Sve vesti
Foto iz članka: PravdaStudentska lista traži ostavke u RTS-u
Studentska lista je prvog dana posle izbora zatražila neodložne ostavke rukovodstva RTS-a, uputila zahteve REM-u i Skupštini, a demonstranti su se okupili ispred televizija Informer i Pink u Beogradu.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 7 medija.
Studenti u blokadi uputili su otvoreno pismo rukovodstvu i Upravnom odboru RTS-a, Savetu REM-a i Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zahtevamo neodložne ostavke generalnog direktora RTS-a, njegovog zamenika, glavnih i odgovornih urednika nadležnih za informativni program i svih urednika tog programa.
Zahtevamo da se, nakon ostavki rukovodstva i uredništva, obezbedi nesmetan nastavak rada RTS-a uz privremenu upravu čiji bi sastav predložila Studentska lista u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima RTS-a, a čije bi imenovanje i ovlašćenja bili uređeni u skladu sa zakonom. Zahtevamo profesionalno, nezavisno, blagovremeno i neselektivno postupanje REM-a, kao i prestanak svakog neopravdanog ometanja njegovog rada.
Zahtevamo da četvoro članova Saveta REM-a javno obrazlože zašto su, nakon prethodno iskazane podrške, glasali protiv uključivanja Informera u izborni monitoring. Obaveštavamo javnost da će kandidati Studentske liste, u okviru priprema za konstituisanje novog saziva Narodne skupštine, biti upućeni da među prioritetima svog parlamentarnog rada imaju pokretanje postupka za popunjavanje upražnjenih mesta u Savetu REM-a i obezbeđivanje njegovog punog sastava od devet članova.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu.
Ceo uporedni tekst39 rečenica u više medija, 202 samo u jednom
Tekst iz 8 članaka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 34 se razlikuju.
Još 23 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
- Radnici RTS-a iz grupe 'Naš protest' traže hitne i neopozive ostavke direktorke Manje Grčić i celog rukovodstva javnog servisa.
- U objavi navode da su pojedini kolege kršili pravila struke, bili stub propagande i učestvovali u urušavanju Javnog servisa.
- Zahteve za odgovornost i promene podržali su sindikat Sloga RTS-a i studenti, uz kritiku neobjektivnog izveštavanja.
Radnici Radio televizije Srbije, okupljeni oko neformalne grupe "Naš protest" objavili su na zvaničnom profilu grupe da se od početka bore za objektivno izveštavanje i bolje uslove rada unutar Javnog servisa.
Poručuju da se njihova borba nastavlja i danas i to kroz institucionalnu borbu, neobojenu ravn(i)šizmom.
Objavili su i spisak svih kolega od kojih očekuju da podnesu hitne ostavke.
"Očekujemo hitne i neopozive ostavke kolega čije je delovanje proteklih godina kršilo pravila struke, bilo stub propagande i predstavljalo saučesništvo u urušavanju pravila o radu Javnog servisa i pravne države.
Očekujemo ostavke sledećih kolega:
- Manja Grčić, generalna direktorka;
- Dejan Jovanović, zamenik generalne direktorke;
- Saša Barbulović, direktor programa i v.d. direktora Televizije Srbije;
- Bojana Mlađenović, glavna urednica Informativnog programa;
- Nikolina Rakić, odgovorna urednica Jutarnjeg i beogradskog programa.
- Zoran Stanojević, urednik internet portala;
- Gorislav Papić, urednik emisije "Oko";
- Vesna Šiljegović, urednica "Srbija danas" i dopisništva RTS-a;
i svi urednici dnevnika i vesti", ističe se u objavi ove grupe.
Sindikat Sloga RTS-a podržao je zahteve sindikata i zaposlenih u RTS-u za neopozive ostavke generalne direktorke Manje Grčić i kompletnog rukovodstva javnog servisa, zahtevajući odgovornost za stanje u medijskoj kući i narušeno poverenje građana.
“Za početak, neće biti ratnohuškačke politike koju je Vučić koristio u dnevnopolitičke svrhe.
Upravo je on bio jedan od najvažnijih kreatora tenzija i nestabilnosti u regionu”, tim rečima prvi na listi “Studenti pobeđuju” Ilija Srdanović opisuje buduće usmerenje nove vlasti u Srbiji kada je reč o odnosima sa zemljama u regionu.
Ipak, za početak je, kaže, prioritet “veliko spremanje” države.
U kratkoj izjavi za Al Jazeeru Srdanović navodi četiri oblasti na koje će se, nakon formiranja vlasti, Studentska lista najpre fokusirati – policija, tužilaštvo, Regulatorno telo za elektronske medije i borba protiv korupcije.
“Moramo najpre imati slobodne medije da bismo mogli dalje da gradimo zdravo okruženje za sve ostalo”, navodi.
