Све вести
Фото из чланка: СанџачкеСтудентска листа предлаже четвородневну радну недељу од 32 сата без смањења плате
Шта наводе медији
Студентска листа у програму „Рад и социјална питања“ предлаже могућност четвородневне радне недеље од 32 сата без смањења плате.
Ову чињеницу наводе
Морава инфо, 5. нов, 13:59 (отвара се у новом прозору)
Четвородневна радна недеља од 32 сата уз задржавање пуне плате, ограничавање рада на одређено време на 12 месеци и већи додаци за прековремени, ноћни и рад недељом део су предлога Студентске листе у програму „Рад и социјална питања“. Документ обухвата и промене у области боловања, родитељских права, социјалне заштите и пензија.
Санџачке, 5. нов, 10:35 (отвара се у новом прозору)
Studentska lista u Srbiji u programu “Rad i socijalna pitanja” predlaže mogućnost četverodnevne radne sedmice od 32 sata bez smanjenja plate, ugovor na neodređeno nakon 12 mjeseci rada te veće dodatke za noćni, prekovremeni i rad nedjeljom.
Четвородневна радна недеља не би била обавеза за све послодавце, већ опција за оне који се определе за такав модел рада, уз задржавање постојећих зарада запослених.
Ову чињеницу наводе
Могућност четвородневне радне недеље не би представљала обавезу за све послодавце. Према представљеном предлогу, они који се определе за такву организацију рада могли би да уведу радну недељу од 32 сата, уз очување постојећих зарада запослених.
Četverodnevna sedmica ne bi bila obavezna. Poslodavci koji se odluče na takav model mogli bi organizirati rad od četiri dana i 32 sata, a radnici bi zadržali postojeću platu.
Студентска листа полази од оцене да радно законодавство недовољно штити запослене, нарочито оне ван стандардног радног односа, и да се кршење радничких права недовољно санкционише.
Ову чињеницу наводе
Студентска листа у програму полази од оцене да радно законодавство недовољно штити запослене, нарочито оне ван стандардног радног односа, и да се кршење радничких права недовољно санкционише. Све наведене мере представљају програмске предлоге, а њихова примена захтевала би одговарајуће промене прописа.
U programu se navodi da važeće radno zakonodavstvo ne štiti dovoljno zaposlene, naročito one koji rade izvan klasičnog radnog odnosa, a da se kršenje radničkih prava rijetko kažnjava. Lista najavljuje i odustajanje od privlačenja investicija na račun jeftine radne snage.
Предложено је ограничење рада на одређено време на 12 месеци, са највише четири уговора са истим запосленим за исти посао.
Ову чињеницу наводе
Студентска листа предлаже да општи максимум рада на одређено време буде 12 месеци. Са истим запосленим, за исти посао, послодавац би могао да закључи највише четири таква уговора, уз поштовање тог временског ограничења.
Rad na određeno vrijeme bio bi ograničen na 12 mjeseci, s najviše četiri ugovora s istim radnikom za isti posao. Zamjena odsutnog radnika mogla bi trajati najduže 36 mjeseci. Radniku kojem ugovor ističe dok je na bolovanju, ugovor bi se produžavao do povratka na posao.
Замена привремено одсутног запосленог предвиђена је најдуже 36 месеци, а уговор запосленом коме истиче током оправдане спречености за рад продужавао би се до њеног завршетка.
Ову чињеницу наводе
За замену привремено одсутног запосленог предвиђен је ангажман до његовог повратка, али најдуже 36 месеци. Код пројеката са унапред одређеним садржајем и трајањем важио би општи максимум од 12 месеци, уз претходно достављање документације о трајању и финансирању пројекта. Додатна заштита предложена је за раднике којима уговор на одређено истиче током оправдане привремене спречености за рад. У таквим случајевима уговор би се продужавао до њеног завршетка.
Rad na određeno vrijeme bio bi ograničen na 12 mjeseci, s najviše četiri ugovora s istim radnikom za isti posao. Zamjena odsutnog radnika mogla bi trajati najduže 36 mjeseci. Radniku kojem ugovor ističe dok je na bolovanju, ugovor bi se produžavao do povratka na posao.
