Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 2 od 3 medija.
Prema dosadašnjim rezultatima istrage, sumnja se da je Davor Macura do 31. oktobra 2026. godine prekoračio granice svojih ovlašćenja i iz trezora Alta banke iznosio gotov novac, čime je, kako se sumnja, sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist od približno 45 milijardi dinara.
Ceo uporedni tekst51 samo u jednom
Tekst iz 4 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 35 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Oduzimanje licence za rad Alta banci nije ugrozilo poslovanje niti finansijsku stabilnost Elektroprivrede Srbije, navodi se u saopštenju ove kompanije, koja je, inače, struju naplaćivala upravo preko banke Davora Macure.
Ipak, kako kažu iz EPS-a, na računima u Alta banci nalazilo se 0,5 odsto ukupnog mesečnog priliva od naplate električne energije, te da će da sredstva potraživati u stečajnom postupku.
EPS ima, kako se navodi, razvijenu dugogodišnju saradnju i otvorene račune u još devet banaka u Srbiji: Addiko, AikBank, Inteza, Poštanska štedionica, Bank of China, Erste, NLB, OTP i UniCredit.
Dominantan deo platnog prometa EPS-a odvijao se i odvija se preko Banke
Preko računa u ovoj banci obaveze za električnu energiju plaćaju svi kupci na komercijalnom i rezervnom snabdevanju, kao i domaćinstva i mali kupci iz četiri regionalna područja – Niša, Novog Sada, Kraljeva i Kragujevca, navodi se u saopštenju koje je EPS poslao kao odgovor na pitanja Nove ekonomije.
„Preko računa u Alta banci naplata je vršena isključivo za Centar za podršku garantovanom snabdevanju Beograd.
Novac od naplate EPS nije čuvao niti akumulirao u Alta banci, već je on svakodnevno korišćen za izmirivanje tekućih obaveza kompanije, uz približno ujednačen dnevni priliv i odliv“, kažu iz EPS-a, dodajući da se u trenutku oduzimanja licence na računima EPS-a u Alta banci nalazilo manje od 0,5 odsto ukupnog mesečnog priliva od naplate električne energije, kao i da će ta sredstva potraživati u stečajnom postupku.
To znači da je EPS na računu u Alta banci imao više od 50.000 evra, imajući u vidu da se iznosi manji od toga isplaćuju odmah, u zakonski određenom roku, a viši nakon sprovedenog stečajnog postupka.
Dodaju i da Alta banka nije zarađivala proviziju na svim uplatama za električnu energiju.
Kako objašnjavaju, Alta je bila i procesor plaćanja u okviru aplikacije i portala „EPS Uvid u račun“, jer je kroz „konkurentan i transparentan proces u skladu sa zakonom od šest banaka kojima je upućen javni poziv ponudila najnižu proviziju i najpovoljnije uslove, što je bilo u najboljem interesu kompanije i kupaca“.
Samo u ovoj ulozi banka je proviziju naplaćivala isključivo za plaćanja putem aplikacije/portala „EPS Uvid u račun“, a račune na ovaj način plaća oko pet odsto kupaca EPS-a.
Iz EPS-a kažu i da nije tačno da su građani posredstvom EPS-a „ulili“ milijarde dinara ili da je EPS na računima Alta banke držao više od 400 milijardi dinara.
„Prelazak na naplatu električne energije preko računa poslovnih banaka, umesto preko Uprave za trezor, započet je 2018. godine i sproveden fazno, u skladu sa prelaskom centara za podršku garantovanom snabdevanju na jedinstveni SAP biling sistem.
Ovaj model, koji za građane i EPS nema nikakve dodatne troškove, primenjuje se već osam godina i predstavlja deo organizacije platnog prometa EPS- a.
Elektroprivreda Srbije ostaje posvećena stabilnom i odgovornom poslovanju i redovnom izmirivanju svih obaveza.
Uz profesionalan menadžment, odgovorno upravljanje i dosledno poštovanje zakona Republike Srbije, sopstvenih akata i propisanih procedura, kompanija će i ubuduće poslovati odgovorno i u interesu građana i države.
EPS će nastaviti da transparentno obaveštava javnost o svim pitanjima od značaja za poslovanje kompanije, uz apel medijima i javnosti da ne podležu senzacionalističkim i neutemeljenim objavama, već da informacije proveravaju i odgovorno pristupaju njihovom prenošenju“, zaključuje se u saopštenju.
Podsećamo, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) doneo je odluku o oduzimanju dozvole za rad Alta banci.
Intesa Invest, investicioni fond Banke Inteza u Srbiji, oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu, u ponedeljak uveče.
Naime ulagači u investicione fondove Intesa Invest Cash Dinar i Intesa Invest Cash Euro, neće trenutno imati dobit od svojih uloga, jer je deo njihovog novca bio uložen u – Alta banku.
„Fondovi su imali kod Alta banke oročene depozite, kao deo raspodele sredstva na više banaka“, objavljeno je na pomenutom portalu, piše Beta.
„Komisija za hartije od vrednosti je 2. novembra 2026. naložila svim društvima za upravljanje da, do dobijanja zvaničnih informacija o stanju imovine banke, potraživanja po ovim depozitima u obračunu neto vrednosti imovine iskažu kao potpuno obezvređena.
