Све вести
Фото из чланка: ТањугСтудентска листа организована без лидера после 14 година владавине Александра Вучића
Александар Вучић и његове снаге управљале су Србијом 14 година, док је студентска листа организована без лидера.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 4 од 11 медија.
Републичка изборна комисија усвојила је вечерас извештај о резултатима гласања на изборима за народне посланике на бирачким местима у иностранству, на основу кога је "Студентска листа" освојила 57.756, а изборна листа "Уједињена Србија" 19.763 гласа. Обрађени су записници на свих 93 бирачких места ван земље, по којима је од 102.147 бирача у бирачком списку на изборе изашло њих 79.597.
„Рано је за процене какав ће бити однос ове две групе у скупштини, као и каква је даља судбина СНС као странке, хоће ли рецимо почети да се осипа као Орбанов Фидес у Мађарској„, оцењује Поповић. Листа "Ивица Дачић - Фактор стабилности" освојила је 386 гласова, листа "Расим Љајић - Људски" 35 гласова, а "Савез војвођанских мађара" 17 гласова.
"СПП- Покрет за уједињење" добио је 387 гласова, "Руска странка Србија у Бриксу" 29 гласова, "Аутентична десница" 419 гласова. Листа "Европска Србија освојила је 278 гласова, листа "САД Санџака" 29 гласова, листа "Богољуб Карић - Покрет Снага Србије" 78 гласова, "Либерално-зелена странка" 14 гласова у иностранству.
Листа "Бирам правду, бирам будућност " освојила је три гласа, листа "Странка руско-српског јединства Руси и Срби браћа заувек" 24 гласа. Листа "Ћале ово је за тебе - Петар Ђурић" освојила је 11 гласова, а листа "Владимир Гајић - Алтернатива за Србију" 33 гласа.
Цео упоредни текст91 реченица у више медија, 430 само у једном
Текст из 14 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 24 се разликују.
Још 41 реченица које преноси само по један медиј
Студентска листа наставиће дијалог о Косову, као и примену Бриселског споразума о нормализацији односа Србије и Косова, потписаног уз посредовање Европске уније 2013. године, каже Илија Срдановић, први на листи која је победила на ванредним парламентарним изборима 25. октобра.
У разговору за "Увид" Радија Слободна Европа (РСЕ), Срдановић наводи да ће нова власт поштовати међународне уговоре које је потписала власт Александра Вучића.
То се односи на политичке уговоре.
Када је реч о уговорима са иностраним компанијама о инвестицијама у Србији, они ће бити поштовани "уколико су усклађени са правним системом Србије и међународним актима".
Такође, подвлачи да ће Србија наставити евроинтеграције, као и да ће бити учињено све како би грађани добили информације о томе шта доноси чланство у ЕУ.
Срдановић понавља позив да се избегне било који вид реваншизма у Србији и наводи да за тренутно стање безбедности одговорност сноси одлазећа Влада у техничком мандату.
Срдановић је први на Студентској листи, на основу одлука пленума факултета у Србији.
Стратегија покрета израслог из двогодишњих протеста против корупције и за владавину права била је успостављање организације без лидера.
Након убедљиве победе над снагама Александра Вучића, које су земљом управљале 14 година, отвара се и питање ко ће бити кандидат Студентске листе за премијера?
РСЕ: Како се осећате као лидер листе која нема лидера, да тако кажем?
Илија Срдановић: Ја се осећам поносно, пре свега осећам се поносно на све наше грађане који су у Студентској листи нашли излаз из тренутне ситуације у којој смо ми били годинама у Србији, изложени репресивном систему ауторитарног режима претходне власти и једног човека који је отишао у политичку историју, који је оставио неизбрисив траг празнине у нашој историји.
Он је био 15 година, а и даље.
РСЕ: Он је изгубио свега сто хиљада гласова, да кажем, снаге које је он водио.
Он је и даље релевантна снага у Србији.
Постоји ли свест о томе да проблем, ако ћемо га тако назвати, није решен?
Срдановић: Не, ја се не бих могао сложити са вама и вашом констатацијом.
Просто, у условима апсолутно недемократског друштва у коме ми живимо, у апсолутном одсуству било какве слободе медија, где је постојала контрола свега од стране режима који је у пуној мери, пуној снази имао Александар Вучић, добити са пола милиона гласова више значи да он не би имао ни 15–20% гласова у реалним околностима, да су постојали прави услови.
То је реална снага наше претходне режимске власти.
Ко може гарантовати да неће бити реваншизма?
РСЕ: Изазови су изузетно велики пред снагама које су победиле на изборима, али хајдемо најпре ово.
Како одговорити на страх од реваншизма?
Како одговорити на насиље и шта сте предузели по том питању?
Слике које смо видели приликом упада у телевизију Информер јесу забрињавајуће, сложићете се.
Срдановић: Ја бих се само с једном ствари сложио.
То је да Студентска листа - Студенти побеђују базира свој програм, план и све своје досадашње активности, укључујући све активности студентске организације, на темељима владавине права и поштовања Устава и закона.
Тим темељима ће се руководити и свака наша даља активност.
Ми ниједном до сада, нико од нас, укључујући и мене лично, нисмо позивали на никакву врсту реваншизма.
Тражили смо да се поштују ред и закон.
И у последњих неколико дана, а поготово јуче, велики број чланова наше листе и моја маленкост позивали смо грађане да мирно и достојанствено испрате до краја овај изборни процес.
Дешавања која су се могла видети у и око прорежимског медија Информер нису надахнута, нису подстицана и нису подржана од стране Студентске листе.
Ми подржавамо ред и закон и желимо да тако убудуће Србија и изгледа.
РСЕ: Може ли ико дати гаранцију да се насиље неће догађати?
Срдановић: У овом тренутку одговорност за било какву врсту насиља и за то како се оно може спречити има актуелна власт која је у техничком мандату.
Ми са наше стране позивамо, апелујемо на све грађане у Србији да се уздрже од било какве врсте насиља, да поштују ред и закон.
Оног тренутка када формално преузмемо власт у своје руке, и на нас пада одговорност за дешавања у држави.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат позвао је на уздржавање од насиља након упада грађана у просторије Информера
Он је истакао да насиље никада није решење и позвао РЕМ да покаже независност и интегритет
Бекерат: Сви да се уздрже од насиља, притужбе против медија поднети по правилима
2026. После гласања следе коначни резултати, додела мандата и конституисање парламента.
У овом тренутку ми имамо снагу апела, а снагу функционисања система има државни апарат који је још увек у техничком мандату претходне власти.
Марко Протић, ББЦ Неwс на српском
У години коју су обележиле изборне утакмице и протести Генерације З широм света, Србија је добила једну од кључних улога, а студентски покрет епитет главног играча.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
2026. Студентски покрет одржава прву конференцију за новинаре после парламентарних избора и представља циљеве и наредне кораке.
Пет изазова пред Студентском листом
РИК саопштио коначне резултате гласања на изборима у иностранству
РИК усвојио извештај о гласању у иностранству: Студентска листа 57.756 гласова, Уједињена Србија 19.763 гласа
Талас генерацијских, антикорупцијских протеста није почео у Србији, али биће упамћен јер је, за разлику од неких других земаља у свету, довео до смене власти, а покрет који га је предводио преточио их је у политичку моћ и формираће нову владу.
„У свету постоји талас мобилизације младих – брз је, разоран, доводио до рушења влада, али до сада није имао наставак.
Е, у Србији смо добили наставак.
„Одлука да после 15. марта 2025, иако није било никаквих уступака власти, студенти формирају листу и одлуче да изађу на изборе је стратешки изузетно паметна“, каже Срђа Поповић, један од оснивача покрета Отпор и организатора демонстрација 5. октобра 2000. у Београду које су довеле до политичких промена.
После 14 година на власти, Александар Вучић и Српска напредна странка ће у опозицију, а Студентска листа ће формирати нову владу.
Студентски покрет, а за њим и Студентска листа, настали су из протеста после урушавања надстрешнице железничке станице када је погинуло 16 људи у новембру 2024. у Новом Саду, другом по величини граду у Србији.
„Било је у историји случајева да су студентске листе улазиле у скупштину, Виктор Орбан (бивши мађарски премијер) је тако почео да гради политичку каријеру када је био либерал.
„Али не знам случај да су добили изборе и сад смо дошли у ситуацију да цео свет гледа и каже: ‘У бре, па ово може'“, рекао је Поповић у разговору за ББЦ на српском.
Свргавањем дугогодишњег аутократског лидера Александра Вучиц́а на парламентарним изборима, студентски покрет у Србији остварио је снове које сањају хиљаде демонстраната широм света.
Анатомија кампање и три златна елемента
Парламентарни избори у Србији расписани су 9. септембра, а званична кампања трајала је месец и по дана.
Од пада надстрешнице у Новом Саду, студентски покрет се ефикасно уобличавао и постао је нова политичка песница.
Избори су, пре свега, математика, указује Поповић који у Сједињеним Државама води организацију Цанвас (Центар за примењене ненасилне акције и стратегије).
„Кад сам видео редове у пола седам ујутру, знао сам ће излазност бити историјска.
„То је прва велика лекција – ништа као велика излазност не плаши ауторитарне режиме где имаш контролисане медије, куповину гласова, али још можеш да промениш власт гласањем“, објашњава.
Изласност на октобарским изборима у Србији била је око 69 одсто, највиша у последњих 20 година.
Више људи је изашло на изборе само 1990. и 2000, око 71 одсто.
Поповић је био један од кључних играча тима покрета Отпор и коалиције Демократске опозиције Србије који је у кампањи за изборе 2000. радио на повећању излазности.
Епилог је био пад Слободана Милошевића, дугогодишњег ауторитарног лидера.
