Студентска листа је првог дана после избора затражила неодложне оставке руководства РТС-а, упутила захтеве РЕМ-у и Скупштини, а демонстранти су се окупили испред телевизија Информер и Пинк у Београду.
Реченице које преносе бар 3 од 7 медија.
Студенти у блокади упутили су отворено писмо руководству и Управном одбору РТС-а, Савету РЕМ-а и Народној скупштини Републике Србије. Захтевамо неодложне оставке генералног директора РТС-а, његовог заменика, главних и одговорних уредника надлежних за информативни програм и свих уредника тог програма.
Захтевамо да се, након оставки руководства и уредништва, обезбеди несметан наставак рада РТС-а уз привремену управу чији би састав предложила Студентска листа у договору са репрезентативним синдикатима РТС-а, а чије би именовање и овлашћења били уређени у складу са законом. Захтевамо професионално, независно, благовремено и неселективно поступање РЕМ-а, као и престанак сваког неоправданог ометања његовог рада.
Захтевамо да четворо чланова Савета РЕМ-а јавно образложе зашто су, након претходно исказане подршке, гласали против укључивања Информера у изборни мониторинг. Обавештавамо јавност да ће кандидати Студентске листе, у оквиру припрема за конституисање новог сазива Народне скупштине, бити упућени да међу приоритетима свог парламентарног рада имају покретање поступка за попуњавање упражњених места у Савету РЕМ-а и обезбеђивање његовог пуног састава од девет чланова.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ. Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу.
Текст из 8 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 34 се разликују.
- Радници РТС-а из групе 'Наш протест' траже хитне и неопозиве оставке директорке Мање Грчић и целог руководства јавног сервиса.
- У објави наводе да су поједини колеге кршили правила струке, били стуб пропаганде и учествовали у урушавању Јавног сервиса.
- Захтеве за одговорност и промене подржали су синдикат Слога РТС-а и студенти, уз критику необјективног извештавања.
Радници Радио телевизије Србије, окупљени око неформалне групе "Наш протест" објавили су на званичном профилу групе да се од почетка боре за објективно извештавање и боље услове рада унутар Јавног сервиса.
Поручују да се њихова борба наставља и данас и то кроз институционалну борбу, необојену равн(и)шизмом.
Објавили су и списак свих колега од којих очекују да поднесу хитне оставке.
"Очекујемо хитне и неопозиве оставке колега чије је деловање протеклих година кршило правила струке, било стуб пропаганде и представљало саучесништво у урушавању правила о раду Јавног сервиса и правне државе.
Очекујемо оставке следећих колега:
- Мања Грчић, генерална директорка;
- Дејан Јовановић, заменик генералне директорке;
- Саша Барбуловић, директор програма и в.д. директора Телевизије Србије;
- Бојана Млађеновић, главна уредница Информативног програма;
- Николина Ракић, одговорна уредница Јутарњег и београдског програма.
- Зоран Станојевић, уредник интернет портала;
- Горислав Папић, уредник емисије "Око";
- Весна Шиљеговић, уредница "Србија данас" и дописништва РТС-а;
и сви уредници дневника и вести", истиче се у објави ове групе.
Синдикат Слога РТС-а подржао је захтеве синдиката и запослених у РТС-у за неопозиве оставке генералне директорке Мање Грчић и комплетног руководства јавног сервиса, захтевајући одговорност за стање у медијској кући и нарушено поверење грађана.
“За почетак, неће бити ратнохушкачке политике коју је Вучић користио у дневнополитичке сврхе.
Управо је он био један од најважнијих креатора тензија и нестабилности у региону”, тим речима први на листи “Студенти побеђују” Илија Срдановић описује будуће усмерење нове власти у Србији када је реч о односима са земљама у региону.
Ипак, за почетак је, каже, приоритет “велико спремање” државе.
У краткој изјави за Ал Јазееру Срдановић наводи четири области на које ће се, након формирања власти, Студентска листа најпре фокусирати – полиција, тужилаштво, Регулаторно тело за електронске медије и борба против корупције.
“Морамо најпре имати слободне медије да бисмо могли даље да градимо здраво окружење за све остало”, наводи.