Studenti u blokadi uputili su otvoreno pismo rukovodstvu i Upravnom odboru RTS-a, Savetu REM-a i Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pismo prenosimo u celini:
Polazeći od studentskog programa, koji kao jedan od ključnih zadataka postavlja deblokadu, departizaciju i oslobađanje RTS-a od nedozvoljenih političkih uticaja, zahtevamo preuzimanje odgovornosti za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja.
Građani imaju pravo na istinito, potpuno, nepristrasno i blagovremeno informisanje o pitanjima od javnog značaja.
Kada javni medijski servis ostvarivanje tog prava podredi interesima političke moći, narušava poverenje javnosti, produbljuje društvene podele i odstupa od svoje osnovne uloge.
Zahtevi koje upućujemo zasnivaju se na načelima uređivačke nezavisnosti, političkog i društvenog pluralizma, javnosti rada i odgovornosti institucija, utvrđenim propisima o javnom informisanju, javnim medijskim servisima i elektronskim medijima.
1. Rukovodstvu, uredništvu informativnog programa i Upravnom odboru RTS-a
Još 6 rečenica, samo RTCG
- Život po mjeri čovjeka
- Trofej Radija Crne Gore
Ostavke, izvinjenja i zahtevi za promenama: Šta se dešava sa medijima u Srbiji
Studentska lista traži smenu na Radio-televiziji Srbije, uputila je zahteve REM-u i Skupštini Srbije.
S padom vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji i ubedljivom pobedom Studentske liste, pažnja javnosti je na medijima.
„Studenti pobeđuju" su u utorak zvanično zatražili „deblokadu, departizaciju i oslobađanje Radio-televizije Srbije od političkih uticaja“.
Zahtevamo neodložne ostavke generalnog direktora RTS-a, njegovog zamenika, glavnih i odgovornih urednika nadležnih za informativni program i svih urednika tog programa.
Ovaj zahtev zasnivamo na oceni da su rukovodstvo i uredništvo svojim postupanjem i propuštanjem da zaštite profesionalne standarde ozbiljno narušili poverenje u javni servis.
Njihovu odgovornost sagledavamo u skladu sa pojedinačnim ovlašćenjima u pogledu organizacije rada, uređivanja programa, zaštite uređivačke nezavisnosti i ostvarivanja javnog interesa.
Još 3 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Razlozi za naš zahtev su:
Otkako su posle novosadske tragedije 2024, započeli masovni studentski i antikorupcijski protesti, sve oči su bile uprte u srpsko tužilaštvo, ali kao da su posebni radni elan dobili kada je Studentska lista ubedljivo pobedila na tek održanim parlamentarnim izborima.
Svega nekoliko dana nakon što je izgubio predsedničke izbore u Brazilu od predsednika Luiza Inasija Lule da Silve, poraženi izazivač Flavio Bolsonaro je napustio Brazil i otputovao za SAD uprkos sudskom nalogu koji tražio od njega da preda pasoš.
1. Selektivno predstavljanje događaja od javnog značaja.
Ocenjujemo da prećutkivanje, zakasnelo izveštavanje i umanjivanje značaja takvih događaja uskraćuju građanima mogućnost da steknu potpunu i verodostojnu sliku o društvenim zbivanjima.
2.Narušavanje političkog i društvenog pluralizma.
Smatramo da povlašćen položaj predstavnika vlasti i nedovoljan prostor za kritičku javnost, različite društvene grupe i relevantne nezavisne stručnjake nisu u skladu sa ulogom javnog servisa.
3.Nedovoljno kritičko preispitivanje rada nosilaca javnih funkcija.
Javni servis treba da proverava tvrdnje zvaničnika, postavlja pitanja o njihovoj odgovornosti i istražuje teme od javnog značaja.
Prenošenje poruka vlasti bez odgovarajuće provere i konteksta, prema našoj oceni, predstavlja ozbiljno odstupanje od profesionalnih standarda.
4.Neadekvatno predstavljanje studentskih zahteva i građanskog nezadovoljstva.
Studenti i drugi građani imaju pravo da njihovi stavovi i zahtevi budu predstavljeni tačno i u odgovarajućem kontekstu.
Potrebno je omogućiti da se čuje i njihova strana, uz poštovanje zakonom uređenih prava na odgovor i ispravku.
5.Nedovoljna zaštita dostojanstva ličnosti i izostanak kritičkog odnosa prema stigmatizujućim porukama.
Posebno neprihvatljivim smatramo nekritičko prenošenje uvredljivih kvalifikacija i poruka usmerenih protiv studenata i drugih građana zbog njihovih stavova.
Zahtevamo da se konkretni sadržaji ispitaju sa stanovišta zabrane podsticanja diskriminacije, mržnje ili nasilja i zaštite dostojanstva ličnosti, uz uvažavanje konteksta u kojem su objavljeni.