„Тада смо знали да је он имао максимално два милиона гласова – 1,8 милиона сигурних гласова и да манипулацијама узме још око 200.000 на Косову, на којем опозиција није имала контролоре.
„Суштине тадашњих кампања ‘Готов је’ и ‘Време је’ била је да изађе четири милиона и један глас, да изведемо више него што може да се покраде“, присећа се.
Ако је повећање излазности први од три услова за полагање овог изборног испита, други је био формирање организације.
Последњих година постоји много покрета који могу да мобилишу масе путем друштвених мрежа и захваљући догађајима који су „окидачи“, попут убиства Џорџа Флојда у САД 2020, или пада надстрешнице у Новом Саду, говори Поповић.
„Како да од више стотина хиљада људи на Славији у марту 2025. направиш систем са 35.000 обучених људи, контролора и мобилних тимова.
„Ако се бориш против машине и ти мораш да имаш машину“, каже.
Предизборна кампања водила се интензивно и на друштвеним мрежама, што је постао један од главних облика политичке комуникације у последњој деценији.
И у томе се Србија ове јесени није разликовала од остатка света.
Оно што јесте било другачије, а утицало је на исход избора, физичка кампања од врата до врата.
И СНС је организовао скупове по Србији, али углавном у халама и на трговима.
Студентски покрет у Србији је оживео„аналогну кампању, те шетње, вожње бицикала, дељење устава у сваком селу“.
„Та идеја да се оде директно код бирача, поготово у места која су упоришта твог противника и нема друштвених мрежа – то је треће злато“, објашњава Поповић.
Слично је било у кампањи за председника тадашње СР Југославије у лето и јесен 2000, када се тадашња опозиција борила против владајућих Социјалистичке партије Србије (СПС), Југословенске левице (ЈУЛ) и Српске радикалне странке (СРС), чији је функционер тада био Александар Вучић.
„Има ли смо четири изнајмљена комбија, од којих се један распао, и сваки пут би путовали по један професор универзитета, глумац, независни новинар и ватрени говорник, попут Ивана Маровића или Бранка Илића“, присећа се Поповић.
Циљ им је био до обиђу што више мањих места у Србији.
Оно што је за Поповића и његов тим пре 26 година био комби, за присталице и кандидате Студенске листе то је био бицикл, али и табани – више пута су пешачили по целој Србији, трчали су маратон до Брисела и возили бицикле до Стразбура, француског града у којем је седиште Европског парламента, тражећи подршку Европе.
„За то мораш да окрвавиш ноге.
Ово је тешко, непријатно, хладно и неко може да те пљуне“, сликовит је Поповић.
Нестанак партија и демократски популизам
Октобарски избори, поред смене власти, представљали су и својеврсно политичко чистилиште у Србији.
Осим СЛ и СНС, у парламент су ушли још само представници националних мањина.
Први пут од 1990. у скупштинске клупе неће сести Социјалистичка партија Србије, настала још почетком 1990-их, а неће бити ни опозоционих странака које нису подржале студенте.
„Ауторитарни, хибридни режими су маестрални у уништавању опозиције, завађању странака, спречавању коалиција“, анализира Поповић.
Чињеница да се студентски покрет није идеолошки профилисао и изјаснио по многим питањима унутрашње и спољне политике за критичаре ове листе била је доказ популизма.
За присталице СЛ, није тренутак за идеолошка изјашњавања у подељеном друштву у Србији.
Погрешно је увек изједначавати популизам са нечим лошим, сматра Поповић.
„Занимљиво је видети могу ли демократске идеје да постану популарне.
„У покрет су укључили актере са различитим идејама што је ретко јер друштвене мреже доминирају и углавном трпају људе у онлајн просторе где слушаш истомишљенике, а не чујеш друге“, каже Поповић.
Тежак посао и поделе
Ко ће бити премијер?
Још 4 реченице, само Радио Слободна Европа
РСЕ: Када ће јавност знати, када већ говоримо о преузимању власти, ко ће бити кандидат за премијера, а ко ће бити кандидати за министре?
Срдановић: У овом тренутку ја могу да вам дам следећи одговор: Републичка изборна комисија још увек није прогласила дефинитивне резултате наших избора.
Дефинитивни резултати изборног процеса неће се разликовати од ових који су на репрезентативном узорку изнети, као ни од тренутно обрађеног бирачког материјала, тако да ће број мандата бити мање-више онакав какав јесте.
Међутим, званично избори престају оног тренутка када Републичка изборна комисија у складу са законом прогласи изборне резултате.
Рок за избор владе тече од формирања Скупштине.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат позвао је вечерас, након упада групе грађања у просторије Информера, да се сви уздрже од било каквог насиља.
Још 3 реченице, само NIN
2026. После гласања следе коначни резултати, додела мандата и конституисање парламента.
Рок за избор владе тече од формирања Скупштине.
2026. Упад у ТВ Информер и претње запосленима обележили су синоћње инциденте у Београду, након којих су уследила окупљања испред Пинка и РТС-а
Бекерат је у објави на мрежи X истакао да они који желе да изразе критику или поднесу притужбе против било којег медија треба то да учине достојанствено и путем утврђених правних, регулаторних и корегулаторних механизама.
- Насиље никада није решење.
Истовремено, понављамо позив РЕМ-у да покаже независност и интегритет у свом раду.
Такође подсећамо све медије на одговорност да допринесу праведном, одговорном и конструктивном јавном дискурсу", написао је Бекерат.
Раније вечерас група присталица Студентске листе упала је у зграду телевизије Информер и прекинула програм, а просторије демолирала и претила запосленима.
Група присталица те листе потом се окупила и испред зграде ТВ Пинк, а затим и испред РТС-а.
Још 10 реченица које преноси само по један медиј
Због вечерашњих догађаја огласио се Илија Срдановић, представник Студентске листе, који је позвао на мир.
2026. Поруке из Брисела најављују подршку реформама.
Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
2026. Поруке из Брисела најављују подршку реформама.
Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
2026. Ана Брнабић позвала је на мир и поштовање институција и затражила од новоизабране скупштинске већине да што пре почне успостављање власти
2026. Из тзв. косовске полиције за регион север навели су да је акција спроведена у општинама Северна Митровица и Звечан.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
© Спутник / Лола ЂорђевићСедница Републичке изборне комисије
Републичка изборна комисија усвојила је вечерас извештај о резултатима гласања на изборима за народне посланике на бирачким местима у иностранству, на основу кога је "Студентска листа" освојила 57.756, а изборна листа "Уједињена Србија" 19.763 гласа.
Обрађени су записници на свих 93 бирачких места ван земље, по којима је од 102.147 бирача у бирачком списку на изборе изашло њих 79.597.
Још 21 реченица које преноси само по један медиј
2026. Главни јавни тужиоци треба да провере да ли постоје елементи кривичног дела и о томе без одлагања обавесте надлежно тужилаштво.
РСЕ: Да ли ће се име кандидата за премијера утврђивати унутар Студентске листе или ћете опет тражити консултације са форумима на факултетима?
Срдановић: Формирање ће бити чињено у складу са законима и прописима Републике Србије.
Имена, односно персонална решења у влади, формираће већинска група посланика из групе Студентска листа.
РСЕ: Да ли бисте ви били спремни да прихватите евентуалну кандидатуру?
Као носилац листе, негде се чини логичним.
Срдановић: Да, али у самом уводу вашег разговора са мном рекли сте да је ово листа без лидера.
Ми можемо да кажемо следеће: за свако персонално решење биће изабран онај кандидат за кога ми будемо заједнички сматрали да ће учинити најбоље у интересу грађана Србије.
О односу према Европској унији
РСЕ: Влада велико интересовање за смер који ће одредити нова власт у Србији.
Па ћу вам поставити неколико конкретних питања.
Остајете ли на путу евроинтеграција?
Убрзавате ли процес евроинтеграција?
Чланство у Европској унији (ЕУ) је стратешки циљ Србије.
То је реченица коју годинама слушамо, док истовремено на терену готово да нема неког великог помака на европском путу.
До застоја је посебно дошло након почетка руско-украјинског сукоба 2022, односно након што је Србија одбила да уведе санкције Русији, као што је то учинила Европа.
Победа Студентске листе отворила је бројна питања, па тако и питање које се односи на евроинтеграције Србије, те самим тим и на санкције Русији.
Врх ЕУ је честитао победницима избора у Србији, уз поруке охрабрења, али и уз јасан став шта се очекује од Београда.
Саговорници НИН-а оцењују да треба очекивати веће ресетовање односа Србије са ЕУ и убрзање нашег европског пута.
2026. Студентски покрет одржава прву конференцију за новинаре после парламентарних избора и представља циљеве и наредне кораке.
2026. "Званична потврда изборних резултата требало би да омогући уређену транзицију, као и хитно формирање парламента и владе."
Срдановић: Ми остајемо на путу европских интеграција.
Наиме, Србија се на процес евроинтеграција обавезала још 2000. године, пре 26 година.
Тај посао ће бити настављен.
Тај поступак ће бити настављен.
Али оно што ми свакако можемо да обећамо јесте да нећемо учинити оно што је урадила претходна власт, а то је да се за период од 15 година изгуби 20% подршке међу грађанима Србије када су у питању евроинтеграције.
То је нет оутцоме, то је крајњи биланс онога што је претходна власт радила.
Ми ћемо свакако, на темељима истих цивилизацијских вредности, поштовања права и једнакости, антикоруптивних радњи, функционисања институција и слободе медија, потпуно усагласити нашу државну унутрашњу политику са поглављима 23 и 24, која су основна препрека за даље приступање европским интеграцијама.
Још 7 реченица, само NIN
Након избора Срдановић је телефоном разговарао са председником Европског савета Антониом Костом, који је том приликом нагласио да је Србији место у ЕУ и да су у Бриселу спремни да подрже наш европски пут, са јасним фокусом на реформе које је српски народ тражио: владавину права, борбу против корупције и слободу медија.
