Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст172 само у једном
Текст из 4 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 172 реченице које преноси само по један медиј
Године 2026. на телевизији је угледала младића Николу, који је невероватно личио на њеног сина Стефана, што је покренуло потрагу за одговорима
Слађана из Ниша је изгубила једног од близанаца при рођењу 1999. године и 27 година тражила истину о његовој судбини
Слађана Петровић из Ниша имала је само 23 године када је у новембру 1999. године родила близанце, два дечака којима се месецима радовала и за које је са супругом Драганом припремила све што је једној младој породици било потребно.
Међутим, из породилишта је изашла са само једним дететом, док су јој за другог лекари саопштили да је преминуо услед компликација након рођења.
Није успела да га види, загрли нити да се од њега опрости, а бол због тог губитка носила је наредних 27 година.
Када је једног октобарског поподнева 2026. године на телевизији угледала фотографију младића за којим је полиција трагала, Слађани се учинило да јој се читав свет срушио и поново саставио у истом тренутку.
Непознати двадесетседмогодишњак имао је готово идентично лице као њен син Стефан, исте тамне очи, исту линију вилице и осмех који је толико добро познавала.
Ипак, још више од невероватне сличности двојице младића узнемирила ју је реакција њеног супруга.
Драган је, чим је угледао фотографију, нагло устао из фотеље, променио боју у лицу и покушао да искључи телевизор.
Слађана тада није могла ни да наслути да ће је потрага за човеком са потернице одвести до тајне која нема никакве везе са оним што је годинама замишљала, али има са човеком поред којег је провела готово читав живот.
Удала се млада и бескрајно му веровала
Слађана је одрасла у скромној радничкој породици у Нишу, као најстарија од три ћерке.
Њени родитељи нису имали много новца, али су је одмалена учили да се поштење, рад и породична слога не могу купити никаквим богатством.
Мајка Љубица била је домаћица, док је отац радио у једној производној фирми, често прихватајући додатне послове како би ћеркама обезбедио пристојно детињство.
Драгана је упознала са 17 година, преко заједничких пријатеља.
Био је четири године старији од ње, висок, тамнокос и изузетно шармантан младић, познат по томе што је умео да поправи готово сваки аутомобил који би му довезли у радионицу.
Девојке су га волеле, а Слађана је често слушала како јој пријатељице говоре да мора да буде опрезна јер се око њега стално мотају друге жене.
Међутим, она никада није била нарочито љубоморна.
Веровала је да човека не можете задржати забранама, проверавањем џепова и телефонским позивима.
Ако жели да буде са вама, говорила је, биће ту и када га нико не контролише.
Драган јој је, барем у почетку, пружао довољно разлога да му верује.
Долазио је по њу после посла, водио је на излете, куповао јој ситнице и говорио да једва чека дан када ће основати породицу.
Венчали су се када је Слађана имала 21 годину.
Њихова свадба била је скромна, али весела.
Окупили су родбину и пријатеље у једној кафани на периферији Ниша, а Слађана је касније говорила да никада није била срећнија него када је са Драганом заиграла први плес.
Уселили су се у приземље куће његових родитеља.
Драган је радио у аутомеханичарској радионици, док је Слађана била запослена у продавници текстила.
Нису имали много, али су штедели за сопствену кућу и маштали о деци.
Када је сазнала да је трудна, срећи није било краја.
А онда је на једном ултразвучном прегледу уследило изненађење.
"Слађана, изгледа да ћете морати да купујете све по два", рекао јој је лекар.
У први мах није разумела.
"Како мислите по два?"
Слађана је неколико тренутака ћутала, а онда почела да се смеје и плаче истовремено.
Драган је вест примио са неверицом.
Стјуардеса погледала у телефон путника и занемела од шока: Авион хитно враћен на аеродром, уследило хапшење
Лет компаније Јунајтед ерлајнс из Лас Вегаса за Њуарк преусмерен је након што је стјуардеса, наводно, на телефону једног путника видела поруку која је указивала на “планове за отмицу авиона”.
Због инцидента је покренута истрага, а 25-годишњи мушкарац је ухапшен под сумњом да је упућивао претње или износио лажне информације о терористичким актима, преноси ЛадБибле.
Сат времена у ваздуху
Према аудио-снимку комуникације до којег је дошла телевизијска мрежа ЦБС Неwс, чланица кабинског особља на лету 1681 уочила је поруку која је изазвала сумњу да би путник могао да “покуша отмицу авиона”.
