Sve vesti
Foto iz članka: TanjugStudentska lista organizovana bez lidera posle 14 godina vladavine Aleksandra Vučića
Aleksandar Vučić i njegove snage upravljale su Srbijom 14 godina, dok je studentska lista organizovana bez lidera.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 4 od 11 medija.
Republička izborna komisija usvojila je večeras izveštaj o rezultatima glasanja na izborima za narodne poslanike na biračkim mestima u inostranstvu, na osnovu koga je "Studentska lista" osvojila 57.756, a izborna lista "Ujedinjena Srbija" 19.763 glasa. Obrađeni su zapisnici na svih 93 biračkih mesta van zemlje, po kojima je od 102.147 birača u biračkom spisku na izbore izašlo njih 79.597.
„Rano je za procene kakav će biti odnos ove dve grupe u skupštini, kao i kakva je dalja sudbina SNS kao stranke, hoće li recimo početi da se osipa kao Orbanov Fides u Mađarskoj„, ocenjuje Popović. Lista "Ivica Dačić - Faktor stabilnosti" osvojila je 386 glasova, lista "Rasim Ljajić - Ljudski" 35 glasova, a "Savez vojvođanskih mađara" 17 glasova.
"SPP- Pokret za ujedinjenje" dobio je 387 glasova, "Ruska stranka Srbija u Briksu" 29 glasova, "Autentična desnica" 419 glasova. Lista "Evropska Srbija osvojila je 278 glasova, lista "SAD Sandžaka" 29 glasova, lista "Bogoljub Karić - Pokret Snaga Srbije" 78 glasova, "Liberalno-zelena stranka" 14 glasova u inostranstvu.
Lista "Biram pravdu, biram budućnost " osvojila je tri glasa, lista "Stranka rusko-srpskog jedinstva Rusi i Srbi braća zauvek" 24 glasa. Lista "Ćale ovo je za tebe - Petar Đurić" osvojila je 11 glasova, a lista "Vladimir Gajić - Alternativa za Srbiju" 33 glasa.
Ceo uporedni tekst91 rečenica u više medija, 430 samo u jednom
Tekst iz 14 članaka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 24 se razlikuju.
Još 41 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Studentska lista nastaviće dijalog o Kosovu, kao i primenu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, potpisanog uz posredovanje Evropske unije 2013. godine, kaže Ilija Srdanović, prvi na listi koja je pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra.
U razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE), Srdanović navodi da će nova vlast poštovati međunarodne ugovore koje je potpisala vlast Aleksandra Vučića.
To se odnosi na političke ugovore.
Kada je reč o ugovorima sa inostranim kompanijama o investicijama u Srbiji, oni će biti poštovani "ukoliko su usklađeni sa pravnim sistemom Srbije i međunarodnim aktima".
Takođe, podvlači da će Srbija nastaviti evrointegracije, kao i da će biti učinjeno sve kako bi građani dobili informacije o tome šta donosi članstvo u EU.
Srdanović ponavlja poziv da se izbegne bilo koji vid revanšizma u Srbiji i navodi da za trenutno stanje bezbednosti odgovornost snosi odlazeća Vlada u tehničkom mandatu.
Srdanović je prvi na Studentskoj listi, na osnovu odluka plenuma fakulteta u Srbiji.
Strategija pokreta izraslog iz dvogodišnjih protesta protiv korupcije i za vladavinu prava bila je uspostavljanje organizacije bez lidera.
Nakon ubedljive pobede nad snagama Aleksandra Vučića, koje su zemljom upravljale 14 godina, otvara se i pitanje ko će biti kandidat Studentske liste za premijera?
RSE: Kako se osećate kao lider liste koja nema lidera, da tako kažem?
Ilija Srdanović: Ja se osećam ponosno, pre svega osećam se ponosno na sve naše građane koji su u Studentskoj listi našli izlaz iz trenutne situacije u kojoj smo mi bili godinama u Srbiji, izloženi represivnom sistemu autoritarnog režima prethodne vlasti i jednog čoveka koji je otišao u političku istoriju, koji je ostavio neizbrisiv trag praznine u našoj istoriji.
On je bio 15 godina, a i dalje.
RSE: On je izgubio svega sto hiljada glasova, da kažem, snage koje je on vodio.
On je i dalje relevantna snaga u Srbiji.
Postoji li svest o tome da problem, ako ćemo ga tako nazvati, nije rešen?
Srdanović: Ne, ja se ne bih mogao složiti sa vama i vašom konstatacijom.
Prosto, u uslovima apsolutno nedemokratskog društva u kome mi živimo, u apsolutnom odsustvu bilo kakve slobode medija, gde je postojala kontrola svega od strane režima koji je u punoj meri, punoj snazi imao Aleksandar Vučić, dobiti sa pola miliona glasova više znači da on ne bi imao ni 15–20% glasova u realnim okolnostima, da su postojali pravi uslovi.
To je realna snaga naše prethodne režimske vlasti.
Ko može garantovati da neće biti revanšizma?
RSE: Izazovi su izuzetno veliki pred snagama koje su pobedile na izborima, ali hajdemo najpre ovo.
Kako odgovoriti na strah od revanšizma?
Kako odgovoriti na nasilje i šta ste preduzeli po tom pitanju?
Slike koje smo videli prilikom upada u televiziju Informer jesu zabrinjavajuće, složićete se.
Srdanović: Ja bih se samo s jednom stvari složio.
To je da Studentska lista - Studenti pobeđuju bazira svoj program, plan i sve svoje dosadašnje aktivnosti, uključujući sve aktivnosti studentske organizacije, na temeljima vladavine prava i poštovanja Ustava i zakona.
Tim temeljima će se rukovoditi i svaka naša dalja aktivnost.
Mi nijednom do sada, niko od nas, uključujući i mene lično, nismo pozivali na nikakvu vrstu revanšizma.
Tražili smo da se poštuju red i zakon.
I u poslednjih nekoliko dana, a pogotovo juče, veliki broj članova naše liste i moja malenkost pozivali smo građane da mirno i dostojanstveno isprate do kraja ovaj izborni proces.
Dešavanja koja su se mogla videti u i oko prorežimskog medija Informer nisu nadahnuta, nisu podsticana i nisu podržana od strane Studentske liste.
Mi podržavamo red i zakon i želimo da tako ubuduće Srbija i izgleda.
RSE: Može li iko dati garanciju da se nasilje neće događati?
Srdanović: U ovom trenutku odgovornost za bilo kakvu vrstu nasilja i za to kako se ono može sprečiti ima aktuelna vlast koja je u tehničkom mandatu.
Mi sa naše strane pozivamo, apelujemo na sve građane u Srbiji da se uzdrže od bilo kakve vrste nasilja, da poštuju red i zakon.
Onog trenutka kada formalno preuzmemo vlast u svoje ruke, i na nas pada odgovornost za dešavanja u državi.
Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat pozvao je na uzdržavanje od nasilja nakon upada građana u prostorije Informera
On je istakao da nasilje nikada nije rešenje i pozvao REM da pokaže nezavisnost i integritet
Bekerat: Svi da se uzdrže od nasilja, pritužbe protiv medija podneti po pravilima
2026. Posle glasanja slede konačni rezultati, dodela mandata i konstituisanje parlamenta.
U ovom trenutku mi imamo snagu apela, a snagu funkcionisanja sistema ima državni aparat koji je još uvek u tehničkom mandatu prethodne vlasti.
Marko Protić, BBC News na srpskom
U godini koju su obeležile izborne utakmice i protesti Generacije Z širom sveta, Srbija je dobila jednu od ključnih uloga, a studentski pokret epitet glavnog igrača.
Još 3 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
2026. Studentski pokret održava prvu konferenciju za novinare posle parlamentarnih izbora i predstavlja ciljeve i naredne korake.
Pet izazova pred Studentskom listom
RIK saopštio konačne rezultate glasanja na izborima u inostranstvu
RIK usvojio izveštaj o glasanju u inostranstvu: Studentska lista 57.756 glasova, Ujedinjena Srbija 19.763 glasa
Talas generacijskih, antikorupcijskih protesta nije počeo u Srbiji, ali biće upamćen jer je, za razliku od nekih drugih zemalja u svetu, doveo do smene vlasti, a pokret koji ga je predvodio pretočio ih je u političku moć i formiraće novu vladu.
„U svetu postoji talas mobilizacije mladih – brz je, razoran, dovodio do rušenja vlada, ali do sada nije imao nastavak.
E, u Srbiji smo dobili nastavak.
„Odluka da posle 15. marta 2025, iako nije bilo nikakvih ustupaka vlasti, studenti formiraju listu i odluče da izađu na izbore je strateški izuzetno pametna“, kaže Srđa Popović, jedan od osnivača pokreta Otpor i organizatora demonstracija 5. oktobra 2000. u Beogradu koje su dovele do političkih promena.
Posle 14 godina na vlasti, Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka će u opoziciju, a Studentska lista će formirati novu vladu.
Studentski pokret, a za njim i Studentska lista, nastali su iz protesta posle urušavanja nadstrešnice železničke stanice kada je poginulo 16 ljudi u novembru 2024. u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji.
„Bilo je u istoriji slučajeva da su studentske liste ulazile u skupštinu, Viktor Orban (bivši mađarski premijer) je tako počeo da gradi političku karijeru kada je bio liberal.
„Ali ne znam slučaj da su dobili izbore i sad smo došli u situaciju da ceo svet gleda i kaže: ‘U bre, pa ovo može'“, rekao je Popović u razgovoru za BBC na srpskom.
Svrgavanjem dugogodišnjeg autokratskog lidera Aleksandra Vučića na parlamentarnim izborima, studentski pokret u Srbiji ostvario je snove koje sanjaju hiljade demonstranata širom sveta.
Anatomija kampanje i tri zlatna elementa
Parlamentarni izbori u Srbiji raspisani su 9. septembra, a zvanična kampanja trajala je mesec i po dana.
Od pada nadstrešnice u Novom Sadu, studentski pokret se efikasno uobličavao i postao je nova politička pesnica.
Izbori su, pre svega, matematika, ukazuje Popović koji u Sjedinjenim Državama vodi organizaciju Canvas (Centar za primenjene nenasilne akcije i strategije).
„Kad sam video redove u pola sedam ujutru, znao sam će izlaznost biti istorijska.
„To je prva velika lekcija – ništa kao velika izlaznost ne plaši autoritarne režime gde imaš kontrolisane medije, kupovinu glasova, ali još možeš da promeniš vlast glasanjem“, objašnjava.
Izlasnost na oktobarskim izborima u Srbiji bila je oko 69 odsto, najviša u poslednjih 20 godina.
Više ljudi je izašlo na izbore samo 1990. i 2000, oko 71 odsto.
Popović je bio jedan od ključnih igrača tima pokreta Otpor i koalicije Demokratske opozicije Srbije koji je u kampanji za izbore 2000. radio na povećanju izlaznosti.
Epilog je bio pad Slobodana Miloševića, dugogodišnjeg autoritarnog lidera.