У сличном тону је било и огласашавање председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен након избора у Србији.
Она је честитала Студентској листи на победи, поручујући да су у Бриселу “спремни да подржимо реформе у области владавине права, слободе медија, борбе против корупције и јачања демократских институција, као и да заједнички радимо на унапређењу европске будућности Србије и њеном путу ка ЕУ."
У заједничком саопштењу, шефица дипломатије ЕУ Каје Калас и европска комесарка за проширење Марта Кос навеле су да Унија “остаје спремна на блиску сарадњу са будућом владом Србије на кључним аспектима процеса приступања ЕУ, посебно у областима демократских критеријума, независног правосуђа и основних права, укључујући слободу медија.”
“Гледајући унапред, смањење поларизације у друштву од суштинског је значаја за јачање поверења међу грађанима и превазилажење подела.
ЕУ је спремна да пружи подршку реформама и да их претвори у нове прилике за грађане Србије", истиче се у саопштењу Калас и Кос.
Ипак, Марта Кос је била нешто конкретнија у интервјуу за пољски ТВП Wорлд, када је, уз оцену да би победа Студентске листе могла да буде нови почетак за Србију на европском путу, нагласила да Београд на том путу неће моћи да напредује ако не уведе санкције Русији.
Студентска листа ће имати 140, СНС 103 од укупно 250 мандата у новом сазиву Скупштине Србије, према подацима посматрачке организације Црте.
Александар Вучић најавио је да ће СНС бити жестока опозиција.
„Рано је за процене какав ће бити однос ове две групе у скупштини, као и каква је даља судбина СНС као странке, хоће ли рецимо почети да се осипа као Орбанов Фидес у Мађарској„, оцењује Поповић.
Још 26 реченица које преноси само по један медиј
РСЕ: Ако је око нечега тренутно Европа уједињена, то је питање односа према Русији.
Студентска листа је заузела став да неће бити уведене санкције Русији.
Нешто се мора мењати?
Шта ће се променити у односу према Москви?
Срдановић: Пре свега, оно што је и у мом претходном одговору речено јесте да је први услов, који је тренутно и највећа препрека за даље евроинтеграције, процес који је везан за поглавља 23 и 24, људска права и владавину права.
Нажалост, ви у Србији до данас нисте имали основне темељне вредности слободе, права, демократичности, слободе медија.
Наши грађани немају пуну информацију о томе шта Европска унија као таква уопште нуди нашим грађанима.
Огроман број наших грађана, кроз медијски ограђени простор, којима је сервирана неистина више од деценије и по, не може да зна чак ни агенду у потпуности.
Огроман број наших грађана ни не зна, није информисан.
РСЕ: Да ли покушавате да кажете да ћете путем дијалога преиспитивати и однос Србије према Русији?
Срдановић: Свакако да ће то бити дијалог унутар саме наше заједнице.
Сва питања међународних односа морају да буду остварена кроз отворени дијалог наших грађана.
То не може да креира један човек.
Ми смо се потрудили и у томе успели да такав систем владавине, у коме један човек одлучује где ћемо и куда се као нација кретати, више никада у Србији не заживи.
Отворићемо дијалог и дати прилику нашим грађанима да одаберу смер који они сматрају да је за њих најбољи.
Али тај дијалог мора бити отворен и транспарентан, а не режимски уобличен на начин како то живимо у последњих 15–20 година.
РСЕ: То значи, ако вас добро разумем, да је однос према санкцијама Русији подложан преиспитивању?
Срдановић: То може да значи да ће о том односу свакако одлучити грађани Србије.
Помозите ми да схватим.
Срдановић: Па, слично као у односима са свим другим државама.
Међународна политика се креира усклађена са захтевима и већинском вољом грађана, а не мишљењем једног човека или веома мале групе људи који ће о томе одлучивати уместо грађана.
Да ли је, дакле, могућ већи ресет односа на релацији Београд-Брисел, односно убрзање нашег европског пута?
Јелица Минић из Европског покрета у Србији сматра да је – могуће.
“Гледамо један незабележен процес, донекле сличан променама у Мађарској, где је на овогодишњим парламентарним изборима, знатно слободнијим од наших, смењен ауторитарни режим премијера Орбана или променама у Пољској, када је 1989. године масовни грађански покрет Солидарност сменио генерала Јарузелског, након судбоносних преговора за округлим столом, а потом на изборима.
Мађарски избори су започели серију победа грађана над аутократским режимима по Европи и свету, а пољски избори су покренули мирни пад комунистичког режима у Пољској и потом и у читавом источном блоку, који је симболично крунисан падом Берлинског зида.
Могло би се рећи да се ради о процесима који имају далеко шири значај од самих места на којима су започети”, започиње Минић разговор за НИН и наставља:
О односима са Косовом
Још 4 реченице које преноси само по један медиј
РСЕ: Студентска листа је заузела јасан став о питању Косова, али настављате ли дијалог са Косовом о нормализацији односа?
Срдановић: Наставак дијалога по питању Косова и Метохије основни је део студентског плана.
Сва платформа домаћих и међународних односа у Србији базирана је на поштовању Устава Републике Србије.
Одговори ц́е одредити политичку стабилност Србије и њених односа са Кином, Русијом, Сједињеним Америчким Државама (САД) и Европском унијом (ЕУ), највећим трговинским партнером Београда.
Фидес, странка Виктора Орбана, Вучићевог савезника, у априлу је изгубила изборе и свргнута је са власти после 16 година.
Тријумф Студентске листе вероватно ће покренути широке институционалне и политичке промене усмерене на борбу против корупције, владавину права и боље јавне услуге, процењује консултантска група Тенео Глобал Ресеарцх.
Још 39 реченица, само BBC na srpskom
„Међутим, бирократски отпор реформама и ограничено искуство покрета у управљању могли би да учине транзицију изазовном.“
Студентска листа, нови политички актер, настала из масовних протеста после новосадске трагедије и погибије 16 људи, уочи избора је представила уопштени план од 11 тачака, истичући као приоритет борбу против корупције.
У досадашњим јавним иступима кандидата Студентске листе за посланике било је понекад и опречних ставова.
Шта их чека пошто положе заклетве у скупштини, а потом формирају нову владу?
У правосуђу, једној од најважнијих полуга власти, на већини најистакнутијих места - судијских и тужилачких - још су они које је поставио досадашњи режим.
Ипак, током недеље је Врховно јавно тужилаштво почело да чешља рад Вишег јавног тужилаштва у Београду на чијем челу је Ненад Стефановић, за кога се тврдило да је близак досадашњим властима.
Стефановић и Министарство правде, које и даље води Вучићев кадар, тврде да је реч о уобичајеним, редовним контролама.
Из ЕУ годинама упозоравају на притисак у српском правосуђу.
Ослобађање судова и тужилаштва међу кључним је тачкама програма студентског покрета.
Залажу се за преиспитивање поступака јавних функционера и одговорност оних који су злоупотребили положај, огрезли у корупцији или кршили људска права, Устав и законе.
Један од приоритета нових власти биће реформа Министарства унутрашњих послова (МУП), као и прекидање веза државних институција са организованим криминалом, изјавио је Јово Бакић, кандидат Студентске листе за посланика у скупштини.
„Ако се зна ко су професионални полицајци, а ко криминалци у МУП-у, онда и неће бити тако тешко, а ми већ знамо ко су неки професионални полицајци, а знамо и за неке криминалце", рекао је Хрватској радио-телевизији (ХРТ).
„Већ радимо на томе, а позваћемо и неке пензионисане полицијске стручњаке који су се доказали као професионалци и спровешћемо реформу МУП-а", поручио је.
Темељна контрола рада МУП-а је међу 11 кључних тачака програма студентског покрета, уз отказе, како су рекли, корумпираних припадника.
Најавили су оснивање Специјалне тужилачке полиције, сачињене од истражитеља, који би одговарали директно тужиоцу, а не МУП-у као до сада.
Траже одлазак руководилаца свих полицијских служби.
Током антивладиних протеста, студентски покрет и демонстранти оптуживали су полицију за прекорачивање овлашћења и бруталност.
Погледајте: Шта је тужилачка полиција коју предлаже Студентска листа
Званичници одлазеће СНС непрестано су се хвалили привредним успесима, наглашавајући раст плата и пензија, довођење страних инвеститора, смањење јавног дуга и инфраструктурне пројекте.
Опозиционе странке и неке невладине организације оптуживале су власт за корупцију, нетранспарентност уговора и прекомерно задуживање, што су државни званичници одбацивали.
На листи Индекса перцепције корупције, Србија је на 116. од 182 места у свету, што је најлошија позиција у последње две деценије, саопштили су из организације Транспарентност 2025.
„Србија је економски исцрпљена, а сврставају нас у водеће земље по корумпираности, све су то јако лоше околности", рекао је Дејан Шошкић, кандидат Студентске листе и бивши гувернер Народне банке Србије.
Додатни проблем је раст дуга јавних предузећа и мањак у касама градова и општина, додао је.
Борба против корупције једна је од кључних тачака студентског програма, уз „одузимање нелегално стеченог богатства чиме ће се ослободити стотине милиона евра за нова јавна улагања и оно што је грађанима Србије годинама ускраћивано".
Залагаћемо се и за повратак незаконито присвојене јавне имовине у буџет Србије, свуда где је могуће томе ући у траг, изјавио је Шошкић после избора у интервјуу ТВ Инсајдеру.
Студентска листа најавила је и ревизију свих уговора које је потписала држава, посебно у грађевинским пројектима, како би се утврдила техничка исправност и безбедност.
