mnogi su svedočili kako ima je upravo ona promenila život.
"Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas.
Udostojila si se gledanja lica Božja kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših.
Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negde Vitezda, i daje slepima vid, uzetim zdravlje, malaksalim snagu, i svima bodrost i radost, Hristova device, naša pomoćnice.
Budi i nadalje prestonome gradu srpskom, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernima, podigni nedužne i tužne, u usnulim u Gospodu precima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božija Svetiteljko.
Svima pomozi, pa i meni ne odmozi.
Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži.
Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, u vekove vekova.
Još 5 rečenica, samo Večernje novosti
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ALEKSANDAR Vučić, nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", rekao je večeras u emisiji "Hit Tvit" na TV Pink,
Muška odbojkaška reprezentacija Srbije pobedila je Holandiju u trećem kolu grupne faze Evropskog prvenstva posle preokreta epskih razmera 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15).
Izjava nakon meča kapitena Srbije Nikole Jovovića nikoga nije ostavila ravnodušnim.
GORISLAV Papić bio je urednik emisija Oko i Oko magazin na Radio-televiziji Srbije, kao i portala Oko.rts.rs, a danas je, po odluci v. d. glavnog urednika Informativnog programa RTS-a Borivoja Uskokovića, smenjen.
