Све вести
Фото из чланка: ТелеграфСуђење за погибију 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду још није почело
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Међу приведенима су се нашли највиши државни дужносници и руководиоци сектора саобраћаја и инфраструктуре: Горан Весић, бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (поднио оставку неколико дана раније, а потом му је одређен притвор), Јелена Танасковић, вршитељица дужности генералне директорице јавног предузећа „Инфраструктура железнице Србије“ (поднијела оставку и приведена), Небојша Шурлан, бивши директор „Инфраструктуре железнице Србије“, Анита Димоски, помоћница министра за жељезнички саобраћај. Иако је то био дотад највећи политички уступак власти, протести и блокаде су настављени, уз захтјеве за процесуирање свих нападача и системску одговорност.
Цео упоредни текст85 само у једном
Текст из 2 чланка. 2 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
Још 26 реченица које преноси само по један медиј
Првог новембра навршавају се двије године од трагедије у Новом Саду, у којој је у паду надстрешнице жељезничке станице погинуло 16 особа.
Та несрећа означила је почетак промјена у Србији, која двије године касније, након сталних протеста студената који су из дана у дан били све бројнији и снажнији, има нову власт – Студентску листу.
Ево слиједа догађаја од саме трагедије у Новом Саду до промјене власти у Србији.
1. новембар 2024. – У паду бетонске надстрешнице на реновираној згради Жељезничке станице у Новом Саду на мјесту догађаја погинуло је 14 особа, док су три особе у критичном стању превезене у болницу.
Од посљедица тешких повреда накнадно су преминуле још двије особе (у новембру 2024. и марту 2025), чиме је укупан број жртава достигао 16, уз једну преживјелу дјевојку с тешким повредама.
Трагедија је одмах изазвала огорчење јавности, покренувши лавину питања о квалитету изведених радова, нетранспарентности у трошењу јавног новца и системској корупцији.
5. новембар 2024. – Први немири, сукоби и вал привођења демонстраната.
Само четири дана након несреће, хиљаде грађана окупиле су се на протестима у Новом Саду тражећи хитне оставке и хапшење одговорних.
Током протеста дошло је до инцидената и оштећења Градске куће, након чега је полиција привела десетке демонстраната и активиста.
Јавност и правни стручњаци указали су на експресно поступање правосуђа према демонстрантима, док је истрага о самој несрећи у том моменту стагнирала.
19. новембар 2024. – Опозицијски посланици, одборници и грађани три дана заредом блокирали су улаз у зграду Суда и Тужилаштва у Новом Саду.
Захтијевали су пуштање на слободу свих активиста и демонстраната који су притворени након протеста 5. новембра, као и убрзање истраге против одговорних за пад надстрешнице.
Блокаде су протекле уз свакодневне гурања и тензије с кордонима полиције у опреми за разбијање демонстрација.
21. новембар 2024. – Након три седмице притиска јавности, Више јавно тужилаштво у Новом Саду саопћило је да је ухапшено 11 особа у вези с трагедијом на Жељезничкој станици.
Две године од трагедије која је променила Србију: Грађани данас одају почаст жртвама пада надстрешнице
Данас је тачно две године од пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, где је 16 људи изгубило живот, а једна особа је тешко повређена.
Комеморативни скуп почиње у 11.52, у тренутку када се надстрешница срушила, а суђење за погибију 16 људи ни две године касније још није почело, пише РТС.
Они су на свом порталу најавили да ће ће емитовати Специјалну емисију из Новог Сада.
"Грађани Србије одаће почаст жртвама пада надстрешнице шеснаестоминутном тишином у 11.52, на комеморативним скупом у Новом Саду.
Тачно у 11 сати и 52 минута, пре годину дана, урушила се бетонска надстрешница реконструисане Железничке станице у Новом Саду.
На лицу места страдало је 14 особа, а 16 дана касније Ања Радоњић изгубила је битку у болници.
Четири месеца након несреће, Вукашин Црнчевић подлегао је повредама и постао 16. жртва ове трагедије.
Животе су изгубили: Сара Фирић (2018), Валентина Фирић (2014), Ђорђе Фирић (1971), Милица Адамовић (2008), Немања Комар (2007), Анђела Руман (2004), Милош Милосављевић (2003), Стефан Хрка (1997), Сања Ћирић Арбутина (1989), Васко Саздовски (1979), Горанка Раца (1966), Вукашин Раковић (1955), Милева Карановић (1948), Ђуро Швоња (1947), Ања Радоњић (2000) и Вукашин Црнчевић (2006).
Пад надстрешнице преживела је Теодора Мартинко, која је задобила тешке телесне повреде.
Више јавно тужилаштво у Новом Саду средином септембра прошле године подигло је оптужницу против 13 особа због пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду и суду предложило да им свима одреди притвор.
Оптужницом им се ставља на терет извршење кривичног дела тешка дела против опште сигурности.