У делу програма о привреди, студенти кажу да ће се залагати за измену Закона о раду, према којем ће максималан рад на одређено бити 12 месеци, чиме ће се „укинути вишегодишња уцена запослених и обезбеђена сигурност".
Погледајте: Дејан Шошкић за ББЦ о страним инвестицијама
Експо неће бити отказан и поштоваћемо потписане међународне уговоре, поручио је Илија Срдановић, први на Студентској листи, у предизборном интервјуу за ББЦ.
У делу програма о привреди кажу да ће се залагати за измену Закона о раду, према којем ће максималан рад на одређено бити 12 месеци, чиме ће се „укинути вишегодишња уцена запослених и обезбеђена сигурност".
„Стране инвестиције би требало да доносе високу технологију коју иначе немамо, а у Србији, готово без изузетка, нису се десиле", рекао је Шошкић у предизборном интервјуу за ББЦ на српском.
Нова власт наследиће нерешено питање Нафтне индустрије Србије (НИС), кључне компаније за српску привреду, која је више од годину дана под америчким санкцијама због већинског руског власништва.
Представници Студентске листе нису се до сада конкретно изјашњавали о НИС-у.
Није познат ни њихов план о највећим јавним предузећима - Електродистрибуцији Србије (ЕПС), Телекому и Србијагасу, такође кључној компанији за функционисање српске привреде, на чијем је челу дуго година Душан Бајатовић, кадар Социјалистичке партије Србије (СПС), верног партнера СНС-а.
СПС после 36 година, колико постоји, није прешао цензус и неће бити у скупштини.
Погледајте: Илија Срдановић за ББЦ на српском о плановима Студентске листе за Експо
Донедавна власт тврдила је да су међу приоритетима спољне политике европске интеграције, али је једна од кочница на том путу и питање Косова, које је 2008. једнострано прогласило независност коју Србија не признаје.
Признање Косова је „неопходан предуслов за европски пут" Србије, поручила је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, током посете Београду 2023.
Напретка у дијалогу Београда и Приштине већ дуже време нема, иако је потписано неколико споразума о нормализацији односа под окриљем ЕУ.
Тако да је и та платформа о разговорима, односно даљој будућности Косова и Метохије, у складу са Уставом Републике Србије.
Још 123 реченице које преноси само по један медиј
РСЕ: Дакле, остајете при дијалогу и пуној имплементацији?
Остајемо отворени, остављамо простор за отворени дијалог и решавање питања у интересу пре свега наших грађана и свих у међународној заједници.
РСЕ: Значи ли то и пуну примену Бриселског споразума?
Срдановић: То значи да ћемо ми као одговорно друштво и одговорна власт убудуће поштовати међународно договорене протоколе.
Сви протоколи које су наши званичници у име Србије договорили могу бити, не мора да значи, али могу бити преиспитани у погледу тога да ли су усклађени са Уставом Републике Србије.
РСЕ: Можда је питање претешко, али подразумева ли то и спремност да се разговара конкретно са Аљбином (Албин) Куртијем, премијером Косова?
Срдановић: Ми у овом тренутку још увек нисмо преузели мандат.
Ми нисмо у позицији власти тренутно у Србији.
Али ћемо о сваком питању које има веома важан стратешки интерес за нашу државу, за нашу нацију, за наше грађане, донети одлуку накнадно, када се буде формирала влада.
РСЕ: Ко ће донети одлуку, је ли то препуштате правосуђу, да ли ће бити покренут поступак, односно донета одлука по питању захтева за екстрадицију Милана Радоичића Косову?
Срдановић: Ту одлуку у овом тренутку не могу да вам донесем, односно свој суд о томе, јер га као појединац на листи која још увек није формирала владу не могу дати.
Али ћемо свакако гледати да о свим таквим питањима накнадно доносимо одлуке у складу са законским процедурама које важе за Републику Србију.
О односима са Босном и Херцеговином
РСЕ: Да ли вас је контактирао неко из круга сарадника Милорада Додика у Босни и Херцеговини?
РСЕ: Каквој се сарадњи надате?
Срдановић: Наставку сарадње са Републиком Српском у интересу грађана Србије и грађана Републике Српске.
РСЕ: Да ли ће нова власт подстицати власти у Републици Српској да проблеме решавају са централном влашћу БиХ у Сарајеву?
Срдановић: Свакако да ћемо помагати свим грађанима у непосредном окружењу наше државе, а свакако да је питање Републике Српске изузетно важно.
Тражићемо да се дијалог води отворено, на отворен начин, и да се нађу најбоља заједничка решења за све грађане БиХ, а и грађане Републике Српске.
РСЕ: Какав ћете став заузети по питању Сребренице?
Срдановић: Став по питању Сребренице дефинисао је суд.
Међународно признати документи од стране наше Скупштине из 2010. године постоје.
РСЕ: Постоји и међународни документ који је мало изнад, говоримо о одлуци Међународног суда правде, којом је злочин у Сребреници одређен као геноцид.
Срдановић: Видите, питања таква која апсолутно нису била питања везана за изборе и дешавања изборног процеса у Србији не бих стављао у фокус.
Наиме, не можемо ни одговорност за дешавања од пре 40 година стављати на некога ко је рођен после 2000. године.
Младост Србије, рођена после 2000. године, тражила је промене због унутрашњих проблема у Србији.
Тражила је од нас, листе од 250 кандидата, да им помогнемо у свему томе.
Ми смо помогли нашој младости да свргне репресивну власт, аутократску власт једног аутократе који је један од главних промотера многих ствари о којима ви сада са мном причате.
Нико од имена са листе није одговоран за дешавања деведесетих.
Али претходна власт јесте, и наша будућност, која је рођена после 2000. године, жели да види како ће Србија изгледати у будућности.
Дешавања из периода прошлости оставићемо историчарима да дају дефинитивни суд.
Судови су већ донели пресуде, пресуде постоје, а историчари нека у будућности решавају важна историјска питања.
Пред нама је будућност Србије и њој желимо да се окренемо.
Да ли ће бити отворени тајни уговори?
РСЕ: Хоћете ли у тој будућности отворити све тајне уговоре, односно затворене уговоре, извините, који су омогућили капиталне пројекте у Србији са инвеститорима који су дошли из иностранства, што је била окосница кампање усмерене ка борби против корупције?
Да ли можемо очекивати да ће у некој перспективи грађани Србије видети уговоре о Београду на води, о кинеским инвестицијама и другим?
Срдановић: Свакако да ћемо тражити транспарентност у будућности за све такве пројекте, пре свега велике инфраструктурне пројекте који се граде или ће се појављивати у будућности.
Управо поменути инфраструктурни пројекти које сте навели у великој мери допринели су огромном бунту и револту грађана.
Ми ћемо захтевати да имамо потпуни увид у све што се тамо налази, да бисмо уопште могли да дајемо квалитетан суд о томе шта је у тим уговорима било усклађено са законима и прописима Републике Србије.
Да бисмо дали дефинитивни суд о томе шта је тамо учињено.
Ми у овом тренутку немамо увид у то шта је потписивано, на који начин је то рађено и у чијем интересу.
Када будемо имали потпуни увид, моћи ћемо да дамо тачан одговор на ваше питање.
РСЕ: Да ли ће бити рушен Београдски сајам?
Срдановић: У овом тренутку ја немам мандат да одговорим на такво питање, јер је и тај пројекат, једноставно, као и све те активности, обавијен велом тајне и недовољне транспарентности претходне власти.
РСЕ: Зашто сам поменуо Београдски сајам?
Он је у оквиру уговора потписаног са инвеститором који гради Београд на води.
Међународни уговори су међународни уговори.
Али то је био основ по којем је критикована сада већ бивша власт.
Ти уговори се морају и даље поштовати, зар не?
Срдановић: Уговори се морају поштовати уколико су усклађени са нашим правним системом и међународним правним актима.
Ја свакако као лекар нисам међународноправни експерт да бих вам дао одговор, али на нашој листи и у нашој будућој влади постојаће одговорни људи који су експерти из те области, да дају можда тачнији одговор од онога који бих ја дао.
Не желим да будем судија, поготово из области експертизе у којој се не налазим.
О забранама и лустрацији
РСЕ: Да ли ће бити укинуте забране уласка у земљу немалом броју људи, активиста, културних радника, који су под сплетом невероватних околности доживели забране у протекле, да не будем прецизан, две до три године?
Срдановић: Прво, Србија ће бити земља у којој ће постојати слобода мишљења.
Никад више нећемо дозволити да се људи због нечега што су изрекли на такав начин етикетирају и да им се забрани право на достојанствен живот у овој земљи.
Тако да, ако је то тачан одговор, онда сте га добили на најадекватнији могући начин.
РСЕ: Видели смо шта се десило на Радиотелевизији Војводине.
Поштоваће се међународно договорени протоколи, али би њихова усклађеност, између осталог и Бриселског споразума са Уставом, могла да буде преиспитана, додао је.
Студентска листа ће се водити начелима Устава, према којем је Косово и Метохија покрајина и део територије Србије, изричит је Радомир Саичић, један од кандидата СЛ за посланике.
Спољна политика: ЕУ, Русија, Америка и Кина
Осим куртоазних честитки победницима избора и уопштених фраза, попут 'сарађиваћемо', из Вашингтона, Москве и Пекинга није било дужих коментара.
Зато јесте из Брисела.
Званичници ЕУ су били опширинији у освртима на исход избора у Србији, поручујући да су спремни да пруже подршку реформама у области владавине права, слободе медија, борбе против корупције и јачања демократских институција.
У Србији може да почне ново поглавље и врата ЕУ су отворена, рекла је Марта Кос, европска комесарка за проширење.
Србија наставља пут европских интеграција, на шта се обавезала 2000. и усагласиће државну унутрашњу политику са поглављима 23 и 24 (владавина права, слободни медији) основним препрекама за улазак у ЕУ, додао је Срдановић.
