
Реченице које преносе сви медији.
Распоред рада радници би добијали најмање седам дана унапријед, а увело би се и право да након радног времена не одговарају на пословне захтјеве. Рад на одређено вријеме био би ограничен на 12 мјесеци, с највише четири уговора с истим радником за исти посао.
Предложени додаци на основицу су најмање 150 посто за рад на празник, 110 посто за рад недјељом, по 50 посто за ноћни и прековремени рад, 30 посто за смјенски и 26 посто за теренски рад. Право на породиљско имала би свака жена која је радила прије трудноће, без обзира на врсту уговора, а очеви би добили три мјесеца одсуства након рођења дјетета.
Пензије би се усклађивале два пута годишње, а за грађане старије од 65 година без довољно стажа увела би се социјална пензија. Пенали за пријевремену пензију били би укинути након 65. године за оне с најмање 42 године ефективног стажа.
Текст из 2 чланка. 6 реченица преносе сви, у 6 се разликују.
Студентска листа у Србији у програму “Рад и социјална питања” предлаже могућност четверодневне радне седмице од 32 сата без смањења плате, уговор на неодређено након 12 мјесеци рада те веће додатке за ноћни, прековремени и рад недјељом.
У програму се наводи да важеће радно законодавство не штити довољно запослене, нарочито оне који раде изван класичног радног односа, а да се кршење радничких права ријетко кажњава.
Листа најављује и одустајање од привлачења инвестиција на рачун јефтине радне снаге.
Четири дана рада као могућност, не обавеза
Четверодневна седмица не би била обавезна.
Четвородневна радна недеља од 32 сата уз задржавање пуне плате, ограничавање рада на одређено време на 12 месеци и већи додаци за прековремени, ноћни и рад недељом део су предлога Студентске листе у програму „Рад и социјална питања“.
Послодавци који се одлуче на такав модел могли би организирати рад од четири дана и 32 сата, а радници би задржали постојећу плату.
Прековремени рад остао би ограничен на осам сати седмично и 12 сати дневно укупно, што већ прописује Закон о раду, али би сваки прековремени сат морао бити евидентиран и плаћен.
Документ обухвата и промене у области боловања, родитељских права, социјалне заштите и пензија.
Међу предложеним мерама је и право на искључење након завршетка радног времена, односно заштита запослених од пословних захтева у време одмора.
Распоред рада радници би добијали најмање седам дана унапријед, а увело би се и право да након радног времена не одговарају на пословне захтјеве.
Уговори на одређено највише годину
Могућност четвородневне радне недеље не би представљала обавезу за све послодавце.
Према представљеном предлогу, они који се определе за такву организацију рада могли би да уведу радну недељу од 32 сата, уз очување постојећих зарада запослених.
Програм предвиђа и одређивање минималних износа топлог оброка и регреса, другачији обрачун минулог рада и додатну заштиту од отказа.
Посебне мере односе се на раднике ангажоване преко задруга, агенција и дигиталних платформи.
Студентска листа у програму полази од оцене да радно законодавство недовољно штити запослене, нарочито оне ван стандардног радног односа, и да се кршење радничких права недовољно санкционише.
Све наведене мере представљају програмске предлоге, а њихова примена захтевала би одговарајуће промене прописа.
Рад на одређено вријеме био би ограничен на 12 мјесеци, с највише четири уговора с истим радником за исти посао.
Замјена одсутног радника могла би трајати најдуже 36 мјесеци.
Раднику којем уговор истиче док је на боловању, уговор би се продужавао до повратка на посао.
Споразумни раскид уговора потписан под присилом био би ништав, а након проглашења технолошког вишка послодавац шест мјесеци не би смио запослити другог радника на исто мјесто.
Топли оброк, регрес и додаци
Топли оброк износио би најмање 10 посто просјечне плате код послодавца, али не мање од 20 посто минималне плате, а регрес најмање једну просјечну плату код послодавца.
Студентска листа предлаже да општи максимум рада на одређено време буде 12 месеци.
Са истим запосленим, за исти посао, послодавац би могао да закључи највише четири таква уговора, уз поштовање тог временског ограничења.
За замену привремено одсутног запосленог предвиђен је ангажман до његовог повратка, али најдуже 36 месеци.
Код пројеката са унапред одређеним садржајем и трајањем важио би општи максимум од 12 месеци, уз претходно достављање документације о трајању и финансирању пројекта.