Студенти у блокади упутили су отворено писмо руководству и Управном одбору РТС-а, Савету РЕМ-а и Народној скупштини Републике Србије.
Писмо преносимо у целини:
Полазећи од студентског програма, који као један од кључних задатака поставља деблокаду, департизацију и ослобађање РТС-а од недозвољених политичких утицаја, захтевамо преузимање одговорности за остваривање јавног интереса у области информисања.
Грађани имају право на истинито, потпуно, непристрасно и благовремено информисање о питањима од јавног значаја.
Када јавни медијски сервис остваривање тог права подреди интересима политичке моћи, нарушава поверење јавности, продубљује друштвене поделе и одступа од своје основне улоге.
Захтеви које упућујемо заснивају се на начелима уређивачке независности, политичког и друштвеног плурализма, јавности рада и одговорности институција, утврђеним прописима о јавном информисању, јавним медијским сервисима и електронским медијима.
1. Руководству, уредништву информативног програма и Управном одбору РТС-а
- Живот по мјери човјека
- Трофеј Радија Црне Горе
Оставке, извињења и захтеви за променама: Шта се дешава са медијима у Србији
Студентска листа тражи смену на Радио-телевизији Србије, упутила је захтеве РЕМ-у и Скупштини Србије.
С падом владајуће Српске напредне странке у Србији и убедљивом победом Студентске листе, пажња јавности је на медијима.
„Студенти побеђују" су у уторак званично затражили „деблокаду, департизацију и ослобађање Радио-телевизије Србије од политичких утицаја“.
Захтевамо неодложне оставке генералног директора РТС-а, његовог заменика, главних и одговорних уредника надлежних за информативни програм и свих уредника тог програма.
Овај захтев заснивамо на оцени да су руководство и уредништво својим поступањем и пропуштањем да заштите професионалне стандарде озбиљно нарушили поверење у јавни сервис.
Њихову одговорност сагледавамо у складу са појединачним овлашћењима у погледу организације рада, уређивања програма, заштите уређивачке независности и остваривања јавног интереса.
Разлози за наш захтев су:
Откако су после новосадске трагедије 2024, започели масовни студентски и антикорупцијски протести, све очи су биле упрте у српско тужилаштво, али као да су посебни радни елан добили када је Студентска листа убедљиво победила на тек одржаним парламентарним изборима.
Свега неколико дана након што је изгубио председничке изборе у Бразилу од председника Луиза Инасија Луле да Силве, поражени изазивач Флавио Болсонаро је напустио Бразил и отпутовао за САД упркос судском налогу који тражио од њега да преда пасош.
1. Селективно представљање догађаја од јавног значаја.
Оцењујемо да прећуткивање, закаснело извештавање и умањивање значаја таквих догађаја ускраћују грађанима могућност да стекну потпуну и веродостојну слику о друштвеним збивањима.
2.Нарушавање политичког и друштвеног плурализма.
Сматрамо да повлашћен положај представника власти и недовољан простор за критичку јавност, различите друштвене групе и релевантне независне стручњаке нису у складу са улогом јавног сервиса.
3.Недовољно критичко преиспитивање рада носилаца јавних функција.
Јавни сервис треба да проверава тврдње званичника, поставља питања о њиховој одговорности и истражује теме од јавног значаја.
Преношење порука власти без одговарајуће провере и контекста, према нашој оцени, представља озбиљно одступање од професионалних стандарда.
4.Неадекватно представљање студентских захтева и грађанског незадовољства.
Студенти и други грађани имају право да њихови ставови и захтеви буду представљени тачно и у одговарајућем контексту.
Потребно је омогућити да се чује и њихова страна, уз поштовање законом уређених права на одговор и исправку.
5.Недовољна заштита достојанства личности и изостанак критичког односа према стигматизујућим порукама.
Посебно неприхватљивим сматрамо некритичко преношење увредљивих квалификација и порука усмерених против студената и других грађана због њихових ставова.
Захтевамо да се конкретни садржаји испитају са становишта забране подстицања дискриминације, мржње или насиља и заштите достојанства личности, уз уважавање контекста у којем су објављени.