Готово пет година Београд није отворио ниједан кластер у преговорима са ЕУ, а истраживања јавног мњења показују да је подршка европском путу у паду.
Александар Бауцал, кандидат Студентске листе, изјавио је да је „циљ да се прво успостави држава која ће радити за грађане, а да ће онда на референдуму одлучити приступа ли се ЕУ или не".
На вишемесечним антивладиним протестима било је приметно одсуство застава ЕУ.
Брисел је доскорашњу власт у Србији критиковао због неувођења санкцији Русији услед њене инвазије на Украјину, покренуте у фебруару 2022.
Уз Белорусију и Босну и Херцеговину, Србија је једина држава у Европи која није увела санкције Москви.
„Поштујемо Русију као велику силу, нашу историјски важну партнерку и у многим случајевима заштитницу и ту неће бити никаквих промена", изјавио је у гостовању Раша тудеј Балкан (Руссиа Тодаy), телевизији под руским утицајем забрањену у ЕУ.
Будући спољнополитички правац Србије требало би да зависи од интереса њених становника, изјавио је Срдановић за ББЦ на српском.
Србија би по питању Русије требало да води рачуна о властитим стратешким интересима, посебно имајући у виду енергетску зависност и сарадњу двеју земаља, рекао је.
Погледајте шта је Илија Срдановић за ББЦ рекао о односу Србије са Русијом и ЕУ
Односи Србије и САД-а били су оптерећени дијаметрално супротним позицијама Београда и Вашингтона током сукоба у бившој Југославији 1990-их, као и по питању независности Косова.
Од почетка 21. века, однос је чешће добар него лош, посебно током мандата Доналда Трампа, а назнака додатног унапређења био је потписан споразум о Стратешком дијалогу потписан у јулу ове године.
Месец дана касније, двојица конгресмена из различитих странака предложили су закон о Србији који оштро критикује доскорашње власти, тврдећи да „урушавају демократију и негују блиске односе са Русијом, Кином и Ираном".
Реакција америчког Стејт департмента после победе студентског покрета била је учтива и штура.
„Радујемо се проширењу нашег партнерства са Србијом и сарадњи са њеним новоизабраним посланицима док настављамо да јачамо моментум створен прошле године, који обухвата Стратешки дијалог", рекао је портпарол Стејт департмента за ББЦ на српском.
После четрнаест година непрекидне владавине, „напредњаци“ су изгубили парламентарну већину и могућност да формирају владу.
Инфраструктура која је изнедрила „Студентску листу“ је од почетка студентских протеста радила на стварању референдумске атмосфере у друштву, која је неминовно водила ка изборима „судњег дана“ на којима ће се бирачи опредељивати против једне политичке личности, а не за неку конкретну политику.
Својевремено сам упозоравао да ће испуњавање политичког поља емоцијама, што се свесно и плански радило од новосадске трагедије, на крају довести земљу у претполитичко стање избора личности, а не избора политичких програма, те самим тим и до парламентарних избора плебисцитарне природе (овде).
Игра на адут емоција одговарала је тзв. студентском покрету, јер су емоцијама надокнађивали очигледан дефицит политичке визије, као и дефицит препознатљивих и државном и националном послу вичних јавних личности.
Редуковање бројних политичких тема само на једну, притом из угла задатака државе свакако не темељну тему, ма како она, с правом, изазивала незадовољство друштва – борбу против корупције, само је додатно потврдило да се на овим изборима није гласало за неку конкретну политику, већ против једне конкретне личности и његове корумпиране клике.
Вероватно немајући други излаз, Вучић је од почетка прихватио такву рефрендумску изборну утакмицу, мада она није могла да одговара „напредњацима“, пошто су у њу ушли, за разлику од „Студентске листе“, са огромним минусом нагомиланог негативног политичког наслеђа у бројним областима државне политике.
Вучићеви задоцнели позиви да у изборним дуелима добије саговорника из редова противника и да на тај начин отвори дискусију на намерно маргинализоване политичке теме и тиме релативизује референдумски карактер избора, нису могли уродити плодом.
Отуда што је својеврсни референдум против Вучићеве политике био „расписан“ давно пре тога, још током студентских протеста.
Притом су „напредњаци“ својим јавним, крајње погубним, иступима само појачавали атмосферу плебисцита, која ће се окончати референдумским изборима.
Вучић је у старту прихватио, не само референдумску атмосферу, већ и дуел емоцијама, а не политиком.
У таквом дуелу Вучић је, такође, морао да изгуби, јер је позитивним емоцијама једног умногоме безличног и флуидног покрета, који је говорио у име сакрализованих масе „младих“, супротставио само негативне емоције, које у збиру са негативним политичким наслеђем, тешко да су могле дати други резултат од оног који смо добили 25. октобра.
Као последица референдумског карактера избора, добили смо, први пут од обнове вишестраначја у Србији, условно и иницијално двопартијску Народну скупштину.
Условно, јер „Студентска листа“ нема обележја партије, а иницијално, јер у перспективи може доћи до позитивне поделе, у смислу побољашања репрезентативности народног представништва, ове хетерогене групације на поједине скупштинске фракције.
Уколико не би дошло до поделе по политичким и идеолошким шавовима ове идејно хетерогене, а организационо аморфне изборне листе, онда би то била озбиљна индиција да неко „иза сцене“ држи на окупу једно шаролико друштво или је, пак, његова спољна шароликост била само маркетиншки трик за привлачење лаковерних бирача.
Потписник ових редова је и пре избора упозоравао на најозбиљнију политичку последицу двопартијског карактера Народне скупштине – њену нерепрезентативност, пошто двопартијски сазив не одсликава целокупну палету политичких и идеолошких ставова који постоје у српском друштву.
Такође, тврдио сам да ће двопартијски сазив Скупштине цементирати „фингирану биполарност српског друштва, у коме постоје само две колоне под контролом колонијалног гувернера Србије“ (овде, овде).
У таквим условима спречава се појава аутентичне националне опције, а „напредњацима“ је загарантована позиција заступника патриотске Србије у контролисаним оквирима постпетооктобарског колонијалног политичког живота.
Јасно је да су главни политички актери из разлога политичког опортунитета изашли на референдумске изборе са минималистичким изборним програмима, сводећи тако парламентарне изборе на претполитички избор личности, а не програма.
Међутим, јасно је и да ће се политика коју ће водити влада парламентарне већине и која ће се преточити у законе које ће доносити Народна скупштина, нужно заснивати на одређеним идеолошким и политичким опредељењима.
Само што о тим опредељењима бирачи нису могли ништа детаљније да сазнају из минималистичких програма пре избора, као и из маркетиншки режираних предизборних трик-наступа изборних актера, већ ће са њима детаљно упознати тек када упознају персонални састав владе, из експозеа кандидата за премијера, као и када буде усвојен Закон о буџету за наредну годину.
Такав распоред политичких корака указује да на делу имамо фингирани легитимитет и фингирану репрезентативност представничког тела, те неку врсту обрнутог парламентатризма, у коме ће влада парламентарне већине својој парламентарној већини накнадно исписати политички програм, након чега ће се са њим подробније упознати и носилац сувереност, тј. грађани Србије.
Никада се у Србији није тако често чула порука, као ових дана, да је основни политички ред да сачекамо са критикама изборног победника док се не обелодани састав и програм нове владе.
Ови позиви на поштовање некаквог политичког бонтона јесу озбиљна потврда тога да су бирачи заправо изабрали мачку у џаку.
Гласајући против Вучићевог дугогодишњег урушавања државе, бирачи су ту исту државу бона фиде испоручили у руке флуидне непартијске организације анонимних људи нејасног политичког програма.
То је свакако нови феномен политике постмодерне.
С тим у вези, Миша Ђурковић је у недавном осврту на тек завршене изборе приметио и следеће: „Још једно велико наравоученије ових дешавања је да са друштвеним мрежама, поткастима, вештачком интелигенцијом, мимовима и алгоритмима можете да радите шта год хоћете.
Прошло је време озбиљне политике, партија са програмима, озбиљних кампања заснованих на неким системима вредности, полемика или не дај Боже дијалога о будућности земље.
Ботовање, троловање и тровање јавне сфере су основе за борбу и победу“ (овде).
Није, међутим, у тек завршеној изборној утакмици све било у знаку „духа“ антиполитике Постмодерне, пошто су се у изборној кампањи могли уочити и реликти старог политичког живота Модерне.
Наравно, у мери у којој се наше друштво још није потпуно разбило на, Владушићевом речју, неповезане „биочестице“ без националне, класне и сваке друге социјалне свести.
Тако је завршницу кампање „Студентске листе“ обележила учестала употреба националног наратива и национално-црквених симобола (упадљива употреба, без изузетка, ћирилице, српске заставе, крста), као и интензивно медијско појављивање неколицине национално оријентисаних посланичких кандидата, иначе политички потпуно неуобичајено с обзиром на њихову позицију на изборној листи.
Циљ је био да се код бирача у последњем тренутку створи снажан утисак да се „Студентска листа“ разликује од Вучића, који је у значајном делу српске јавности одавно основано означен као „велеиздајник“, не само по питању нулте толеранције према корупцији, већ и у национално и државно важним темама.
На могућност такве (зло)употребе неколицине национално оријентисаних посланичких кандидата, те националног наратива и националних симбола, потписник ових редова указао је још на почетку студентског протеста, крајем децембра 2024. године, уочи наступа једног познатог националног интелектуалца на трибини „другосрбијанског“ ПроГласа у Лучанима.
Тада сам упозорио да „учешће патриота у „ПроГласу“ помаже идеолошкој „маскировки“ ове иницијативе“, те да таквим учешћем патриотски интелектуалци својим ауторитетом прибављају таквим антинационалним организацијама неопходни легитимитет доминатно патриотског бирачког тела Србије (овде).