Додатна заштита предложена је за раднике којима уговор на одређено истиче током оправдане привремене спречености за рад.
У таквим случајевима уговор би се продужавао до њеног завршетка.
Програм предвиђа евидентирање и плаћање сваког прековременог сата.
Наводи се и ограничење прековременог рада на осам сати недељно, уз највише 12 сати укупног дневног рада.
Та ограничења, како се истиче у пренетом тексту, већ постоје у Закону о раду.
Предложени додаци на основицу су најмање 150 посто за рад на празник, 110 посто за рад недјељом, по 50 посто за ноћни и прековремени рад, 30 посто за смјенски и 26 посто за теренски рад.
Минули рад износио би најмање 0,5 посто за сваку годину стажа, без обзира код којег је послодавца остварен.
Боловање би у првих 30 дана било плаћено најмање 75 посто просјека, а послодавци би у огласима морали објављивати распон плате.
Родитељи, штрајк и пензије
За рад током нерадног празника предложен је додатак од најмање 150 одсто основице, док би за ноћни и прековремени рад додатак износио најмање по 50 одсто.
За рад недељом и на дан недељног одмора предвиђен је додатак од најмање 110 одсто, за сменски рад најмање 30 одсто, а за теренски рад најмање 26 одсто основице.
Променио би се и обрачун минулог рада.
За сваку пуну годину проведену у радном односу, без обзира на послодавца, додатак би износио најмање 0,5 одсто основице.
Послодавци би приликом запошљавања објављивали распоне плата, док би подаци о зарадама на упоредивим радним местима били доступни ради лакшег откривања дискриминације у плаћању.
Минимални износи топлог оброка и регреса
За новчану накнаду исхране током рада предложен је минимум од десет одсто просечне зараде код послодавца из претходног месеца.
Истовремено, тај износ не би могао да буде нижи од 20 одсто републичке минималне зараде.
Регрес би износио најмање једну просечну зараду код послодавца, уз доњу границу у висини минималне зараде.
Програм предвиђа приближавање минималне зараде стварним животним трошковима и њено чешће усклађивање са инфлацијом.
Кроз колективно преговарање развијале би се повољније минималне зараде по секторима.
У области пореза предложени су прогресивно опорезивање и олакшице за издржаване чланове породице, са циљем смањења пореског оптерећења нижих примања и повећања нето прихода радника.
Боловање најмање 75 одсто и додатна заштита од отказа
За првих 30 дана боловања због болести или повреде ван рада предложена је накнада од најмање 75 одсто одговарајућег просека зараде, уз заштиту минималне зараде.
За обрачун накнаде током боловања и годишњег одмора користио би се повољнији тромесечни просек.
Програм предвиђа и санкције за смањивање основне зараде позивањем на радни учинак, као и за ускраћивање бонуса због оправданог одсуства.
Запослени би у дисциплинском поступку имали гарантовано право на одбрану и синдикално заступање.
Споразуми о престанку радног односа закључени под принудом били би ништави, а послодавац би морао да доказује добровољност споразума ако запослени учини вероватним да је био приморан да га потпише.
Након проглашења технолошког вишка предложена је шестомесечна забрана запошљавања другог радника на истим пословима, уз предвиђене изузетке.
Ако се потреба за тим пословима поново појави, предност би имао претходно отпуштени запослени.
Заштита радника преко задруга, агенција и платформи
Студентска листа предлаже проширивање дефиниције запосленог како би радна права обухватила и особе ангажоване ван стандардног радног односа, укључујући раднике на привременим и повременим пословима и преко омладинских задруга.
Када посао има трајне карактеристике зависног рада, предвиђено је закључивање уговора о раду.
Агенцијско запошљавање било би ограничено на оправдане потребе, уз спречавање заобилажења колективних уговора преко подизвођача.
Додатна заштита обухватила би самозапослене који немају запослене и раднике на дигиталним платформама.
Сезонски рад био би уређен Законом о раду и ограничен на највише девет месеци годишње.
За радне праксе предложени су обавезан образовни садржај, ментор и план оспособљавања, уз трајање од највише шест месеци код истог послодавца.
Радни судови и другачија правила за штрајк
Програм предвиђа јачање инспекције рада, ненајављене надзоре и строже казне за кршење радничких права.
Предложено је и оснивање посебних радних судова ради бржег решавања спорова запослених и послодаваца.
