Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 2 од 3 медија.
Према досадашњим резултатима истраге, сумња се да је Давор Мацура до 31. октобра 2026. године прекорачио границе својих овлашћења и из трезора Алта банке износио готов новац, чиме је, како се сумња, себи прибавио противправну имовинску корист од приближно 45 милијарди динара.
Цео упоредни текст51 само у једном
Текст из 4 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви, у једној се разликују.
Још 35 реченица које преноси само по један медиј
Одузимање лиценце за рад Алта банци није угрозило пословање нити финансијску стабилност Електропривреде Србије, наводи се у саопштењу ове компаније, која је, иначе, струју наплаћивала управо преко банке Давора Мацуре.
Ипак, како кажу из ЕПС-а, на рачунима у Алта банци налазило се 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате електричне енергије, те да ће да средства потраживати у стечајном поступку.
ЕПС има, како се наводи, развијену дугогодишњу сарадњу и отворене рачуне у још девет банака у Србији: Аддико, АикБанк, Интеза, Поштанска штедионица, Банк оф Цхина, Ерсте, НЛБ, ОТП и УниЦредит.
Доминантан део платног промета ЕПС-а одвијао се и одвија се преко Банке
Преко рачуна у овој банци обавезе за електричну енергију плаћају сви купци на комерцијалном и резервном снабдевању, као и домаћинства и мали купци из четири регионална подручја – Ниша, Новог Сада, Краљева и Крагујевца, наводи се у саопштењу које је ЕПС послао као одговор на питања Нове економије.
„Преко рачуна у Алта банци наплата је вршена искључиво за Центар за подршку гарантованом снабдевању Београд.
Новац од наплате ЕПС није чувао нити акумулирао у Алта банци, већ је он свакодневно коришћен за измиривање текућих обавеза компаније, уз приближно уједначен дневни прилив и одлив“, кажу из ЕПС-а, додајући да се у тренутку одузимања лиценце на рачунима ЕПС-а у Алта банци налазило мање од 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате електричне енергије, као и да ће та средства потраживати у стечајном поступку.
То значи да је ЕПС на рачуну у Алта банци имао више од 50.000 евра, имајући у виду да се износи мањи од тога исплаћују одмах, у законски одређеном року, а виши након спроведеног стечајног поступка.
Додају и да Алта банка није зарађивала провизију на свим уплатама за електричну енергију.
Како објашњавају, Алта је била и процесор плаћања у оквиру апликације и портала „ЕПС Увид у рачун“, јер је кроз „конкурентан и транспарентан процес у складу са законом од шест банака којима је упућен јавни позив понудила најнижу провизију и најповољније услове, што је било у најбољем интересу компаније и купаца“.
Само у овој улози банка је провизију наплаћивала искључиво за плаћања путем апликације/портала „ЕПС Увид у рачун“, а рачуне на овај начин плаћа око пет одсто купаца ЕПС-а.
Из ЕПС-а кажу и да није тачно да су грађани посредством ЕПС-а „улили“ милијарде динара или да је ЕПС на рачунима Алта банке држао више од 400 милијарди динара.
„Прелазак на наплату електричне енергије преко рачуна пословних банака, уместо преко Управе за трезор, започет је 2018. године и спроведен фазно, у складу са преласком центара за подршку гарантованом снабдевању на јединствени САП билинг систем.
Овај модел, који за грађане и ЕПС нема никакве додатне трошкове, примењује се већ осам година и представља део организације платног промета ЕПС- а.
Електропривреда Србије остаје посвећена стабилном и одговорном пословању и редовном измиривању свих обавеза.
Уз професионалан менаџмент, одговорно управљање и доследно поштовање закона Републике Србије, сопствених аката и прописаних процедура, компанија ће и убудуће пословати одговорно и у интересу грађана и државе.
ЕПС ће наставити да транспарентно обавештава јавност о свим питањима од значаја за пословање компаније, уз апел медијима и јавности да не подлежу сензационалистичким и неутемељеним објавама, већ да информације проверавају и одговорно приступају њиховом преношењу“, закључује се у саопштењу.
Подсећамо, Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) донео је одлуку о одузимању дозволе за рад Алта банци.
Интеса Инвест, инвестициони фонд Банке Интеза у Србији, оштећена је крахом Алта банке, потврђено је на њиховом порталу, у понедељак увече.
Наиме улагачи у инвестиционе фондове Интеса Инвест Цасх Динар и Интеса Инвест Цасх Еуро, неће тренутно имати добит од својих улога, јер је део њиховог новца био уложен у – Алта банку.
„Фондови су имали код Алта банке орочене депозите, као део расподеле средства на више банака“, објављено је на поменутом порталу, пише Бета.
„Комисија за хартије од вредности је 2. новембра 2026. наложила свим друштвима за управљање да, до добијања званичних информација о стању имовине банке, потраживања по овим депозитима у обрачуну нето вредности имовине искажу као потпуно обезвређена.