Иако је у међувремену ПроГлас тактички померен „иза сцене“ тзв. студентског протеста, а поменути национални интелектуалац је након почетне употребе у циљу мобилизације патриотски опредељених бирача око „Студентске листе“, избачен са тзв. студентске сцене као недовољно инклузиван и кооперативан, сценарио употребе националних интелектуалаца у сврху изборне победе те флуидне организације остао је и даље актуелан.
Да ће национално оријентисани кандидати имати управо такву улогу на тзв. студентској изборној листи и у изборној кампањи, потписник ових редова је сазнао из прве руке и то пре него што су студенти јавно изашли са захтевом за расписивање ванредних парламентарних избора (овде).
До таквог сазнања дошао сам после разговора са Вељком Жижићем из Лондона, 28. априла 2025. године.
Жижић је ипред Скупштине у расејању, која је након тактичког потискивања ПроГласа у марту 2025. преузела улогу главног спољног координатора студентског покрета, одређен за контакт са универзитетским професорима који су подржали студенте и који су били окупљени око тзв. слободних и побуњених универзитета, а од којих ће и касније бити сачињена „Студентска листа“.
У телефонском разговору Жижић ми је понудио да будем посланик будуће студентске изборне листе, притом признајући да су ме за то место препоручили у јавности познати национални и антивучићевски ставови.
Без пар таквих кандидата, по тадашњем признању Жижића, студентска изборна листа не може очекивати изборну победу у доминатно патриотски опредељеном бирачком телу Србије.
Пошто је све друго у вези са студентском листом, од програма до њеног персоналног састава, као и саме технике састављања било потпуно нетранспарентно, одбио сам понуду човека из Лондона, јер сам сматрао да би такво бланко прихватање посланичке кандидатуре било заправо прихватање статуса фикус-патриоте, који ће једино служити томе да именом и речју привуче национално оријентисане бираче да дају подршку једној политичкој и идеолошкој химери, на чију програмску агенду фикус-патриоте не могу утицати.
Људи „иза сцене“ тзв. студентског покрета успели су у међувремену да пронађу пар до тада јавности непознатих, а довољно инклузивних и кооперативних национално оријентисаних професора универзитета, те да их успешно употребе у завршници изборне кампање.
Њиховом појавом и наступима прикривао се не само доминантно анационални и антинационални персонални састав ове изборне листе, већ, пре свега, чињеница да је њен минималистички изборни програм према Косову и Метохији, тј. одбрани територијалног интегритета Србије, европским интеграцијама и Русији, у суштини преписана Вучићева политика, те да је стога реч о персоналним, а не програмским изборима, тј. изборима без избора.
Представници Студентске листе нису се изјашњавали о односу са Америком.
Још 4 реченице, само BBC na srpskom
Кина је један од најважнијих партнера Србије, а Вучић и кинески лидер Си Ђинпинг у више наврата су говорили о 'челичном пријатељству'.
Током недавне посете Пекингу, Вучић је добио највиши кинески орден за странце.
Али то чврсто пријатељство проткано је дуговима - од 2000. до 2022, Србија је примила 7,7 милијарди долара из Кине, а огроман део кроз зајмове.
Од доласка СНС-а на власт, кинеске фирме су се разгранале по Србији, управљају неколицином рудника, међу којима и злата у Бору, као и неким другим фабрикама.
Ви се налазите у Новом Саду.
Још 3 реченице које преноси само по један медиј
Извинили су се за уређивачку политику коју су имали.
Дакле, треба очекивати веће ресетовање односа односа Србије са ЕУ и убрзање нашег европског пута.
То истовремено повлачи бржу европску интеграцију читавог региона и његову одрживију стабилизацију.”
Шта очекујете да се деси на Радиотелевизији Србије?
Срдановић: Морам да кажем да извињење на начин на који је изречено није довољно да бисмо ми поверовали да ће уређивачка политика у будућности бити исправна и у складу са најбољим интересима свих грађана Србије.
Листа "Ивица Дачић - Фактор стабилности" освојила је 386 гласова, листа "Расим Љајић - Људски" 35 гласова, а "Савез војвођанских мађара" 17 гласова.
"СПП- Покрет за уједињење" добио је 387 гласова, "Руска странка Србија у Бриксу" 29 гласова, "Аутентична десница" 419 гласова.
Листа "Европска Србија освојила је 278 гласова, листа "САД Санџака" 29 гласова, листа "Богољуб Карић - Покрет Снага Србије" 78 гласова, "Либерално-зелена странка" 14 гласова у иностранству.
Листа "Бирам правду, бирам будућност " освојила је три гласа, листа "Странка руско-српског јединства Руси и Срби браћа заувек" 24 гласа.
Листа "Ћале ово је за тебе - Петар Ђурић" освојила је 11 гласова, а листа "Владимир Гајић - Алтернатива за Србију" 33 гласа.
Албанска коалиција освојила је 8 гласова на бирачким местима у иностранству, а листа "Мајка Србија - Груда" 13 гласова.
Према извештају РИК-а, неважећих листића у гласачким кутијама у иностранству било је 304, а важећих 79.283.
Још 90 реченица које преноси само по један медиј
Члан РИК-а Иван Шебек навео је током расправе да је током ових избора било дозвољено да Министарство спољних послова диктира изборне услове РИК-у, а да је та комисија надлежна за организовање избора у иностранству, као и да је то, како је рекао, појединим људима онемогућило да гласају.
Чланица РИК-а Софија Мандић навела је да се нада да се то, како је рекла, неће поновити на предстојећим изборима за председника.
Републичка изборна комисија такође је на седници одбацила приговор Јовице Николића из Бојника, у којем се наводи да је било неправилности на бирачком месту 16 - Косанчић, где је, како се наводи у приговору, дошло до кршења процедуре када је заменик председника бирачког места омогућио, подстрекивао или лично спроводио јавно гласање, чиме се нарушава тајност гласања.
Приговор је једногласно одбачен уз обрзложење да се неправилност током спровођења гласања, на коју се приговором указује, независно од тога да ли то чини приговор основаним или не, може бити предмет искључиво захтева за поништавање гласања на бирачком месту као правног средства, а не приговора.
Попут Москве, ни Кина не признаје независност Косова, што су званичници често истицали као знак савезништва у Уједињеним нацијама (УН).
Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља.
Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
2026. Оба сока садрже корисне биљне материје, али се разликују по количини калијума.
Ево шта треба проверити пре куповине.
2026. Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
“Дакле, то су приоритети у читавом претприступном процесу и услов да се ‘отворе врата ЕУ’, како је написала Марта Кос.
Чињеница да су ти процеси и без формирања нове Владе започели сутрадан после избора директном вољом и акцијом грађана, као и делова надлежних институција и медија, указује да би релативно брзо могло да се успостави поверење између нових власти и европских институција.
То је једно од кључних очекивања ЕУ према изјави Марте Кос.
Усаглашавање са спољном и безбедносном политиком ЕУ је свакако битан услов за даљи напредак претприступног процеса.
Али, у заједничкој изјави високе представница ЕУ за спољну и безбедносну политику Каје Калас и комесарке за проширење Марте Кос долазећим српским властима, коју су након претходно поменутих порука упутиле са малом задршком, не помињу се Русија, Кина или Косово као приоритети.
Помињу се подршка реформама, владавина права и слободни медији, изборни услови, налази посматрача и препоруке ОЕБС-а.
Као да поручују да ће њихова пружена рука бити пријатељска, кораци поступни, а одмереност и разумевање одлика новог приступа.
Треба се надати остварењу изречених добрих намера”, закључује саговорница НИН-а.
Виши саветник ИСАЦ фонда Марко Савковић наводи за НИН да предстоји један “нови почетак” када је реч о нашем европском путу, односно о односима Београда и Брисела.
“Не очекујем да ће инсистирати на санкцијама Русији, макар не одмах.
Исто тако верујем да ће стопа усклађивања са спољном политиком ЕУ порасти - пуно је ту било ствари где се нисмо усклађивали због краткорочне процене одлазеће власти.
Нису све санкције које се тичу или ће се тицати Русије једнако важне, мислим да се и ту може направити одређена дистинкција.
Могу да замислим да ће се, ако програм студентске листе буде испоштован, мењати политика према Израелу и у већој мери бити усклађена са ЕУ.
Али да не прејудицирамо - права истина је да не знамо и претпостављам да ће Брисел дозволити један ‘грејс период’ док се не утврде правци деловања.
Не заборавите притом на ‘дијалог’ са Приштином који у овом тренутку и већ дуже време не функционише”, наводи Савковић и закључује:
“Предстоји један ‘нови почетак" и могу да замислим да ће се ствари убрзати, најпре отварањем кластера 2 и 3 - одједном - по конституисању нове Владе.
Такав чин би представљао велики подстрек у наставку интеграција.”
Србија је, подсетимо, 2014. отпочела преговоре о чланству у ЕУ и досад је отворила 22 од 35 преговарачка поглавља, а затворила само два.
Последње преговарачко поглавље је отворила крајем 2021.
Већ дуго је на чекању отварање кластера 3 – Београд све време тврди да је технички спреман за отварање, али да све стоји из политичких разлога.
У те разлоге - осим ниске усклађености Србије са спољном и безбедносном политиком Уније, која се најпре огледа у чињеници да нисмо увели санкције Русији - спада и ситуација у земљи у протекле две године, односно критике из ЕУ на рачун досадашње власти.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
2026. Ана Брнабић позвала је на мир и поштовање институција и затражила од новоизабране скупштинске већине да што пре почне успостављање власти
2026. Из тзв. косовске полиције за регион север навели су да је акција спроведена у општинама Северна Митровица и Звечан.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
2026. Обрађени су записници на свих 93 бирачких места ван земље, по којима је од 102.147 бирача у бирачком списку на изборе изашло њих 79.597.