Захтевамо да се, након оставки руководства и уредништва, обезбеди несметан наставак рада РТС-а уз привремену управу чији би састав предложила Студентска листа у договору са репрезентативним синдикатима РТС-а, а чије би именовање и овлашћења били уређени у складу са законом.
Задатак привремене управе био би да обезбеди континуитет рада јавног сервиса, уређивачку независност и заштиту професионалног достојанства новинара и других запослених, до избора новог руководства у законитом и транспарентном поступку.
2. Савету Регулаторног тела за електронске медије
Директорка РТС Мања Грчић, наводно је у разговору са представницима два репрезентативна синдиката запослених рекла да неће поднети оставку, сазнаје Нова.
Већ првог дана после избора, директор покрајинског јавног сервиса, Радио-телевизије Војводине, поднео је оставку, а Дневник у 17 часова почео је извињењем гледаоцима због „једностраног извештавања".
Исте вечери неки од демонстраната су се окупили испред седишта две приватне провладине телевизије - Информера и Пинка.
Док је Пинк чувала полиција, у Информер је ушла група људи.
Србија се стрмоглавила на листи слободе медија за чак 44 места од 2013. године и спада у групу земаља где је „тешка ситуација“, наводе Репортери без граница.
Према Индексу слободе медија, Србија је у 2026. години на 104. месту, од укупно 180 земаља и међу најгоре рангираним европским земљама је, подаци су ове организације.
РТС је и раније био трн у оку студентима у блокади.
У априлу прошле године блокирали су јавне сервисе у Београду и Новом Саду.
Повод за двонедељну блокаду и протест испред седишта Јавног сервиса је било незадовољство, како су рекли, извештавањем РТС-а о тада вишемесечним студентским демонстрацијама.
Шта тражи Студентска листа?
Захтевамо професионално, независно, благовремено и неселективно поступање РЕМ-а, као и престанак сваког неоправданог ометања његовог рада.
Захтевамо да четворо чланова Савета РЕМ-а јавно образложе зашто су, након претходно исказане подршке, гласали против укључивања Информера у изборни мониторинг.
Тражимо и објашњење навода да су, након једногласног покретања поступака против ове телевизије, оспоравали налазе стручне службе на које претходно нису имали примедбе, док Савет није донео одлуке којима би ти поступци били окончани.
Овакве промене ставова, уколико нису засноване на новим чињеницама и уверљивим образложењима, сматрамо индицијом могуће опструкције и разлогом за испитивање сумње у спољне притиске или инструкције.
Захтевамо објављивање релевантне документације и појединачних исхода гласања, као и изјашњење ових чланова о евентуалним утицајима на њихово одлучивање.
Од Савета РЕМ-а захтевамо:
1.Да пријаве разматра и поступке води без неоправданог одлагања, у прописаним роковима, уз доношење образложених одлука.
2.Да обезбеди делотворан надзор над пружаоцима медијских услуга у својој надлежности, укључујући јавне медијске сервисе и комерцијалне пружаоце, доследно примењујући прописе и уважавајући посебне законске обавезе јавних сервиса.
3.Да испита наводе о подстицању дискриминације, мржње или насиља, повредама достојанства личности и другим повредама прописа, те да, када утврди законске услове, изрекне мере из своје надлежности и предузме друге законом предвиђене радње.
4.Да обезбеди јавност рада и доступност записника, исхода гласања, одлука, њихових образложења и извештаја о надзору, у обиму и на начин предвиђен законом, уз поштовање заштите података и других законом заштићених интереса.
Тражимо да нам у року од седам дана од пријема овог писма доставите јавно и образложено изјашњење о захтевима, са подацима о предузетим и планираним корацима и роковима.
Ово је тражени рок за одговор на писмо и не замењује законом прописане рокове за поступање у појединачним предметима.
Департизација РЕМ-а за нас подразумева независно одлучивање, отпорност на политичке и друге недозвољене утицаје и доследну примену закона.
Одговорност регулатора мора се остваривати уз пуно поштовање његове институционалне независности и самосталности чланова Савета.
3. Народној скупштини Републике Србије
Обавештавамо јавност да ће кандидати Студентске листе, у оквиру припрема за конституисање новог сазива Народне скупштине, бити упућени да међу приоритетима свог парламентарног рада имају покретање поступка за попуњавање упражњених места у Савету РЕМ-а и обезбеђивање његовог пуног састава од девет чланова.