„Tada smo znali da je on imao maksimalno dva miliona glasova – 1,8 miliona sigurnih glasova i da manipulacijama uzme još oko 200.000 na Kosovu, na kojem opozicija nije imala kontrolore.
„Suštine tadašnjih kampanja ‘Gotov je’ i ‘Vreme je’ bila je da izađe četiri miliona i jedan glas, da izvedemo više nego što može da se pokrade“, priseća se.
Ako je povećanje izlaznosti prvi od tri uslova za polaganje ovog izbornog ispita, drugi je bio formiranje organizacije.
Poslednjih godina postoji mnogo pokreta koji mogu da mobilišu mase putem društvenih mreža i zahvaljući događajima koji su „okidači“, poput ubistva Džordža Flojda u SAD 2020, ili pada nadstrešnice u Novom Sadu, govori Popović.
„Kako da od više stotina hiljada ljudi na Slaviji u martu 2025. napraviš sistem sa 35.000 obučenih ljudi, kontrolora i mobilnih timova.
„Ako se boriš protiv mašine i ti moraš da imaš mašinu“, kaže.
Predizborna kampanja vodila se intenzivno i na društvenim mrežama, što je postao jedan od glavnih oblika političke komunikacije u poslednjoj deceniji.
I u tome se Srbija ove jeseni nije razlikovala od ostatka sveta.
Ono što jeste bilo drugačije, a uticalo je na ishod izbora, fizička kampanja od vrata do vrata.
I SNS je organizovao skupove po Srbiji, ali uglavnom u halama i na trgovima.
Studentski pokret u Srbiji je oživeo„analognu kampanju, te šetnje, vožnje bicikala, deljenje ustava u svakom selu“.
„Ta ideja da se ode direktno kod birača, pogotovo u mesta koja su uporišta tvog protivnika i nema društvenih mreža – to je treće zlato“, objašnjava Popović.
Slično je bilo u kampanji za predsednika tadašnje SR Jugoslavije u leto i jesen 2000, kada se tadašnja opozicija borila protiv vladajućih Socijalističke partije Srbije (SPS), Jugoslovenske levice (JUL) i Srpske radikalne stranke (SRS), čiji je funkcioner tada bio Aleksandar Vučić.
„Ima li smo četiri iznajmljena kombija, od kojih se jedan raspao, i svaki put bi putovali po jedan profesor univerziteta, glumac, nezavisni novinar i vatreni govornik, poput Ivana Marovića ili Branka Ilića“, priseća se Popović.
Cilj im je bio do obiđu što više manjih mesta u Srbiji.
Ono što je za Popovića i njegov tim pre 26 godina bio kombi, za pristalice i kandidate Studenske liste to je bio bicikl, ali i tabani – više puta su pešačili po celoj Srbiji, trčali su maraton do Brisela i vozili bicikle do Strazbura, francuskog grada u kojem je sedište Evropskog parlamenta, tražeći podršku Evrope.
„Za to moraš da okrvaviš noge.
Ovo je teško, neprijatno, hladno i neko može da te pljune“, slikovit je Popović.
Nestanak partija i demokratski populizam
Oktobarski izbori, pored smene vlasti, predstavljali su i svojevrsno političko čistilište u Srbiji.
Osim SL i SNS, u parlament su ušli još samo predstavnici nacionalnih manjina.
Prvi put od 1990. u skupštinske klupe neće sesti Socijalistička partija Srbije, nastala još početkom 1990-ih, a neće biti ni opozocionih stranaka koje nisu podržale studente.
„Autoritarni, hibridni režimi su maestralni u uništavanju opozicije, zavađanju stranaka, sprečavanju koalicija“, analizira Popović.
Činjenica da se studentski pokret nije ideološki profilisao i izjasnio po mnogim pitanjima unutrašnje i spoljne politike za kritičare ove liste bila je dokaz populizma.
Za pristalice SL, nije trenutak za ideološka izjašnjavanja u podeljenom društvu u Srbiji.
Pogrešno je uvek izjednačavati populizam sa nečim lošim, smatra Popović.
„Zanimljivo je videti mogu li demokratske ideje da postanu popularne.
„U pokret su uključili aktere sa različitim idejama što je retko jer društvene mreže dominiraju i uglavnom trpaju ljude u onlajn prostore gde slušaš istomišljenike, a ne čuješ druge“, kaže Popović.
Težak posao i podele
Ko će biti premijer?
Još 4 rečenice, samo Radio Slobodna Evropa
RSE: Kada će javnost znati, kada već govorimo o preuzimanju vlasti, ko će biti kandidat za premijera, a ko će biti kandidati za ministre?
Srdanović: U ovom trenutku ja mogu da vam dam sledeći odgovor: Republička izborna komisija još uvek nije proglasila definitivne rezultate naših izbora.
Definitivni rezultati izbornog procesa neće se razlikovati od ovih koji su na reprezentativnom uzorku izneti, kao ni od trenutno obrađenog biračkog materijala, tako da će broj mandata biti manje-više onakav kakav jeste.
Međutim, zvanično izbori prestaju onog trenutka kada Republička izborna komisija u skladu sa zakonom proglasi izborne rezultate.
Rok za izbor vlade teče od formiranja Skupštine.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat pozvao je večeras, nakon upada grupe građanja u prostorije Informera, da se svi uzdrže od bilo kakvog nasilja.
Još 3 rečenice, samo NIN
2026. Posle glasanja slede konačni rezultati, dodela mandata i konstituisanje parlamenta.
Rok za izbor vlade teče od formiranja Skupštine.
2026. Upad u TV Informer i pretnje zaposlenima obeležili su sinoćnje incidente u Beogradu, nakon kojih su usledila okupljanja ispred Pinka i RTS-a
Bekerat je u objavi na mreži X istakao da oni koji žele da izraze kritiku ili podnesu pritužbe protiv bilo kojeg medija treba to da učine dostojanstveno i putem utvrđenih pravnih, regulatornih i koregulatornih mehanizama.
- Nasilje nikada nije rešenje.
Istovremeno, ponavljamo poziv REM-u da pokaže nezavisnost i integritet u svom radu.
Takođe podsećamo sve medije na odgovornost da doprinesu pravednom, odgovornom i konstruktivnom javnom diskursu", napisao je Bekerat.
Ranije večeras grupa pristalica Studentske liste upala je u zgradu televizije Informer i prekinula program, a prostorije demolirala i pretila zaposlenima.
Grupa pristalica te liste potom se okupila i ispred zgrade TV Pink, a zatim i ispred RTS-a.
Još 10 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Zbog večerašnjih događaja oglasio se Ilija Srdanović, predstavnik Studentske liste, koji je pozvao na mir.
2026. Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama.
Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama.
Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
2026. Ana Brnabić pozvala je na mir i poštovanje institucija i zatražila od novoizabrane skupštinske većine da što pre počne uspostavljanje vlasti
2026. Iz tzv. kosovske policije za region sever naveli su da je akcija sprovedena u opštinama Severna Mitrovica i Zvečan.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
© Sputnik / Lola ĐorđevićSednica Republičke izborne komisije
Republička izborna komisija usvojila je večeras izveštaj o rezultatima glasanja na izborima za narodne poslanike na biračkim mestima u inostranstvu, na osnovu koga je "Studentska lista" osvojila 57.756, a izborna lista "Ujedinjena Srbija" 19.763 glasa.
Obrađeni su zapisnici na svih 93 biračkih mesta van zemlje, po kojima je od 102.147 birača u biračkom spisku na izbore izašlo njih 79.597.
Još 21 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
2026. Glavni javni tužioci treba da provere da li postoje elementi krivičnog dela i o tome bez odlaganja obaveste nadležno tužilaštvo.
RSE: Da li će se ime kandidata za premijera utvrđivati unutar Studentske liste ili ćete opet tražiti konsultacije sa forumima na fakultetima?
Srdanović: Formiranje će biti činjeno u skladu sa zakonima i propisima Republike Srbije.
Imena, odnosno personalna rešenja u vladi, formiraće većinska grupa poslanika iz grupe Studentska lista.
RSE: Da li biste vi bili spremni da prihvatite eventualnu kandidaturu?
Kao nosilac liste, negde se čini logičnim.
Srdanović: Da, ali u samom uvodu vašeg razgovora sa mnom rekli ste da je ovo lista bez lidera.
Mi možemo da kažemo sledeće: za svako personalno rešenje biće izabran onaj kandidat za koga mi budemo zajednički smatrali da će učiniti najbolje u interesu građana Srbije.
O odnosu prema Evropskoj uniji
RSE: Vlada veliko interesovanje za smer koji će odrediti nova vlast u Srbiji.
Pa ću vam postaviti nekoliko konkretnih pitanja.
Ostajete li na putu evrointegracija?
Ubrzavate li proces evrointegracija?
Članstvo u Evropskoj uniji (EU) je strateški cilj Srbije.
To je rečenica koju godinama slušamo, dok istovremeno na terenu gotovo da nema nekog velikog pomaka na evropskom putu.
Do zastoja je posebno došlo nakon početka rusko-ukrajinskog sukoba 2022, odnosno nakon što je Srbija odbila da uvede sankcije Rusiji, kao što je to učinila Evropa.
Pobeda Studentske liste otvorila je brojna pitanja, pa tako i pitanje koje se odnosi na evrointegracije Srbije, te samim tim i na sankcije Rusiji.
Vrh EU je čestitao pobednicima izbora u Srbiji, uz poruke ohrabrenja, ali i uz jasan stav šta se očekuje od Beograda.
Sagovornici NIN-a ocenjuju da treba očekivati veće resetovanje odnosa Srbije sa EU i ubrzanje našeg evropskog puta.
2026. Studentski pokret održava prvu konferenciju za novinare posle parlamentarnih izbora i predstavlja ciljeve i naredne korake.
2026. "Zvanična potvrda izbornih rezultata trebalo bi da omogući uređenu tranziciju, kao i hitno formiranje parlamenta i vlade."
Srdanović: Mi ostajemo na putu evropskih integracija.
Naime, Srbija se na proces evrointegracija obavezala još 2000. godine, pre 26 godina.
Taj posao će biti nastavljen.
Taj postupak će biti nastavljen.
Ali ono što mi svakako možemo da obećamo jeste da nećemo učiniti ono što je uradila prethodna vlast, a to je da se za period od 15 godina izgubi 20% podrške među građanima Srbije kada su u pitanju evrointegracije.
To je net outcome, to je krajnji bilans onoga što je prethodna vlast radila.
Mi ćemo svakako, na temeljima istih civilizacijskih vrednosti, poštovanja prava i jednakosti, antikoruptivnih radnji, funkcionisanja institucija i slobode medija, potpuno usaglasiti našu državnu unutrašnju politiku sa poglavljima 23 i 24, koja su osnovna prepreka za dalje pristupanje evropskim integracijama.
Još 7 rečenica, samo NIN
Nakon izbora Srdanović je telefonom razgovarao sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom, koji je tom prilikom naglasio da je Srbiji mesto u EU i da su u Briselu spremni da podrže naš evropski put, sa jasnim fokusom na reforme koje je srpski narod tražio: vladavinu prava, borbu protiv korupcije i slobodu medija.