Међу приведенима су се нашли највиши државни дужносници и руководиоци сектора саобраћаја и инфраструктуре: Горан Весић, бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (поднио оставку неколико дана раније, а потом му је одређен притвор), Јелена Танасковић, вршитељица дужности генералне директорице јавног предузећа „Инфраструктура железнице Србије“ (поднијела оставку и приведена), Небојша Шурлан, бивши директор „Инфраструктуре железнице Србије“, Анита Димоски, помоћница министра за жељезнички саобраћај.
Још 22 реченице које преноси само по један медиј
Осим њих, ухапшени су и водећи инжењери те представници стручног надзора и извођача радова, осумњичени за тешка дјела против опће сигурности и непрописно извођење грађевинских радова.
22-25. новембар 2024. – Прекретница – напад на студенте и почетак блокада.
Током одавања почасти жртвама испред Факултета драмских уметности у Београду нападнути су студенти и професори.
Овај инцидент означио је прекретницу – студенти организирају прве блокаде факултета, тражећи процесуирање нападача, објављивање комплетне документације о реконструкцији станице и ослобађање свих политички приведених демонстраната.
11. децембар 2024. – Под снажним притиском вишемјесечних протеста и универзитетских блокада, власти у Србији објављују дио документације о реконструкцији Жељезничке станице.
Представљено је осам регистратора са 195 докумената, међутим, студенти и стручна јавност одбацују овај потез као непотпун, инсистирајући на потпуној транспарентности и кривичној одговорности извођача и надзорних институција.
30. децембар 2024. – Више јавно тужилаштво у Новом Саду званично је подигло оптужницу против 13 особа због сумње да су починиле тешка дјела против опће сигурности, непрописно извођење грађевинских радова и злоупотребу службеног положаја.
Међутим, наступа период озбиљних опструкција – одлукама виших судских инстанци, Горану Весићу и Јелени Танасковић убрзо бива укинут затворски притвор и ублажен на кућни притвор, односно одбрану са слободе, уз мјеру забране напуштања стана.
Транспарентност самог процеса била је нарушена усљед спора око надлежности тужилаштава и пребацивања списа предмета.
15. јануар 2025. – Уз поступак који се води у Новом Саду за сам пад надстрешнице, Јавно тужилаштво за организовани криминал (ТОК) у Београду званично покреће одвојену истрагу о потенцијалним финансијским малверзацијама, корупцији и прању новца током реконструкције Жељезничке станице и пруге Нови Сад – Келебија.
Овом истрагом у Београду обухваћени су бивши министри Горан Весић и Томислав Момировић, као и 12 повезаних особа и руководилаца извођачких и надзорних компанија, чиме је питање одговорности проширено на високу системску корупцију.
28. јануар 2025. – Након што су у ноћи са 27. на 28. јануар у Новом Саду активисти владајуће странке физички напали студенте и студентици Академије уметности нанијели тешке тјелесне повреде (пријелом вилице), јавност је реагирала жестоким осудама.
Премијер Србије Милош Вучевић истог дана (28. јануара) подноси неопозиву оставку.
Међутим, Виши суд у Новом Саду одбио је предлог тужилаштва да им се одреди притвор и они се налазе у кућном притвору.
Поред новосадског, у Београду се воде још два поступка.
Један због сумње на корупцију.
Почетком августа прошле године ухапшено је једанаест особа.
Међу њима је и Томислав Момировић, бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у време реконструкције Железничке станице Нови Сад.Тим поступком обухваћен је и Горан Весић, који је био министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре од октобра 2022. до новембра 2024. године.
Виши суд је 24. децембра 2025. обуставио поступак против шесторо оптужених, међу којима су Весић и Танасковић, а за седморо је оптужницу потврдио.
Апелациони суд у Новом Саду преиначио је ту одлуку 15. јуна 2026. и потврдио оптужницу и за њих шесторо, па ће се судити свима обухваћеним оптужницом.
Главни претрес ипак још није заказан.
Виши суд је 30. октобра саопштио да припремно рочиште не може бити заказано док Врховни суд не одлучи о захтевима бранилаца за заштиту законитости.
Иако је то био дотад највећи политички уступак власти, протести и блокаде су настављени, уз захтјеве за процесуирање свих нападача и системску одговорност.
Још 37 реченица које преноси само по један медиј
11. март 2025. – Уочи најављених великих протеста у Београду, у Новом Саду долази до новог вала привођења у којем је ухапшено 13 активиста и студената.
Теретило их се за наводно рушење уставног поретка и насилничко понашање.
Ово хапшење изазвало је жестоку реакцију невладиног сектора и грађана, који су организирали протестне шетње и блокаде саобраћајница у Новом Саду, означивши поступке тужилаштва као политички мотивиран притисак пред масовни скуп у пријестолници.