Залагаћемо се да поступак буде законит, транспарентан и заснован на стручности и независности кандидата, уз поштовање права овлашћених предлагача.
Јавност ће бити обавештавана о предузетим корацима и роковима.
Циљ је независан и делотворан регулатор који примењује закон без политичких притисака и мешања у одлучивање о појединачним предметима.
У Београду, 27. октобра 2026. године.
Регулаторно тело за електронске медије задужено је, између осталог, и за контролу медија са националном фреквенцијом.
Готово две године је било без председника, да би га осам чланова изабрало непосредно пре избора.
Девети члан Савета РЕМ-а, из савета националних мањина, и даље није изабран.
Поједине опозиционе странке, новинарска удружења и невладине организације годинама критикују РЕМ због наводне политичке зависности и недовољне независности у раду, тврдећи да је потпуно у рукама Српске напредне странке (СНС) и бившег председника Србије Александра Вучића.
Међу критикама Европске комисије упућеним Србији у извештају из 2025. године, уз проблеме са слободом медија и владавином права, поменута је и озбиљна забринутост око питања независности РЕМ-а.
Тврдње о политичкој контроли РЕМ-а негирали су и РЕМ и представници власти, који имају подршку низа провладиних медија, међу којима је и велики број телевизија.
- Крај блокаде РТС-а, кривичне пријаве због 'ометања рада и прогона новинара'
- Резултати избора 2026: Апсолутна већина Студентске листе у Скупштини Србије
- Ко је ко на напредњачкој, а ко на студентској листи
РЕМ-у је 26. октобра стигла и иницијатива за одузимање дозволе ТВ Информер, коју су поднели представници медијских и новинарских удружења, цивилног друштва и академске заједнице.
Захтевају да та одлука буде донета у року од 48 сати.
„Мислимо да су то заслужили грађани Србије, као и сви медији у овој земљи који су на ивици опстанка и који, упркос страховитим притисцима свих ових година, покушавају да раде професионално и одговорно", рекла је Ивана Стевановић, извршна директорка Славко Ћурувија фондације.
Од мале промене до упада у медије
Медијска слика у Србији, само неколико сати од проглашених резултата избора, почела је полако да се мења.
На захтев дела запослених у РТВ и генералног директора Горана Караџића, оставку је поднео Ненад Ћаћић, в.д. првог програма.
Онда је уследило јавно извињење у Дневнику на РТВ.
„Јавни сервис дуго година није извршавао своју функцију.
„Прећуткивало се, жмурило на једно око, једнострано информисало, некритички извештавало, нису се постављала права питања или питања нису постављања уопште.
Због тога гледаоцима дугујемо извињење“, прочитао је водитељ.
Неколико сати касније, док је трајало славље присталица Студентске листе на Тргу Славија, десетине демонстраната су упале у редакцију приватне телевизије Информер у Београду, која је годинама подржавала Александра Вучића, а дискредитовала његове противнике.
Гледаоци су тако могли уживо да прате упад и свађу Дијане Хрке, мајке настрадалог Стефана у паду надстрешнице у Новом Саду, и Драгана Вучићевића, главног и одговорног уредника овог таблоида.
„Нисам знала да ће да се иде на Информер.
Да сам знала не бих ишла.
„Отишли смо код Драгана, не кајем се због тога, али са протестима сам завршила", рекла је за ББЦ на српском.
Током исте вечери, људи су се окупили и испред приватне телевизије Пинк, али је зграду обезбеђивао кордон полиције.
Окупљени су гађали зграду ТВ Пинк јајима и флашама, а дошло је и до кошкања између полиције и демонстраната.
Студентска листа је одмах убрзо саопштила да не подржавају упаде у медије и институције.
Без изјава појединим медијима
Кандидати Студентске листе - Студенти побеђују
Ову поруку упутили су свим посланичким кандидатима с њихове изборне листе.
Виђен је како излази из авиона у америчкој држави Флориди у среду.
Десничарски сенатор, који се налази под истрагом за наводно прање новца, није званично оптужен и негира да је починио било какав злочин.
