Kako se slavi Sveti Luka: Šta svaki domaćin treba da pripremi za Lučindan i koji običaji se poštuju

ПравославнаЛИ црква и њени верници 31. октобра славе празник посвећен Светом апостолу Луки.

У народу се назива Лучиндан и једна је од честих крсних слава и празника које прате бројна народна веровања и обичаји који се преносе са колена на колено.

Свети Лука био је лекар и верни сапутник апостола Павла.

Био је један од првих иконописаца и библијских писаца - аутор је Јеванђеља по Луки, односно треће књиге Новог завета.

Шта се припрема за славу Свети Лука?

Основна обележја крсне славе су славски колач, жито, славска свећа и вино.

Домаћини припремају и трпезу за породицу и госте, у складу са својим могућностима и породичним обичајима.

Славски колач се припрема и украшава славским симболима, а у оквиру обреда свештеник га освећује и сече, односно ломи заједно са домаћином, према црквеном поретку.

Жито, познато и као кољиво, припрема се у част светитеља и у спомен на преминуле претке.

Славска свећа пали се као симбол светлости Христове вере, док вино има своје место у обреду освећења и ломљења колача.

Да ли је Свети Лука посна или мрсна слава?

Да ли ће славска трпеза бити посна или мрсна зависи од дана у недељи на који празник пада, односно од црквених правила поста.

Када Свети Лука пада у среду или петак, припрема се посна трпеза.

У осталим случајевима уобичајена је мрсна трпеза.

Лучиндан пада у суботу, 31. октобра, па се слава уобичајено прославља уз мрсну трпезу.

Који обичаји се везују за Лучиндан?

Како је Свети Лука за време световног живота био лекар, овом свецу се упућују молитве за здравље.

Поред црквених обичаја који прате крсну славу, Лучиндан је у народној традицији повезан са доласком зиме.

У појединим крајевима Србије некада се веровало да на овај дан треба посебно водити рачуна о стоци и заштити домаћинства.

Са Светим Луком повезују се и познате народне изреке "Иде Лука, ето вука" и "Свети Лука, снег до кука", које наговештавају долазак хладнијег времена и праве зиме.

Вук Караџић је својевремено забележио народни обичај предвиђања времена на Лучиндан:

"У Херцеговини, на Лучиндан, домаћин порани у тор да види како стока тога јутра лежи: ако је подвила ноге пода се (испод себе), кажу да ће бити зла зима и година, а ако је ноге опружила, кажу да ће бити добра и зима и година.

У Црној Гори се верује да је небеска дуга појас Светог Луке.

То значи да се Свети Лука моли за нас.

У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити".

У неким крајевима забележено је и опасивање торова концем, као део народног веровања да се тако стока штити од вукова.