15. март 2025. – Београд је био поприште масовних демонстрација на којима се окупило више стотина хиљада људи.
Током 15-минутне шутње у знак сјећања на жртве, међу окупљенима је настала изненадна паника и повлачење због необичног звука и притиска у ушима.
Опозиција и адвокатски тимови поднијели су кривичне пријаве, тврдећи да су кориштени звучни топови за контролу масе, што су државне институције негирале.
28. мај 2025. – Након вишемјесечне правне борбе и масовних блокада Вишег суда у Новом Саду које су организирали студенти и грађани, суд доноси одлуку да се дијелу притворених активиста и студената (попут професорице Марије Васић), затворски притвор замијени мјером кућног притвора.
Иако је попуштање мјера услиједило под снажним притиском јавности, дио активиста је и даље задржан у притвору, а потпуна слобода за све услиједила је тек каснијим политичким и правним расплетом, што су протести и блокаде наставили да захтијевају.
25. јуни 2025. – Због одбијања тужилаштва да одустане од оптужница за рушење уставног поретка и континуираног притиска сигурносних служби, дио процесуираних активиста доноси одлуку о напуштању Србије.
Одласком у егзил у државе Европске уније настављају скретати пажњу међународне јавности и институција на политички прогон демонстраната.
9. септембар 2026. – Након што су најављени пријевремени парламентарни избори за октобар 2026. године, неформални студентски покрет прераста у политичку снагу.
Формирана је изборна листа „Студентска листа – Студенти побеђују“, која окупља студенте, професоре и правне стручњаке, чиме се борба за правду пребацује на политички терен.
27. септембар 2026. – Александар Вучић подноси оставку на функцију предсједника Србије како би предводио изборну листу СНС-а.
Посљедњег дана на предсједничкој дужности доноси одлуку о помиловању свих процесуираних студената и активиста, чиме су обустављени поступци за „рушење уставног поретка“ и омогућен сигуран повратак активиста из егзила.
Потез је у јавности тумачен као покушај релаксације друштвених тензија пред сам почетак изборне кампање.
26. октобар 2026. – Објавом прелиминарних резултата ванредних парламентарних избора, одржаних 25. октобра, на којима је Студентска листа остварила хисторијски преокрет, у фокусу остаје питање одговорности за трагедију у Новом Саду.
Главно суђење за пад надстрешнице у Новом Саду и даље опструирају процедурална одгађања, а оптужени дужносници (Весић, Танасковић, Шурлан) и даље се бране са слободе, усљед чега јавност и нови парламентарни сазив захтијевају хитну деблокаду правосуђа и пуну одговорност за погибију 16 особа.
После несреће уследили су протести, свакодневно одавање поште страдалима и студентске блокаде и акције широм земље, којима се тражи одговорност за пад надстрешнице у Новом Саду и погибију 16 људи.
Више месеци било је блокирано више од 60 факултета на пет државних универзитета, неколико ректората и више десетина средњих школа.
Студентске блокаде почеле су на Факултету драмских уметности у Београду, због напада на студенте и професоре ФДУ током акције "Застани Србијо" којом је одата пошта страдалима.
Протестима и обуставама рада прикључивали су се и просветни радници у основним и средњим школама, матуранти, адвокати, радници...
Током 2025. године студентски протести прерасли су у масовна окупљања у Београду и другим градовима Србије.
Посебно значајан био је скуп одржан у Београду 15. марта 2025. године, на којем су се окупили студенти и велики број грађана.
Масовност протеста показала је да су студентски захтеви превазишли оквире академске заједнице.
Питања одговорности за трагедију у Новом Саду, транспарентности рада институција и поступања надлежних органа постала су део шире јавне расправе.
Студентски покрет добио је подршку људи различитих професија и генерација.
Студенти у блокади објавили су 5. маја прошле године на платформи Икс да траже ванредне парламентарне изборе.
Уследили су протести и блокаде улица и раскрсница по градовима широм Србије у којима су учествовали побуњени студенти и незадовољни грађани.
Константан притисак на режим довео је до тога и да избори буду расписани 9. септембра ове године.
Студентски покрет се прикључује кампањи за парламентарне изборе и предаје листу Републичкој изборној комисији под називом Студентска листа - Студенти побеђују.
На ванредним парламентарним изборима одржаним 25. октобра Студентска листа остварила је убедљиву победу.
Покрет настао из масовних протеста због погибије 16 људи, захтевајући одговор ко је крив за пад надстрешнице у Новом Саду, на овим изборима освојио је према последњим подацима на основу 8.338 обрађених бирачких места - 53,04 одсто гласова.
На данашњи дан одржавају се поновљени избори на 53 бирачка места у Србији.
Две године касније, за смрт 16 особа на железничкој станици у Новом Саду одговорни још нису кажњени.
Видео: Непознати човек ушетао у ограђен део испред железничке
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.