Ова епизода већ је привукла пажњу читавог света, а стручњаци упозоравају да би могла додатно да закомпликује односе између Бразила и администрације америчког председника Доналда Трампа.
Ко је Флавио Болсонаро?
Флавио Болсонаро (45) је сенатор и најстарији син бившег бразилског председника Жаира Болсонара.
Одавно доживљаван као очев политички наследник, постао је кандидат десничарске Либералне странке 2026. године на председничким изборима и нашироко је био виђен као фаворит за наслеђивање Луле.
Анкете су пред изборе доследно тврдиле да води у односу на Лулу или је изједначен с њим.
Болсонаро је победио у првом кругу, али га је Лула тесно победио у другом кругу 25. октобра.
Болсонаро је одбио да призна пораз и уместо тога затражио да се анулирају изборни резултати, тврдећи да је продужено време за гласање на дан избора било нефер и ишло у корист његовог ривала.
Бразилске изборне власти су потврдиле Лулину победу, а председник Врховног изборног суда Касио Нуњес Маркес – ког је наименовао Жаир Болсонаро – рекао је да продужетак времена гласања није променио исход изборне трке.
Болсонарова властита станка прихватила је резултат, мада каже да одлука да се продужи време гласање заслужује додатну истрагу.
Истовремено, Болсонаро се суочава са све више правних спорова.
Под истрагом је за наводно прање новца, а испитују се и наводи везани за његову председничку кампању поводом илегалног финансирања из иностранства.
Он негира да је починио било какав злочин и тврди да је жртва политичког прогона.
Његов мандат у Сенату истиче почетком 2027. године.
А без званичне функције, изгубиће скупштински имунитет који га тренутно штити од неких облика кривичног гоњења.
Зашто је напустио Бразил?
То остаје једно од кључних питања.
У понедељак је бразилски Врховни суд дао Болсонару 24 часа да преда пасоше, тврдећи да постоји ризик како би могао да напусти земљу док је под истрагом.
Као активни сенатор, Болсонаро има дипломатски пасош једнако као и лични.
У судском налогу у који је имао увид Ројтерс, Врховни суд је навео ризик од Болсонаровог бекства из Бразила и његова „значајна финансијска средства“ као разлоге за одлуку о заплени његових пасоша.
Болсонаро је испрва негирао сугестије да намерава да бежи.
„Никад нисам ни помислио да напустим земљу“, рекао је новинарима након изборног пораза.
Али он је пропустио рок да преда пасоше, а бразилске власти су накнадно поништиле његове документе.
Међутим, ускоро су почеле да се појављују вести да је Болсонаро можда већ напустио земљу пре него што се то догодило.
Према аргентинским миграционим властима, Болсонаро, његова жена и две ћерке прешли су бразилску копнену границу са Аргентином касно у уторак увече по локалном времену, пре него што су се укрцали у приватни авион за Гвајакил, у Еквадору.
Али еквадорске власти нису јавно потврдиле његов долазак, а ни Болсонаро ни његови представници нису открили његову локацију.
Верује се да је одатле отпутовао за САД.
Раније у уторак, виши званичник Стејт департмента рекао је за ББЦ да би Вашингтон издао визу Болсонару и његовој породици и дозволио им улазак, да га је затражио.
Његови адвокати су рекли за ББЦ њуз Бразил да су у „потпуном незнању“ у вези са тим где се он тренутно налази.
Лула је критиковао Болсонара, рекавши да је требало да остане у Бразилу и да се брани од оптужби.
Одлука Врховног суда да нареди предају Болсонарових пасоша сама је по себи изазвала жучну расправу у Бразилу.
Према листу Фолха де С Пауло, неки чланови Лулине владе приватно су изразили забринутост да је потез, који је уследио мање од 24 часа после изборних резултата, могао бити доживљен међу Болсонаровим присталицама као политички мотивисан и да продуби поларизацију.
Они су били забринути да би то могло да учврсти дугогодишње тврдње Болсонаровог табора да бразилско правосуђе напада породицу из политичких разлога.
Зашто су Болсонарови толико блиски са Доналдом Трампом?
Нагли одлазак Флавија Болсонара за Сједињене Америчке Државе још једном је скренуо пажњу на дугогодишњи однос породице Болсонаро са Доналдом Трампом.
