Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst172 samo u jednom
Tekst iz 4 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 172 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Godine 2026. na televiziji je ugledala mladića Nikolu, koji je neverovatno ličio na njenog sina Stefana, što je pokrenulo potragu za odgovorima
Slađana iz Niša je izgubila jednog od blizanaca pri rođenju 1999. godine i 27 godina tražila istinu o njegovoj sudbini
Slađana Petrović iz Niša imala je samo 23 godine kada je u novembru 1999. godine rodila blizance, dva dečaka kojima se mesecima radovala i za koje je sa suprugom Draganom pripremila sve što je jednoj mladoj porodici bilo potrebno.
Međutim, iz porodilišta je izašla sa samo jednim detetom, dok su joj za drugog lekari saopštili da je preminuo usled komplikacija nakon rođenja.
Nije uspela da ga vidi, zagrli niti da se od njega oprosti, a bol zbog tog gubitka nosila je narednih 27 godina.
Kada je jednog oktobarskog popodneva 2026. godine na televiziji ugledala fotografiju mladića za kojim je policija tragala, Slađani se učinilo da joj se čitav svet srušio i ponovo sastavio u istom trenutku.
Nepoznati dvadesetsedmogodišnjak imao je gotovo identično lice kao njen sin Stefan, iste tamne oči, istu liniju vilice i osmeh koji je toliko dobro poznavala.
Ipak, još više od neverovatne sličnosti dvojice mladića uznemirila ju je reakcija njenog supruga.
Dragan je, čim je ugledao fotografiju, naglo ustao iz fotelje, promenio boju u licu i pokušao da isključi televizor.
Slađana tada nije mogla ni da nasluti da će je potraga za čovekom sa poternice odvesti do tajne koja nema nikakve veze sa onim što je godinama zamišljala, ali ima sa čovekom pored kojeg je provela gotovo čitav život.
Udala se mlada i beskrajno mu verovala
Slađana je odrasla u skromnoj radničkoj porodici u Nišu, kao najstarija od tri ćerke.
Njeni roditelji nisu imali mnogo novca, ali su je odmalena učili da se poštenje, rad i porodična sloga ne mogu kupiti nikakvim bogatstvom.
Majka Ljubica bila je domaćica, dok je otac radio u jednoj proizvodnoj firmi, često prihvatajući dodatne poslove kako bi ćerkama obezbedio pristojno detinjstvo.
Dragana je upoznala sa 17 godina, preko zajedničkih prijatelja.
Bio je četiri godine stariji od nje, visok, tamnokos i izuzetno šarmantan mladić, poznat po tome što je umeo da popravi gotovo svaki automobil koji bi mu dovezli u radionicu.
Devojke su ga volele, a Slađana je često slušala kako joj prijateljice govore da mora da bude oprezna jer se oko njega stalno motaju druge žene.
Međutim, ona nikada nije bila naročito ljubomorna.
Verovala je da čoveka ne možete zadržati zabranama, proveravanjem džepova i telefonskim pozivima.
Ako želi da bude sa vama, govorila je, biće tu i kada ga niko ne kontroliše.
Dragan joj je, barem u početku, pružao dovoljno razloga da mu veruje.
Dolazio je po nju posle posla, vodio je na izlete, kupovao joj sitnice i govorio da jedva čeka dan kada će osnovati porodicu.
Venčali su se kada je Slađana imala 21 godinu.
Njihova svadba bila je skromna, ali vesela.
Okupili su rodbinu i prijatelje u jednoj kafani na periferiji Niša, a Slađana je kasnije govorila da nikada nije bila srećnija nego kada je sa Draganom zaigrala prvi ples.
Uselili su se u prizemlje kuće njegovih roditelja.
Dragan je radio u automehaničarskoj radionici, dok je Slađana bila zaposlena u prodavnici tekstila.
Nisu imali mnogo, ali su štedeli za sopstvenu kuću i maštali o deci.