Уместо да се директно суочи с њим, обавестила је капетана, који је потом наредио да се уведу безбедносне мере и летелица врати у Лас Вегас.
“Стјуардеса га је видела како шаље поруку да ће отети авион“, чује се на снимку један од пилота лета 1681. Подаци о лету показују да је авион био у ваздуху нешто дуже од сат времена пре него што је 24. октобра поново слетео на међународни аеродром “Хари Рид” у Лас Вегасу.
Путници су наредног дана поново полетели ка Њуарку.
Америчка Савезна управа за ваздухопловство (ФАА), наводи се, покренула је истрагу пошто је примила пријаву о “инциденту са путником“.
За сада није разјашњено да ли је претња била стварна или је реч о лажној узбуни.
Није познато ни шта је тачно писало у поруци која је изазвала забринутост кабинског особља.
Амерички прописи предвиђају озбиљне последице за намерно изношење лажних тврдњи о покушајима уништавања, оштећивања или онеспособљавања авиона.
Према подацима Министарства правде, за изјаве које се сматрају злонамерним или изнетим уз безобзирно занемаривање безбедности људских живота предвиђена је казна до пет година затвора или новчана казна од 5.000 долара.
У ранијем случају, мушкарац из САД приведен је на аеродрому на Флориди пошто се, према извештајима, нашалио да је обезбеђење “превидело бомбу у његовој торби”.
Сличан случај забележен је и у Индији.
Тамо је 2023. године ухапшен 59-годишњи мушкарац који је, како се сумња, лажно пријавио “постојање бомбе” како би одложио лет на који је каснио.
Такви случајеви показују да изјаве о отмицама, бомбама и терористичким нападима могу изазвати озбиљне безбедносне реакције и када се испостави да непосредна опасност не постоји.
Видео: Медвед снимљен код Врњачке Бење, спустио се у насеље Станишинци
Решите судоку дана: Циљ игре је испунити сва поља бројевима од 1 до 9; сваки број сме да се појави тачно 9 пута.
Видео: Стефан у Грчку отишао Мерцедесом старим 50 ГОДИНА
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
Ипак, врло брзо почео је да прави планове.
Купили су два бела кревеца, две идентичне бенкице, два ћебенцета и неколико комплета одеће.
Слађанина мајка Љубица плела је капице, док је свекрва припремала постељину.
У њиховој малој спаваћој соби, поред брачног кревета, стајала су два кревеца.
Изнад једног висила је плишана звезда, а изнад другог жути месец.
Слађана је сваке вечери седела између њих, миловала стомак и разговарала са својим дечацима.
"Само ви мени дођите живи и здрави.
За све остало ћемо лако."
Није могла ни да замисли колико ће је те речи прогањати.
Неколико недеља пред порођај приметила је да се Драган необично понаша
Последњи месеци трудноће били су напорни.
Слађана се брзо умарала, ноге су јој отицале, а лекари су јој саветовали да што више одмара.
Драган је у том периоду често остајао дуже на послу.
Говорио је да у радионици има много обавеза, да муштерије чекају поправке и да мора да заради додатни новац пре него што се деца роде.
Слађана му је веровала.
Ипак, повремено би приметила да је замишљен, нервозан и одсутан.
Једне вечери, док је слагала бебине ствари, зазвонио је кућни телефон.
Разговарао је кратко, готово шапатом, а када је Слађана ушла у ходник, нагло је спустио слушалицу.
"Ко је био?", питала је.
"Покварио му се аутомобил.
Неколико дана касније, међутим, догодило се нешто што јој је остало у сећању.
Били су на ручку у једној кафани у којој је Драган повремено свраћао са пријатељима.
Не пропуститеДруштво"Сви су ми рекли да ћутим, а ја сам спремио пакао" Србин 3 недеље пред свадбу сазнао да га вереница вара, а онда јој је приредио шок живота
Док су чекали храну, пришла им је млада конобарица, тамне косе и крупних очију.
"Чула сам да чекате близанце", рекла је Слађани.
Затим је погледала Драгана.
Он је у том тренутку спустио очи према столу.
"Хоћете ли још нешто да попијете?", упитала је конобарица.
"Не треба ништа", одговорио је Драган необично оштро.
Када је отишла, Слађана га је погледала.
"Што си тако непријатан према девојци?"
"Па само нас је питала."
"Знам, него ме боли глава."
Слађана није придавала значај том догађају.
Није знала ни како се конобарица зове.
Годинама касније, сетиће се њеног лица
Годинама касније, међутим, сетиће се њеног лица, начина на који је гледала Драгана и реченице коју је изговорила док је посматрала њен труднички стомак.