U sličnom tonu je bilo i oglasašavanje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen nakon izbora u Srbiji.
Ona je čestitala Studentskoj listi na pobedi, poručujući da su u Briselu “spremni da podržimo reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i jačanja demokratskih institucija, kao i da zajednički radimo na unapređenju evropske budućnosti Srbije i njenom putu ka EU."
U zajedničkom saopštenju, šefica diplomatije EU Kaje Kalas i evropska komesarka za proširenje Marta Kos navele su da Unija “ostaje spremna na blisku saradnju sa budućom vladom Srbije na ključnim aspektima procesa pristupanja EU, posebno u oblastima demokratskih kriterijuma, nezavisnog pravosuđa i osnovnih prava, uključujući slobodu medija.”
“Gledajući unapred, smanjenje polarizacije u društvu od suštinskog je značaja za jačanje poverenja među građanima i prevazilaženje podela.
EU je spremna da pruži podršku reformama i da ih pretvori u nove prilike za građane Srbije", ističe se u saopštenju Kalas i Kos.
Ipak, Marta Kos je bila nešto konkretnija u intervjuu za poljski TVP World, kada je, uz ocenu da bi pobeda Studentske liste mogla da bude novi početak za Srbiju na evropskom putu, naglasila da Beograd na tom putu neće moći da napreduje ako ne uvede sankcije Rusiji.
Studentska lista će imati 140, SNS 103 od ukupno 250 mandata u novom sazivu Skupštine Srbije, prema podacima posmatračke organizacije Crte.
Aleksandar Vučić najavio je da će SNS biti žestoka opozicija.
„Rano je za procene kakav će biti odnos ove dve grupe u skupštini, kao i kakva je dalja sudbina SNS kao stranke, hoće li recimo početi da se osipa kao Orbanov Fides u Mađarskoj„, ocenjuje Popović.
Još 26 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
RSE: Ako je oko nečega trenutno Evropa ujedinjena, to je pitanje odnosa prema Rusiji.
Studentska lista je zauzela stav da neće biti uvedene sankcije Rusiji.
Nešto se mora menjati?
Šta će se promeniti u odnosu prema Moskvi?
Srdanović: Pre svega, ono što je i u mom prethodnom odgovoru rečeno jeste da je prvi uslov, koji je trenutno i najveća prepreka za dalje evrointegracije, proces koji je vezan za poglavlja 23 i 24, ljudska prava i vladavinu prava.
Nažalost, vi u Srbiji do danas niste imali osnovne temeljne vrednosti slobode, prava, demokratičnosti, slobode medija.
Naši građani nemaju punu informaciju o tome šta Evropska unija kao takva uopšte nudi našim građanima.
Ogroman broj naših građana, kroz medijski ograđeni prostor, kojima je servirana neistina više od decenije i po, ne može da zna čak ni agendu u potpunosti.
Ogroman broj naših građana ni ne zna, nije informisan.
RSE: Da li pokušavate da kažete da ćete putem dijaloga preispitivati i odnos Srbije prema Rusiji?
Srdanović: Svakako da će to biti dijalog unutar same naše zajednice.
Sva pitanja međunarodnih odnosa moraju da budu ostvarena kroz otvoreni dijalog naših građana.
To ne može da kreira jedan čovek.
Mi smo se potrudili i u tome uspeli da takav sistem vladavine, u kome jedan čovek odlučuje gde ćemo i kuda se kao nacija kretati, više nikada u Srbiji ne zaživi.
Otvorićemo dijalog i dati priliku našim građanima da odaberu smer koji oni smatraju da je za njih najbolji.
Ali taj dijalog mora biti otvoren i transparentan, a ne režimski uobličen na način kako to živimo u poslednjih 15–20 godina.
RSE: To znači, ako vas dobro razumem, da je odnos prema sankcijama Rusiji podložan preispitivanju?
Srdanović: To može da znači da će o tom odnosu svakako odlučiti građani Srbije.
Pomozite mi da shvatim.
Srdanović: Pa, slično kao u odnosima sa svim drugim državama.
Međunarodna politika se kreira usklađena sa zahtevima i većinskom voljom građana, a ne mišljenjem jednog čoveka ili veoma male grupe ljudi koji će o tome odlučivati umesto građana.
Da li je, dakle, moguć veći reset odnosa na relaciji Beograd-Brisel, odnosno ubrzanje našeg evropskog puta?
Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji smatra da je – moguće.
“Gledamo jedan nezabeležen proces, donekle sličan promenama u Mađarskoj, gde je na ovogodišnjim parlamentarnim izborima, znatno slobodnijim od naših, smenjen autoritarni režim premijera Orbana ili promenama u Poljskoj, kada je 1989. godine masovni građanski pokret Solidarnost smenio generala Jaruzelskog, nakon sudbonosnih pregovora za okruglim stolom, a potom na izborima.
Mađarski izbori su započeli seriju pobeda građana nad autokratskim režimima po Evropi i svetu, a poljski izbori su pokrenuli mirni pad komunističkog režima u Poljskoj i potom i u čitavom istočnom bloku, koji je simbolično krunisan padom Berlinskog zida.
Moglo bi se reći da se radi o procesima koji imaju daleko širi značaj od samih mesta na kojima su započeti”, započinje Minić razgovor za NIN i nastavlja:
O odnosima sa Kosovom
Još 4 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
RSE: Studentska lista je zauzela jasan stav o pitanju Kosova, ali nastavljate li dijalog sa Kosovom o normalizaciji odnosa?
Srdanović: Nastavak dijaloga po pitanju Kosova i Metohije osnovni je deo studentskog plana.
Sva platforma domaćih i međunarodnih odnosa u Srbiji bazirana je na poštovanju Ustava Republike Srbije.
Odgovori će odrediti političku stabilnost Srbije i njenih odnosa sa Kinom, Rusijom, Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Evropskom unijom (EU), najvećim trgovinskim partnerom Beograda.
Fides, stranka Viktora Orbana, Vučićevog saveznika, u aprilu je izgubila izbore i svrgnuta je sa vlasti posle 16 godina.
Trijumf Studentske liste verovatno će pokrenuti široke institucionalne i političke promene usmerene na borbu protiv korupcije, vladavinu prava i bolje javne usluge, procenjuje konsultantska grupa Teneo Global Research.
Još 39 rečenica, samo BBC na srpskom
„Međutim, birokratski otpor reformama i ograničeno iskustvo pokreta u upravljanju mogli bi da učine tranziciju izazovnom.“
Studentska lista, novi politički akter, nastala iz masovnih protesta posle novosadske tragedije i pogibije 16 ljudi, uoči izbora je predstavila uopšteni plan od 11 tačaka, ističući kao prioritet borbu protiv korupcije.
U dosadašnjim javnim istupima kandidata Studentske liste za poslanike bilo je ponekad i oprečnih stavova.
Šta ih čeka pošto polože zakletve u skupštini, a potom formiraju novu vladu?
U pravosuđu, jednoj od najvažnijih poluga vlasti, na većini najistaknutijih mesta - sudijskih i tužilačkih - još su oni koje je postavio dosadašnji režim.
Ipak, tokom nedelje je Vrhovno javno tužilaštvo počelo da češlja rad Višeg javnog tužilaštva u Beogradu na čijem čelu je Nenad Stefanović, za koga se tvrdilo da je blizak dosadašnjim vlastima.
Stefanović i Ministarstvo pravde, koje i dalje vodi Vučićev kadar, tvrde da je reč o uobičajenim, redovnim kontrolama.
Iz EU godinama upozoravaju na pritisak u srpskom pravosuđu.
Oslobađanje sudova i tužilaštva među ključnim je tačkama programa studentskog pokreta.
Zalažu se za preispitivanje postupaka javnih funkcionera i odgovornost onih koji su zloupotrebili položaj, ogrezli u korupciji ili kršili ljudska prava, Ustav i zakone.
Jedan od prioriteta novih vlasti biće reforma Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), kao i prekidanje veza državnih institucija sa organizovanim kriminalom, izjavio je Jovo Bakić, kandidat Studentske liste za poslanika u skupštini.
„Ako se zna ko su profesionalni policajci, a ko kriminalci u MUP-u, onda i neće biti tako teško, a mi već znamo ko su neki profesionalni policajci, a znamo i za neke kriminalce", rekao je Hrvatskoj radio-televiziji (HRT).
„Već radimo na tome, a pozvaćemo i neke penzionisane policijske stručnjake koji su se dokazali kao profesionalci i sprovešćemo reformu MUP-a", poručio je.
Temeljna kontrola rada MUP-a je među 11 ključnih tačaka programa studentskog pokreta, uz otkaze, kako su rekli, korumpiranih pripadnika.
Najavili su osnivanje Specijalne tužilačke policije, sačinjene od istražitelja, koji bi odgovarali direktno tužiocu, a ne MUP-u kao do sada.
Traže odlazak rukovodilaca svih policijskih službi.
Tokom antivladinih protesta, studentski pokret i demonstranti optuživali su policiju za prekoračivanje ovlašćenja i brutalnost.
Pogledajte: Šta je tužilačka policija koju predlaže Studentska lista
Zvaničnici odlazeće SNS neprestano su se hvalili privrednim uspesima, naglašavajući rast plata i penzija, dovođenje stranih investitora, smanjenje javnog duga i infrastrukturne projekte.
Opozicione stranke i neke nevladine organizacije optuživale su vlast za korupciju, netransparentnost ugovora i prekomerno zaduživanje, što su državni zvaničnici odbacivali.
Na listi Indeksa percepcije korupcije, Srbija je na 116. od 182 mesta u svetu, što je najlošija pozicija u poslednje dve decenije, saopštili su iz organizacije Transparentnost 2025.
„Srbija je ekonomski iscrpljena, a svrstavaju nas u vodeće zemlje po korumpiranosti, sve su to jako loše okolnosti", rekao je Dejan Šoškić, kandidat Studentske liste i bivši guverner Narodne banke Srbije.
Dodatni problem je rast duga javnih preduzeća i manjak u kasama gradova i opština, dodao je.
Borba protiv korupcije jedna je od ključnih tačaka studentskog programa, uz „oduzimanje nelegalno stečenog bogatstva čime će se osloboditi stotine miliona evra za nova javna ulaganja i ono što je građanima Srbije godinama uskraćivano".
Zalagaćemo se i za povratak nezakonito prisvojene javne imovine u budžet Srbije, svuda gde je moguće tome ući u trag, izjavio je Šoškić posle izbora u intervjuu TV Insajderu.
Studentska lista najavila je i reviziju svih ugovora koje je potpisala država, posebno u građevinskim projektima, kako bi se utvrdila tehnička ispravnost i bezbednost.
U delu programa o privredi, studenti kažu da će se zalagati za izmenu Zakona o radu, prema kojem će maksimalan rad na određeno biti 12 meseci, čime će se „ukinuti višegodišnja ucena zaposlenih i obezbeđena sigurnost".
Pogledajte: Dejan Šoškić za BBC o stranim investicijama
Ekspo neće biti otkazan i poštovaćemo potpisane međunarodne ugovore, poručio je Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, u predizbornom intervjuu za BBC.