Током његовог председничког мандата, Жаир Болсонаро је неговао блиске односе са Трампом и често био описиван као „Трамп са Тропа“ због њихових сличних политичких стилова и реторике.
Трамп је изнова помагао породици Болсонаро.
Иако није јавно подржао предизборну кампању Флавија Болсонара, њих двојица су се срели у Белој кући у мају, на врхунцу предизборне трке.
Болсонаро је касније рекао да се Трамп распитивао за његовог оца, бившег председника Жаира Болсонара, и да су разговарали о питањима као што су организовани криминал, царине и критични минерали.
Након изборног пораза Флавија Болсонара, Трамп је довео у питање легитимитет резултата, рекавши да „изгледају као још једни намештени избори“.
Касније је наговестио да би примио Болсонара ако затражи уточиште у Сједињеним Америчким Државама.
„Ја бих то одобрио.
Мислим да су они добри људи.
Избори су били веома чудни и мислим да је то страшно.
Добили су лоше оцене.
Погледајте шта се десило на њиховом тржишту“, рекао је Трамп новинарима у понедељак.
„Мислим да је страшно то видети.
Нисам заузимао стране, знате, познајем их обојицу.
Познајем оца веома добро.
Према оцу су се понели веома ружно, сматрам, али се нисам мешао.
То је друга земља“, додао је он.
Након што је 2022. године изгубио изборе од Луле, Жаир Болсонаро је такође отпутовао у Сједињене Америчке државе уместо да одмах призна пораз.
Касније се вратио у Бразил, где је био осуђен на 27 година затвора због планирања државног удара, након што су његове присталице упале у зграде владе у Бразилији.
Он је сада у кућном притвору.
Флавиов млађи брат Едуардо Болсонаро преселио се у Америку након што је постао предмет истраге бразилског Врховног суда.
Едуардо је тврдио да је жртва политичког прогона и преселио се у Тексас, поставши један од главних гласноговорника породице Болсонаро у Вашингтону.
Из САД, повео је кампању у име оца и брата, негујући везе са личностима блиским Трампу, и лобирао код америчких политичара по питањима која се тичу Бразила.
Раније ове године, бразилски Врховни суд је осудио Едуарда за тражење америчке интервенције током очевог суђења за државни удар прошле године, што је пресуда коју он не признаје.
Накнадно је изгубио место у Доњем дому Националног бразилског конгреса, након што је провео дужи период ван земље.
Пре овогодишњих избора, Едуардо је сугерисао да његов брат треба да напусти земљу ако изгуби.
„Ако мој брат не победи, ја сам за то да он напусти земљу“, рекао је током интервјуа са конзервативним коментатором Стивеном Чаудером у САД.
Шта би ово могло да значи за односе Бразила и САД?
Овај спор стиже у осетљивом тренутку за односе између две највеће земље на Америчком континенту.
Лулина влада је оптужила Трампову администрацију за фаворизовање породице Болсонаро.
Од избора у недељу, односи су постајали све напетији.
Лула је критиковао Трампове коментаре у којима је доводио у питање легитимитет избора, док би спремност Вашингтона да одобри визе Болсонару и његовој породици могла додатно да појача тензије.
Моника де Боле, виша научна сарадница из вашингтонског Питерсоновог института за међународну економију, очекује да односи између Бразила и Америке остану „веома напети“, а да Бразил служи као нека врста „регионалног отпора“ Трампу док буде наставио да покушава да одржи дипломатске односе.
Али она тврди да амерички избори средине мандата следећег месеца могу да повећају притисак на Белу кућу.
„Ако демократе победе, неће бити лако Трампу да настави да изазива кавге са Бразилом“, каже она за ББЦ.
Представници нове власти још нису сели у фотеље, али једно за другим стижу саопштења од различитих тужилаштава.
Три дана од избора, који су означили крај 14-годишње владавине Српске напредне странке, саопштено је да је у Више јавно тужилаштво у Београду дошла у контролу Комисија Врховног јавног тужилаштва Србије.
„У току је увид и контрола законитости и делотворности у раду ВЈТ у Београду Комисије Врховног јавног тужилаштва, коју чине јавни тужиоци.