2026. Главни јавни тужиоци треба да провере да ли постоје елементи кривичног дела и о томе без одлагања обавесте надлежно тужилаштво.
2026. Тројица Срба приведена су јутрос у Црколезу, у општини Исток, током акције тзв. косовске полиције, саопштила је Канцеларија за Косово и Мето
Овим се не само посредно признаје важност Бриселског споразума, него се, као што је чинио Вучић, органи сецесионистичке тзв. Републике Косово, настале насупрот Резолуцији 1244, третирају као „привремене институције самоуправе“ из правног режима предвиђеног Резолуцијом.
Тиме држава, чији виталне интересе тангира сецесија, учествује у конвалидацији чина тзв. косовске независности и истовремено дерогира Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.
Након тога, свако позивање на Резолуцију 1244, као и на Устав Србије, представља, као и у Вучићевом случају, тек пуки реторски украс за замајавање бирача.
Обећање из „Студетског плана“ да ће „процесуирати све одговорне представнике режима за сва потенцијална кривична дела у вези са склапањем и спровођењем неуставних споразума на штету Србије“, само по себи не значи ништа без оглашавања ништавим свих ноторно противуставних споразума које је Србија са тзв. Републиком Косово, а под патронатом ЕУ, закључила или на које је прећутно пристала, јер само такав чин може вратити Србију на пут реинтеграције Косова и Метохије.
Уосталом, за утврђивање кривичноправне одговорности потписника бриселских споразума залагали су се и неки од најгласнијих поборника прихватања „реалности“ тзв. косовске независности, од Весне Ракић Водинелић до Божа Прелевића, видевши у таквом захтеву само добар адут за промену власти и евентуално каснију трајну елиминацију политичких конкурената.
Став из „Студентског плана“ да сви споразуми који се тичу Косова „морају бити подвргнути процени уставности“, те да је „неприхватљиво спровођење било каквих неуставних одредби било ког закљученог споразума“, не значи ама баш ништа, не само стога што су поједини важни споразуми у договору са Бриселом на заобилазан начин укључени у правни поредак Србије, па се не могу подвргнути поступку уставносудске контроле међународних уговора (као Бриселски споразум од 2023.), него пре свега због залагања „Студентске листе“ за наставак евроинтеграција Србије и примену Споразума о стабилизацији и придруживању.
Притом су водећи људи „Студентске листе“ и након избора потврдили, не само своју приврженост евроинтеграцијама, већ и намеру да желе да убрзају процес евроинтеграција и да у земљи повећају подршку пристпању ЕУ (овде, овде).
А најважнији захтев ЕУ према Србији у процесу евроинтеграције је наставак „нормализације односа са Косовом“, при чему она подразумева примену свих до сада од стране Србије прихваћених споразума, као и закључење „свеобухватног правнообавезујућег споразума“, који би заправо имао снагу имплицитног де јуре признања тзв. Републике Косово.
Уз то, поједини важни, а ноторно неуставни споразуми које је Србија прећутно закључила са тзв. Републиком Косово, као што су Бриселски споразум из 2023. и његова „мапа пута“ из Охрида исте године, укључени су у правни поредак Србије посредством јавности недоступног преговарачког Поглавља 35. Следствено томе, без претходног раскида Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом не може се ни говорити о започињању процеса реинтеграције Косова.
Док је на снази Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, као својеврсни надустав, свако заклињање на поштовање Устава, као што се видело у Вучићевом случају, чисто је замајавање лаковерних.
Да је хтела да води другачију политику од политике коју су под противречном и стога лажном паролом „И Косово и Европа“ водили Демократска странка, а потом Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије, „Студентска листа“ би у свом предизборном програму једноставно поручила – нова влада ће, по цену прекида евроинтеграција, огласити ништавим све ноторно противуставне споразуме са сецесионистима из Приштина, на које су, уз „посредовање“ ЕУ, пристали Вучић и Дачић.
Уместо тога, добили смо наставак политике „И Косово и Европа“, уз додатну поруку намењу маси жељној правде и ситој пре свега Вучићеве корупције, а тек с тим у вези и издаје, да ће Вучић и Дачић евентуално одговарати за велеиздају.
Добили смо наставак политике „И Косово и Европа“, уз додатну поруку намењу маси жељној правде и ситој Вучићеве корупције
Да су намере кључних играча унутар тзв. судентског покрета искрене према бирачима, тада не би било потребе да део о Косову и Метохији, који се, узгред буди речено, налази у одељку симптоматичног наслова „Спољни послови и национални интереси“, буде противречан, конфузан и недоречен, а да након избора водећи људи „Студентске листе“ буду у изјавама, и поред очигледног брифинговања, противречни (Срдановић: „наставићемо и убрзати евроинтеграције“, „поштоваћемо све међународне протоколе (!)“, „преиспитаћемо протоколе (!) да ли су у складу са Уставом“, овде) или да вештачки подижу „летвицу“, онако како је то чинио и Вучић.
Управо је овом другом свесно прибегао Јово Бакић (овде), рекавши у интервјуу подгоричким Вијестима да је Србија спремна на сваки договор са Албанцима, једино није спремна да међународно призна тзв. Републику Косово.
Исто важи, по Бакићу, и за евроинтеграције, пошто оне, по њему, могу бити прекинуте одлуком грађана Србије на референдуму, ако Европска унија буде инсистирала на међународном признању тзв. Републике Косово.
Ради се о вештачком подизању „летвице“ како би се прихватило све што је испод ње.
Наиме, Европска унија, а заједно с њом и албанске сепаратистичке власти, од Србије траже само закључење свеобухватног правнообавезујућег споразума, који не обавезује Србију на експлицитно међународно признање, али би по моделу коегзистенције „две Немачке“ омогућио тзв. Републици Косово чланство у УН и НАТО.
Притом је помињање референдума, као начина за прекид евроинтеграција, политички бесмислено и што је још важније правно неизводљиво.
Референдум који би се, по Бакићу, спровео након затварања свих преговарачких поглавља, а пре затварања Поглавља 35 које се односи на Косово и Метохију, био би политички беспредметан, пошто би претходно Србија испунила све захтеве ЕУ у погледу уподобљавања свог правног и економског система Унији, као и захтев потпуне хармонизације своје спољне и безбедоносне политике са заједничком политиком Уније.
Још важније је, међутим, што је расписивање референдума на тему евроинтеграција забрањено чланом 108. Устава, који прописује да предмет референдума не могу бити обавезе из међународног уговора, а Србија је у процесу евроинтеграција преузела обавезе једним међународним уговором – Споразумом о стабилизацији и придруживању.
ССП-а се на ваљан начин може раскинути, без икаквог референдума, једностраним отказом од стране владе Србије предвиђеним чланом 133. ССП-а: „Овај се споразум склапа на неограничено време.
Свака страна може отказати овај споразум на тај начин што ће обавестити другу страну.
Овај споразум престаје да важи шест месеци од дана пријема таквог обавештења“.
Од референдума је још правно бесмисленија тврдња Радомира Саичића, намењена лаковерној патриотској публици, да је Косово привремено окупирано.
Таквом неодговорном изјавом се доводи у питање Резолуција 1244 СБ УН, пошто територија под мандатом УН не може бити проглашена окупираном.
Управо онако како је радио и Вучић, прваци „Студентске листе“ вештачки подижу „лествицу“ и по питању будућег односа владе Србије према Русији.
Када се целина будућих односа са Руском Федерацијом, која би требало да буде један од „четири стуба“ српске спољне политике, своди на „неувођење санкција“, док се истовремено говори о интензивирању сарадње са ЕУ, тада се основано може очекивати даљи пад нивоа укупне сарадње.
Нарочито када се узме Бакићева оцена да је Путинов режим „ауторитаран“, а да је енергетски споразум са Русијом неповољан и као такав представља негативно наслеђе Коштунице и Тадића (овде).
Вештачко подизање „летвице“ по питању Русије на ниво неувођења санкција омогућава да испод радара прођу најаве поступака који могу драстично нарушити односе две земље.
Такву најаву садржи изјава једног од водећих људи „Студентске листе“ Владана Кузмановића, да је политика претходних власти у случају НИС-а била „пасивна“, а да ће нове власти да се укључе у процес продаје НИС-а, како би „заштитили своје интересе“ (овде).
Међутим, Србија као мањински власник НИС-а нема шта да тражи у поступку продаје ове компаније, право прече куповине се не може користити у условима принудне продаје, а члан 2. Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде забрањује национализацију.
Следствено томе, Кузмановићево инсистирање на заштити интереса Србије у таквим условима може само бити најава увођења принудне управе у НИС, што би неминовно довело до прекида енергетске сарадње између Србије и Русије.
На такав ризичан потез нове власти се могу одлучити тек када прође ова грејна сезона.
Иако је само неколико дана по окончању избора тешко дати поуздану процену будуће политике нове владе, чини се да се са поузданошћу може рећи да ће она наставити Вучићеву политику према Косову и Метохији, те да ће Србија у процесу тзв. нормализације односа са тзв. Републиком Косово и даље чинити бројне уступке на захтев Брисела.
Вероватно ће ти уступци бити транспарентнији, пошто нове власти, док постоји свежа подршка бирача и еуфорија у јавности, вероватно неће као Вучић имати потребу да их маскирају у патриотску обланду, као што ће се акценат, по моделу Пуповчеве „националне“ политике у Хрватској, потпуно преместити са заштите државне територије на одбрану мањинских права Срба на КиМ.
Србија као мањински власник НИС-а нема шта да тражи у поступку продаје ове компаније
Већ сада се, у изјавама најпознатијих представника „Студентске листе“, може уочити да ће регионална сарадња са властима у Сарајеву и Подгорици, по моделу који одговара Бриселу, имати приоритет у односу на свесрпско повезивање.