Zahtevamo da se, nakon ostavki rukovodstva i uredništva, obezbedi nesmetan nastavak rada RTS-a uz privremenu upravu čiji bi sastav predložila Studentska lista u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima RTS-a, a čije bi imenovanje i ovlašćenja bili uređeni u skladu sa zakonom.
Zadatak privremene uprave bio bi da obezbedi kontinuitet rada javnog servisa, uređivačku nezavisnost i zaštitu profesionalnog dostojanstva novinara i drugih zaposlenih, do izbora novog rukovodstva u zakonitom i transparentnom postupku.
2. Savetu Regulatornog tela za elektronske medije
Još 10 rečenica, samo RTCG
Direktorka RTS Manja Grčić, navodno je u razgovoru sa predstavnicima dva reprezentativna sindikata zaposlenih rekla da neće podneti ostavku, saznaje Nova.
Već prvog dana posle izbora, direktor pokrajinskog javnog servisa, Radio-televizije Vojvodine, podneo je ostavku, a Dnevnik u 17 časova počeo je izvinjenjem gledaocima zbog „jednostranog izveštavanja".
Iste večeri neki od demonstranata su se okupili ispred sedišta dve privatne provladine televizije - Informera i Pinka.
Dok je Pink čuvala policija, u Informer je ušla grupa ljudi.
Srbija se strmoglavila na listi slobode medija za čak 44 mesta od 2013. godine i spada u grupu zemalja gde je „teška situacija“, navode Reporteri bez granica.
Prema Indeksu slobode medija, Srbija je u 2026. godini na 104. mestu, od ukupno 180 zemalja i među najgore rangiranim evropskim zemljama je, podaci su ove organizacije.
RTS je i ranije bio trn u oku studentima u blokadi.
U aprilu prošle godine blokirali su javne servise u Beogradu i Novom Sadu.
Povod za dvonedeljnu blokadu i protest ispred sedišta Javnog servisa je bilo nezadovoljstvo, kako su rekli, izveštavanjem RTS-a o tada višemesečnim studentskim demonstracijama.
Šta traži Studentska lista?
Zahtevamo profesionalno, nezavisno, blagovremeno i neselektivno postupanje REM-a, kao i prestanak svakog neopravdanog ometanja njegovog rada.
Zahtevamo da četvoro članova Saveta REM-a javno obrazlože zašto su, nakon prethodno iskazane podrške, glasali protiv uključivanja Informera u izborni monitoring.
Tražimo i objašnjenje navoda da su, nakon jednoglasnog pokretanja postupaka protiv ove televizije, osporavali nalaze stručne službe na koje prethodno nisu imali primedbe, dok Savet nije doneo odluke kojima bi ti postupci bili okončani.
Ovakve promene stavova, ukoliko nisu zasnovane na novim činjenicama i uverljivim obrazloženjima, smatramo indicijom moguće opstrukcije i razlogom za ispitivanje sumnje u spoljne pritiske ili instrukcije.
Zahtevamo objavljivanje relevantne dokumentacije i pojedinačnih ishoda glasanja, kao i izjašnjenje ovih članova o eventualnim uticajima na njihovo odlučivanje.
Od Saveta REM-a zahtevamo:
1.Da prijave razmatra i postupke vodi bez neopravdanog odlaganja, u propisanim rokovima, uz donošenje obrazloženih odluka.
2.Da obezbedi delotvoran nadzor nad pružaocima medijskih usluga u svojoj nadležnosti, uključujući javne medijske servise i komercijalne pružaoce, dosledno primenjujući propise i uvažavajući posebne zakonske obaveze javnih servisa.
3.Da ispita navode o podsticanju diskriminacije, mržnje ili nasilja, povredama dostojanstva ličnosti i drugim povredama propisa, te da, kada utvrdi zakonske uslove, izrekne mere iz svoje nadležnosti i preduzme druge zakonom predviđene radnje.
4.Da obezbedi javnost rada i dostupnost zapisnika, ishoda glasanja, odluka, njihovih obrazloženja i izveštaja o nadzoru, u obimu i na način predviđen zakonom, uz poštovanje zaštite podataka i drugih zakonom zaštićenih interesa.
Tražimo da nam u roku od sedam dana od prijema ovog pisma dostavite javno i obrazloženo izjašnjenje o zahtevima, sa podacima o preduzetim i planiranim koracima i rokovima.
Ovo je traženi rok za odgovor na pismo i ne zamenjuje zakonom propisane rokove za postupanje u pojedinačnim predmetima.
Departizacija REM-a za nas podrazumeva nezavisno odlučivanje, otpornost na političke i druge nedozvoljene uticaje i doslednu primenu zakona.
Odgovornost regulatora mora se ostvarivati uz puno poštovanje njegove institucionalne nezavisnosti i samostalnosti članova Saveta.
