Студентски покрет одржао је конференцију за медије посвећену финансијској и енергетској стабилности Србије, уз поруку да њихова одговорност према грађанима почиње пре преузимања власти. Студенткиња Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду Маја Петровић, која је отворила конференцију, изнела је тврдњу да одлазећа власт одлаже решавање проблема како би одговорност пребацила на нову власт.
"Грађани Србије су јасно рекли у каквој држави желе да живе и нама су дали поверење да управљамо њеном будућношћу. Из тог разлога сматрамо да наша дужност према грађанима не почиње даном уласка у кабинете, већ је почела још када су пребројани гласови", рекла је Петровић.
Она је навела да одлазак досадашњег режима прате промене у различитим областима државе и привреде, од финансијског и банкарског сектора, преко енергетског система, до сектора нафте и гаса.
"Постоје јасни показатељи да одлазећа власт, угрожена губитком политичке моћи, одлаже решавање проблема, или их чак свесно и намерно оставља нерешеним, како би одговорност пребацила на нову власт", изјавила је Петровић.
Поручила је да Студентски покрет неће дозволити да грађани сносе последице досадашњег управљања државом и њеним ресурсима.
"Нећемо дозволити да грађани Србије испаштају због неодговорног управљања државом и њеним ресурсима за последњих 14 година", рекла је она.
Петровић је најавила да ће на конференцији бити представљени ставови и хитни захтеви Студентског покрета у вези са три области које је означила као кључне стубове националне и финансијске безбедности: банкарским сектором, функционисањем Електропривреде Србије и стањем у сектору нафте и гаса.
Зиљдовић: Захтевамо детаљну истрагу пословања Алта банке и одговорности надлежних
Емир Зиљдовић је, говорећи о банкарском сектору, позвао на детаљну истрагу вишегодишњег пословања Алта банке и утврђивање одговорности власника, менаџмента и регулатора. Грађане је позвао да остану смирени, а аналитичаре и стручњаке да не шире непроверене и нетачне информације које би могле да изазову панику.
Зиљдовић је навео да је Народна банка Србије 30. октобра одузела дозволу за рад Алта банци због поткапитализованости и неликвидности, истичући да проблеми у њеном пословању нису настали преко ноћи.
"Постоје индиције да је овакво стање последица изостанка благовремене реакције регулатора и руководства Народне банке Србије, предвођене гувернерком Јоргованком Табаковић, као и нереаговања тужилаштва и незамрзавања коруптивно стечене имовине", рекао је Зиљдовић.
Међу мерама за очување финансијске стабилности навео је појачано праћење ликвидности свих банака у Србији и спремност НБС да обезбеди средства банкама које солвентно и квалитетно послују. Затражио је и предузимање привремених мера у банкама за које се утврди да постоји намера да буду доведене у неликвидну позицију, брзу реакцију надлежних органа и редовно обавештавање јавности.
Говорећи о Алта банци, Зиљдовић је изнео податак да је она у јуну 2026. пријавила НБС адекватност капитала од 17,92 одсто, што је, према његовим речима, било знатно изнад законског минимума. Затражио је да се утврди како је дошло до погоршања финансијског стања, да ли су финансијски извештаји верно приказивали ризике и да ли је НБС правовремено реаговала.
Захтеви обухватају и проверу имовине Алта групе, већих кредита повезаним лицима, датих гаранција и могућности наплате потраживања или повраћаја незаконито пренетих средстава, ради заштите депонената и поверилаца.
"Мора се утврдити ко је одлучивао о новцу јавних предузећа. Посебно захтевамо објашњење одлуке да се наплата рачуна Електропривреде Србије од јула 2025. пребаци на Алта банку, као и услова под којима су ЕПС и друга јавна предузећа пословала са Алта групом", рекао је Зиљдовић.
НИН / Митар Митровић
Затражио је независну анализу кредитног портфеља и објављивање хронологије надзорних мера НБС, како би се раздвојила одговорност власника, менаџмента и регулатора, уз процесуирање одговорних уколико се утврде кривична дела.
Зиљдовић је позвао домаће и међународне банке које послују у Србији, као и њихове матичне институције, да појачају надзор прекограничних финансијских трансакција и потенцијалног одлива капитала. Посебно је апеловао да се међународна плаћања која укључују јавна средства, државна предузећа и јавне институције обављају у складу са прописима, уз одговарајућу документацију и доказе о основу плаћања и испуњености уговорних обавеза.
