Sve vesti
Foto iz članka: Blic„Sudbina Ukrajine zavisi od Evrope“ Tramp i Putin na istoj strani?! Potezi Vašingtona podigli buru, Zelenski strahuje
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Do ovakvih navoda i zategnute situacije na relaciji Amerika-Ukrajina kao i Evropa-Amerika – a otopljavanja odnosa na relaciji Amerika-Rusija - došlo je nakon sklapanja “dila veka” između ruskog i američkog predsednika oko ukidanja sankcija i izvoza ruskog dizela, kao i privremenog gašenja “Staršilda”, vojne verzije Starlinka koju Ukrajina koristi za upravljanje svojim snagama i odbranu od ruskih napada.
Ceo uporedni tekst70 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 1 rečenicu prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 29 rečenica, samo Blic
Stručnjaci ukazuju da Francuska ima dugu tradiciju izlazaka na ulice
Ali, ono čemu smo svedočili poslednjih nedelja se suštinski razlikuje od ranijih protesta
Protesti mladih koji su zapalili Evropu, sa epicentrom u Francuskoj iz kojeg su se brzo proširili i zahvatili niz drugih zemalja, poput Španije, Turske, Albanije i Italije, deo su kompleksnih ekonomskih, političkih i bezbednosnih izazova, u trenutku kad evropska desnica doživljava politički uspon, najveći sukob na kontinentu od Drugog svetskog rata puni petu godinu, a Vašington naglo otopljava odnose sa Moskvom.
Otvoreno je pitanje da li će ova “savršena oluja” problema konačno podstaći evropske lidere da preduzmu reforme i reše njene izazove.
Trenutni talas nemira u Evropi počeo je sa protestima srednjoškolaca u Francuskoj sredinom septembra, ali se od tada proširio i u svojim redovima i u zahtevima i preko kontinenta.
Usledile su demonstracije u Španiji i Portugalu zbog životnih troškova i socijalne zaštite, a ubrzo su zahvaćene zemlje poput Italije – gde su ljudi izašli na ulice i u znak protesta protiv rata i povećanih izdvajanja za odbranu - te Belgije i Albanije.
U subotu su širom Evrope održani masovni protesti zbog nezadovoljstva ekonomskom situacijom, društvenim reformama i političkim odlukama, dok su u pojedinim gradovima zabeleženi i sukobi demonstranata sa policijom.
Dok su protesti u Francuskoj – u Parizu, Tulonu, Kaenu, Monpeljeu itd – privukli najveću međunarodnu pažnju, demonstracije su zahvatile i brojne druge evropske gradove u više zemalja, uključujući:
- Rim, Torino, Đenovu, Bolonju, Bari i Milano (Italija);
- Lisabon i Porto (Portugal);
- Brno, Češke Buđejovice i Liberec (Češka).
Stručnjaci ukazuju da Francuska, odakle su protesti počeli da se prelivaju na Evropu, ima dugu tradiciju izlazaka na ulice, od protesta poljoprivrednika do pokreta Žutih prsluka.
Ali, ono čemu smo svedočili poslednjih nedelja po svojoj prirodi se suštinski razlikuje od ranijih protesta, ističe predsednik Saveta za spoljne odnose (CFR) Majkl Froman.
On je u svojoj analizi objavljenoj na sajtu CFR istakao da ti protesti proističu iz temeljnog urušavanja francuskog društvenog ugovora:
- vlada ne ulaže dovoljno efikasno u obrazovni sistem,
- sve veći deo novca usmerava penzionerima,
- oslanja se na sve manji broj mladih radnika koji treba da ih izdržavaju,
- godinama izlaže stanovništvo anemičnom privrednom rastu i
- ne nudi održiv put ka prosperitetu i ekonomskom napretku.
U takvim okolnostima, ističe Froman, ne treba da čudi što su francuske ulice prepune mladih: svaki peti među njima je nezaposlen.
Pariz se obavezao da do sledeće godine udvostruči izdvajanja za odbranu u odnosu na nivo iz 2017, pod zajedničkim pritiskom Moskve i Vašingtona.
Na javni sektor odlazi oko 57% francuskog BDP-a.
Poređenja radi, odgovarajući udeo u SAD - uključujući državne i lokalne vlasti - je 37%.
Očekuje se da će godišnji troškovi kamata na francuski javni dug do 2030. za 59%, naveo je Froman, dodajući da su i Francuska i Britanija suočene sa istim problemom: moraju da podmiruju obaveze koje njihove javne finansije ne mogu da izdrže, da sprovode rezove koje politički ne mogu sebi da priušte i da finansiraju rashode koje zbog geopolitičkih okolnosti ne mogu da zanemare.