U delu programa o privredi kažu da će se zalagati za izmenu Zakona o radu, prema kojem će maksimalan rad na određeno biti 12 meseci, čime će se „ukinuti višegodišnja ucena zaposlenih i obezbeđena sigurnost".
„Strane investicije bi trebalo da donose visoku tehnologiju koju inače nemamo, a u Srbiji, gotovo bez izuzetka, nisu se desile", rekao je Šoškić u predizbornom intervjuu za BBC na srpskom.
Nova vlast naslediće nerešeno pitanje Naftne industrije Srbije (NIS), ključne kompanije za srpsku privredu, koja je više od godinu dana pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva.
Predstavnici Studentske liste nisu se do sada konkretno izjašnjavali o NIS-u.
Nije poznat ni njihov plan o najvećim javnim preduzećima - Elektrodistribuciji Srbije (EPS), Telekomu i Srbijagasu, takođe ključnoj kompaniji za funkcionisanje srpske privrede, na čijem je čelu dugo godina Dušan Bajatović, kadar Socijalističke partije Srbije (SPS), vernog partnera SNS-a.
SPS posle 36 godina, koliko postoji, nije prešao cenzus i neće biti u skupštini.
Pogledajte: Ilija Srdanović za BBC na srpskom o planovima Studentske liste za Ekspo
Donedavna vlast tvrdila je da su među prioritetima spoljne politike evropske integracije, ali je jedna od kočnica na tom putu i pitanje Kosova, koje je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje.
Priznanje Kosova je „neophodan preduslov za evropski put" Srbije, poručila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, tokom posete Beogradu 2023.
Napretka u dijalogu Beograda i Prištine već duže vreme nema, iako je potpisano nekoliko sporazuma o normalizaciji odnosa pod okriljem EU.
Tako da je i ta platforma o razgovorima, odnosno daljoj budućnosti Kosova i Metohije, u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Još 123 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
RSE: Dakle, ostajete pri dijalogu i punoj implementaciji?
Ostajemo otvoreni, ostavljamo prostor za otvoreni dijalog i rešavanje pitanja u interesu pre svega naših građana i svih u međunarodnoj zajednici.
RSE: Znači li to i punu primenu Briselskog sporazuma?
Srdanović: To znači da ćemo mi kao odgovorno društvo i odgovorna vlast ubuduće poštovati međunarodno dogovorene protokole.
Svi protokoli koje su naši zvaničnici u ime Srbije dogovorili mogu biti, ne mora da znači, ali mogu biti preispitani u pogledu toga da li su usklađeni sa Ustavom Republike Srbije.
RSE: Možda je pitanje preteško, ali podrazumeva li to i spremnost da se razgovara konkretno sa Aljbinom (Albin) Kurtijem, premijerom Kosova?
Srdanović: Mi u ovom trenutku još uvek nismo preuzeli mandat.
Mi nismo u poziciji vlasti trenutno u Srbiji.
Ali ćemo o svakom pitanju koje ima veoma važan strateški interes za našu državu, za našu naciju, za naše građane, doneti odluku naknadno, kada se bude formirala vlada.
RSE: Ko će doneti odluku, je li to prepuštate pravosuđu, da li će biti pokrenut postupak, odnosno doneta odluka po pitanju zahteva za ekstradiciju Milana Radoičića Kosovu?
Srdanović: Tu odluku u ovom trenutku ne mogu da vam donesem, odnosno svoj sud o tome, jer ga kao pojedinac na listi koja još uvek nije formirala vladu ne mogu dati.
Ali ćemo svakako gledati da o svim takvim pitanjima naknadno donosimo odluke u skladu sa zakonskim procedurama koje važe za Republiku Srbiju.
O odnosima sa Bosnom i Hercegovinom
RSE: Da li vas je kontaktirao neko iz kruga saradnika Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini?
RSE: Kakvoj se saradnji nadate?
Srdanović: Nastavku saradnje sa Republikom Srpskom u interesu građana Srbije i građana Republike Srpske.
RSE: Da li će nova vlast podsticati vlasti u Republici Srpskoj da probleme rešavaju sa centralnom vlašću BiH u Sarajevu?
Srdanović: Svakako da ćemo pomagati svim građanima u neposrednom okruženju naše države, a svakako da je pitanje Republike Srpske izuzetno važno.
Tražićemo da se dijalog vodi otvoreno, na otvoren način, i da se nađu najbolja zajednička rešenja za sve građane BiH, a i građane Republike Srpske.
RSE: Kakav ćete stav zauzeti po pitanju Srebrenice?
Srdanović: Stav po pitanju Srebrenice definisao je sud.
Međunarodno priznati dokumenti od strane naše Skupštine iz 2010. godine postoje.
RSE: Postoji i međunarodni dokument koji je malo iznad, govorimo o odluci Međunarodnog suda pravde, kojom je zločin u Srebrenici određen kao genocid.
Srdanović: Vidite, pitanja takva koja apsolutno nisu bila pitanja vezana za izbore i dešavanja izbornog procesa u Srbiji ne bih stavljao u fokus.
Naime, ne možemo ni odgovornost za dešavanja od pre 40 godina stavljati na nekoga ko je rođen posle 2000. godine.
Mladost Srbije, rođena posle 2000. godine, tražila je promene zbog unutrašnjih problema u Srbiji.
Tražila je od nas, liste od 250 kandidata, da im pomognemo u svemu tome.
Mi smo pomogli našoj mladosti da svrgne represivnu vlast, autokratsku vlast jednog autokrate koji je jedan od glavnih promotera mnogih stvari o kojima vi sada sa mnom pričate.
Niko od imena sa liste nije odgovoran za dešavanja devedesetih.
Ali prethodna vlast jeste, i naša budućnost, koja je rođena posle 2000. godine, želi da vidi kako će Srbija izgledati u budućnosti.
Dešavanja iz perioda prošlosti ostavićemo istoričarima da daju definitivni sud.
Sudovi su već doneli presude, presude postoje, a istoričari neka u budućnosti rešavaju važna istorijska pitanja.
Pred nama je budućnost Srbije i njoj želimo da se okrenemo.
Da li će biti otvoreni tajni ugovori?
RSE: Hoćete li u toj budućnosti otvoriti sve tajne ugovore, odnosno zatvorene ugovore, izvinite, koji su omogućili kapitalne projekte u Srbiji sa investitorima koji su došli iz inostranstva, što je bila okosnica kampanje usmerene ka borbi protiv korupcije?
Da li možemo očekivati da će u nekoj perspektivi građani Srbije videti ugovore o Beogradu na vodi, o kineskim investicijama i drugim?
Srdanović: Svakako da ćemo tražiti transparentnost u budućnosti za sve takve projekte, pre svega velike infrastrukturne projekte koji se grade ili će se pojavljivati u budućnosti.
Upravo pomenuti infrastrukturni projekti koje ste naveli u velikoj meri doprineli su ogromnom buntu i revoltu građana.
Mi ćemo zahtevati da imamo potpuni uvid u sve što se tamo nalazi, da bismo uopšte mogli da dajemo kvalitetan sud o tome šta je u tim ugovorima bilo usklađeno sa zakonima i propisima Republike Srbije.
Da bismo dali definitivni sud o tome šta je tamo učinjeno.
Mi u ovom trenutku nemamo uvid u to šta je potpisivano, na koji način je to rađeno i u čijem interesu.
Kada budemo imali potpuni uvid, moći ćemo da damo tačan odgovor na vaše pitanje.
RSE: Da li će biti rušen Beogradski sajam?
Srdanović: U ovom trenutku ja nemam mandat da odgovorim na takvo pitanje, jer je i taj projekat, jednostavno, kao i sve te aktivnosti, obavijen velom tajne i nedovoljne transparentnosti prethodne vlasti.
RSE: Zašto sam pomenuo Beogradski sajam?
On je u okviru ugovora potpisanog sa investitorom koji gradi Beograd na vodi.
Međunarodni ugovori su međunarodni ugovori.
Ali to je bio osnov po kojem je kritikovana sada već bivša vlast.
Ti ugovori se moraju i dalje poštovati, zar ne?
Srdanović: Ugovori se moraju poštovati ukoliko su usklađeni sa našim pravnim sistemom i međunarodnim pravnim aktima.
Ja svakako kao lekar nisam međunarodnopravni ekspert da bih vam dao odgovor, ali na našoj listi i u našoj budućoj vladi postojaće odgovorni ljudi koji su eksperti iz te oblasti, da daju možda tačniji odgovor od onoga koji bih ja dao.
Ne želim da budem sudija, pogotovo iz oblasti ekspertize u kojoj se ne nalazim.
O zabranama i lustraciji
RSE: Da li će biti ukinute zabrane ulaska u zemlju nemalom broju ljudi, aktivista, kulturnih radnika, koji su pod spletom neverovatnih okolnosti doživeli zabrane u protekle, da ne budem precizan, dve do tri godine?
Srdanović: Prvo, Srbija će biti zemlja u kojoj će postojati sloboda mišljenja.
Nikad više nećemo dozvoliti da se ljudi zbog nečega što su izrekli na takav način etiketiraju i da im se zabrani pravo na dostojanstven život u ovoj zemlji.
Tako da, ako je to tačan odgovor, onda ste ga dobili na najadekvatniji mogući način.
RSE: Videli smo šta se desilo na Radioteleviziji Vojvodine.
Poštovaće se međunarodno dogovoreni protokoli, ali bi njihova usklađenost, između ostalog i Briselskog sporazuma sa Ustavom, mogla da bude preispitana, dodao je.
Studentska lista će se voditi načelima Ustava, prema kojem je Kosovo i Metohija pokrajina i deo teritorije Srbije, izričit je Radomir Saičić, jedan od kandidata SL za poslanike.
Spoljna politika: EU, Rusija, Amerika i Kina
Osim kurtoaznih čestitki pobednicima izbora i uopštenih fraza, poput 'sarađivaćemo', iz Vašingtona, Moskve i Pekinga nije bilo dužih komentara.
Zato jeste iz Brisela.
Zvaničnici EU su bili opširiniji u osvrtima na ishod izbora u Srbiji, poručujući da su spremni da pruže podršku reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i jačanja demokratskih institucija.
U Srbiji može da počne novo poglavlje i vrata EU su otvorena, rekla je Marta Kos, evropska komesarka za proširenje.
Srbija nastavlja put evropskih integracija, na šta se obavezala 2000. i usaglasiće državnu unutrašnju politiku sa poglavljima 23 i 24 (vladavina prava, slobodni mediji) osnovnim preprekama za ulazak u EU, dodao je Srdanović.
Gotovo pet godina Beograd nije otvorio nijedan klaster u pregovorima sa EU, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je podrška evropskom putu u padu.
Aleksandar Baucal, kandidat Studentske liste, izjavio je da je „cilj da se prvo uspostavi država koja će raditi za građane, a da će onda na referendumu odlučiti pristupa li se EU ili ne".
Na višemesečnim antivladinim protestima bilo je primetno odsustvo zastava EU.