3. Narodnoj skupštini Republike Srbije
Obaveštavamo javnost da će kandidati Studentske liste, u okviru priprema za konstituisanje novog saziva Narodne skupštine, biti upućeni da među prioritetima svog parlamentarnog rada imaju pokretanje postupka za popunjavanje upražnjenih mesta u Savetu REM-a i obezbeđivanje njegovog punog sastava od devet članova.
Zalagaćemo se da postupak bude zakonit, transparentan i zasnovan na stručnosti i nezavisnosti kandidata, uz poštovanje prava ovlašćenih predlagača.
Javnost će biti obaveštavana o preduzetim koracima i rokovima.
Cilj je nezavisan i delotvoran regulator koji primenjuje zakon bez političkih pritisaka i mešanja u odlučivanje o pojedinačnim predmetima.
Još 29 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
U Beogradu, 27. oktobra 2026. godine.
Regulatorno telo za elektronske medije zaduženo je, između ostalog, i za kontrolu medija sa nacionalnom frekvencijom.
Gotovo dve godine je bilo bez predsednika, da bi ga osam članova izabralo neposredno pre izbora.
Deveti član Saveta REM-a, iz saveta nacionalnih manjina, i dalje nije izabran.
Pojedine opozicione stranke, novinarska udruženja i nevladine organizacije godinama kritikuju REM zbog navodne političke zavisnosti i nedovoljne nezavisnosti u radu, tvrdeći da je potpuno u rukama Srpske napredne stranke (SNS) i bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Među kritikama Evropske komisije upućenim Srbiji u izveštaju iz 2025. godine, uz probleme sa slobodom medija i vladavinom prava, pomenuta je i ozbiljna zabrinutost oko pitanja nezavisnosti REM-a.
Tvrdnje o političkoj kontroli REM-a negirali su i REM i predstavnici vlasti, koji imaju podršku niza provladinih medija, među kojima je i veliki broj televizija.
- Kraj blokade RTS-a, krivične prijave zbog 'ometanja rada i progona novinara'
- Rezultati izbora 2026: Apsolutna većina Studentske liste u Skupštini Srbije
- Ko je ko na naprednjačkoj, a ko na studentskoj listi
REM-u je 26. oktobra stigla i inicijativa za oduzimanje dozvole TV Informer, koju su podneli predstavnici medijskih i novinarskih udruženja, civilnog društva i akademske zajednice.
Zahtevaju da ta odluka bude doneta u roku od 48 sati.
„Mislimo da su to zaslužili građani Srbije, kao i svi mediji u ovoj zemlji koji su na ivici opstanka i koji, uprkos strahovitim pritiscima svih ovih godina, pokušavaju da rade profesionalno i odgovorno", rekla je Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije.
Od male promene do upada u medije
Medijska slika u Srbiji, samo nekoliko sati od proglašenih rezultata izbora, počela je polako da se menja.
Na zahtev dela zaposlenih u RTV i generalnog direktora Gorana Karadžića, ostavku je podneo Nenad Ćaćić, v.d. prvog programa.
Onda je usledilo javno izvinjenje u Dnevniku na RTV.
„Javni servis dugo godina nije izvršavao svoju funkciju.
„Prećutkivalo se, žmurilo na jedno oko, jednostrano informisalo, nekritički izveštavalo, nisu se postavljala prava pitanja ili pitanja nisu postavljanja uopšte.
Zbog toga gledaocima dugujemo izvinjenje“, pročitao je voditelj.
Nekoliko sati kasnije, dok je trajalo slavlje pristalica Studentske liste na Trgu Slavija, desetine demonstranata su upale u redakciju privatne televizije Informer u Beogradu, koja je godinama podržavala Aleksandra Vučića, a diskreditovala njegove protivnike.
Gledaoci su tako mogli uživo da prate upad i svađu Dijane Hrke, majke nastradalog Stefana u padu nadstrešnice u Novom Sadu, i Dragana Vučićevića, glavnog i odgovornog urednika ovog tabloida.
„Nisam znala da će da se ide na Informer.
Da sam znala ne bih išla.
„Otišli smo kod Dragana, ne kajem se zbog toga, ali sa protestima sam završila", rekla je za BBC na srpskom.
Tokom iste večeri, ljudi su se okupili i ispred privatne televizije Pink, ali je zgradu obezbeđivao kordon policije.
Okupljeni su gađali zgradu TV Pink jajima i flašama, a došlo je i do koškanja između policije i demonstranata.
Studentska lista je odmah ubrzo saopštila da ne podržavaju upade u medije i institucije.
Bez izjava pojedinim medijima
Kandidati Studentske liste - Studenti pobeđuju
Još 98 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Ovu poruku uputili su svim poslaničkim kandidatima s njihove izborne liste.
Viđen je kako izlazi iz aviona u američkoj državi Floridi u sredu.
Desničarski senator, koji se nalazi pod istragom za navodno pranje novca, nije zvanično optužen i negira da je počinio bilo kakav zločin.