Износећи оцену да је одлазећи режим преко себи блиских људи показао спремност да угрози читав систем због губитка избора, поручио је да ће Студентски покрет предузети потребне мере за очување банкарског система. Позвао је НБС и друге институције да активно учествују у том процесу.
"А грађане позивамо да остану смирени, али исто тако и све аналитичаре, стручњаке и оне који се представљају као такви, да не шире непроверене и нетачне информације у циљу изазивања панике. За нас ово није питање политике, већ питање државе и њених грађана", рекао је Зиљдовић.
Цветићанин: ЕПС и министарка да саопште стање у предузећу и ризике за снабдевање
Стеван Цветићанин затражио је потпуно, хитно и транспарентно преиспитивање пословања Електропривреде Србије. Позвао је министарку рударства и енергетике Дубравку Ђедовић Хандановић и руководство ЕПС-а да јавности саопште у каквом су стању производни капацитети, какве су пројекције пословања до краја године и да ли је снабдевање електричном енергијом сигурно.
"Данас се обраћамо јавности са позиције политичког актера који је спреман да у наредном периоду преузме пуну одговорност за управљање државом", рекао је Цветићанин, оцењујући да су питања пословања ЕПС-а од непосредног значаја за све грађане.
Према његовим речима, електроенергетски систем је у великој мери застарео и ослоњен на термоелектране, док је низак водостај река додатно ограничавао производњу хидроелектрана. Оценио је да дотрајалост опреме, недовољно улагање у одржавање и одлагање ремонта угрожавају поузданост производних капацитета.
НИН / Митар Митровић
Као примере навео је блок А2 термоелектране Костолац, за који тврди да није у функцији, и блок Б2 Термоелектране "Никола Тесла", чији се капитални ремонт, према његовим речима, одлаже већ две године, док блок ради смањеним капацитетом.
Цветићанин је поставио питање зашто се средства првенствено не усмеравају у одржавање и модернизацију постојећих капацитета, већ се, како је оценио, предност даје пројектима попут националног стадиона.
Говорећи о увозу електричне енергије, упозорио је на могуће финансијске последице куповине по неповољним тржишним ценама. Навео је да је, према информацијама којима располаже, извршен ребаланс буџета ради обезбеђивања додатних средстава за покривање потрошње до краја године, уз питање да ли су та средства довољна и за који период.
"Јавност има право да зна у каквом је стању једно од најважнијих јавних предузећа у земљи, какви су ризици за снабдевање електричном енергијом и да ли постоје реалне могућности за појаву додатних трошкова или евентуалних рестрикција", рекао је Цветићанин.
Он је оптужио актуелну власт да прећуткује проблеме и њихово решавање оставља будућем руководству, како би му накнадно приписала одговорност за последице ранијег управљања. Нагласио је да су институције и кључни државни ресурси још у рукама актуелне власти и да се одговорност за њихово стање не може пребацивати на оне који управљање још нису преузели.
Цветићанин је оценио и да су партијски интереси годинама стављани испред стручности, чиме су нарушени професионални интегритет запослених и могућности за развој енергетског сектора. Поручио је да енергетска независност захтева дугорочну стратегију, улагања и компетентне људе, а да критеријуми за напредовање морају бити знање и професионални интегритет.
"За крај, позивамо Дубравку Ђедовић Хандановић и руководство Електропривреде Србије да изађу пред јавност и отворено саопште какво је стварно стање у овом предузећу, са каквим се проблемима суочава и какве су пројекције пословања и производње до краја године", рекао је Цветићанин.
Радивојевић: Продужити смањење акциза и припремити резервни план за НИС
Дејан Радивојевић позвао је Владу у техничком мандату да продужи привремено смањење акциза на нафтне деривате, затражио дугорочније решење за снабдевање гасом и разјашњење услова промене власничке структуре НИС-а.
Према његовим речима, одлука о привременом смањењу акциза за 25 одсто истиче 8. новембра. Упозорио је да би, уколико мера не буде продужена и целокупан износ буде пренет на малопродајне цене, бензин могао да поскупи за више од 21 динар, а дизел за преко 22 динара по литру.