Kada je saznala da je trudna, sreći nije bilo kraja.
A onda je na jednom ultrazvučnom pregledu usledilo iznenađenje.
"Slađana, izgleda da ćete morati da kupujete sve po dva", rekao joj je lekar.
U prvi mah nije razumela.
"Kako mislite po dva?"
Slađana je nekoliko trenutaka ćutala, a onda počela da se smeje i plače istovremeno.
Dragan je vest primio sa nevericom.
Stjuardesa pogledala u telefon putnika i zanemela od šoka: Avion hitno vraćen na aerodrom, usledilo hapšenje
Let kompanije Junajted erlajns iz Las Vegasa za Njuark preusmeren je nakon što je stjuardesa, navodno, na telefonu jednog putnika videla poruku koja je ukazivala na “planove za otmicu aviona”.
Zbog incidenta je pokrenuta istraga, a 25-godišnji muškarac je uhapšen pod sumnjom da je upućivao pretnje ili iznosio lažne informacije o terorističkim aktima, prenosi LadBible.
Sat vremena u vazduhu
Prema audio-snimku komunikacije do kojeg je došla televizijska mreža CBS News, članica kabinskog osoblja na letu 1681 uočila je poruku koja je izazvala sumnju da bi putnik mogao da “pokuša otmicu aviona”.
Umesto da se direktno suoči s njim, obavestila je kapetana, koji je potom naredio da se uvedu bezbednosne mere i letelica vrati u Las Vegas.
“Stjuardesa ga je videla kako šalje poruku da će oteti avion“, čuje se na snimku jedan od pilota leta 1681. Podaci o letu pokazuju da je avion bio u vazduhu nešto duže od sat vremena pre nego što je 24. oktobra ponovo sleteo na međunarodni aerodrom “Hari Rid” u Las Vegasu.
Putnici su narednog dana ponovo poleteli ka Njuarku.
Američka Savezna uprava za vazduhoplovstvo (FAA), navodi se, pokrenula je istragu pošto je primila prijavu o “incidentu sa putnikom“.
Za sada nije razjašnjeno da li je pretnja bila stvarna ili je reč o lažnoj uzbuni.
Nije poznato ni šta je tačno pisalo u poruci koja je izazvala zabrinutost kabinskog osoblja.
Američki propisi predviđaju ozbiljne posledice za namerno iznošenje lažnih tvrdnji o pokušajima uništavanja, oštećivanja ili onesposobljavanja aviona.
Prema podacima Ministarstva pravde, za izjave koje se smatraju zlonamernim ili iznetim uz bezobzirno zanemarivanje bezbednosti ljudskih života predviđena je kazna do pet godina zatvora ili novčana kazna od 5.000 dolara.
U ranijem slučaju, muškarac iz SAD priveden je na aerodromu na Floridi pošto se, prema izveštajima, našalio da je obezbeđenje “previdelo bombu u njegovoj torbi”.
Sličan slučaj zabeležen je i u Indiji.
Tamo je 2023. godine uhapšen 59-godišnji muškarac koji je, kako se sumnja, lažno prijavio “postojanje bombe” kako bi odložio let na koji je kasnio.
Takvi slučajevi pokazuju da izjave o otmicama, bombama i terorističkim napadima mogu izazvati ozbiljne bezbednosne reakcije i kada se ispostavi da neposredna opasnost ne postoji.
Video: Medved snimljen kod Vrnjačke Benje, spustio se u naselje Stanišinci
Rešite sudoku dana: Cilj igre je ispuniti sva polja brojevima od 1 do 9; svaki broj sme da se pojavi tačno 9 puta.
Video: Stefan u Grčku otišao Mercedesom starim 50 GODINA
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem.
Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ipak, vrlo brzo počeo je da pravi planove.
Kupili su dva bela kreveca, dve identične benkice, dva ćebenceta i nekoliko kompleta odeće.
Slađanina majka Ljubica plela je kapice, dok je svekrva pripremala posteljinu.