„Комисија је петочлана, има заменике и у њеном раду учествују сви јавни тужиоци Врховног јавног тужилаштва“, кажу из овог тужилаштва за ББЦ на српском.
Контрола ће, кажу, трајати „колико буде потребно“.
„Ово је четврти комисијски надзор предмета ВЈТ у Београду, који се спроводи у последње две године, по налогу врховног јавног тужиоца“, каже Ненад Стефановић, виши јавни тужилац, за ББЦ на српском.
У последње две године, додаје, ВЈТ је доставило на десетине предмета на контролу, не наводећи о којим случајевима је реч.
„ВЈТ у Београду поступа у складу са Опште обавезним упутством врховног јавног тужиоца и омогућен је увид у сваки њихов предмет у Београду који су затражили чланови комисије“, каже Стефановић.
Медији у Србији преносе да су предмети тражени од Стефановића „Надстрешница“, „Звучни топ“, „Убиство на Сењаку“, али и случајеви прислушкивања студената, активиста, народних посланика, тужилаца и универзитетских професора.
Откако је 2024. пала тек реконструисана надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду и настрадало 16 људи, студенти у блокади су тражили од врховне јавне тужитељке у Србији Загорке Доловац, између осталог, да објави и комплетну документацију о реконструкцији станице.
У међувремену, покренута су бар три кривична поступка пред различитим тужилаштвима у Србији, али су оптужнице укидане и враћане на дораду.
Ниједно суђење још није почело.
Контролишу се сви предмети, а посебно они који се издвајају по тежини друштвене опасности кривичног дела, запрећеној казни и степену тајности, објашњавају у Врховном тужилаштву за ББЦ на српском.
„Ранија тражења на увид предмета ради контроле су у највећем броју била игнорисана или одбијена.
„Апелационо јавно тужилаштво у Београду није обављало функцију праћења и усмеравања рада, па је било неопходно да Врховно јавно тужилаштво употреби сопствена, иначе, врло ограничена овлашћења, која су годинама додатно умањивана изменама Устава и закона“, наглашавају у Врховном тужилаштву Србије.
Такође, додају, 2025. године је дошло до промене у саставу Високог савета тужилаштва, које коначно одлучује о дисциплинском поступку.
„На седницама Савета је врло брзо постало јасно да одлуке које нису по вољи извршној власти неће моћи да буду усвојене“, кажу.
На изборима за Високи савет тужилаштва, највишу тужилачку институцију у Србији, постојала су неформално два тима кандидата Доловац и Стефановић, а победио је тим са подршком Доловац.
У међувремену, огласило се и Министарство правде у техничком мандату да осуди, како кажу, сензационалистичко извештавање о комисијском надзору врховног јавног тужиоца и довођењу тога у везу са изборима.
„Овакви комисијски надзори спроводе се периодично и представљају редовну праксу поступања у складу са овлашћењима врховног јавног тужиоца, а не неко изненађење како то појединци покушавају да представе у медијима.
„Контроле морају да се спроводе у складу са законом и уставном гаранцијом самосталности јавних тужилаца“, кажу у Министарству правде Србије.
Уз то, министарство очекује да ће врховни јавни тужилац поднети и извештај јавности о сопственоом и раду јавног тужилаштва у Србији, а што до сада није била пракса.
У Опште обавезном упутству Врховног јавног тужиоца стоји да ће комисије контролисати рад свих тужилаштава када на њих дође ред.
Саопштење је у протеклих 72 сата стигло и из Тужилаштва за организовани криминал (ТОК).
ТОК је формирао предмете поводом кривичних пријава због кршења изборног права поднетих против Александра Никића, амбасадора Републике Србије у Словачкој, и Драгана Шутановца, амбасадора у Сједињеним Америчким Државама.
Тужилаштво наводи да им је поднето још 13 кривичних пријава, међу којима је и пријава против министра спољних послова Марка Ђурића.
Пријаве су поднете због сумње на кривично дело злоупотреба службеног положаја, повреде бирачког права и спречавање одржавања гласања.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
У отвореном писму навели су и да траже професионално, независно, благовремено и неселективно поступање РЕМ-а.
Више организација и новинарских удружења предало је Регулаторном телу за електронске медије иницијативу за одузимање дозволе за емитовање програма ТВ Информер.