Brisel je doskorašnju vlast u Srbiji kritikovao zbog neuvođenja sankciji Rusiji usled njene invazije na Ukrajinu, pokrenute u februaru 2022.
Uz Belorusiju i Bosnu i Hercegovinu, Srbija je jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Moskvi.
„Poštujemo Rusiju kao veliku silu, našu istorijski važnu partnerku i u mnogim slučajevima zaštitnicu i tu neće biti nikakvih promena", izjavio je u gostovanju Raša tudej Balkan (Russia Today), televiziji pod ruskim uticajem zabranjenu u EU.
Budući spoljnopolitički pravac Srbije trebalo bi da zavisi od interesa njenih stanovnika, izjavio je Srdanović za BBC na srpskom.
Srbija bi po pitanju Rusije trebalo da vodi računa o vlastitim strateškim interesima, posebno imajući u vidu energetsku zavisnost i saradnju dveju zemalja, rekao je.
Pogledajte šta je Ilija Srdanović za BBC rekao o odnosu Srbije sa Rusijom i EU
Odnosi Srbije i SAD-a bili su opterećeni dijametralno suprotnim pozicijama Beograda i Vašingtona tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih, kao i po pitanju nezavisnosti Kosova.
Od početka 21. veka, odnos je češće dobar nego loš, posebno tokom mandata Donalda Trampa, a naznaka dodatnog unapređenja bio je potpisan sporazum o Strateškom dijalogu potpisan u julu ove godine.
Mesec dana kasnije, dvojica kongresmena iz različitih stranaka predložili su zakon o Srbiji koji oštro kritikuje doskorašnje vlasti, tvrdeći da „urušavaju demokratiju i neguju bliske odnose sa Rusijom, Kinom i Iranom".
Reakcija američkog Stejt departmenta posle pobede studentskog pokreta bila je učtiva i štura.
„Radujemo se proširenju našeg partnerstva sa Srbijom i saradnji sa njenim novoizabranim poslanicima dok nastavljamo da jačamo momentum stvoren prošle godine, koji obuhvata Strateški dijalog", rekao je portparol Stejt departmenta za BBC na srpskom.
Posle četrnaest godina neprekidne vladavine, „naprednjaci“ su izgubili parlamentarnu većinu i mogućnost da formiraju vladu.
Infrastruktura koja je iznedrila „Studentsku listu“ je od početka studentskih protesta radila na stvaranju referendumske atmosfere u društvu, koja je neminovno vodila ka izborima „sudnjeg dana“ na kojima će se birači opredeljivati protiv jedne političke ličnosti, a ne za neku konkretnu politiku.
Svojevremeno sam upozoravao da će ispunjavanje političkog polja emocijama, što se svesno i planski radilo od novosadske tragedije, na kraju dovesti zemlju u pretpolitičko stanje izbora ličnosti, a ne izbora političkih programa, te samim tim i do parlamentarnih izbora plebiscitarne prirode (ovde).
Igra na adut emocija odgovarala je tzv. studentskom pokretu, jer su emocijama nadoknađivali očigledan deficit političke vizije, kao i deficit prepoznatljivih i državnom i nacionalnom poslu vičnih javnih ličnosti.
Redukovanje brojnih političkih tema samo na jednu, pritom iz ugla zadataka države svakako ne temeljnu temu, ma kako ona, s pravom, izazivala nezadovoljstvo društva – borbu protiv korupcije, samo je dodatno potvrdilo da se na ovim izborima nije glasalo za neku konkretnu politiku, već protiv jedne konkretne ličnosti i njegove korumpirane klike.
Verovatno nemajući drugi izlaz, Vučić je od početka prihvatio takvu refrendumsku izbornu utakmicu, mada ona nije mogla da odgovara „naprednjacima“, pošto su u nju ušli, za razliku od „Studentske liste“, sa ogromnim minusom nagomilanog negativnog političkog nasleđa u brojnim oblastima državne politike.
Vučićevi zadocneli pozivi da u izbornim duelima dobije sagovornika iz redova protivnika i da na taj način otvori diskusiju na namerno marginalizovane političke teme i time relativizuje referendumski karakter izbora, nisu mogli uroditi plodom.
Otuda što je svojevrsni referendum protiv Vučićeve politike bio „raspisan“ davno pre toga, još tokom studentskih protesta.
Pritom su „naprednjaci“ svojim javnim, krajnje pogubnim, istupima samo pojačavali atmosferu plebiscita, koja će se okončati referendumskim izborima.
Vučić je u startu prihvatio, ne samo referendumsku atmosferu, već i duel emocijama, a ne politikom.
U takvom duelu Vučić je, takođe, morao da izgubi, jer je pozitivnim emocijama jednog umnogome bezličnog i fluidnog pokreta, koji je govorio u ime sakralizovanih mase „mladih“, suprotstavio samo negativne emocije, koje u zbiru sa negativnim političkim nasleđem, teško da su mogle dati drugi rezultat od onog koji smo dobili 25. oktobra.
Kao posledica referendumskog karaktera izbora, dobili smo, prvi put od obnove višestranačja u Srbiji, uslovno i inicijalno dvopartijsku Narodnu skupštinu.
Uslovno, jer „Studentska lista“ nema obeležja partije, a inicijalno, jer u perspektivi može doći do pozitivne podele, u smislu poboljašanja reprezentativnosti narodnog predstavništva, ove heterogene grupacije na pojedine skupštinske frakcije.
Ukoliko ne bi došlo do podele po političkim i ideološkim šavovima ove idejno heterogene, a organizaciono amorfne izborne liste, onda bi to bila ozbiljna indicija da neko „iza scene“ drži na okupu jedno šaroliko društvo ili je, pak, njegova spoljna šarolikost bila samo marketinški trik za privlačenje lakovernih birača.
Potpisnik ovih redova je i pre izbora upozoravao na najozbiljniju političku posledicu dvopartijskog karaktera Narodne skupštine – njenu nereprezentativnost, pošto dvopartijski saziv ne odslikava celokupnu paletu političkih i ideoloških stavova koji postoje u srpskom društvu.
Takođe, tvrdio sam da će dvopartijski saziv Skupštine cementirati „fingiranu bipolarnost srpskog društva, u kome postoje samo dve kolone pod kontrolom kolonijalnog guvernera Srbije“ (ovde, ovde).
U takvim uslovima sprečava se pojava autentične nacionalne opcije, a „naprednjacima“ je zagarantovana pozicija zastupnika patriotske Srbije u kontrolisanim okvirima postpetooktobarskog kolonijalnog političkog života.
Jasno je da su glavni politički akteri iz razloga političkog oportuniteta izašli na referendumske izbore sa minimalističkim izbornim programima, svodeći tako parlamentarne izbore na pretpolitički izbor ličnosti, a ne programa.
Međutim, jasno je i da će se politika koju će voditi vlada parlamentarne većine i koja će se pretočiti u zakone koje će donositi Narodna skupština, nužno zasnivati na određenim ideološkim i političkim opredeljenjima.
Samo što o tim opredeljenjima birači nisu mogli ništa detaljnije da saznaju iz minimalističkih programa pre izbora, kao i iz marketinški režiranih predizbornih trik-nastupa izbornih aktera, već će sa njima detaljno upoznati tek kada upoznaju personalni sastav vlade, iz ekspozea kandidata za premijera, kao i kada bude usvojen Zakon o budžetu za narednu godinu.
Takav raspored političkih koraka ukazuje da na delu imamo fingirani legitimitet i fingiranu reprezentativnost predstavničkog tela, te neku vrstu obrnutog parlamentatrizma, u kome će vlada parlamentarne većine svojoj parlamentarnoj većini naknadno ispisati politički program, nakon čega će se sa njim podrobnije upoznati i nosilac suverenost, tj. građani Srbije.
Nikada se u Srbiji nije tako često čula poruka, kao ovih dana, da je osnovni politički red da sačekamo sa kritikama izbornog pobednika dok se ne obelodani sastav i program nove vlade.
Ovi pozivi na poštovanje nekakvog političkog bontona jesu ozbiljna potvrda toga da su birači zapravo izabrali mačku u džaku.
Glasajući protiv Vučićevog dugogodišnjeg urušavanja države, birači su tu istu državu bona fide isporučili u ruke fluidne nepartijske organizacije anonimnih ljudi nejasnog političkog programa.
To je svakako novi fenomen politike postmoderne.
S tim u vezi, Miša Đurković je u nedavnom osvrtu na tek završene izbore primetio i sledeće: „Još jedno veliko naravoučenije ovih dešavanja je da sa društvenim mrežama, potkastima, veštačkom inteligencijom, mimovima i algoritmima možete da radite šta god hoćete.
Prošlo je vreme ozbiljne politike, partija sa programima, ozbiljnih kampanja zasnovanih na nekim sistemima vrednosti, polemika ili ne daj Bože dijaloga o budućnosti zemlje.
Botovanje, trolovanje i trovanje javne sfere su osnove za borbu i pobedu“ (ovde).
Nije, međutim, u tek završenoj izbornoj utakmici sve bilo u znaku „duha“ antipolitike Postmoderne, pošto su se u izbornoj kampanji mogli uočiti i relikti starog političkog života Moderne.
Naravno, u meri u kojoj se naše društvo još nije potpuno razbilo na, Vladušićevom rečju, nepovezane „biočestice“ bez nacionalne, klasne i svake druge socijalne svesti.
Tako je završnicu kampanje „Studentske liste“ obeležila učestala upotreba nacionalnog narativa i nacionalno-crkvenih simobola (upadljiva upotreba, bez izuzetka, ćirilice, srpske zastave, krsta), kao i intenzivno medijsko pojavljivanje nekolicine nacionalno orijentisanih poslaničkih kandidata, inače politički potpuno neuobičajeno s obzirom na njihovu poziciju na izbornoj listi.
Cilj je bio da se kod birača u poslednjem trenutku stvori snažan utisak da se „Studentska lista“ razlikuje od Vučića, koji je u značajnom delu srpske javnosti odavno osnovano označen kao „veleizdajnik“, ne samo po pitanju nulte tolerancije prema korupciji, već i u nacionalno i državno važnim temama.
Na mogućnost takve (zlo)upotrebe nekolicine nacionalno orijentisanih poslaničkih kandidata, te nacionalnog narativa i nacionalnih simbola, potpisnik ovih redova ukazao je još na početku studentskog protesta, krajem decembra 2024. godine, uoči nastupa jednog poznatog nacionalnog intelektualca na tribini „drugosrbijanskog“ ProGlasa u Lučanima.
Tada sam upozorio da „učešće patriota u „ProGlasu“ pomaže ideološkoj „maskirovki“ ove inicijative“, te da takvim učešćem patriotski intelektualci svojim autoritetom pribavljaju takvim antinacionalnim organizacijama neophodni legitimitet dominatno patriotskog biračkog tela Srbije (ovde).
Iako je u međuvremenu ProGlas taktički pomeren „iza scene“ tzv. studentskog protesta, a pomenuti nacionalni intelektualac je nakon početne upotrebe u cilju mobilizacije patriotski opredeljenih birača oko „Studentske liste“, izbačen sa tzv. studentske scene kao nedovoljno inkluzivan i kooperativan, scenario upotrebe nacionalnih intelektualaca u svrhu izborne pobede te fluidne organizacije ostao je i dalje aktuelan.