U njihovoj maloj spavaćoj sobi, pored bračnog kreveta, stajala su dva kreveca.
Iznad jednog visila je plišana zvezda, a iznad drugog žuti mesec.
Slađana je svake večeri sedela između njih, milovala stomak i razgovarala sa svojim dečacima.
"Samo vi meni dođite živi i zdravi.
Za sve ostalo ćemo lako."
Nije mogla ni da zamisli koliko će je te reči proganjati.
Nekoliko nedelja pred porođaj primetila je da se Dragan neobično ponaša
Poslednji meseci trudnoće bili su naporni.
Slađana se brzo umarala, noge su joj oticale, a lekari su joj savetovali da što više odmara.
Dragan je u tom periodu često ostajao duže na poslu.
Govorio je da u radionici ima mnogo obaveza, da mušterije čekaju popravke i da mora da zaradi dodatni novac pre nego što se deca rode.
Slađana mu je verovala.
Ipak, povremeno bi primetila da je zamišljen, nervozan i odsutan.
Jedne večeri, dok je slagala bebine stvari, zazvonio je kućni telefon.
Razgovarao je kratko, gotovo šapatom, a kada je Slađana ušla u hodnik, naglo je spustio slušalicu.
"Ko je bio?", pitala je.
"Pokvario mu se automobil.
Nekoliko dana kasnije, međutim, dogodilo se nešto što joj je ostalo u sećanju.
Bili su na ručku u jednoj kafani u kojoj je Dragan povremeno svraćao sa prijateljima.
Ne propustiteDruštvo"Svi su mi rekli da ćutim, a ja sam spremio pakao" Srbin 3 nedelje pred svadbu saznao da ga verenica vara, a onda joj je priredio šok života
Dok su čekali hranu, prišla im je mlada konobarica, tamne kose i krupnih očiju.
"Čula sam da čekate blizance", rekla je Slađani.
Zatim je pogledala Dragana.
On je u tom trenutku spustio oči prema stolu.
"Hoćete li još nešto da popijete?", upitala je konobarica.
"Ne treba ništa", odgovorio je Dragan neobično oštro.
Kada je otišla, Slađana ga je pogledala.
"Što si tako neprijatan prema devojci?"
"Pa samo nas je pitala."
"Znam, nego me boli glava."
Slađana nije pridavala značaj tom događaju.
Nije znala ni kako se konobarica zove.
Godinama kasnije, setiće se njenog lica
Godinama kasnije, međutim, setiće se njenog lica, načina na koji je gledala Dragana i rečenice koju je izgovorila dok je posmatrala njen trudnički stomak.
Porođaj je počeo usred noći, a nekoliko sati kasnije saopštena joj je najstrašnija vest.
Bila je sredina novembra 1999. godine kada je Slađana, nešto posle tri sata ujutru, osetila snažne bolove.
U početku je mislila da je reč o uobičajenim tegobama koje su je pratile poslednjih nedelja trudnoće, ali su bolovi ubrzo postali toliko jaki da je probudila Dragana.
"Mislim da je počelo."
On je skočio iz kreveta, uzeo unapred pripremljenu torbu i otrčao da upali automobil.
U porodilište su stigli pre svitanja.
Slađana se kasnije sećala hladnog hodnika, mirisa dezinfekcionog sredstva i medicinske sestre koja joj je govorila da diše polako.
Sećala se i da je nekoliko puta pitala da li su bebe dobro.
Nakon pregleda lekari su odlučili da porođaj završe hitnim carskim rezom.
Objasnili su joj da postoje komplikacije i da je najvažnije da se deca što pre rode.
Poslednje čega se jasno sećala bilo je jako svetlo iznad operacionog stola.
Kada se probudila, u sobi je bio polumrak.
Pokušala je da pomeri ruku, ali ju je zabolelo.
Grlo joj je bilo suvo, a telo toliko teško da je jedva uspela da izgovori nekoliko reči.