U skladu sa tim, od obračuna za 30. oktobar 2026. potraživanja prema Alta banci (glavnica i obračunata kamata) iskazuju se sa vrednošću nula“, piše u objašnjenju Intesa Invest.
Kako su naveli, ovakvo vrednovanje se primenjuje dok stanje imovine banke ne bude zvanično utvrđeno.
„Ono ne znači odricanje od potraživanja: fondovi ostaju poverioci Alta banke u punom iznosu, a Intesa Invest će u njihovo ime prijaviti potraživanja u stečajnom postupku.
Iznos i rok naplate trenutno nije moguće predvideti.
Svaki naplaćeni iznos povećaće imovinu fonda i cenu investicione jedinice od dana kada bude uključen u obračun“, objašnjeno je na portalu ovih fondova.
Dodali su da, konkretno 0,84 odsto imovine Cash Dinar fonda, kao i 1,17 odsto imovine Cash Euro fonda bili su plasirani u depozite kod u ALTA banke, zbog čega je vrednost investicione jedinice privremeno korigovana na nulti nivo u skladu sa regulatornim zahtevima.
„Ali fondovi zadržavaju puna potraživanja prema ovoj banci i svaki budući naplaćeni iznos biće vraćen u imovinu fonda i odraziće se na vrednost investicione jedinice“, piše dalje u saopštenju koje je objavljeno na portalu.
Prema objašnjenjima ulagača u ove fondove, objavljenim na društvenim mrežama, njihov osnovni ulog nije ugrožen, već je samo potencijalna zarada – praktično nestala.
U slučaju da Intesa Invest naplati svoja potraživanja od Alta banke i njeni investitori će od toga imati koristi, saopšteno je.
Naime, ulaganja u Fondove ovog tipa nikada nisu u potpunosti sigurna i zavise od sposobnosti onih koji taj novac „obrću“, kao i od, ponekad sasvim nepredviljivih, događanja na tržištu.
Prema nezvaničnim saznanjima ulagača Intesa je bila pod velikim pritiscima vrha bivše vlasti da u Alta banku uloži mnogo više novca, ali je donekle odolevala i oročila relativno mali iznos u banku Davora Macure, koji se po dostupnim podacima trenutno nalazi u pritvoru.
Davor Macura uhapšen je po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, u akciji sprovedenoj u saradnji sa pripadnicima Uprave kriminalističke policije (UKP), Službe za borbu protiv organizovanog kriminala i Odeljenja za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala.
Kako je navedeno u saopštenju NBS, utvrđeno je da se u prethodnom periodu finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti, kao i da su ugroženi interese deonenata banke.
Prema dosadašnjim rezultatima istrage, sumnja se da je Davor Macura do 31. oktobra 2026. godine prekoračio granice svojih ovlašćenja i iz trezora Alta banke iznosio gotov novac, čime je, kako se sumnja, sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist od približno 45 milijardi dinara.
Još 16 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Istražitelji sumnjaju da su mu u tome pomagali zaposleni G. M. i I.
P, koji su bili zaduženi za neposredno rukovanje novcem i drugim vrednostima u trezoru.
Kako se navodi, oni su Macuri navodno ustupali pristupne kartice ili su mu korišćenjem svojih kartica, uz lično prisustvo, omogućavali neovlašćen ulazak u prostoriju označenu kao „Depo“, iz koje je potom iznošen novac.
Macura se sumnjiči za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, dok se dvojica zaposlenih terete za pomaganje u izvršenju tog krivičnog dela.
O aktuelnim temama u Srbiji, hapšenjima, uspostvaljanju vlasti naš sagovornik je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.
U okviru opsežne policijske akcije, 31. oktobra i 1. novembra obavljeni su pretresi poslovnih prostorija Alta banke, ali i stambenog prostora koji koristi Davor Macura.
Tokom pretresa izvršen je i popis gotovine koja se nalazila u bankarskom trezoru, a policijska akcija u prostorijama banke trajala je duže od 30 sati.
Svoj trojici osumnjičenih određeno je zadržavanje do 48 sati, nakon čega je predviđeno njihovo saslušanje pred nadležnim tužiocem.
Istovremeno, Narodna banka Srbije je 31. oktobra oduzela Alta banci dozvolu za rad, nakon čega je pokrenut stečajni postupak.
Povodom hapšenja i policijske akcije oglasio se i Macurin branilac, advokat Ahmed Delimeđac, koji je za Euronews Srbija izjavio da njegov klijent nije pokušavao da izbegne nadležne organe.
Prema njegovim rečima, Macura se sam odazvao pozivu i tokom čitavog pretresa sarađivao sa policijom.
Advokat je naveo da je pretres počeo u subotu, oko četiri sata ujutru, kao i da njegovom branjeniku nakon dolaska u banku nije bilo dozvoljeno da napusti prostorije.
Delimeđac je naglasio da Macura nije pokušao da pobegne niti da izbegne postupanje policije, već je sve vreme bio prisutan tokom sprovođenja istražnih radnji.
Donosimo i nove detalje vezane za hapšenja Davora Macure, vlasnika Alta banke i drugih umešanih u iznošenje novca iz banke.
O tome u emisiji govori Petrica Đaković, Forbes Srbija.
Studio live sa Tatjanom Aleksić, sreda od 12 sati.