Синдикално организовање било би доступно и самозапосленима и радницима са нестандардним облицима ангажовања.
Праг репрезентативности на територијалном и гранском нивоу био би смањен на пет одсто, а синдикални представници имали би заштиту током функције и још две године по њеном завршетку.
Општи рок за најаву штрајка био би два дана, док би за делатности од пресудног значаја за живот, здравље и безбедност људи износио шест дана.
За генерални штрајк предвиђен је рок од пет дана.
Штрајк упозорења могао би да траје до 24 сата и најављивао би се 24 сата унапред.
Програм предвиђа признавање штрајка солидарности, а запослени који штрајкују због неисплаћених зарада задржали би право на зараду током обуставе рада.
Нова права за мајке и очеве
Право на породиљско имала би свака жена која је радила прије трудноће, без обзира на врсту уговора, а очеви би добили три мјесеца одсуства након рођења дјетета.
Најава штрајка скратила би се на два дана, а праг репрезентативности синдиката спустио би се на пет посто.
После шест месеци здравственог осигурања била би гарантована накнада од најмање две трећине претходних примања, али не мања од минималне зараде.
Након 12 месеци осигурања била би обезбеђена пуна накнада.
Предложено је и укидање обрачуна којим се месеци без прихода рачунају као нуле у осамнаестомесечном просеку.
За очеве је предвиђено тромесечно одсуство након рођења детета, као и непреносиви део родитељског одсуства током прве године дететовог живота.
Програм обухвата и повећање дечјег додатка, проширивање круга корисника и укидање ограничења броја деце за коју породица може да га прима.
Већа социјална помоћ и подршка неговатељима
Основица новчане социјалне помоћи, према предлогу, износила би најмање десет одсто изнад границе апсолутног сиромаштва.
Износи би се усклађивали са растом цена и просечних зарада, уз једнако учешће оба показатеља.
Предвиђени су ублажавање појединих имовинских услова, обједињавање материјалних давања и активнија улога центара за социјални рад у проналажењу грађана којима је помоћ потребна.
Програм обухвата развој банака хране, ваучера и бесплатних школских оброка, као и мере против енергетског сиромаштва.
У области дуготрајне неге предложено је увођење личног буџета из којег би корисник плаћао асистента, службу или члана породице који пружа помоћ.
Рад неговатеља био би уређен уговорима и гарантованим радним правима.
Предвиђени су и развој становања уз подршку за особе са инвалидитетом, постепено затварање одређених резиденцијалних установа, реорганизација домова за старе и континуирани надзор приватних домова.
У области борачких права предложени су борачки додатак независан од материјалног стања корисника, систематско препознавање и лечење посттрауматског стресног поремећаја и проглашење Видовдана за Дан ратних ветерана.
Пензије би се усклађивале два пута годишње, а за грађане старије од 65 година без довољно стажа увела би се социјална пензија.
Студентска листа предлаже усклађивање пензија два пута годишње, а за кориснике најнижих пензија и додатно повећање од пет одсто изнад редовног усклађивања.
Програм обухвата циљану буџетску помоћ пензионерима са најнижим примањима и допуњавање породичних пензија које су испод законског минимума до одговарајућег минимума.
Један од предлога је социјална пензија за грађане старије од 65 година који немају довољно стажа или нису остварили право на пензију.
Њен пуни износ био би једнак минималној пољопривредној пензији.
За родитеље и неговатеље који интензивно брину о детету или одраслом члану породице зависном од туђе неге предложени су државно плаћање доприноса и признавање до пет година стажа током радног века.
Ублажавање пенала за превремену пензију
За пензионере са најмање 42 године ефективног радног стажа предложено је укидање пенала за превремено пензионисање након навршене 65. године.
Пенали за пријевремену пензију били би укинути након 65. године за оне с најмање 42 године ефективног стажа.
Све наведено засад је приједлог Студентске листе, а за примјену би биле потребне измјене закона.
Предвиђена је постепена примена на постојеће и будуће пензионере.
За пољопривреднике се предлаже ревизија дуговања и отпис затезних камата.
Главница би се решавала кроз дугорочну отплату, добровољни откуп недостајућег стажа или делимични отпис уз одрицање од одговарајућег непризнатог стажа.
Предлози из програма не представљају усвојена права нити најаву да су промене већ ступиле на снагу.
За њихово спровођење било би потребно доношење одговарајућих прописа.