У погледу сарадње са Русијом, може се очекивати смањење ионако већ нарушеног поверења и блискости између Москве и Београда, а однос према НИС-у зависиће од могућности нових власти да обезбеде алтернативу руском гасу и да такву, неминовно скупљу и несигурну алтернативу, привреда без већих економских потреса прихвати.
Што се других области државне политике тиче, највећа искушења донеће најављено увођење тужилачке полиције, као мере која има за циљ десуверенизацију државе, али и грађана као титулара суверености, али елаборација ове теме захтева посебан текст.
Ту је и најављено увођење закона о родној равноправности (овде), који ће показати право идеолошко лице „Студентске листе“.
И најзад, састав нове владе и њен програм умногоме ће бити креиран у складу са интересима српске пословне елите из дијаспоре и земље, која очигледно стоји иза „Студентске листе“, а која је, по свему судећи, повезана са великим западним мултинационалним компанијама из области информационих технологија (нпр.
Фајзер) и финансија (овде).
Да ће после ове, речју Антонића (овде), „изборне револуције“, ипак доћи до делимичне, а не и потпуне замене места елитних група око нових власти, може се посредно закључити из честитке-поруке „Студентској листи“ пословног круга „Привредник“, на челу са Веселином Јевросимовићем, који окупља домаће компаније као што су, између осталог, „Делта холдинг“, МК Група, Миленијум тим и Моззарт (овде).
Ипак је политика озбиљан посао да би је водили студенти.
Остаје само питање, како ће се у сукобу елитних група, те Брисела, Вашингтона и Москве, али и балканског подземља, снаћи један Срдановић, Саичић или Бакић.
Или можда таквог питања и нема.
Зоран Чворовић је професор Правног факултета у Крагујевцу.
Ексклузивно за Нови Стандард.
„Није само питање шта ће посланици већине да ураде у скупштини, а шта ће влада да реформише“, истиче Поповић.
Србија је, показала је то и кампања као и неретки вербални, некад и физички сукоби, подељена у два табора.
Подсећа често на два табора који често размишљају навијачки и важније им је од кога долази нека политика, а не каква је.
„Нећеш да аплаудираш противничком играчку који ти је дао гол са 35 метара најефектнијим шутем у историји фудбала, јер је противнички играч.
„Освајање средине у политичком смислу је заборављено, али сада имамо путоказ“, закључује Поповић.
А Србија, сва је прилика, почиње сасвим нову политичку утакмицу.
Још 45 реченица, само Данас
Када су се састали на северу Србије прошлог новембра, председник Србије Александар Вучић и мађарски премијер Виктор Орбан тешко да су могли да претпоставе да ц́е обојица остати без власти у року од годину дана.
Обојицу су свргли народни покрети – Орбан је пао на априлским изборима на којима је победила странка Тиса његовог некадашњег сарадника Петера Мађара.
А потом је прошле недеље студентски покрет, стар мање од две године, убедљиво победио на парламентарним изборима у Србији.
Тиса у Мађарској и Студентска листа у Србији изгледају веома различито – Тиса је усредсређена на личност и енергију њеног лидера, док студенти у Србији инсистирају да немају вођство.
Али огромна излазност – 79 одсто у Мађарској и 69 процената у Србији, била је вођена технолошки поткованим младим људима у обе земље.
Користили су алате вештачке интелигенције да би обрадили бројке, идентификовали претње гласању и мобилисали десетине хиљада посматрача избора како би спречили застрашивање и изборне преваре владајуц́их странака.
Мобилизација бирача и улога посматрача избора одиграли су велику улогу у победи опозиције у обе земље.
Пред парламентарне изборе у Србији 25. октобра, мађарска невладина организација ДЕ послала је 70 посматрача избора у Србију, да раде са представницима студентског покрета, посец́ујуц́и бирачка места у северној српској покрајини Војводини.
Током лета, и пре него што су избори расписани, одржавали су радионице како би представницима студентског покрета пренели искуства и методе са мађарских избора.
Кључна техника била је унапред идентификовање „заражених“ бирачких округа, местима у којима је изненађујуц́е велики број гласова за владајуц́у странку на претходним изборима сугерисао да су коришц́ене технике застрашивања бирача или „ланчаног гласања“.
„Од око 16 сати на дан избора, приметили смо групе маскираних хулигана – присталица Вучића – како се окупљају у близини бирачких места“, рекао је Петер Клем, студентски активиста из Суботице, за ББЦ.
„Зато смо послали мобилне тимове и почели све да снимамо.“
У комбинацији са „стационарним“ посматрачима на бирачким местима, 20 до 30 добровољаца на сваком потенцијално проблематичном бирачком месту деловало је као снажно средство одврац́ања, сматра Клем, и спречило застрашивање или превару.
И Орбан у Мађарској, и Вучић у Србији, изгледали су непобедиво.
Обојица су били моц́ни лидери, на функцијама 16, односно 14 година, који су преузели државне институције и успоставили пословна царства која су се преклапала у њиховим земљама.
Када су се састали пре годину дана, Вучић је одвео Орбана у популарну пекару у Суботицу – тадашњи мађарски премијер одабрао је бурек са сиром, а Вучић са месом.
Наставили су до локалне винарије, да разговарају о нафти и другим пословним договорима – плану да мађарски МОЛ купи већински руски удео Нафтној индустрији Србије (НИС), једној од најважнијих компанија за фукционисање целокупне српске привреде.
Двојица лидера су имали много тога заједничког, у бизнису и политици, не најмање важно њихово пријатељство са Владимиром Путином у Русији и кинеским председником Сијем Ђинпингом, а делили су и снажну подршку Милораду Додику, сепаратистичком лидеру Срба у Босни и Херцеговини.
Брза железница између Београда и Будимпеште градила се кинеским новцем и знањем.
Паралеле пада двојице људи са власти су упечатљиве.
Александар Вучиц́ је признао пораз тачно у 21.30 сати 25. октобра, баш као што је то учинио и Виктор Орбан 12. априла.
Мало посматрача је очекивало да ц́е било ко од њих двојице мирно признати пораз.
Спекулисало се да је Вучиц́ два пута разговарао са Орбаном 25. октобра увече како би га питао за савет – једном пре него што је признао пораз, и поново у 23.15.
Орбан је наводно убедио српског савезника да не користи силу.
Вучиц́ пориче да је разговарао са Орбаном пре него што се обратио у штабу Српске напредне странке (СНС), али признаје каснији разговор.
Виктор Орбан, кога је контактирао ББЦ, одбио је да коментарише.
Шест дана после избора, Орбан и Вучић су се састали у Београду у, како је рекао доскорашњи председник Србије, кући његовог оца на ободу главног града.
Један другог су назвали више од пријатеља, а Вучић је кратко видео обраћање на мрежама завршио речима: „Вратићемо се“, попут лика Арнолда Шварценегера у филмском блокбастеру „Терминатору“.
Сат времена пре затварања бирачких места у Србији, маскирани људи, са капуљачама на главама, заузели су позиције у центру Београда.
Током гласања, сличне групе су фотографисане на многим бирачким местима, а блокирали су их изборни посматрачи.
Постоји још једна чудна нумеричка сличност.
Студентска листа ц́е имати 140 места у Скупштини Србије од укупно 250, исти број који је странка Петера Мађара Тиса освојила у мађарском парламенту од 199 места.
Мађар је био једини европски лидер који је директно позвао студенте у Србији да им честита те вечери – и вероватно једини који је имао њихов број.
„Увек је добро чути да прича о Тиси може да буде инспирација за друге народе“, рекао је мађарски премијер за ББЦ.
„Резултат мађарских избора нам је јасно показао да је оно што овде радимо исправно“, рекао је Илија Срдановиц́, први на Студентској листи, уочи гласања.
Срдановиц́ је био један од оних са којима је Петер Мађар разговарао 25. октобра увече.
Орбан (63) и Вучић (56) сада би могли да се суоче са кривичним гоњењем због корупције и злоупотребе положаја.
Правосудни апарат у обе земље је сличан.
Специјално тужилаштво за организовани криминал у Србији (ЈТОК), и потпуно нови специјални тужиоци Мађарске, познати као НВВХ, имају слична овлашц́ења.
Могли би да буду корисни једни другима.
Мађарске компаније блиске Орбану биле су укључене у пројекат изградње железничке станице у Новом Саду.
У урушавању надстрешнице Железничке станице 1. новембра 2024. године, за шта су антивладини демонстранти и студенти окривили корупцију и немар, погинуло је 16 људи и деловало је као катализатор за српски студентски покрет.
„У Европи је постојала перцепција да што дуже Орбанов и Вучићев режим остају на власти, то постају јачи“, рекао је Арон Тимар, оснивач мађарске групе ДЕ у Мађарској, за ББЦ.
„А заправо, постајали су слабији.
Када је друштво пронашло сопствени глас и устали, није било начина да се то заустави.“
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
- Резултати избора 2026: Апсолутна већина Студентске листе у Скупштини Србије
Још 3 реченице, само Данас
- Шта је зближило Србију и Мађарску
- Демонтирање Орбанове власти: Почетак нове ере у Мађарској
- МОЛ: Мост и брана између Русије и Европе
- Пет изазова пред Студентском листом
- Побуна Генерације З широм света због корупције: Може ли да буде суштинских промена
- Дани кад је Србија стала – генерални штрајк као увод у 5. октобар
- Победници избора које су подржали студенти траже оставке свих у Србији
- ‘Проблем Србије је што није имала 4. октобар’: Иван Маровић, бивши лидер Отпора, за ББЦ
- Како су пред мојим очима са власти одлазили Вучић, Орбан и Ђукановић
- Који су даљи кораци Студентске листе и како доносе одлуке: ‘Демократски експеримент’