Радивојевић је навео да је непосредни начин за продужење мере доношење нове одлуке Владе у техничком мандату, у оквиру законских овлашћења. Као дугорочније решење предложио је измене Закона о акцизама и скупштинску расправу о утицају фискалне политике на грађане и привреду, уз укључивање привредних и других релевантних удружења.
Затражио је и да се утврди ко је иницирао претходно продужење мере, на основу којих анализа и фискалних процена, као и да ли су разматрана дугорочнија решења.
Говорећи о гасу, Радивојевић је навео да је трогодишњи аранжман са Русијом истекао крајем маја 2025. године, након чега је снабдевање настављено краткорочним продужењима. Последњи аранжман, према његовим речима, продужен је 30. септембра и важи до 31. децембра 2026. године.
НИН / Митар Митровић
Оценио је да такав начин уговарања не обезбеђује довољно предвидљивости за државу, привреду и енергетски систем. Позвао је Министарство рударства и енергетике, Србијагас и Владу да покушају да обезбеде вишегодишњи уговор, са јасно дефинисаним количинама, ценама, динамиком испорука и условима у случају поремећаја снабдевања.
Развој алтернативних извора
Истовремено је указао на потребу развоја алтернативних извора и праваца снабдевања. Као могућности навео је набавке из Азербејџана, коришћење терминала за течни природни гас у Александрополису, набавке преко Мађарске, будућу производњу из румунског налазишта Нептун Дип и развој додатних интерконекција према Северној Македонији и Грчкој.
"Важно је разликовати капацитет транспортног система од стварно уговорених и расположивих количина гаса. Сваки алтернативни правац мора се анализирати кроз цену, расположивост, транспортне капацитете и поузданост испоруке", рекао је Радивојевић.
Говорећи о НИС-у, навео је да је америчка Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) 30. октобра продужила одобрења за пословање те компаније, преговоре МОЛ-а о куповини већинског руског удела и транспорт сирове нафте преко ЈАНАФ-а. Према његовим речима, нова одобрења важе до 11. децембра.
"Ова одобрења не представљају укидање санкција. НИС и даље зависи од одлука америчких институција, а трајно решавање проблема повезано је са променом власничке структуре и одобрењем предложене трансакције", рекао је Радивојевић.
Навео је и да је Влада Србије 16. јуна потписала уговор са МОЛ групом о будућем управљању НИС-ом, који, према његовим речима, предвиђа повећање државног власничког удела за пет процентних поена. Додао је да завршетак трансакције зависи од договора МОЛ-а и руских власника и потребних регулаторних одобрења.
Радивојевић је затражио прибављање и анализу документације о продаји руског удела, укључујући цену, начин плаћања, будућу власничку структуру и евентуално учешће АДНОК-а. Захтеви обухватају и разјашњење права Србије као мањинског акционара, као и обавеза будућег власника према Рафинерији Панчево, Петрохемији и запосленима.
Као важан канал за добијање информација означио је представнике Србије у Одбору директора НИС-а, наводећи Драгутина Матановића, Ирену Вујовић, Милана Ђурића и Дејана Раденковића. Од њих је затражио одговоре о томе да ли имају увид у битне елементе трансакције, услове ОФАЦ-а и гаранције за наставак рада Рафинерије Панчево, као и о будућности домаће производње нафте и гаса и правима која Србија задржава.
Позвао је и на директну комуникацију са Министарством финансија САД и ОФАЦ-ом ради разјашњења услова за трајно решавање санкционог статуса НИС-а. Истакао је да је потребно сагледати и позицију руских власника, услове продаје и могућност избегавања додатних правних и финансијских спорова.
"Промена власништва не сме да буде једино мерило успеха", поручио је Радивојевић, наглашавајући да треба заштитити рад и инвестиције у Рафинерији Панчево, будућност Петрохемије, домаћу производњу, запослене и сигурност снабдевања.
Затражио је и припрему резервног плана уколико трансакција не буде завршена или ОФАЦ не продужи оперативну лиценцу. Тај план би, према његовим речима, требало да обухвати алтернативне правце увоза нафте и деривата, државне резерве, транспортну инфраструктуру, рад рафинерије и мере за очување снабдевања домаћег тржишта.
Радивојевић је позвао и на ширу расправу о отварању сектора истраживања и производње нафте и гаса за нове инвеститоре, уз заштиту државних интереса и контролу над експлоатацијом природних ресурса.