Ova epizoda već je privukla pažnju čitavog sveta, a stručnjaci upozoravaju da bi mogla dodatno da zakomplikuje odnose između Brazila i administracije američkog predsednika Donalda Trampa.
Ko je Flavio Bolsonaro?
Flavio Bolsonaro (45) je senator i najstariji sin bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara.
Odavno doživljavan kao očev politički naslednik, postao je kandidat desničarske Liberalne stranke 2026. godine na predsedničkim izborima i naširoko je bio viđen kao favorit za nasleđivanje Lule.
Ankete su pred izbore dosledno tvrdile da vodi u odnosu na Lulu ili je izjednačen s njim.
Bolsonaro je pobedio u prvom krugu, ali ga je Lula tesno pobedio u drugom krugu 25. oktobra.
Bolsonaro je odbio da prizna poraz i umesto toga zatražio da se anuliraju izborni rezultati, tvrdeći da je produženo vreme za glasanje na dan izbora bilo nefer i išlo u korist njegovog rivala.
Brazilske izborne vlasti su potvrdile Lulinu pobedu, a predsednik Vrhovnog izbornog suda Kasio Nunjes Markes – kog je naimenovao Žair Bolsonaro – rekao je da produžetak vremena glasanja nije promenio ishod izborne trke.
Bolsonarova vlastita stanka prihvatila je rezultat, mada kaže da odluka da se produži vreme glasanje zaslužuje dodatnu istragu.
Istovremeno, Bolsonaro se suočava sa sve više pravnih sporova.
Pod istragom je za navodno pranje novca, a ispituju se i navodi vezani za njegovu predsedničku kampanju povodom ilegalnog finansiranja iz inostranstva.
On negira da je počinio bilo kakav zločin i tvrdi da je žrtva političkog progona.
Njegov mandat u Senatu ističe početkom 2027. godine.
A bez zvanične funkcije, izgubiće skupštinski imunitet koji ga trenutno štiti od nekih oblika krivičnog gonjenja.
Zašto je napustio Brazil?
To ostaje jedno od ključnih pitanja.
U ponedeljak je brazilski Vrhovni sud dao Bolsonaru 24 časa da preda pasoše, tvrdeći da postoji rizik kako bi mogao da napusti zemlju dok je pod istragom.
Kao aktivni senator, Bolsonaro ima diplomatski pasoš jednako kao i lični.
U sudskom nalogu u koji je imao uvid Rojters, Vrhovni sud je naveo rizik od Bolsonarovog bekstva iz Brazila i njegova „značajna finansijska sredstva“ kao razloge za odluku o zapleni njegovih pasoša.
Bolsonaro je isprva negirao sugestije da namerava da beži.
„Nikad nisam ni pomislio da napustim zemlju“, rekao je novinarima nakon izbornog poraza.
Ali on je propustio rok da preda pasoše, a brazilske vlasti su naknadno poništile njegove dokumente.
Međutim, uskoro su počele da se pojavljuju vesti da je Bolsonaro možda već napustio zemlju pre nego što se to dogodilo.
Prema argentinskim migracionim vlastima, Bolsonaro, njegova žena i dve ćerke prešli su brazilsku kopnenu granicu sa Argentinom kasno u utorak uveče po lokalnom vremenu, pre nego što su se ukrcali u privatni avion za Gvajakil, u Ekvadoru.
Ali ekvadorske vlasti nisu javno potvrdile njegov dolazak, a ni Bolsonaro ni njegovi predstavnici nisu otkrili njegovu lokaciju.
Veruje se da je odatle otputovao za SAD.
Ranije u utorak, viši zvaničnik Stejt departmenta rekao je za BBC da bi Vašington izdao vizu Bolsonaru i njegovoj porodici i dozvolio im ulazak, da ga je zatražio.
Njegovi advokati su rekli za BBC njuz Brazil da su u „potpunom neznanju“ u vezi sa tim gde se on trenutno nalazi.
Lula je kritikovao Bolsonara, rekavši da je trebalo da ostane u Brazilu i da se brani od optužbi.
Odluka Vrhovnog suda da naredi predaju Bolsonarovih pasoša sama je po sebi izazvala žučnu raspravu u Brazilu.
Prema listu Folha de S Paulo, neki članovi Luline vlade privatno su izrazili zabrinutost da je potez, koji je usledio manje od 24 časa posle izbornih rezultata, mogao biti doživljen među Bolsonarovim pristalicama kao politički motivisan i da produbi polarizaciju.
Oni su bili zabrinuti da bi to moglo da učvrsti dugogodišnje tvrdnje Bolsonarovog tabora da brazilsko pravosuđe napada porodicu iz političkih razloga.
Zašto su Bolsonarovi toliko bliski sa Donaldom Trampom?