Предложени додаци на основицу: најмање 150 одсто за рад на празник, 110 одсто за рад недељом, по 50 одсто за ноћни и прековремени рад, 30 одсто за сменски и 26 одсто за теренски рад.
Ову чињеницу наводе
За рад током нерадног празника предложен је додатак од најмање 150 одсто основице, док би за ноћни и прековремени рад додатак износио најмање по 50 одсто. За рад недељом и на дан недељног одмора предвиђен је додатак од најмање 110 одсто, за сменски рад најмање 30 одсто, а за теренски рад најмање 26 одсто основице.
Predloženi dodaci na osnovicu su najmanje 150 posto za rad na praznik, 110 posto za rad nedjeljom, po 50 posto za noćni i prekovremeni rad, 30 posto za smjenski i 26 posto za terenski rad. Minuli rad iznosio bi najmanje 0,5 posto za svaku godinu staža, bez obzira kod kojeg je poslodavca ostvaren.
Минули рад би се обрачунавао са додатком од најмање 0,5 одсто основице за сваку пуну годину стажа, без обзира на послодавца.
Ову чињеницу наводе
Променио би се и обрачун минулог рада. За сваку пуну годину проведену у радном односу, без обзира на послодавца, додатак би износио најмање 0,5 одсто основице.
Predloženi dodaci na osnovicu su najmanje 150 posto za rad na praznik, 110 posto za rad nedjeljom, po 50 posto za noćni i prekovremeni rad, 30 posto za smjenski i 26 posto za terenski rad. Minuli rad iznosio bi najmanje 0,5 posto za svaku godinu staža, bez obzira kod kojeg je poslodavca ostvaren.
Топли оброк би износио најмање 10 одсто просечне зараде код послодавца, али не мање од 20 одсто минималне зараде, а регрес најмање једну просечну зараду код послодавца.
Ово наводи један извор
Topli obrok iznosio bi najmanje 10 posto prosječne plate kod poslodavca, ali ne manje od 20 posto minimalne plate, a regres najmanje jednu prosječnu platu kod poslodavca.
За првих 30 дана боловања због болести или повреде ван рада предложена је накнада од најмање 75 одсто одговарајућег просека зараде.
Ову чињеницу наводе
За првих 30 дана боловања због болести или повреде ван рада предложена је накнада од најмање 75 одсто одговарајућег просека зараде, уз заштиту минималне зараде. За обрачун накнаде током боловања и годишњег одмора користио би се повољнији тромесечни просек.
Bolovanje bi u prvih 30 dana bilo plaćeno najmanje 75 posto prosjeka, a poslodavci bi u oglasima morali objavljivati raspon plate.
Прековремени рад остао би ограничен на осам сати недељно и 12 сати дневно укупно, што већ прописује Закон о раду, али би сваки прековремени сат морао бити евидентиран и плаћен.
Ову чињеницу наводе
Програм предвиђа евидентирање и плаћање сваког прековременог сата. Наводи се и ограничење прековременог рада на осам сати недељно, уз највише 12 сати укупног дневног рада. Та ограничења, како се истиче у пренетом тексту, већ постоје у Закону о раду.
Prekovremeni rad ostao bi ograničen na osam sati sedmično i 12 sati dnevno ukupno, što već propisuje Zakon o radu, ali bi svaki prekovremeni sat morao biti evidentiran i plaćen. Raspored rada radnici bi dobijali najmanje sedam dana unaprijed, a uvelo bi se i pravo da nakon radnog vremena ne odgovaraju na poslovne zahtjeve.
Послодавци би распоред рада достављали најмање седам дана унапред, а запослени би имали право на искључење након завршетка радног времена, односно заштиту од пословних захтева у време одмора.
Ову чињеницу наводе
Међу предложеним мерама је и право на искључење након завршетка радног времена, односно заштита запослених од пословних захтева у време одмора. Послодавци би распоред рада морали да достављају најмање седам дана унапред.
Prekovremeni rad ostao bi ograničen na osam sati sedmično i 12 sati dnevno ukupno, što već propisuje Zakon o radu, ali bi svaki prekovremeni sat morao biti evidentiran i plaćen. Raspored rada radnici bi dobijali najmanje sedam dana unaprijed, a uvelo bi se i pravo da nakon radnog vremena ne odgovaraju na poslovne zahtjeve.