Da će nacionalno orijentisani kandidati imati upravo takvu ulogu na tzv. studentskoj izbornoj listi i u izbornoj kampanji, potpisnik ovih redova je saznao iz prve ruke i to pre nego što su studenti javno izašli sa zahtevom za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora (ovde).
Do takvog saznanja došao sam posle razgovora sa Veljkom Žižićem iz Londona, 28. aprila 2025. godine.
Žižić je ipred Skupštine u rasejanju, koja je nakon taktičkog potiskivanja ProGlasa u martu 2025. preuzela ulogu glavnog spoljnog koordinatora studentskog pokreta, određen za kontakt sa univerzitetskim profesorima koji su podržali studente i koji su bili okupljeni oko tzv. slobodnih i pobunjenih univerziteta, a od kojih će i kasnije biti sačinjena „Studentska lista“.
U telefonskom razgovoru Žižić mi je ponudio da budem poslanik buduće studentske izborne liste, pritom priznajući da su me za to mesto preporučili u javnosti poznati nacionalni i antivučićevski stavovi.
Bez par takvih kandidata, po tadašnjem priznanju Žižića, studentska izborna lista ne može očekivati izbornu pobedu u dominatno patriotski opredeljenom biračkom telu Srbije.
Pošto je sve drugo u vezi sa studentskom listom, od programa do njenog personalnog sastava, kao i same tehnike sastavljanja bilo potpuno netransparentno, odbio sam ponudu čoveka iz Londona, jer sam smatrao da bi takvo blanko prihvatanje poslaničke kandidature bilo zapravo prihvatanje statusa fikus-patriote, koji će jedino služiti tome da imenom i rečju privuče nacionalno orijentisane birače da daju podršku jednoj političkoj i ideološkoj himeri, na čiju programsku agendu fikus-patriote ne mogu uticati.
Ljudi „iza scene“ tzv. studentskog pokreta uspeli su u međuvremenu da pronađu par do tada javnosti nepoznatih, a dovoljno inkluzivnih i kooperativnih nacionalno orijentisanih profesora univerziteta, te da ih uspešno upotrebe u završnici izborne kampanje.
Njihovom pojavom i nastupima prikrivao se ne samo dominantno anacionalni i antinacionalni personalni sastav ove izborne liste, već, pre svega, činjenica da je njen minimalistički izborni program prema Kosovu i Metohiji, tj. odbrani teritorijalnog integriteta Srbije, evropskim integracijama i Rusiji, u suštini prepisana Vučićeva politika, te da je stoga reč o personalnim, a ne programskim izborima, tj. izborima bez izbora.
Predstavnici Studentske liste nisu se izjašnjavali o odnosu sa Amerikom.
Još 4 rečenice, samo BBC na srpskom
Kina je jedan od najvažnijih partnera Srbije, a Vučić i kineski lider Si Đinping u više navrata su govorili o 'čeličnom prijateljstvu'.
Tokom nedavne posete Pekingu, Vučić je dobio najviši kineski orden za strance.
Ali to čvrsto prijateljstvo protkano je dugovima - od 2000. do 2022, Srbija je primila 7,7 milijardi dolara iz Kine, a ogroman deo kroz zajmove.
Od dolaska SNS-a na vlast, kineske firme su se razgranale po Srbiji, upravljaju nekolicinom rudnika, među kojima i zlata u Boru, kao i nekim drugim fabrikama.
Vi se nalazite u Novom Sadu.
Još 3 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Izvinili su se za uređivačku politiku koju su imali.
Dakle, treba očekivati veće resetovanje odnosa odnosa Srbije sa EU i ubrzanje našeg evropskog puta.
To istovremeno povlači bržu evropsku integraciju čitavog regiona i njegovu održiviju stabilizaciju.”
Šta očekujete da se desi na Radioteleviziji Srbije?
Srdanović: Moram da kažem da izvinjenje na način na koji je izrečeno nije dovoljno da bismo mi poverovali da će uređivačka politika u budućnosti biti ispravna i u skladu sa najboljim interesima svih građana Srbije.
Lista "Ivica Dačić - Faktor stabilnosti" osvojila je 386 glasova, lista "Rasim Ljajić - Ljudski" 35 glasova, a "Savez vojvođanskih mađara" 17 glasova.
"SPP- Pokret za ujedinjenje" dobio je 387 glasova, "Ruska stranka Srbija u Briksu" 29 glasova, "Autentična desnica" 419 glasova.
Lista "Evropska Srbija osvojila je 278 glasova, lista "SAD Sandžaka" 29 glasova, lista "Bogoljub Karić - Pokret Snaga Srbije" 78 glasova, "Liberalno-zelena stranka" 14 glasova u inostranstvu.
Lista "Biram pravdu, biram budućnost " osvojila je tri glasa, lista "Stranka rusko-srpskog jedinstva Rusi i Srbi braća zauvek" 24 glasa.
Lista "Ćale ovo je za tebe - Petar Đurić" osvojila je 11 glasova, a lista "Vladimir Gajić - Alternativa za Srbiju" 33 glasa.
Albanska koalicija osvojila je 8 glasova na biračkim mestima u inostranstvu, a lista "Majka Srbija - Gruda" 13 glasova.
Prema izveštaju RIK-a, nevažećih listića u glasačkim kutijama u inostranstvu bilo je 304, a važećih 79.283.
Još 90 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Član RIK-a Ivan Šebek naveo je tokom rasprave da je tokom ovih izbora bilo dozvoljeno da Ministarstvo spoljnih poslova diktira izborne uslove RIK-u, a da je ta komisija nadležna za organizovanje izbora u inostranstvu, kao i da je to, kako je rekao, pojedinim ljudima onemogućilo da glasaju.
Članica RIK-a Sofija Mandić navela je da se nada da se to, kako je rekla, neće ponoviti na predstojećim izborima za predsednika.
Republička izborna komisija takođe je na sednici odbacila prigovor Jovice Nikolića iz Bojnika, u kojem se navodi da je bilo nepravilnosti na biračkom mestu 16 - Kosančić, gde je, kako se navodi u prigovoru, došlo do kršenja procedure kada je zamenik predsednika biračkog mesta omogućio, podstrekivao ili lično sprovodio javno glasanje, čime se narušava tajnost glasanja.
Prigovor je jednoglasno odbačen uz obrzloženje da se nepravilnost tokom sprovođenja glasanja, na koju se prigovorom ukazuje, nezavisno od toga da li to čini prigovor osnovanim ili ne, može biti predmet isključivo zahteva za poništavanje glasanja na biračkom mestu kao pravnog sredstva, a ne prigovora.
Poput Moskve, ni Kina ne priznaje nezavisnost Kosova, što su zvaničnici često isticali kao znak savezništva u Ujedinjenim nacijama (UN).
Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.
Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
2026. Oba soka sadrže korisne biljne materije, ali se razlikuju po količini kalijuma.
Evo šta treba proveriti pre kupovine.
2026. Integralni tost, avokado, jaja i povrće: nutricionistkinja otkriva večeru koju sprema za 10 minuta kada nema energije za dugo kuvanje.
“Dakle, to su prioriteti u čitavom pretpristupnom procesu i uslov da se ‘otvore vrata EU’, kako je napisala Marta Kos.
Činjenica da su ti procesi i bez formiranja nove Vlade započeli sutradan posle izbora direktnom voljom i akcijom građana, kao i delova nadležnih institucija i medija, ukazuje da bi relativno brzo moglo da se uspostavi poverenje između novih vlasti i evropskih institucija.
To je jedno od ključnih očekivanja EU prema izjavi Marte Kos.
Usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU je svakako bitan uslov za dalji napredak pretpristupnog procesa.
Ali, u zajedničkoj izjavi visoke predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaje Kalas i komesarke za proširenje Marte Kos dolazećim srpskim vlastima, koju su nakon prethodno pomenutih poruka uputile sa malom zadrškom, ne pominju se Rusija, Kina ili Kosovo kao prioriteti.
Pominju se podrška reformama, vladavina prava i slobodni mediji, izborni uslovi, nalazi posmatrača i preporuke OEBS-a.
Kao da poručuju da će njihova pružena ruka biti prijateljska, koraci postupni, a odmerenost i razumevanje odlika novog pristupa.
Treba se nadati ostvarenju izrečenih dobrih namera”, zaključuje sagovornica NIN-a.
Viši savetnik ISAC fonda Marko Savković navodi za NIN da predstoji jedan “novi početak” kada je reč o našem evropskom putu, odnosno o odnosima Beograda i Brisela.
“Ne očekujem da će insistirati na sankcijama Rusiji, makar ne odmah.
Isto tako verujem da će stopa usklađivanja sa spoljnom politikom EU porasti - puno je tu bilo stvari gde se nismo usklađivali zbog kratkoročne procene odlazeće vlasti.
Nisu sve sankcije koje se tiču ili će se ticati Rusije jednako važne, mislim da se i tu može napraviti određena distinkcija.
Mogu da zamislim da će se, ako program studentske liste bude ispoštovan, menjati politika prema Izraelu i u većoj meri biti usklađena sa EU.
Ali da ne prejudiciramo - prava istina je da ne znamo i pretpostavljam da će Brisel dozvoliti jedan ‘grejs period’ dok se ne utvrde pravci delovanja.
Ne zaboravite pritom na ‘dijalog’ sa Prištinom koji u ovom trenutku i već duže vreme ne funkcioniše”, navodi Savković i zaključuje:
“Predstoji jedan ‘novi početak" i mogu da zamislim da će se stvari ubrzati, najpre otvaranjem klastera 2 i 3 - odjednom - po konstituisanju nove Vlade.
Takav čin bi predstavljao veliki podstrek u nastavku integracija.”
Srbija je, podsetimo, 2014. otpočela pregovore o članstvu u EU i dosad je otvorila 22 od 35 pregovaračka poglavlja, a zatvorila samo dva.
Poslednje pregovaračko poglavlje je otvorila krajem 2021.
Već dugo je na čekanju otvaranje klastera 3 – Beograd sve vreme tvrdi da je tehnički spreman za otvaranje, ali da sve stoji iz političkih razloga.
U te razloge - osim niske usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, koja se najpre ogleda u činjenici da nismo uveli sankcije Rusiji - spada i situacija u zemlji u protekle dve godine, odnosno kritike iz EU na račun dosadašnje vlasti.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. Ana Brnabić pozvala je na mir i poštovanje institucija i zatražila od novoizabrane skupštinske većine da što pre počne uspostavljanje vlasti
2026. Iz tzv. kosovske policije za region sever naveli su da je akcija sprovedena u opštinama Severna Mitrovica i Zvečan.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. Obrađeni su zapisnici na svih 93 biračkih mesta van zemlje, po kojima je od 102.147 birača u biračkom spisku na izbore izašlo njih 79.597.
2026. Glavni javni tužioci treba da provere da li postoje elementi krivičnog dela i o tome bez odlaganja obaveste nadležno tužilaštvo.