Nagli odlazak Flavija Bolsonara za Sjedinjene Američke Države još jednom je skrenuo pažnju na dugogodišnji odnos porodice Bolsonaro sa Donaldom Trampom.
Tokom njegovog predsedničkog mandata, Žair Bolsonaro je negovao bliske odnose sa Trampom i često bio opisivan kao „Tramp sa Tropa“ zbog njihovih sličnih političkih stilova i retorike.
Tramp je iznova pomagao porodici Bolsonaro.
Iako nije javno podržao predizbornu kampanju Flavija Bolsonara, njih dvojica su se sreli u Beloj kući u maju, na vrhuncu predizborne trke.
Bolsonaro je kasnije rekao da se Tramp raspitivao za njegovog oca, bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, i da su razgovarali o pitanjima kao što su organizovani kriminal, carine i kritični minerali.
Nakon izbornog poraza Flavija Bolsonara, Tramp je doveo u pitanje legitimitet rezultata, rekavši da „izgledaju kao još jedni namešteni izbori“.
Kasnije je nagovestio da bi primio Bolsonara ako zatraži utočište u Sjedinjenim Američkim Državama.
„Ja bih to odobrio.
Mislim da su oni dobri ljudi.
Izbori su bili veoma čudni i mislim da je to strašno.
Dobili su loše ocene.
Pogledajte šta se desilo na njihovom tržištu“, rekao je Tramp novinarima u ponedeljak.
„Mislim da je strašno to videti.
Nisam zauzimao strane, znate, poznajem ih obojicu.
Poznajem oca veoma dobro.
Prema ocu su se poneli veoma ružno, smatram, ali se nisam mešao.
To je druga zemlja“, dodao je on.
Nakon što je 2022. godine izgubio izbore od Lule, Žair Bolsonaro je takođe otputovao u Sjedinjene Američke države umesto da odmah prizna poraz.
Kasnije se vratio u Brazil, gde je bio osuđen na 27 godina zatvora zbog planiranja državnog udara, nakon što su njegove pristalice upale u zgrade vlade u Braziliji.
On je sada u kućnom pritvoru.
Flaviov mlađi brat Eduardo Bolsonaro preselio se u Ameriku nakon što je postao predmet istrage brazilskog Vrhovnog suda.
Eduardo je tvrdio da je žrtva političkog progona i preselio se u Teksas, postavši jedan od glavnih glasnogovornika porodice Bolsonaro u Vašingtonu.
Iz SAD, poveo je kampanju u ime oca i brata, negujući veze sa ličnostima bliskim Trampu, i lobirao kod američkih političara po pitanjima koja se tiču Brazila.
Ranije ove godine, brazilski Vrhovni sud je osudio Eduarda za traženje američke intervencije tokom očevog suđenja za državni udar prošle godine, što je presuda koju on ne priznaje.
Naknadno je izgubio mesto u Donjem domu Nacionalnog brazilskog kongresa, nakon što je proveo duži period van zemlje.
Pre ovogodišnjih izbora, Eduardo je sugerisao da njegov brat treba da napusti zemlju ako izgubi.
„Ako moj brat ne pobedi, ja sam za to da on napusti zemlju“, rekao je tokom intervjua sa konzervativnim komentatorom Stivenom Čauderom u SAD.
Šta bi ovo moglo da znači za odnose Brazila i SAD?
Ovaj spor stiže u osetljivom trenutku za odnose između dve najveće zemlje na Američkom kontinentu.
Lulina vlada je optužila Trampovu administraciju za favorizovanje porodice Bolsonaro.
Od izbora u nedelju, odnosi su postajali sve napetiji.
Lula je kritikovao Trampove komentare u kojima je dovodio u pitanje legitimitet izbora, dok bi spremnost Vašingtona da odobri vize Bolsonaru i njegovoj porodici mogla dodatno da pojača tenzije.
Monika de Bole, viša naučna saradnica iz vašingtonskog Pitersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, očekuje da odnosi između Brazila i Amerike ostanu „veoma napeti“, a da Brazil služi kao neka vrsta „regionalnog otpora“ Trampu dok bude nastavio da pokušava da održi diplomatske odnose.
Ali ona tvrdi da američki izbori sredine mandata sledećeg meseca mogu da povećaju pritisak na Belu kuću.
„Ako demokrate pobede, neće biti lako Trampu da nastavi da izaziva kavge sa Brazilom“, kaže ona za BBC.
Predstavnici nove vlasti još nisu seli u fotelje, ali jedno za drugim stižu saopštenja od različitih tužilaštava.
Tri dana od izbora, koji su označili kraj 14-godišnje vladavine Srpske napredne stranke, saopšteno je da je u Više javno tužilaštvo u Beogradu došla u kontrolu Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva Srbije.
„U toku je uvid i kontrola zakonitosti i delotvornosti u radu VJT u Beogradu Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva, koju čine javni tužioci.