У складу са тим, од обрачуна за 30. октобар 2026. потраживања према Алта банци (главница и обрачуната камата) исказују се са вредношћу нула“, пише у објашњењу Интеса Инвест.
Како су навели, овакво вредновање се примењује док стање имовине банке не буде званично утврђено.
„Оно не значи одрицање од потраживања: фондови остају повериоци Алта банке у пуном износу, а Интеса Инвест ће у њихово име пријавити потраживања у стечајном поступку.
Износ и рок наплате тренутно није могуће предвидети.
Сваки наплаћени износ повећаће имовину фонда и цену инвестиционе јединице од дана када буде укључен у обрачун“, објашњено је на порталу ових фондова.
Додали су да, конкретно 0,84 одсто имовине Цасх Динар фонда, као и 1,17 одсто имовине Цасх Еуро фонда били су пласирани у депозите код у АЛТА банке, због чега је вредност инвестиционе јединице привремено коригована на нулти ниво у складу са регулаторним захтевима.
„Али фондови задржавају пуна потраживања према овој банци и сваки будући наплаћени износ биће враћен у имовину фонда и одразиће се на вредност инвестиционе јединице“, пише даље у саопштењу које је објављено на порталу.
Према објашњењима улагача у ове фондове, објављеним на друштвеним мрежама, њихов основни улог није угрожен, већ је само потенцијална зарада – практично нестала.
У случају да Интеса Инвест наплати своја потраживања од Алта банке и њени инвеститори ће од тога имати користи, саопштено је.
Наиме, улагања у Фондове овог типа никада нису у потпуности сигурна и зависе од способности оних који тај новац „обрћу“, као и од, понекад сасвим непредвиљивих, догађања на тржишту.
Према незваничним сазнањима улагача Интеса је била под великим притисцима врха бивше власти да у Алта банку уложи много више новца, али је донекле одолевала и орочила релативно мали износ у банку Давора Мацуре, који се по доступним подацима тренутно налази у притвору.
Давор Мацура ухапшен је по налогу Јавног тужилаштва за организовани криминал, у акцији спроведеној у сарадњи са припадницима Управе криминалистичке полиције (УКП), Службе за борбу против организованог криминала и Одељења за сузбијање организованог финансијског криминала.
Како је наведено у саопштењу НБС, утврђено је да се у претходном периоду финансијско стање банке знатно погоршало, те да постоји могућност додатног погоршања финансијског стања или ликвидности, као и да су угрожени интересе деонената банке.
Према досадашњим резултатима истраге, сумња се да је Давор Мацура до 31. октобра 2026. године прекорачио границе својих овлашћења и из трезора Алта банке износио готов новац, чиме је, како се сумња, себи прибавио противправну имовинску корист од приближно 45 милијарди динара.
Још 16 реченица које преноси само по један медиј
Истражитељи сумњају да су му у томе помагали запослени Г. М. и И.
П, који су били задужени за непосредно руковање новцем и другим вредностима у трезору.
Како се наводи, они су Мацури наводно уступали приступне картице или су му коришћењем својих картица, уз лично присуство, омогућавали неовлашћен улазак у просторију означену као „Депо“, из које је потом изношен новац.
Мацура се сумњичи за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, док се двојица запослених терете за помагање у извршењу тог кривичног дела.
О актуелним темама у Србији, хапшењима, успостваљању власти наш саговорник је професор Правног факултета у Београду Танасије Маринковић.
У оквиру опсежне полицијске акције, 31. октобра и 1. новембра обављени су претреси пословних просторија Алта банке, али и стамбеног простора који користи Давор Мацура.
Током претреса извршен је и попис готовине која се налазила у банкарском трезору, а полицијска акција у просторијама банке трајала је дуже од 30 сати.
Свој тројици осумњичених одређено је задржавање до 48 сати, након чега је предвиђено њихово саслушање пред надлежним тужиоцем.
Истовремено, Народна банка Србије је 31. октобра одузела Алта банци дозволу за рад, након чега је покренут стечајни поступак.
Поводом хапшења и полицијске акције огласио се и Мацурин бранилац, адвокат Ахмед Делимеђац, који је за Еуронеwс Србија изјавио да његов клијент није покушавао да избегне надлежне органе.
Према његовим речима, Мацура се сам одазвао позиву и током читавог претреса сарађивао са полицијом.
Адвокат је навео да је претрес почео у суботу, око четири сата ујутру, као и да његовом брањенику након доласка у банку није било дозвољено да напусти просторије.
Делимеђац је нагласио да Мацура није покушао да побегне нити да избегне поступање полиције, већ је све време био присутан током спровођења истражних радњи.
Доносимо и нове детаље везане за хапшења Давора Мацуре, власника Алта банке и других умешаних у изношење новца из банке.
О томе у емисији говори Петрица Ђаковић, Форбес Србија.
Студио ливе са Татјаном Алексић, среда од 12 сати.