2026. Trojica Srba privedena su jutros u Crkolezu, u opštini Istok, tokom akcije tzv. kosovske policije, saopštila je Kancelarija za Kosovo i Meto
Ovim se ne samo posredno priznaje važnost Briselskog sporazuma, nego se, kao što je činio Vučić, organi secesionističke tzv. Republike Kosovo, nastale nasuprot Rezoluciji 1244, tretiraju kao „privremene institucije samouprave“ iz pravnog režima predviđenog Rezolucijom.
Time država, čiji vitalne interese tangira secesija, učestvuje u konvalidaciji čina tzv. kosovske nezavisnosti i istovremeno derogira Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
Nakon toga, svako pozivanje na Rezoluciju 1244, kao i na Ustav Srbije, predstavlja, kao i u Vučićevom slučaju, tek puki retorski ukras za zamajavanje birača.
Obećanje iz „Studetskog plana“ da će „procesuirati sve odgovorne predstavnike režima za sva potencijalna krivična dela u vezi sa sklapanjem i sprovođenjem neustavnih sporazuma na štetu Srbije“, samo po sebi ne znači ništa bez oglašavanja ništavim svih notorno protivustavnih sporazuma koje je Srbija sa tzv. Republikom Kosovo, a pod patronatom EU, zaključila ili na koje je prećutno pristala, jer samo takav čin može vratiti Srbiju na put reintegracije Kosova i Metohije.
Uostalom, za utvrđivanje krivičnopravne odgovornosti potpisnika briselskih sporazuma zalagali su se i neki od najglasnijih pobornika prihvatanja „realnosti“ tzv. kosovske nezavisnosti, od Vesne Rakić Vodinelić do Boža Prelevića, videvši u takvom zahtevu samo dobar adut za promenu vlasti i eventualno kasniju trajnu eliminaciju političkih konkurenata.
Stav iz „Studentskog plana“ da svi sporazumi koji se tiču Kosova „moraju biti podvrgnuti proceni ustavnosti“, te da je „neprihvatljivo sprovođenje bilo kakvih neustavnih odredbi bilo kog zaključenog sporazuma“, ne znači ama baš ništa, ne samo stoga što su pojedini važni sporazumi u dogovoru sa Briselom na zaobilazan način uključeni u pravni poredak Srbije, pa se ne mogu podvrgnuti postupku ustavnosudske kontrole međunarodnih ugovora (kao Briselski sporazum od 2023.), nego pre svega zbog zalaganja „Studentske liste“ za nastavak evrointegracija Srbije i primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Pritom su vodeći ljudi „Studentske liste“ i nakon izbora potvrdili, ne samo svoju privrženost evrointegracijama, već i nameru da žele da ubrzaju proces evrointegracija i da u zemlji povećaju podršku pristpanju EU (ovde, ovde).
A najvažniji zahtev EU prema Srbiji u procesu evrointegracije je nastavak „normalizacije odnosa sa Kosovom“, pri čemu ona podrazumeva primenu svih do sada od strane Srbije prihvaćenih sporazuma, kao i zaključenje „sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma“, koji bi zapravo imao snagu implicitnog de jure priznanja tzv. Republike Kosovo.
Uz to, pojedini važni, a notorno neustavni sporazumi koje je Srbija prećutno zaključila sa tzv. Republikom Kosovo, kao što su Briselski sporazum iz 2023. i njegova „mapa puta“ iz Ohrida iste godine, uključeni su u pravni poredak Srbije posredstvom javnosti nedostupnog pregovaračkog Poglavlja 35. Sledstveno tome, bez prethodnog raskida Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom ne može se ni govoriti o započinjanju procesa reintegracije Kosova.
Dok je na snazi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kao svojevrsni nadustav, svako zaklinjanje na poštovanje Ustava, kao što se videlo u Vučićevom slučaju, čisto je zamajavanje lakovernih.
Da je htela da vodi drugačiju politiku od politike koju su pod protivrečnom i stoga lažnom parolom „I Kosovo i Evropa“ vodili Demokratska stranka, a potom Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, „Studentska lista“ bi u svom predizbornom programu jednostavno poručila – nova vlada će, po cenu prekida evrointegracija, oglasiti ništavim sve notorno protivustavne sporazume sa secesionistima iz Priština, na koje su, uz „posredovanje“ EU, pristali Vučić i Dačić.
Umesto toga, dobili smo nastavak politike „I Kosovo i Evropa“, uz dodatnu poruku namenju masi željnoj pravde i sitoj pre svega Vučićeve korupcije, a tek s tim u vezi i izdaje, da će Vučić i Dačić eventualno odgovarati za veleizdaju.
Dobili smo nastavak politike „I Kosovo i Evropa“, uz dodatnu poruku namenju masi željnoj pravde i sitoj Vučićeve korupcije
Da su namere ključnih igrača unutar tzv. sudentskog pokreta iskrene prema biračima, tada ne bi bilo potrebe da deo o Kosovu i Metohiji, koji se, uzgred budi rečeno, nalazi u odeljku simptomatičnog naslova „Spoljni poslovi i nacionalni interesi“, bude protivrečan, konfuzan i nedorečen, a da nakon izbora vodeći ljudi „Studentske liste“ budu u izjavama, i pored očiglednog brifingovanja, protivrečni (Srdanović: „nastavićemo i ubrzati evrointegracije“, „poštovaćemo sve međunarodne protokole (!)“, „preispitaćemo protokole (!) da li su u skladu sa Ustavom“, ovde) ili da veštački podižu „letvicu“, onako kako je to činio i Vučić.
Upravo je ovom drugom svesno pribegao Jovo Bakić (ovde), rekavši u intervjuu podgoričkim Vijestima da je Srbija spremna na svaki dogovor sa Albancima, jedino nije spremna da međunarodno prizna tzv. Republiku Kosovo.
Isto važi, po Bakiću, i za evrointegracije, pošto one, po njemu, mogu biti prekinute odlukom građana Srbije na referendumu, ako Evropska unija bude insistirala na međunarodnom priznanju tzv. Republike Kosovo.
Radi se o veštačkom podizanju „letvice“ kako bi se prihvatilo sve što je ispod nje.
Naime, Evropska unija, a zajedno s njom i albanske separatističke vlasti, od Srbije traže samo zaključenje sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma, koji ne obavezuje Srbiju na eksplicitno međunarodno priznanje, ali bi po modelu koegzistencije „dve Nemačke“ omogućio tzv. Republici Kosovo članstvo u UN i NATO.
Pritom je pominjanje referenduma, kao načina za prekid evrointegracija, politički besmisleno i što je još važnije pravno neizvodljivo.
Referendum koji bi se, po Bakiću, sproveo nakon zatvaranja svih pregovaračkih poglavlja, a pre zatvaranja Poglavlja 35 koje se odnosi na Kosovo i Metohiju, bio bi politički bespredmetan, pošto bi prethodno Srbija ispunila sve zahteve EU u pogledu upodobljavanja svog pravnog i ekonomskog sistema Uniji, kao i zahtev potpune harmonizacije svoje spoljne i bezbedonosne politike sa zajedničkom politikom Unije.
Još važnije je, međutim, što je raspisivanje referenduma na temu evrointegracija zabranjeno članom 108. Ustava, koji propisuje da predmet referenduma ne mogu biti obaveze iz međunarodnog ugovora, a Srbija je u procesu evrointegracija preuzela obaveze jednim međunarodnim ugovorom – Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
SSP-a se na valjan način može raskinuti, bez ikakvog referenduma, jednostranim otkazom od strane vlade Srbije predviđenim članom 133. SSP-a: „Ovaj se sporazum sklapa na neograničeno vreme.
Svaka strana može otkazati ovaj sporazum na taj način što će obavestiti drugu stranu.
Ovaj sporazum prestaje da važi šest meseci od dana prijema takvog obaveštenja“.
Od referenduma je još pravno besmislenija tvrdnja Radomira Saičića, namenjena lakovernoj patriotskoj publici, da je Kosovo privremeno okupirano.
Takvom neodgovornom izjavom se dovodi u pitanje Rezolucija 1244 SB UN, pošto teritorija pod mandatom UN ne može biti proglašena okupiranom.
Upravo onako kako je radio i Vučić, prvaci „Studentske liste“ veštački podižu „lestvicu“ i po pitanju budućeg odnosa vlade Srbije prema Rusiji.
Kada se celina budućih odnosa sa Ruskom Federacijom, koja bi trebalo da bude jedan od „četiri stuba“ srpske spoljne politike, svodi na „neuvođenje sankcija“, dok se istovremeno govori o intenziviranju saradnje sa EU, tada se osnovano može očekivati dalji pad nivoa ukupne saradnje.
Naročito kada se uzme Bakićeva ocena da je Putinov režim „autoritaran“, a da je energetski sporazum sa Rusijom nepovoljan i kao takav predstavlja negativno nasleđe Koštunice i Tadića (ovde).
Veštačko podizanje „letvice“ po pitanju Rusije na nivo neuvođenja sankcija omogućava da ispod radara prođu najave postupaka koji mogu drastično narušiti odnose dve zemlje.
Takvu najavu sadrži izjava jednog od vodećih ljudi „Studentske liste“ Vladana Kuzmanovića, da je politika prethodnih vlasti u slučaju NIS-a bila „pasivna“, a da će nove vlasti da se uključe u proces prodaje NIS-a, kako bi „zaštitili svoje interese“ (ovde).
Međutim, Srbija kao manjinski vlasnik NIS-a nema šta da traži u postupku prodaje ove kompanije, pravo preče kupovine se ne može koristiti u uslovima prinudne prodaje, a član 2. Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede zabranjuje nacionalizaciju.
Sledstveno tome, Kuzmanovićevo insistiranje na zaštiti interesa Srbije u takvim uslovima može samo biti najava uvođenja prinudne uprave u NIS, što bi neminovno dovelo do prekida energetske saradnje između Srbije i Rusije.
Na takav rizičan potez nove vlasti se mogu odlučiti tek kada prođe ova grejna sezona.
Iako je samo nekoliko dana po okončanju izbora teško dati pouzdanu procenu buduće politike nove vlade, čini se da se sa pouzdanošću može reći da će ona nastaviti Vučićevu politiku prema Kosovu i Metohiji, te da će Srbija u procesu tzv. normalizacije odnosa sa tzv. Republikom Kosovo i dalje činiti brojne ustupke na zahtev Brisela.
Verovatno će ti ustupci biti transparentniji, pošto nove vlasti, dok postoji sveža podrška birača i euforija u javnosti, verovatno neće kao Vučić imati potrebu da ih maskiraju u patriotsku oblandu, kao što će se akcenat, po modelu Pupovčeve „nacionalne“ politike u Hrvatskoj, potpuno premestiti sa zaštite državne teritorije na odbranu manjinskih prava Srba na KiM.
Srbija kao manjinski vlasnik NIS-a nema šta da traži u postupku prodaje ove kompanije
Već sada se, u izjavama najpoznatijih predstavnika „Studentske liste“, može uočiti da će regionalna saradnja sa vlastima u Sarajevu i Podgorici, po modelu koji odgovara Briselu, imati prioritet u odnosu na svesrpsko povezivanje.