То је одговор, наводе, на вишегодишње систематско кршење закона и програмских обавеза, које РЕМ до сада није санкционисао.
Након бурне ноћи испред редакције “Информера”, у коју је упала група људи, прекинула програм и суочила главног уредника са питањима о увредама и таргетирању неистомишљеника, по чему је тај медиј годинама уназад познат, главни уредник Драган Ј.
Вучићевић оптужио их је да су “покушали да га убију”.
Пошто су га извели из редакције, пред “Информер” је стигла полиција, а Вучићевић се касније огласио са непознате локације.
Први на Студентској листи Илија Срдановић позвао је током ноћи грађане да остану мирни и достојанствени те да не прибегавају насиљу.
Студенти у блокади су, такођер, на друштвеним мрежама поручили да “разумеју еуфорију”, али да не подржавају упаде у медије и институције, нити да на њих позивају.
Извињење у програму уживо
Док студенти у блокади и део запослених на Радио-телевизији Србије траже неодложан одлазак руководства РТС-а, на покрајинском јавном сервису, Радио-телевизији Војводине, те промене покренули су сами запослени дан после избора.
Након оставке досадашњег в. д. главног уредника Првог програма Ненада Ћаћића, своју централну информативну емисију почели су снимцима славља и извињењем због вишегодишњег необјективног извештавања.
“То се догодило просто као нека потреба групе новинара Радио-телевизије Војводине, окупљене углавном око синдиката Независност, мада не само нашег синдиката, која се годинама бори да РТВ не изгледа онако како је изгледао, не само у последње две године него и раније.
Ми смо у више наврата тражили и кроз саопштење, кроз разне акције да се то једноставно промени и да се РТВ понаша као јавни сервис.
Међутим, ништа се није мењало.
Када је освануо 26. октобар и једна другачија ситуација у Србији, затражили смо разговор са генералним директором и упозорили на то да једноставно људи, пре свега главни уредник Првог програма телевизије, али и на још неким руководећим местима, не могу да буду више на тим функцијама”, за Ал Јазееру каже нови директор програма РТВ-а Предраг Новковић.
Генерални директор Радио-телевизије Војводине јуче је именовао Новковића за директора програма, а Блажу Поповића на место главног уредника Првог програма телевизије, након што део конкурса за руководеће позиције у тој кући, расписаних још у децембру, није био окончан.
Недавно су Независно друштво новинара Војводине и Коалиција за слободу медија тражили смену генералног директора РТВ-а Горана Караџића, због тога што је учествовао у кампањи Александра Вучића и тиме, како су навели, урушио професионалне стандарде.
На питање како види његов останак на функцији, Новковић одговара да запослени немају могућност да га смене, то може учинити само Управни одбор.
На јавно извињење којим је почео “Дневник”, реакције су биле различите – од подршке и похвала, до коментара да извињење није довољно и питања шта су до сада чекали.
Нови директор програма каже да разуме такве реакције, али додаје – није тачно да су до сада били пасивни.
“Ми смо конкретно у сарадњи са студентима, са зборовима, са грађанима организовали шест или седам слободних дневника.
И то и даље постоји на YоуТубе-у, па ко не зна, може да провери.
Тако смо ми као новинари изражавали наш протест због уређивачке политике.
Ми смо им на неки начин поручивали – то треба овако да изгледа”, прича Новковић.
Додаје да су запослени на РТВ-у први представници неке јавне установе или институције који су преузели одговорност.
“Ја бих волео да то буде не само на РТВ-у већ и у многим другим јавним установама и институцијама, да људи који тамо раде преузму одговорност, да не чекају да им неко други постави некога са стране.
Да кажу – ми овде радимо, нама је стало до ове наше фирме и ми хоћемо да покажемо да овде има људи који су способни то да раде”, поручује.
- Улога Воцап канала 'Лулина армија' у преокрету на бразилским изборима
- Стари-нови председник Бразила: Лула да Силва освојио четврти мандат
- Лажне жене 'извлаче' новац од корисника друштвених мрежа у предизборној кампањи у Бразилу
- Покушава ли Доналд Трамп да утиче на бразилске изборе