Britanija je za sada uspela da izbegne ekonomsku krizu zahvaljujući nešto snažnijem privrednom rastu i merama sopstvene centralne banke kojima je pružena podrška finansiranju javnog duga.
Francuska nema na raspolaganju sve te instrumente.
Isto važi i za Italiju i Belgiju, gde su ovog meseca takođe izbili protesti, naveo je Froman.
Uspon desnice i sve gori odnosi Evrope i SAD
Protesti se odvijaju u trenutku kad krajnja desnica doživljava politički uspon širom kontinenta, uključujući pobede sve popularnije Alternative za Nemačku (AfD) na pokrajinskim izborima u Nemačkoj koje su šokirale mnoge, dok francuski Nacionalni skup već koristi nezadovoljstvo građana da se pozicionira do proleća 2027. – a mnogi prognoziraju da je Marin Le Pen, lice stranke i kandidatkinja na predsedničkim izborima narednog aprila – na putu za Jelisejsku palatu.
Do ovakvih navoda i zategnute situacije na relaciji Amerika-Ukrajina kao i Evropa-Amerika – a otopljavanja odnosa na relaciji Amerika-Rusija - došlo je nakon sklapanja “dila veka” između ruskog i američkog predsednika oko ukidanja sankcija i izvoza ruskog dizela, kao i privremenog gašenja “Staršilda”, vojne verzije Starlinka koju Ukrajina koristi za upravljanje svojim snagama i odbranu od ruskih napada.
Još 41 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Tramp je takođe izazvao bes zbog ukidanja sankcija Rusiji uvedenih prema zakonu donetom u čast pokojnog senatora Lindzija Grejema.
Tu su i sve žešći pozivi iz Bele kuće na smenu Volodimira Zelenskog, dok Vladimir Putin navodno predlaže samit sa Donaldom Trampom i Sijem Đinpingom kako bi pregovorima okončali četvorogodišnji sukob u Ukrajini – bez Ukrajine za stolom, prema izvorima "Volstrit žurnala" (WSJ).
- Donald Tramp trenutno ne može da primora ruskog diktatora Vladimira Putina da okonča rat uprkos njihovom dobrom odnosu, iako Kijev očekuje da će političke tenzije sa Vašingtonom popustiti nakon međuizbora u SAD – rekao je Zelenski u intervjuu za Blumberg.
Niz poteza Trampve administracije tokom protekle nedelje ponovo je pokrenuo pitanje pouzdanosti Vašingtona kao najvažnijeg vojnog partnera Kijeva.
Ti potezi izazvali su zabrinutost među evropskim saveznicima i kritike analitičara i američkih zvaničnika.
Tramp je napustio zapadni poredak.
Američki predsednik je tokom protekle nedelje definitivno pretvorio SAD u saveznika Rusije.
Tramp je prestao da se pretvara i sada otvoreno pomaže Kremlju u ratu protiv prijatelja i partnera SAD.
Američki vrhovni komandant napustio je zapadni poredak, najuspešniji i najmoćniji bezbednosni sistem u istoriji čovečanstva, piše u autorskom članku za “Atlantik” Tom Nikols.
Trampovi nedavni potezi u korist Rusije toliko su očigledni da su izazvali redak talas zgražavanja s obe strane političkog spektra.
I demokrate i republikanci sada, čini se, podjednako su užasnuti izdajom Ukrajine i predsednikovim neodgovornim odricanjem od američke uloge predvodnika slobodnog sveta.
Dok predsednikovi saradnici grozničavo pokušavaju da objasne zašto ova “kapitulacija pred Rusijom” nije ono što izgleda da jeste – poput senatora Džejmsa Lankforda koji je rekao da Tramp “stavlja američki narod na prvo mesto” – mnogi su kritikovali njegove poteze, navodi Nikols.
Senator Ted Kruz, odani Trampov pristalica, nazvao je taj potez “greškom”.
Ali, neki su otišli korak dalje.
Endi Makarti, bivši savezni tužilac koji piše za časopis “Nešenel rivjuv”, naveo je da Putin nastoji da “ponovo uspostavi američkog sovjetskog neprijatelja” i da mu “Tramp pruža pomoć i podršku”.
Kao pravnik, Makarti sasvim sigurno nije slučajno odabrao te reči, ističe Nikols.