Споразум о престанку радног односа закључен под принудом био би ништав, а након проглашења технолошког вишка послодавац би шест месеци не би смео да запошљава другог радника на истим пословима.
Ову чињеницу наводе
Запослени би у дисциплинском поступку имали гарантовано право на одбрану и синдикално заступање. Споразуми о престанку радног односа закључени под принудом били би ништави, а послодавац би морао да доказује добровољност споразума ако запослени учини вероватним да је био приморан да га потпише. Након проглашења технолошког вишка предложена је шестомесечна забрана запошљавања другог радника на истим пословима, уз предвиђене изузетке. Ако се потреба за тим пословима поново појави, предност би имао претходно отпуштени запослени.
Sporazumni raskid ugovora potpisan pod prisilom bio bi ništav, a nakon proglašenja tehnološkog viška poslodavac šest mjeseci ne bi smio zaposliti drugog radnika na isto mjesto.
Право на породиљско одсуство имала би свака жена која је радила пре трудноће, без обзира на врсту уговора, а очеви би добили три месеца одсуства након рођења детета.
Ову чињеницу наводе
Према предлогу, право на породиљско одсуство имала би свака жена која је радила пре трудноће, без обзира на врсту уговора. После шест месеци здравственог осигурања била би гарантована накнада од најмање две трећине претходних примања, али не мања од минималне зараде. Након 12 месеци осигурања била би обезбеђена пуна накнада. Предложено је и укидање обрачуна којим се месеци без прихода рачунају као нуле у осамнаестомесечном просеку. За очеве је предвиђено тромесечно одсуство након рођења детета, као и непреносиви део родитељског одсуства током прве године дететовог живота. Програм обухвата и повећање дечјег додатка, проширивање круга корисника и укидање ограничења броја деце за коју породица може да га прима.
Pravo na porodiljsko imala bi svaka žena koja je radila prije trudnoće, bez obzira na vrstu ugovora, a očevi bi dobili tri mjeseca odsustva nakon rođenja djeteta. Najava štrajka skratila bi se na dva dana, a prag reprezentativnosti sindikata spustio bi se na pet posto.
Пензије би се усклађивале два пута годишње, увела би се социјална пензија за грађане старије од 65 година без довољно стажа, а пенали за превремену пензију били би укинути након 65. године за оне са најмање 42 године ефективног стажа.
Ову чињеницу наводе
Студентска листа предлаже усклађивање пензија два пута годишње, а за кориснике најнижих пензија и додатно повећање од пет одсто изнад редовног усклађивања. Програм обухвата циљану буџетску помоћ пензионерима са најнижим примањима и допуњавање породичних пензија које су испод законског минимума до одговарајућег минимума. Један од предлога је социјална пензија за грађане старије од 65 година који немају довољно стажа или нису остварили право на пензију. Њен пуни износ био би једнак минималној пољопривредној пензији. За родитеље и неговатеље који интензивно брину о детету или одраслом члану породице зависном од туђе неге предложени су државно плаћање доприноса и признавање до пет година стажа током радног века. Ублажавање пенала за превремену пензију За пензионере са најмање 42 године ефективног радног стажа предложено је укидање пенала за превремено пензионисање након навршене 65. године.
Penzije bi se usklađivale dva puta godišnje, a za građane starije od 65 godina bez dovoljno staža uvela bi se socijalna penzija. Penali za prijevremenu penziju bili bi ukinuti nakon 65. godine za one s najmanje 42 godine efektivnog staža.
Све наведене мере представљају програмске предлоге Студентске листе, а за њихову примену биле би потребне измене одговарајућих прописа.