„Komisija je petočlana, ima zamenike i u njenom radu učestvuju svi javni tužioci Vrhovnog javnog tužilaštva“, kažu iz ovog tužilaštva za BBC na srpskom.
Kontrola će, kažu, trajati „koliko bude potrebno“.
„Ovo je četvrti komisijski nadzor predmeta VJT u Beogradu, koji se sprovodi u poslednje dve godine, po nalogu vrhovnog javnog tužioca“, kaže Nenad Stefanović, viši javni tužilac, za BBC na srpskom.
U poslednje dve godine, dodaje, VJT je dostavilo na desetine predmeta na kontrolu, ne navodeći o kojim slučajevima je reč.
„VJT u Beogradu postupa u skladu sa Opšte obaveznim uputstvom vrhovnog javnog tužioca i omogućen je uvid u svaki njihov predmet u Beogradu koji su zatražili članovi komisije“, kaže Stefanović.
Mediji u Srbiji prenose da su predmeti traženi od Stefanovića „Nadstrešnica“, „Zvučni top“, „Ubistvo na Senjaku“, ali i slučajevi prisluškivanja studenata, aktivista, narodnih poslanika, tužilaca i univerzitetskih profesora.
Otkako je 2024. pala tek rekonstruisana nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i nastradalo 16 ljudi, studenti u blokadi su tražili od vrhovne javne tužiteljke u Srbiji Zagorke Dolovac, između ostalog, da objavi i kompletnu dokumentaciju o rekonstrukciji stanice.
U međuvremenu, pokrenuta su bar tri krivična postupka pred različitim tužilaštvima u Srbiji, ali su optužnice ukidane i vraćane na doradu.
Nijedno suđenje još nije počelo.
Kontrolišu se svi predmeti, a posebno oni koji se izdvajaju po težini društvene opasnosti krivičnog dela, zaprećenoj kazni i stepenu tajnosti, objašnjavaju u Vrhovnom tužilaštvu za BBC na srpskom.
„Ranija traženja na uvid predmeta radi kontrole su u najvećem broju bila ignorisana ili odbijena.
„Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu nije obavljalo funkciju praćenja i usmeravanja rada, pa je bilo neophodno da Vrhovno javno tužilaštvo upotrebi sopstvena, inače, vrlo ograničena ovlašćenja, koja su godinama dodatno umanjivana izmenama Ustava i zakona“, naglašavaju u Vrhovnom tužilaštvu Srbije.
Takođe, dodaju, 2025. godine je došlo do promene u sastavu Visokog saveta tužilaštva, koje konačno odlučuje o disciplinskom postupku.
„Na sednicama Saveta je vrlo brzo postalo jasno da odluke koje nisu po volji izvršnoj vlasti neće moći da budu usvojene“, kažu.
Na izborima za Visoki savet tužilaštva, najvišu tužilačku instituciju u Srbiji, postojala su neformalno dva tima kandidata Dolovac i Stefanović, a pobedio je tim sa podrškom Dolovac.
U međuvremenu, oglasilo se i Ministarstvo pravde u tehničkom mandatu da osudi, kako kažu, senzacionalističko izveštavanje o komisijskom nadzoru vrhovnog javnog tužioca i dovođenju toga u vezu sa izborima.
„Ovakvi komisijski nadzori sprovode se periodično i predstavljaju redovnu praksu postupanja u skladu sa ovlašćenjima vrhovnog javnog tužioca, a ne neko iznenađenje kako to pojedinci pokušavaju da predstave u medijima.
„Kontrole moraju da se sprovode u skladu sa zakonom i ustavnom garancijom samostalnosti javnih tužilaca“, kažu u Ministarstvu pravde Srbije.
Uz to, ministarstvo očekuje da će vrhovni javni tužilac podneti i izveštaj javnosti o sopstvenoom i radu javnog tužilaštva u Srbiji, a što do sada nije bila praksa.
U Opšte obaveznom uputstvu Vrhovnog javnog tužioca stoji da će komisije kontrolisati rad svih tužilaštava kada na njih dođe red.
Saopštenje je u proteklih 72 sata stiglo i iz Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK).
TOK je formirao predmete povodom krivičnih prijava zbog kršenja izbornog prava podnetih protiv Aleksandra Nikića, ambasadora Republike Srbije u Slovačkoj, i Dragana Šutanovca, ambasadora u Sjedinjenim Američkim Državama.
Tužilaštvo navodi da im je podneto još 13 krivičnih prijava, među kojima je i prijava protiv ministra spoljnih poslova Marka Đurića.
Prijave su podnete zbog sumnje na krivično delo zloupotreba službenog položaja, povrede biračkog prava i sprečavanje održavanja glasanja.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Još 31 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
U otvorenom pismu naveli su i da traže profesionalno, nezavisno, blagovremeno i neselektivno postupanje REM-a.
