Све вести
Фото из чланка: Блиц„Судбина Украјине зависи од Европе“ Трамп и Путин на истој страни?! Потези Вашингтона подигли буру, Зеленски страхује
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
До оваквих навода и затегнуте ситуације на релацији Америка-Украјина као и Европа-Америка – а отопљавања односа на релацији Америка-Русија - дошло је након склапања “дила века” између руског и америчког председника око укидања санкција и извоза руског дизела, као и привременог гашења “Старшилда”, војне верзије Старлинка коју Украјина користи за управљање својим снагама и одбрану од руских напада.
Цео упоредни текст70 само у једном
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Још 29 реченица, само Блиц
Стручњаци указују да Француска има дугу традицију излазака на улице
Али, оно чему смо сведочили последњих недеља се суштински разликује од ранијих протеста
Протести младих који су запалили Европу, са епицентром у Француској из којег су се брзо проширили и захватили низ других земаља, попут Шпаније, Турске, Албаније и Италије, део су комплексних економских, политичких и безбедносних изазова, у тренутку кад европска десница доживљава политички успон, највећи сукоб на континенту од Другог светског рата пуни пету годину, а Вашингтон нагло отопљава односе са Москвом.
Отворено је питање да ли ће ова “савршена олуја” проблема коначно подстаћи европске лидере да предузму реформе и реше њене изазове.
Тренутни талас немира у Европи почео је са протестима средњошколаца у Француској средином септембра, али се од тада проширио и у својим редовима и у захтевима и преко континента.
Уследиле су демонстрације у Шпанији и Португалу због животних трошкова и социјалне заштите, а убрзо су захваћене земље попут Италије – где су људи изашли на улице и у знак протеста против рата и повећаних издвајања за одбрану - те Белгије и Албаније.
У суботу су широм Европе одржани масовни протести због незадовољства економском ситуацијом, друштвеним реформама и политичким одлукама, док су у појединим градовима забележени и сукоби демонстраната са полицијом.
Док су протести у Француској – у Паризу, Тулону, Каену, Монпељеу итд – привукли највећу међународну пажњу, демонстрације су захватиле и бројне друге европске градове у више земаља, укључујући:
- Рим, Торино, Ђенову, Болоњу, Бари и Милано (Италија);
- Лисабон и Порто (Португал);
- Брно, Чешке Буђејовице и Либерец (Чешка).
Стручњаци указују да Француска, одакле су протести почели да се преливају на Европу, има дугу традицију излазака на улице, од протеста пољопривредника до покрета Жутих прслука.
Али, оно чему смо сведочили последњих недеља по својој природи се суштински разликује од ранијих протеста, истиче председник Савета за спољне односе (ЦФР) Мајкл Фроман.
Он је у својој анализи објављеној на сајту ЦФР истакао да ти протести проистичу из темељног урушавања француског друштвеног уговора:
- влада не улаже довољно ефикасно у образовни систем,
- све већи део новца усмерава пензионерима,
- ослања се на све мањи број младих радника који треба да их издржавају,
- годинама излаже становништво анемичном привредном расту и
- не нуди одржив пут ка просперитету и економском напретку.
У таквим околностима, истиче Фроман, не треба да чуди што су француске улице препуне младих: сваки пети међу њима је незапослен.
Париз се обавезао да до следеће године удвостручи издвајања за одбрану у односу на ниво из 2017, под заједничким притиском Москве и Вашингтона.
На јавни сектор одлази око 57% француског БДП-а.
Поређења ради, одговарајући удео у САД - укључујући државне и локалне власти - је 37%.
Очекује се да ће годишњи трошкови камата на француски јавни дуг до 2030. за 59%, навео је Фроман, додајући да су и Француска и Британија суочене са истим проблемом: морају да подмирују обавезе које њихове јавне финансије не могу да издрже, да спроводе резове које политички не могу себи да приуште и да финансирају расходе које због геополитичких околности не могу да занемаре.
Британија је за сада успела да избегне економску кризу захваљујући нешто снажнијем привредном расту и мерама сопствене централне банке којима је пружена подршка финансирању јавног дуга.
Француска нема на располагању све те инструменте.
Исто важи и за Италију и Белгију, где су овог месеца такође избили протести, навео је Фроман.
Успон деснице и све гори односи Европе и САД
Протести се одвијају у тренутку кад крајња десница доживљава политички успон широм континента, укључујући победе све популарније Алтернативе за Немачку (АфД) на покрајинским изборима у Немачкој које су шокирале многе, док француски Национални скуп већ користи незадовољство грађана да се позиционира до пролећа 2027. – а многи прогнозирају да је Марин Ле Пен, лице странке и кандидаткиња на председничким изборима наредног априла – на путу за Јелисејску палату.
До оваквих навода и затегнуте ситуације на релацији Америка-Украјина као и Европа-Америка – а отопљавања односа на релацији Америка-Русија - дошло је након склапања “дила века” између руског и америчког председника око укидања санкција и извоза руског дизела, као и привременог гашења “Старшилда”, војне верзије Старлинка коју Украјина користи за управљање својим снагама и одбрану од руских напада.
Још 41 реченица које преноси само по један медиј
Трамп је такође изазвао бес због укидања санкција Русији уведених према закону донетом у част покојног сенатора Линдзија Грејема.
Ту су и све жешћи позиви из Беле куће на смену Володимира Зеленског, док Владимир Путин наводно предлаже самит са Доналдом Трампом и Сијем Ђинпингом како би преговорима окончали четворогодишњи сукоб у Украјини – без Украјине за столом, према изворима "Волстрит журнала" (WСЈ).