Pružanje pomoći i podrške deo je kriterijuma navedenih u trećem članu američkog Ustava kojima se definiše izdaja.
Makarti je pozvao na “hitna saslušanja povodom šokantnog intenziviranja savezništva Trampa i Putina tokom ove nedelje”.
Trampova dosadašnja istorija odnosa sa Putinom sugeriše da on nikada nije ni nameravao da dozvoli sprovođenje sankcija predviđenih Grejemovim zakonom.
Obustavljanjem primene zakona Tramp je poslao poruku Ukrajini, Rusiji, Evropi i američkim saveznicima u NATO-u da su njegova Bela kuća i Putinov Kremlj sada na istoj strani, piše Nikols.
Tramp je upozorio da bi, ako razbesne Putina, to moglo da ima posledice po situaciju u Iranu, navodi Nikols.
- Rusija čini veoma malo, ako išta, da pomogne Iranu, u poređenju s onim što bi mogla da uradi.
Želim da tako i ostane, i tako će biti, osim ako se neki glupaci ne ispreče – rekao je Tramp i potom naveo da je Zelenski dobio toliko novca od bivše administracije Džoa Bajdena i Evrope da “ne želi da okonča ovaj rat, a verovatno to nikada nije ni želeo”.
Lider najmoćnije države na planeti - da, SAD to još uvek jesu - pokušava da navede sve ostale, uključujući američki Kongres, da izbegavaju da izazovu Putinovo nezadovoljstvo, umesto da upozori Putina da mu ne padne na pamet da pomaže Iranu.
Ništa bolje ne pokazuje koliko je Tramp postao slab pred šefom Kremlja, naveo je Nikols.
On je ocenio da će, u doglednoj budućnosti, sudbina Ukrajine zavisiti od pomoći Evrope.
Možda će Evropa nastaviti da povećava svoju podršku, a novi saziv američkog Kongresa mogao bi da pokuša da izdejstvuje veću pomoć od Bele kuće.
Ali svi će morati da požure, jer zima dolazi.
Zelenski, nažalost, zna da je ruska pobeda upravo ono što Tramp želi, navodi Nikols.
- Ako će SAD podržati Putina... to je nezamislivo.
Naravno, ako te dve zemlje budu zajedno, mi nećemo pobediti.
I nećemo moći da se održimo - rekao je Zelenski.
Nikols piše da je svet u kojem je Bela kuća saveznik Kremlja “do sada postojao samo u paranoičnim fikcijama” i da su kandidati kojima upravljaju strani neprijatelji i “crveni predsednici” bili fantazije, mračne priče koje su Amerikanci pričali jedni drugima poput onih o duhovima oko logorske vatre.
Ali taj savez sada postoji.
Kad bi Staljin i njegovi naslednici iz doba Hladnog rata mogli da vide šta su Tramp i Putin stvorili i koliko je moćna Amerika ponižena i bačena na kolena, možda bi zaključili da njihove zlokobne nade nisu bile neosnovane, već samo da su sanjali o njihovom ostvarenju prerano, zaključio je Nikols.
Trampov izaslanik Stiv Vitkof dodatno je pohvalio Putina kao “humanitarca” nakon što je ovaj oslobodio američkog državljanina Stivena Habarda, a ovakvi postupci i izjave doveli su odnose SAD i Ukrajine na najnižu tačku još od čuvene svađe u Ovalnom kabinetu 2025, kad je Tramp Zelenskom poručio da nema adute u pregovorima, navodi Froman.
"Ovo će biti duga zima"
Da li će ova savršena oluja ekonomskih, političkih i bezbednosnih izazova konačno da podstakne evropske lidere da preduzmu ono što odavno znaju da moraju da urade – uključujući, prema Fromanu, sprovođenje ekonomskih reformi po uzoru na izveštaje Marija Dragija i Enrika Leta, objedinjavanje evropske vojne industrijske baze i efikasnu zajedničku saradnju uz određeni stepen strateške autonomije – zavisiće delom od toga da li ove zapadne demokratije mogu da prevaziđu sopstvenu političku disfunkcionalnost.
Britanija je dobila već šestog premijera za deceniju, dok je Emanuel Makron već sedmu godinu na funkciji predsednika Francuske.
Evropa mora da se pozabavi strukturnim slabostima koje podstiču i proteste i geopolitičku zavisnost.
Dok ne dovedu stvari u svojim zemljama u red, svima nam predstoji duga zima, zaključio je Froman.