Порођај је почео усред ноћи, а неколико сати касније саопштена јој је најстрашнија вест.
Била је средина новембра 1999. године када је Слађана, нешто после три сата ујутру, осетила снажне болове.
У почетку је мислила да је реч о уобичајеним тегобама које су је пратиле последњих недеља трудноће, али су болови убрзо постали толико јаки да је пробудила Драгана.
"Мислим да је почело."
Он је скочио из кревета, узео унапред припремљену торбу и отрчао да упали аутомобил.
У породилиште су стигли пре свитања.
Слађана се касније сећала хладног ходника, мириса дезинфекционог средства и медицинске сестре која јој је говорила да дише полако.
Сећала се и да је неколико пута питала да ли су бебе добро.
Након прегледа лекари су одлучили да порођај заврше хитним царским резом.
Објаснили су јој да постоје компликације и да је најважније да се деца што пре роде.
Последње чега се јасно сећала било је јако светло изнад операционог стола.
Када се пробудила, у соби је био полумрак.
Покушала је да помери руку, али ју је заболело.
Грло јој је било суво, а тело толико тешко да је једва успела да изговори неколико речи.
"Где су моје бебе?"
Медицинска сестра која је пролазила поред кревета застала је.
Лекар ће доћи да разговара са вама."
Слађана је осетила немир.
Жена јој није одговорила.
Само је спустила поглед и изашла из собе.
Неколико сати касније у собу су ушли лекар и старија медицинска сестра.
Слађана је одмах приметила да нико од њих не носи дете.
Лекар је пришао њеном кревету и почео да говори о компликацијама, отежаном дисању и покушајима реанимације.
Није разумела готово ништа.
Чула је само једну реченицу.
"Једног дечака смо успели да спасемо.
Слађана га је дуго гледала.
Лекар је наставио да објашњава, али она више није слушала.
"Чекајте, ја сам родила два детета."
"Па где је друго?"
"Не, не разумете ме.
Хоћу да га видим."
Настала је непријатна тишина.
Лекар јој је објаснио да је дете преминуло и да ће административне процедуре бити завршене у складу са болничким правилима.
Али Слађана није желела да разговара о процедурама.
Желела је своје дете.
"Само да га видим.
Не морате ништа да ми објашњавате.
Само ми га донесите."
Речено јој је да то у том тренутку није могуће.
Зашто није могуће, никада није добила објашњење које би јој било довољно.
Драган јој је говорио да мора да буде јака, али није желео да разговара о преминулом детету Драган је дошао у болницу истог дана.
Када га је угледала, Слађана је почела да плаче.
"Драгане, један нам је умро."
Он је сео поред ње и ухватио је за руку.
"Јеси ли га видео?"
На тренутак је застао.
"Хоћу да га видим.
Молим те, разговарај са лекарима."
Драган јој је обећао да ће покушати.
Када се неколико сати касније вратио, рекао јој је да је разговарао са особљем и да је најбоље да се усредсреде на Стефана.
"Морамо да будемо јаки због њега."
Слађана га је погледала.
"А због другог не морамо?"
"Па зашто нико неће да ми покаже моје дете?"
Драган није имао одговор који би могао да је утеши.
У данима који су уследили Слађана је непрестано понављала иста питања.
Да ли је други дечак рођен жив?
Колико је дуго живео?
Ко га је видео?
Где ће бити сахрањен?
Одговори које је добијала били су кратки, а она је била толико исцрпљена да није успевала да повеже све информације.
Драган је преузео комуникацију са болницом и рекао јој да ће се побринути за документацију.
Слађана му је веровала.
Није имала разлога да помисли да јој нешто прећуткује.
Ипак, једну ствар никада није заборавила.
Када га је последњег дана боравка у болници питала где ће њихово друго дете бити сахрањено, Драган је дуго ћутао.
Затим јој је рекао:
"Све је сређено, Слађо.
Немој више да се мучиш."
Тада је помислила да покушава да је заштити.
Тек много година касније запитаће се шта је заправо значило то његово "све је сређено".
Из породилишта се вратила са једним дететом, а код куће су је чекала два кревеца Седмог дана након порођаја Драган је дошао по њу.
Носио је плаву торбу са бебиним стварима и цвеће које је купио на путу до болнице.
Слађана није желела цвеће.
У рукама је држала малог Стефана, јединог сина којег је могла да загрли.
Док су пролазили кроз болнички ходник, неколико пута се осврнула.
Имала је необјашњив осећај да некога оставља иза себе.