- Доналд Трамп тренутно не може да примора руског диктатора Владимира Путина да оконча рат упркос њиховом добром односу, иако Кијев очекује да ће политичке тензије са Вашингтоном попустити након међуизбора у САД – рекао је Зеленски у интервјуу за Блумберг.
Низ потеза Трампве администрације током протекле недеље поново је покренуо питање поузданости Вашингтона као најважнијег војног партнера Кијева.
Ти потези изазвали су забринутост међу европским савезницима и критике аналитичара и америчких званичника.
Трамп је напустио западни поредак.
Амерички председник је током протекле недеље дефинитивно претворио САД у савезника Русије.
Трамп је престао да се претвара и сада отворено помаже Кремљу у рату против пријатеља и партнера САД.
Амерички врховни командант напустио је западни поредак, најуспешнији и најмоћнији безбедносни систем у историји човечанства, пише у ауторском чланку за “Атлантик” Том Николс.
Трампови недавни потези у корист Русије толико су очигледни да су изазвали редак талас згражавања с обе стране политичког спектра.
И демократе и републиканци сада, чини се, подједнако су ужаснути издајом Украјине и председниковим неодговорним одрицањем од америчке улоге предводника слободног света.
Док председникови сарадници грозничаво покушавају да објасне зашто ова “капитулација пред Русијом” није оно што изгледа да јесте – попут сенатора Џејмса Ланкфорда који је рекао да Трамп “ставља амерички народ на прво место” – многи су критиковали његове потезе, наводи Николс.
Сенатор Тед Круз, одани Трампов присталица, назвао је тај потез “грешком”.
Али, неки су отишли корак даље.
Енди Макарти, бивши савезни тужилац који пише за часопис “Нешенел ривјув”, навео је да Путин настоји да “поново успостави америчког совјетског непријатеља” и да му “Трамп пружа помоћ и подршку”.
Као правник, Макарти сасвим сигурно није случајно одабрао те речи, истиче Николс.
Пружање помоћи и подршке део је критеријума наведених у трећем члану америчког Устава којима се дефинише издаја.
Макарти је позвао на “хитна саслушања поводом шокантног интензивирања савезништва Трампа и Путина током ове недеље”.
Трампова досадашња историја односа са Путином сугерише да он никада није ни намеравао да дозволи спровођење санкција предвиђених Грејемовим законом.
Обустављањем примене закона Трамп је послао поруку Украјини, Русији, Европи и америчким савезницима у НАТО-у да су његова Бела кућа и Путинов Кремљ сада на истој страни, пише Николс.
Трамп је упозорио да би, ако разбесне Путина, то могло да има последице по ситуацију у Ирану, наводи Николс.
- Русија чини веома мало, ако ишта, да помогне Ирану, у поређењу с оним што би могла да уради.
Желим да тако и остане, и тако ће бити, осим ако се неки глупаци не испрече – рекао је Трамп и потом навео да је Зеленски добио толико новца од бивше администрације Џоа Бајдена и Европе да “не жели да оконча овај рат, а вероватно то никада није ни желео”.
Лидер најмоћније државе на планети - да, САД то још увек јесу - покушава да наведе све остале, укључујући амерички Конгрес, да избегавају да изазову Путиново незадовољство, уместо да упозори Путина да му не падне на памет да помаже Ирану.
Ништа боље не показује колико је Трамп постао слаб пред шефом Кремља, навео је Николс.
Он је оценио да ће, у догледној будућности, судбина Украјине зависити од помоћи Европе.
Можда ће Европа наставити да повећава своју подршку, а нови сазив америчког Конгреса могао би да покуша да издејствује већу помоћ од Беле куће.
Али сви ће морати да пожуре, јер зима долази.
Зеленски, нажалост, зна да је руска победа управо оно што Трамп жели, наводи Николс.
- Ако ће САД подржати Путина... то је незамисливо.
Наравно, ако те две земље буду заједно, ми нећемо победити.
И нећемо моћи да се одржимо - рекао је Зеленски.
Николс пише да је свет у којем је Бела кућа савезник Кремља “до сада постојао само у параноичним фикцијама” и да су кандидати којима управљају страни непријатељи и “црвени председници” били фантазије, мрачне приче које су Американци причали једни другима попут оних о духовима око логорске ватре.
Али тај савез сада постоји.
Кад би Стаљин и његови наследници из доба Хладног рата могли да виде шта су Трамп и Путин створили и колико је моћна Америка понижена и бачена на колена, можда би закључили да њихове злокобне наде нису биле неосноване, већ само да су сањали о њиховом остварењу прерано, закључио је Николс.
Трампов изасланик Стив Виткоф додатно је похвалио Путина као “хуманитарца” након што је овај ослободио америчког држављанина Стивена Хабарда, а овакви поступци и изјаве довели су односе САД и Украјине на најнижу тачку још од чувене свађе у Овалном кабинету 2025, кад је Трамп Зеленском поручио да нема адуте у преговорима, наводи Фроман.
"Ово ће бити дуга зима"
Да ли ће ова савршена олуја економских, политичких и безбедносних изазова коначно да подстакне европске лидере да предузму оно што одавно знају да морају да ураде – укључујући, према Фроману, спровођење економских реформи по узору на извештаје Марија Драгија и Енрика Лета, обједињавање европске војне индустријске базе и ефикасну заједничку сарадњу уз одређени степен стратешке аутономије – зависиће делом од тога да ли ове западне демократије могу да превазиђу сопствену политичку дисфункционалност.
Британија је добила већ шестог премијера за деценију, док је Емануел Макрон већ седму годину на функцији председника Француске.
Европа мора да се позабави структурним слабостима које подстичу и протесте и геополитичку зависност.
Док не доведу ствари у својим земљама у ред, свима нам предстоји дуга зима, закључио је Фроман.