"Gde su moje bebe?"
Medicinska sestra koja je prolazila pored kreveta zastala je.
Lekar će doći da razgovara sa vama."
Slađana je osetila nemir.
Žena joj nije odgovorila.
Samo je spustila pogled i izašla iz sobe.
Nekoliko sati kasnije u sobu su ušli lekar i starija medicinska sestra.
Slađana je odmah primetila da niko od njih ne nosi dete.
Lekar je prišao njenom krevetu i počeo da govori o komplikacijama, otežanom disanju i pokušajima reanimacije.
Nije razumela gotovo ništa.
Čula je samo jednu rečenicu.
"Jednog dečaka smo uspeli da spasemo.
Slađana ga je dugo gledala.
Lekar je nastavio da objašnjava, ali ona više nije slušala.
"Čekajte, ja sam rodila dva deteta."
"Pa gde je drugo?"
"Ne, ne razumete me.
Hoću da ga vidim."
Nastala je neprijatna tišina.
Lekar joj je objasnio da je dete preminulo i da će administrativne procedure biti završene u skladu sa bolničkim pravilima.
Ali Slađana nije želela da razgovara o procedurama.
Želela je svoje dete.
"Samo da ga vidim.
Ne morate ništa da mi objašnjavate.
Samo mi ga donesite."
Rečeno joj je da to u tom trenutku nije moguće.
Zašto nije moguće, nikada nije dobila objašnjenje koje bi joj bilo dovoljno.
Dragan joj je govorio da mora da bude jaka, ali nije želeo da razgovara o preminulom detetu Dragan je došao u bolnicu istog dana.
Kada ga je ugledala, Slađana je počela da plače.
"Dragane, jedan nam je umro."
On je seo pored nje i uhvatio je za ruku.
"Jesi li ga video?"
Na trenutak je zastao.
"Hoću da ga vidim.
Molim te, razgovaraj sa lekarima."
Dragan joj je obećao da će pokušati.
Kada se nekoliko sati kasnije vratio, rekao joj je da je razgovarao sa osobljem i da je najbolje da se usredsrede na Stefana.
"Moramo da budemo jaki zbog njega."
Slađana ga je pogledala.
"A zbog drugog ne moramo?"
"Pa zašto niko neće da mi pokaže moje dete?"
Dragan nije imao odgovor koji bi mogao da je uteši.
U danima koji su usledili Slađana je neprestano ponavljala ista pitanja.
Da li je drugi dečak rođen živ?
Koliko je dugo živeo?
Ko ga je video?
Gde će biti sahranjen?
Odgovori koje je dobijala bili su kratki, a ona je bila toliko iscrpljena da nije uspevala da poveže sve informacije.
Dragan je preuzeo komunikaciju sa bolnicom i rekao joj da će se pobrinuti za dokumentaciju.
Slađana mu je verovala.
Nije imala razloga da pomisli da joj nešto prećutkuje.
Ipak, jednu stvar nikada nije zaboravila.
Kada ga je poslednjeg dana boravka u bolnici pitala gde će njihovo drugo dete biti sahranjeno, Dragan je dugo ćutao.
Zatim joj je rekao:
"Sve je sređeno, Slađo.
Nemoj više da se mučiš."
Tada je pomislila da pokušava da je zaštiti.
Tek mnogo godina kasnije zapitaće se šta je zapravo značilo to njegovo "sve je sređeno".
Iz porodilišta se vratila sa jednim detetom, a kod kuće su je čekala dva kreveca Sedmog dana nakon porođaja Dragan je došao po nju.
Nosio je plavu torbu sa bebinim stvarima i cveće koje je kupio na putu do bolnice.
Slađana nije želela cveće.
U rukama je držala malog Stefana, jedinog sina kojeg je mogla da zagrli.
Dok su prolazili kroz bolnički hodnik, nekoliko puta se osvrnula.
Imala je neobjašnjiv osećaj da nekoga ostavlja iza sebe.