Ову чињеницу наводе
Студентска листа у програму полази од оцене да радно законодавство недовољно штити запослене, нарочито оне ван стандардног радног односа, и да се кршење радничких права недовољно санкционише. Све наведене мере представљају програмске предлоге, а њихова примена захтевала би одговарајуће промене прописа. Рад на одређено најдуже 12 месеци Студентска листа предлаже да општи максимум рада на одређено време буде 12 месеци. Са истим запосленим, за исти посао, послодавац би могао да закључи највише четири таква уговора, уз поштовање тог временског ограничења. За замену привремено одсутног запосленог предвиђен је ангажман до његовог повратка, али најдуже 36 месеци. Код пројеката са унапред одређеним садржајем и трајањем важио би општи максимум од 12 месеци, уз претходно достављање документације о трајању и финансирању пројекта. Додатна заштита предложена је за раднике којима уговор на одређено истиче током оправдане привремене спречености за рад. У таквим случајевима уговор би се продужавао до њеног завршетка. Програм предвиђа евидентирање и плаћање сваког прековременог сата. Наводи се и ограничење прековременог рада на осам сати недељно, уз највише 12 сати укупног дневног рада. Та ограничења, како се истиче у пренетом тексту, већ постоје у Закону о раду. Већи додаци за рад недељом, празницима и ноћу За рад током нерадног празника предложен је додатак од најмање 150 одсто основице, док би за ноћни и прековремени рад додатак износио најмање по 50 одсто. За рад недељом и на дан недељног одмора предвиђен је додатак од најмање 110 одсто, за сменски рад најмање 30 одсто, а за теренски рад најмање 26 одсто основице. Променио би се и обрачун минулог рада. За сваку пуну годину проведену у радном односу, без обзира на послодавца, додатак би износио најмање 0,5 одсто основице. Послодавци би приликом запошљавања објављивали распоне плата, док би подаци о зарадама на упоредивим радним местима били доступни ради лакшег откривања дискриминације у плаћању. Минимални износи топлог оброка и регреса За новчану накнаду исхране током рада предложен је минимум од десет одсто просечне зараде код послодавца из претходног месеца. Истовремено, тај износ не би могао да буде нижи од 20 одсто републичке минималне зараде. Регрес би износио најмање једну просечну зараду код послодавца, уз доњу границу у висини минималне зараде. Програм предвиђа приближавање минималне зараде стварним животним трошковима и њено чешће усклађивање са инфлацијом. Кроз колективно преговарање развијале би се повољније минималне зараде по секторима. У области пореза предложени су прогресивно опорезивање и олакшице за издржаване чланове породице, са циљем смањења пореског оптерећења нижих примања и повећања нето прихода радника. Боловање најмање 75 одсто и додатна заштита од отказа За првих 30 дана боловања због болести или повреде ван рада предложена је накнада од најмање 75 одсто одговарајућег просека зараде, уз заштиту минималне зараде. За обрачун накнаде током боловања и годишњег одмора користио би се повољнији тромесечни просек. Програм предвиђа и санкције за смањивање основне зараде позивањем на радни учинак, као и за ускраћивање бонуса због оправданог одсуства. Запослени би у дисциплинском поступку имали гарантовано право на одбрану и синдикално заступање. Споразуми о престанку радног односа закључени под принудом били би ништави, а послодавац би морао да доказује добровољност споразума ако запослени учини вероватним да је био приморан да га потпише. Након проглашења технолошког вишка предложена је шестомесечна забрана запошљавања другог радника на истим пословима, уз предвиђене изузетке. Ако се потреба за тим пословима поново појави, предност би имао претходно отпуштени запослени. Заштита радника преко задруга, агенција и платформи Студентска листа предлаже проширивање дефиниције запосленог како би радна права обухватила и особе ангажоване ван стандардног радног односа, укључујући раднике на привременим и повременим пословима и преко омладинских задруга. Када посао има трајне карактеристике зависног рада, предвиђено је закључивање уговора о раду. Агенцијско запошљавање било би ограничено на оправдане потребе, уз спречавање заобилажења колективних уговора преко подизвођача. Додатна заштита обухватила би самозапослене који немају запослене и раднике на дигиталним платформама. Сезонски рад био би уређен Законом о раду и ограничен на највише девет месеци годишње. За радне праксе предложени су обавезан образовни садржај, ментор и план оспособљавања, уз трајање од највише шест месеци код истог послодавца. Радни судови и другачија правила