Sve vesti
Foto iz članka: Lepa i srećnaKako se slavi Sveti Luka: Šta svaki domaćin treba da pripremi za Lučindan i koji običaji se poštuju
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Pravoslavna crkva i njeni vernici 31. oktobra slave praznik posvećen Svetom apostolu Luki. U narodu se naziva Lučindan i jedna je od čestih krsnih slava i praznika koje prate brojna narodna verovanja i običaji koji se prenose sa kolena na koleno.
Sveti Luka bio je lekar i verni saputnik apostola Pavla. Bio je jedan od prvih ikonopisaca i biblijskih pisaca - autor je Jevanđelja po Luki, odnosno treće knjige Novog zaveta.
Šta se priprema za slavu Sveti Luka? Osnovna obeležja krsne slave su slavski kolač, žito, slavska sveća i vino.
Domaćini pripremaju i trpezu za porodicu i goste, u skladu sa svojim mogućnostima i porodičnim običajima. Slavski kolač se priprema i ukrašava slavskim simbolima, a u okviru obreda sveštenik ga osvećuje i seče, odnosno lomi zajedno sa domaćinom, prema crkvenom poretku.
Ceo uporedni tekst18 rečenica u više medija, 6 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 26 rečenica prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 6 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Sutra je Sveti Luka, ovo ni pod tačkom razno nemojte da radite!
Nikako ne valja prekršiti strog običaj
Osnovna obeležja krsne slave su slavski kolač, žito, slavska sveća i vino
- Pravoslavni vernici 31. oktobra slave Svetog apostola Luku, jednu od čestih krsnih slava.
- Za slavu se pripremaju slavski kolač, žito, slavska sveća i vino, a trpeza je posna ako praznik pada u sredu ili petak, inače mrsna.
- Lučindan je u tradiciji povezan sa zdravljem i dolaskom zime.
Pravoslavna crkva i njeni vernici 31. oktobra slave praznik posvećen Svetom apostolu Luki.
U narodu se naziva Lučindan i jedna je od čestih krsnih slava i praznika koje prate brojna narodna verovanja i običaji koji se prenose sa kolena na koleno.
Sveti Luka bio je lekar i verni saputnik apostola Pavla.
Bio je jedan od prvih ikonopisaca i biblijskih pisaca - autor je Jevanđelja po Luki, odnosno treće knjige Novog zaveta.
Šta se priprema za slavu Sveti Luka?
Osnovna obeležja krsne slave su slavski kolač, žito, slavska sveća i vino.
Domaćini pripremaju i trpezu za porodicu i goste, u skladu sa svojim mogućnostima i porodičnim običajima.
Slavski kolač se priprema i ukrašava slavskim simbolima, a u okviru obreda sveštenik ga osvećuje i seče, odnosno lomi zajedno sa domaćinom, prema crkvenom poretku.
Žito, poznato i kao koljivo, priprema se u čast svetitelja i u spomen na preminule pretke.
Slavska sveća pali se kao simbol svetlosti Hristove vere, dok vino ima svoje mesto u obredu osvećenja i lomljenja kolača.
Da li je Sveti Luka posna ili mrsna slava?
Da li će slavska trpeza biti posna ili mrsna zavisi od dana u nedelji na koji praznik pada, odnosno od crkvenih pravila posta.
Kada Sveti Luka pada u sredu ili petak, priprema se posna trpeza.
U ostalim slučajevima uobičajena je mrsna trpeza.
Lučindan pada u subotu, 31. oktobra, pa se slava uobičajeno proslavlja uz mrsnu trpezu.
Koji običaji se vezuju za Lučindan?
Kako je Sveti Luka za vreme svetovnog života bio lekar, ovom svecu se upućuju molitve za zdravlje.
Pored crkvenih običaja koji prate krsnu slavu, Lučindan je u narodnoj tradiciji povezan sa dolaskom zime.
U pojedinim krajevima Srbije nekada se verovalo da na ovaj dan treba posebno voditi računa o stoci i zaštiti domaćinstva.
Sa Svetim Lukom povezuju se i poznate narodne izreke "Ide Luka, eto vuka" i "Sveti Luka, sneg do kuka", koje nagoveštavaju dolazak hladnijeg vremena i prave zime.
Vuk Karadžić je svojevremeno zabeležio narodni običaj predviđanja vremena na Lučindan:
"U Hercegovini, na Lučindan, domaćin porani u tor da vidi kako stoka toga jutra leži: ako je podvila noge poda se (ispod sebe), kažu da će biti zla zima i godina, a ako je noge opružila, kažu da će biti dobra i zima i godina.
U Crnoj Gori se veruje da je nebeska duga pojas Svetog Luke.
To znači da se Sveti Luka moli za nas.
U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti".
U nekim krajevima zabeleženo je i opasivanje torova koncem, kao deo narodnog verovanja da se tako stoka štiti od vukova.