U pogledu saradnje sa Rusijom, može se očekivati smanjenje ionako već narušenog poverenja i bliskosti između Moskve i Beograda, a odnos prema NIS-u zavisiće od mogućnosti novih vlasti da obezbede alternativu ruskom gasu i da takvu, neminovno skuplju i nesigurnu alternativu, privreda bez većih ekonomskih potresa prihvati.
Što se drugih oblasti državne politike tiče, najveća iskušenja doneće najavljeno uvođenje tužilačke policije, kao mere koja ima za cilj desuverenizaciju države, ali i građana kao titulara suverenosti, ali elaboracija ove teme zahteva poseban tekst.
Tu je i najavljeno uvođenje zakona o rodnoj ravnopravnosti (ovde), koji će pokazati pravo ideološko lice „Studentske liste“.
I najzad, sastav nove vlade i njen program umnogome će biti kreiran u skladu sa interesima srpske poslovne elite iz dijaspore i zemlje, koja očigledno stoji iza „Studentske liste“, a koja je, po svemu sudeći, povezana sa velikim zapadnim multinacionalnim kompanijama iz oblasti informacionih tehnologija (npr.
Fajzer) i finansija (ovde).
Da će posle ove, rečju Antonića (ovde), „izborne revolucije“, ipak doći do delimične, a ne i potpune zamene mesta elitnih grupa oko novih vlasti, može se posredno zaključiti iz čestitke-poruke „Studentskoj listi“ poslovnog kruga „Privrednik“, na čelu sa Veselinom Jevrosimovićem, koji okuplja domaće kompanije kao što su, između ostalog, „Delta holding“, MK Grupa, Milenijum tim i Mozzart (ovde).
Ipak je politika ozbiljan posao da bi je vodili studenti.
Ostaje samo pitanje, kako će se u sukobu elitnih grupa, te Brisela, Vašingtona i Moskve, ali i balkanskog podzemlja, snaći jedan Srdanović, Saičić ili Bakić.
Ili možda takvog pitanja i nema.
Zoran Čvorović je profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
Ekskluzivno za Novi Standard.
„Nije samo pitanje šta će poslanici većine da urade u skupštini, a šta će vlada da reformiše“, ističe Popović.
Srbija je, pokazala je to i kampanja kao i neretki verbalni, nekad i fizički sukobi, podeljena u dva tabora.
Podseća često na dva tabora koji često razmišljaju navijački i važnije im je od koga dolazi neka politika, a ne kakva je.
„Nećeš da aplaudiraš protivničkom igračku koji ti je dao gol sa 35 metara najefektnijim šutem u istoriji fudbala, jer je protivnički igrač.
„Osvajanje sredine u političkom smislu je zaboravljeno, ali sada imamo putokaz“, zaključuje Popović.
A Srbija, sva je prilika, počinje sasvim novu političku utakmicu.
Još 45 rečenica, samo Danas
Kada su se sastali na severu Srbije prošlog novembra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban teško da su mogli da pretpostave da će obojica ostati bez vlasti u roku od godinu dana.
Obojicu su svrgli narodni pokreti – Orban je pao na aprilskim izborima na kojima je pobedila stranka Tisa njegovog nekadašnjeg saradnika Petera Mađara.
A potom je prošle nedelje studentski pokret, star manje od dve godine, ubedljivo pobedio na parlamentarnim izborima u Srbiji.
Tisa u Mađarskoj i Studentska lista u Srbiji izgledaju veoma različito – Tisa je usredsređena na ličnost i energiju njenog lidera, dok studenti u Srbiji insistiraju da nemaju vođstvo.
Ali ogromna izlaznost – 79 odsto u Mađarskoj i 69 procenata u Srbiji, bila je vođena tehnološki potkovanim mladim ljudima u obe zemlje.
Koristili su alate veštačke inteligencije da bi obradili brojke, identifikovali pretnje glasanju i mobilisali desetine hiljada posmatrača izbora kako bi sprečili zastrašivanje i izborne prevare vladajućih stranaka.
Mobilizacija birača i uloga posmatrača izbora odigrali su veliku ulogu u pobedi opozicije u obe zemlje.
Pred parlamentarne izbore u Srbiji 25. oktobra, mađarska nevladina organizacija DE poslala je 70 posmatrača izbora u Srbiju, da rade sa predstavnicima studentskog pokreta, posećujući biračka mesta u severnoj srpskoj pokrajini Vojvodini.
Tokom leta, i pre nego što su izbori raspisani, održavali su radionice kako bi predstavnicima studentskog pokreta preneli iskustva i metode sa mađarskih izbora.
Ključna tehnika bila je unapred identifikovanje „zaraženih“ biračkih okruga, mestima u kojima je iznenađujuće veliki broj glasova za vladajuću stranku na prethodnim izborima sugerisao da su korišćene tehnike zastrašivanja birača ili „lančanog glasanja“.
„Od oko 16 sati na dan izbora, primetili smo grupe maskiranih huligana – pristalica Vučića – kako se okupljaju u blizini biračkih mesta“, rekao je Peter Klem, studentski aktivista iz Subotice, za BBC.
„Zato smo poslali mobilne timove i počeli sve da snimamo.“
U kombinaciji sa „stacionarnim“ posmatračima na biračkim mestima, 20 do 30 dobrovoljaca na svakom potencijalno problematičnom biračkom mestu delovalo je kao snažno sredstvo odvraćanja, smatra Klem, i sprečilo zastrašivanje ili prevaru.
I Orban u Mađarskoj, i Vučić u Srbiji, izgledali su nepobedivo.
Obojica su bili moćni lideri, na funkcijama 16, odnosno 14 godina, koji su preuzeli državne institucije i uspostavili poslovna carstva koja su se preklapala u njihovim zemljama.
Kada su se sastali pre godinu dana, Vučić je odveo Orbana u popularnu pekaru u Suboticu – tadašnji mađarski premijer odabrao je burek sa sirom, a Vučić sa mesom.
Nastavili su do lokalne vinarije, da razgovaraju o nafti i drugim poslovnim dogovorima – planu da mađarski MOL kupi većinski ruski udeo Naftnoj industriji Srbije (NIS), jednoj od najvažnijih kompanija za fukcionisanje celokupne srpske privrede.
Dvojica lidera su imali mnogo toga zajedničkog, u biznisu i politici, ne najmanje važno njihovo prijateljstvo sa Vladimirom Putinom u Rusiji i kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, a delili su i snažnu podršku Miloradu Dodiku, separatističkom lideru Srba u Bosni i Hercegovini.
Brza železnica između Beograda i Budimpešte gradila se kineskim novcem i znanjem.
Paralele pada dvojice ljudi sa vlasti su upečatljive.
Aleksandar Vučić je priznao poraz tačno u 21.30 sati 25. oktobra, baš kao što je to učinio i Viktor Orban 12. aprila.
Malo posmatrača je očekivalo da će bilo ko od njih dvojice mirno priznati poraz.
Spekulisalo se da je Vučić dva puta razgovarao sa Orbanom 25. oktobra uveče kako bi ga pitao za savet – jednom pre nego što je priznao poraz, i ponovo u 23.15.
Orban je navodno ubedio srpskog saveznika da ne koristi silu.
Vučić poriče da je razgovarao sa Orbanom pre nego što se obratio u štabu Srpske napredne stranke (SNS), ali priznaje kasniji razgovor.
Viktor Orban, koga je kontaktirao BBC, odbio je da komentariše.
Šest dana posle izbora, Orban i Vučić su se sastali u Beogradu u, kako je rekao doskorašnji predsednik Srbije, kući njegovog oca na obodu glavnog grada.
Jedan drugog su nazvali više od prijatelja, a Vučić je kratko video obraćanje na mrežama završio rečima: „Vratićemo se“, poput lika Arnolda Švarcenegera u filmskom blokbasteru „Terminatoru“.
Sat vremena pre zatvaranja biračkih mesta u Srbiji, maskirani ljudi, sa kapuljačama na glavama, zauzeli su pozicije u centru Beograda.
Tokom glasanja, slične grupe su fotografisane na mnogim biračkim mestima, a blokirali su ih izborni posmatrači.
Postoji još jedna čudna numerička sličnost.
Studentska lista će imati 140 mesta u Skupštini Srbije od ukupno 250, isti broj koji je stranka Petera Mađara Tisa osvojila u mađarskom parlamentu od 199 mesta.
Mađar je bio jedini evropski lider koji je direktno pozvao studente u Srbiji da im čestita te večeri – i verovatno jedini koji je imao njihov broj.
„Uvek je dobro čuti da priča o Tisi može da bude inspiracija za druge narode“, rekao je mađarski premijer za BBC.
„Rezultat mađarskih izbora nam je jasno pokazao da je ono što ovde radimo ispravno“, rekao je Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, uoči glasanja.
Srdanović je bio jedan od onih sa kojima je Peter Mađar razgovarao 25. oktobra uveče.
Orban (63) i Vučić (56) sada bi mogli da se suoče sa krivičnim gonjenjem zbog korupcije i zloupotrebe položaja.
Pravosudni aparat u obe zemlje je sličan.
Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal u Srbiji (JTOK), i potpuno novi specijalni tužioci Mađarske, poznati kao NVVH, imaju slična ovlašćenja.
Mogli bi da budu korisni jedni drugima.
Mađarske kompanije bliske Orbanu bile su uključene u projekat izgradnje železničke stanice u Novom Sadu.
U urušavanju nadstrešnice Železničke stanice 1. novembra 2024. godine, za šta su antivladini demonstranti i studenti okrivili korupciju i nemar, poginulo je 16 ljudi i delovalo je kao katalizator za srpski studentski pokret.
„U Evropi je postojala percepcija da što duže Orbanov i Vučićev režim ostaju na vlasti, to postaju jači“, rekao je Aron Timar, osnivač mađarske grupe DE u Mađarskoj, za BBC.
„A zapravo, postajali su slabiji.
Kada je društvo pronašlo sopstveni glas i ustali, nije bilo načina da se to zaustavi.“
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
- Rezultati izbora 2026: Apsolutna većina Studentske liste u Skupštini Srbije
Još 3 rečenice, samo Danas
- Šta je zbližilo Srbiju i Mađarsku
- Demontiranje Orbanove vlasti: Početak nove ere u Mađarskoj
- MOL: Most i brana između Rusije i Evrope
- Pet izazova pred Studentskom listom
- Pobuna Generacije Z širom sveta zbog korupcije: Može li da bude suštinskih promena
- Dani kad je Srbija stala – generalni štrajk kao uvod u 5. oktobar
- Pobednici izbora koje su podržali studenti traže ostavke svih u Srbiji
- ‘Problem Srbije je što nije imala 4. oktobar’: Ivan Marović, bivši lider Otpora, za BBC
- Kako su pred mojim očima sa vlasti odlazili Vučić, Orban i Đukanović
- Koji su dalji koraci Studentske liste i kako donose odluke: ‘Demokratski eksperiment’