Više organizacija i novinarskih udruženja predalo je Regulatornom telu za elektronske medije inicijativu za oduzimanje dozvole za emitovanje programa TV Informer.
To je odgovor, navode, na višegodišnje sistematsko kršenje zakona i programskih obaveza, koje REM do sada nije sankcionisao.
Nakon burne noći ispred redakcije “Informera”, u koju je upala grupa ljudi, prekinula program i suočila glavnog urednika sa pitanjima o uvredama i targetiranju neistomišljenika, po čemu je taj medij godinama unazad poznat, glavni urednik Dragan J.
Vučićević optužio ih je da su “pokušali da ga ubiju”.
Pošto su ga izveli iz redakcije, pred “Informer” je stigla policija, a Vučićević se kasnije oglasio sa nepoznate lokacije.
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović pozvao je tokom noći građane da ostanu mirni i dostojanstveni te da ne pribegavaju nasilju.
Studenti u blokadi su, također, na društvenim mrežama poručili da “razumeju euforiju”, ali da ne podržavaju upade u medije i institucije, niti da na njih pozivaju.
Izvinjenje u programu uživo
Dok studenti u blokadi i deo zaposlenih na Radio-televiziji Srbije traže neodložan odlazak rukovodstva RTS-a, na pokrajinskom javnom servisu, Radio-televiziji Vojvodine, te promene pokrenuli su sami zaposleni dan posle izbora.
Nakon ostavke dosadašnjeg v. d. glavnog urednika Prvog programa Nenada Ćaćića, svoju centralnu informativnu emisiju počeli su snimcima slavlja i izvinjenjem zbog višegodišnjeg neobjektivnog izveštavanja.
“To se dogodilo prosto kao neka potreba grupe novinara Radio-televizije Vojvodine, okupljene uglavnom oko sindikata Nezavisnost, mada ne samo našeg sindikata, koja se godinama bori da RTV ne izgleda onako kako je izgledao, ne samo u poslednje dve godine nego i ranije.
Mi smo u više navrata tražili i kroz saopštenje, kroz razne akcije da se to jednostavno promeni i da se RTV ponaša kao javni servis.
Međutim, ništa se nije menjalo.
Kada je osvanuo 26. oktobar i jedna drugačija situacija u Srbiji, zatražili smo razgovor sa generalnim direktorom i upozorili na to da jednostavno ljudi, pre svega glavni urednik Prvog programa televizije, ali i na još nekim rukovodećim mestima, ne mogu da budu više na tim funkcijama”, za Al Jazeeru kaže novi direktor programa RTV-a Predrag Novković.
Generalni direktor Radio-televizije Vojvodine juče je imenovao Novkovića za direktora programa, a Blažu Popovića na mesto glavnog urednika Prvog programa televizije, nakon što deo konkursa za rukovodeće pozicije u toj kući, raspisanih još u decembru, nije bio okončan.
Nedavno su Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Koalicija za slobodu medija tražili smenu generalnog direktora RTV-a Gorana Karadžića, zbog toga što je učestvovao u kampanji Aleksandra Vučića i time, kako su naveli, urušio profesionalne standarde.
Na pitanje kako vidi njegov ostanak na funkciji, Novković odgovara da zaposleni nemaju mogućnost da ga smene, to može učiniti samo Upravni odbor.
Na javno izvinjenje kojim je počeo “Dnevnik”, reakcije su bile različite – od podrške i pohvala, do komentara da izvinjenje nije dovoljno i pitanja šta su do sada čekali.
Novi direktor programa kaže da razume takve reakcije, ali dodaje – nije tačno da su do sada bili pasivni.
“Mi smo konkretno u saradnji sa studentima, sa zborovima, sa građanima organizovali šest ili sedam slobodnih dnevnika.
I to i dalje postoji na YouTube-u, pa ko ne zna, može da proveri.
Tako smo mi kao novinari izražavali naš protest zbog uređivačke politike.
Mi smo im na neki način poručivali – to treba ovako da izgleda”, priča Novković.
Dodaje da su zaposleni na RTV-u prvi predstavnici neke javne ustanove ili institucije koji su preuzeli odgovornost.
“Ja bih voleo da to bude ne samo na RTV-u već i u mnogim drugim javnim ustanovama i institucijama, da ljudi koji tamo rade preuzmu odgovornost, da ne čekaju da im neko drugi postavi nekoga sa strane.
Da kažu – mi ovde radimo, nama je stalo do ove naše firme i mi hoćemo da pokažemo da ovde ima ljudi koji su sposobni to da rade”, poručuje.
- Uloga Vocap kanala 'Lulina armija' u preokretu na brazilskim izborima
- Stari-novi predsednik Brazila: Lula da Silva osvojio četvrti mandat
- Lažne žene 'izvlače' novac od korisnika društvenih mreža u predizbornoj kampanji u Brazilu
- Pokušava li Donald Tramp da utiče na brazilske izbore
