Српска православна црква 27. октобра слави Преподобну мати Параскеву, познатију као Свету Петку, једну од најпоштованијих светитељки у српском народу. Њен празник, Петковдан, шеста је најчешћа крсна слава у Србији.… Цео текст
Српска православна црква 27. октобра слави Преподобну мати Параскеву, познатију као Свету Петку, једну од најпоштованијих светитељки у српском народу. Њен празник, Петковдан, шеста је најчешћа крсна слава у Србији.
Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних, а верници јој се посебно моле за здравље, нарочито очију, као и за заштиту породице. Њено име потиче од грчке речи "параскеви", што значи петак.
Била је хришћанска подвижница из 11. века, а њен култ нарочито је развијен у Србији, Грчкој и другим православним земљама Балкана.
Од имућне породице до живота у пустињи
Према црквеном предању, Света Петка рођена је у Епивату, у близини Цариграда, у имућној и побожној хришћанској породици. Према записима владике Николаја Велимировића, била је српског порекла.
Имала је старијег брата Јевтимија, који се замонашио уз благослов родитеља, а касније постао епископ Мадитски. Петка је, према предању, још од детињства била изразито побожна.
Након смрти родитеља отишла је у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице, у Ираклијском предграђу. Потом се упутила у Палестину како би обишла света места повезана са животом Исуса Христа.
Она се онда настанила у Јорданској пустињи, где је провела године у молитви, посту и подвижничком животу.
Две године пре смрти, док се молила, јавио јој се анђео и поручио да треба да се врати у родни крај, где ће предати тело земљи, а душу Господу.
Вратила се у Епиват, али је после више деценија одсуства нико није препознао. Будући да није имала родбину, наставила је да живи повучено, посвећена молитви и раду. Када је преминула, сахрањена је изван гробља јер су је суграђани сматрали странкињом.
Мошти су мењале градове, а данас почивају у Румунији
Историја моштију Свете Петке обележена је бројним преносима између градова и држава.
Године 1238. бугарски цар Јован Асен успео је да добије њене мошти од крсташа и пренесе их у Трново, тадашњу бугарску престоницу.
Када су Турци освојили Трново, мошти су пренете у Румунију. Према црквеном предању, кнегиња Милица касније је од султана Бајазита измолила да буду пренете у Србију, па су стигле у Београд, на Калемегдан, где је подигнута капела уз извор воде који верници сматрају светим.
Мошти су у Београду остале до 1521. године, када је град освојио османски султан Сулејман Величанствени и однео их у Цариград. Према предању, светитељку су поштовали не само хришћани већ и муслимани.
Године 1641. румунски војвода Василије Лупул успео је да добије мошти и пренесе их у град Јаши, где се и данас налазе. Верници из различитих крајева долазе да им се поклоне, верујући у исцелитељску моћ светитељке.
Калемегданска капела и вода којој верници приписују исцелитељску моћ
У Србији је култ Свете Петке посебно снажан у Београду, где се на Калемегдану налази капела посвећена светитељки. На њен празник тамо се окупљају десетине хиљада верника.
Капела је подигнута уз извор воде за коју се верује да помаже код очних болести. У њој се, као велика светиња, чува и мали прст Свете Петке.
Црква Ружица и првобитна капела Свете Петке везују се за време деспота Стефана Лазаревића и 15. век, али су објекти страдали током османске владавине. Данашња капела изграђена је 1937. године, према пројекту архитекте Момира Коруновића.
Према подацима из црквених извора, Светој Петки посвећено је око 250 цркава у епархијама Српске православне цркве.
Њено поштовање није ограничено само на Србију. Култ светитељке присутан је широм православног света, а верници јој се обраћају у молитвама за здравље, помоћ и заштиту својих најближих.
Србија Данас