за штрајк Програм предвиђа јачање инспекције рада, ненајављене надзоре и строже казне за кршење радничких права. Предложено је и оснивање посебних радних судова ради бржег решавања спорова запослених и послодаваца. Синдикално организовање било би доступно и самозапосленима и радницима са нестандардним облицима ангажовања. Праг репрезентативности на територијалном и гранском нивоу био би смањен на пет одсто, а синдикални представници имали би заштиту током функције и још две године по њеном завршетку. Општи рок за најаву штрајка био би два дана, док би за делатности од пресудног значаја за живот, здравље и безбедност људи износио шест дана. За генерални штрајк предвиђен је рок од пет дана. Штрајк упозорења могао би да траје до 24 сата и најављивао би се 24 сата унапред. Програм предвиђа признавање штрајка солидарности, а запослени који штрајкују због неисплаћених зарада задржали би право на зараду током обуставе рада. Нова права за мајке и очеве Према предлогу, право на породиљско одсуство имала би свака жена која је радила пре трудноће, без обзира на врсту уговора. После шест месеци здравственог осигурања била би гарантована накнада од најмање две трећине претходних примања, али не мања од минималне зараде. Након 12 месеци осигурања била би обезбеђена пуна накнада. Предложено је и укидање обрачуна којим се месеци без прихода рачунају као нуле у осамнаестомесечном просеку. За очеве је предвиђено тромесечно одсуство након рођења детета, као и непреносиви део родитељског одсуства током прве године дететовог живота. Програм обухвата и повећање дечјег додатка, проширивање круга корисника и укидање ограничења броја деце за коју породица може да га прима. Већа социјална помоћ и подршка неговатељима Основица новчане социјалне помоћи, према предлогу, износила би најмање десет одсто изнад границе апсолутног сиромаштва. Износи би се усклађивали са растом цена и просечних зарада, уз једнако учешће оба показатеља. Предвиђени су ублажавање појединих имовинских услова, обједињавање материјалних давања и активнија улога центара за социјални рад у проналажењу грађана којима је помоћ потребна. Програм обухвата развој банака хране, ваучера и бесплатних школских оброка, као и мере против енергетског сиромаштва. У области дуготрајне неге предложено је увођење личног буџета из којег би корисник плаћао асистента, службу или члана породице који пружа помоћ. Рад неговатеља био би уређен уговорима и гарантованим радним правима. Предвиђени су и развој становања уз подршку за особе са инвалидитетом, постепено затварање одређених резиденцијалних установа, реорганизација домова за старе и континуирани надзор приватних домова. У области борачких права предложени су борачки додатак независан од материјалног стања корисника, систематско препознавање и лечење посттрауматског стресног поремећаја и проглашење Видовдана за Дан ратних ветерана. Социјална пензија и усклађивање пензија два пута годишње Студентска листа предлаже усклађивање пензија два пута годишње, а за кориснике најнижих пензија и додатно повећање од пет одсто изнад редовног усклађивања. Програм обухвата циљану буџетску помоћ пензионерима са најнижим примањима и допуњавање породичних пензија које су испод законског минимума до одговарајућег минимума. Један од предлога је социјална пензија за грађане старије од 65 година који немају довољно стажа или нису остварили право на пензију. Њен пуни износ био би једнак минималној пољопривредној пензији. За родитеље и неговатеље који интензивно брину о детету или одраслом члану породице зависном од туђе неге предложени су државно плаћање доприноса и признавање до пет година стажа током радног века. Ублажавање пенала за превремену пензију За пензионере са најмање 42 године ефективног радног стажа предложено је укидање пенала за превремено пензионисање након навршене 65. године. Онима који имају најмање 40, а мање од 42 године ефективног стажа, пенали би после 65. године били преполовљени, а након 70. године потпуно укинути. Предвиђена је постепена примена на постојеће и будуће пензионере. За пољопривреднике се предлаже ревизија дуговања и отпис затезних камата. Главница би се решавала кроз дугорочну отплату, добровољни откуп недостајућег стажа или делимични отпис уз одрицање од одговарајућег непризнатог стажа. Предлози из програма не представљају усвојена права нити најаву да су промене већ ступиле на снагу. За њихово спровођење било би потребно доношење одговарајућих прописа.
Sve navedeno zasad je prijedlog Studentske liste, a za primjenu bi bile potrebne izmjene zakona.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
