Studentski pokret održao je konferenciju za medije posvećenu finansijskoj i energetskoj stabilnosti Srbije, uz poruku da njihova odgovornost prema građanima počinje pre preuzimanja vlasti. Studentkinja Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Maja Petrović, koja je otvorila konferenciju, iznela je tvrdnju da odlazeća vlast odlaže rešavanje problema kako bi odgovornost prebacila na novu vlast.
"Građani Srbije su jasno rekli u kakvoj državi žele da žive i nama su dali poverenje da upravljamo njenom budućnošću. Iz tog razloga smatramo da naša dužnost prema građanima ne počinje danom ulaska u kabinete, već je počela još kada su prebrojani glasovi", rekla je Petrović.
Ona je navela da odlazak dosadašnjeg režima prate promene u različitim oblastima države i privrede, od finansijskog i bankarskog sektora, preko energetskog sistema, do sektora nafte i gasa.
"Postoje jasni pokazatelji da odlazeća vlast, ugrožena gubitkom političke moći, odlaže rešavanje problema, ili ih čak svesno i namerno ostavlja nerešenim, kako bi odgovornost prebacila na novu vlast", izjavila je Petrović.
Poručila je da Studentski pokret neće dozvoliti da građani snose posledice dosadašnjeg upravljanja državom i njenim resursima.
"Nećemo dozvoliti da građani Srbije ispaštaju zbog neodgovornog upravljanja državom i njenim resursima za poslednjih 14 godina", rekla je ona.
Petrović je najavila da će na konferenciji biti predstavljeni stavovi i hitni zahtevi Studentskog pokreta u vezi sa tri oblasti koje je označila kao ključne stubove nacionalne i finansijske bezbednosti: bankarskim sektorom, funkcionisanjem Elektroprivrede Srbije i stanjem u sektoru nafte i gasa.
Ziljdović: Zahtevamo detaljnu istragu poslovanja Alta banke i odgovornosti nadležnih
Emir Ziljdović je, govoreći o bankarskom sektoru, pozvao na detaljnu istragu višegodišnjeg poslovanja Alta banke i utvrđivanje odgovornosti vlasnika, menadžmenta i regulatora. Građane je pozvao da ostanu smireni, a analitičare i stručnjake da ne šire neproverene i netačne informacije koje bi mogle da izazovu paniku.
Ziljdović je naveo da je Narodna banka Srbije 30. oktobra oduzela dozvolu za rad Alta banci zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti, ističući da problemi u njenom poslovanju nisu nastali preko noći.
"Postoje indicije da je ovakvo stanje posledica izostanka blagovremene reakcije regulatora i rukovodstva Narodne banke Srbije, predvođene guvernerkom Jorgovankom Tabaković, kao i nereagovanja tužilaštva i nezamrzavanja koruptivno stečene imovine", rekao je Ziljdović.
Među merama za očuvanje finansijske stabilnosti naveo je pojačano praćenje likvidnosti svih banaka u Srbiji i spremnost NBS da obezbedi sredstva bankama koje solventno i kvalitetno posluju. Zatražio je i preduzimanje privremenih mera u bankama za koje se utvrdi da postoji namera da budu dovedene u nelikvidnu poziciju, brzu reakciju nadležnih organa i redovno obaveštavanje javnosti.
Govoreći o Alta banci, Ziljdović je izneo podatak da je ona u junu 2026. prijavila NBS adekvatnost kapitala od 17,92 odsto, što je, prema njegovim rečima, bilo znatno iznad zakonskog minimuma. Zatražio je da se utvrdi kako je došlo do pogoršanja finansijskog stanja, da li su finansijski izveštaji verno prikazivali rizike i da li je NBS pravovremeno reagovala.
Zahtevi obuhvataju i proveru imovine Alta grupe, većih kredita povezanim licima, datih garancija i mogućnosti naplate potraživanja ili povraćaja nezakonito prenetih sredstava, radi zaštite deponenata i poverilaca.
"Mora se utvrditi ko je odlučivao o novcu javnih preduzeća. Posebno zahtevamo objašnjenje odluke da se naplata računa Elektroprivrede Srbije od jula 2025. prebaci na Alta banku, kao i uslova pod kojima su EPS i druga javna preduzeća poslovala sa Alta grupom", rekao je Ziljdović.
NIN / Mitar Mitrović
Zatražio je nezavisnu analizu kreditnog portfelja i objavljivanje hronologije nadzornih mera NBS, kako bi se razdvojila odgovornost vlasnika, menadžmenta i regulatora, uz procesuiranje odgovornih ukoliko se utvrde krivična dela.
Ziljdović je pozvao domaće i međunarodne banke koje posluju u Srbiji, kao i njihove matične institucije, da pojačaju nadzor prekograničnih finansijskih transakcija i potencijalnog odliva kapitala. Posebno je apelovao da se međunarodna plaćanja koja uključuju javna sredstva, državna preduzeća i javne institucije obavljaju u skladu sa propisima, uz odgovarajuću dokumentaciju i dokaze o osnovu plaćanja i ispunjenosti ugovornih obaveza.
Iznoseći ocenu da je odlazeći režim preko sebi bliskih ljudi pokazao spremnost da ugrozi čitav sistem zbog gubitka izbora, poručio je da će Studentski pokret preduzeti potrebne mere za očuvanje bankarskog sistema. Pozvao je NBS i druge institucije da aktivno učestvuju u tom procesu.
"A građane pozivamo da ostanu smireni, ali isto tako i sve analitičare, stručnjake i one koji se predstavljaju kao takvi, da ne šire neproverene i netačne informacije u cilju izazivanja panike. Za nas ovo nije pitanje politike, već pitanje države i njenih građana", rekao je Ziljdović.
Cvetićanin: EPS i ministarka da saopšte stanje u preduzeću i rizike za snabdevanje
Stevan Cvetićanin zatražio je potpuno, hitno i transparentno preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije. Pozvao je ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović Handanović i rukovodstvo EPS-a da javnosti saopšte u kakvom su stanju proizvodni kapaciteti, kakve su projekcije poslovanja do kraja godine i da li je snabdevanje električnom energijom sigurno.
"Danas se obraćamo javnosti sa pozicije političkog aktera koji je spreman da u narednom periodu preuzme punu odgovornost za upravljanje državom", rekao je Cvetićanin, ocenjujući da su pitanja poslovanja EPS-a od neposrednog značaja za sve građane.
Prema njegovim rečima, elektroenergetski sistem je u velikoj meri zastareo i oslonjen na termoelektrane, dok je nizak vodostaj reka dodatno ograničavao proizvodnju hidroelektrana. Ocenio je da dotrajalost opreme, nedovoljno ulaganje u održavanje i odlaganje remonta ugrožavaju pouzdanost proizvodnih kapaciteta.
NIN / Mitar Mitrović
Kao primere naveo je blok A2 termoelektrane Kostolac, za koji tvrdi da nije u funkciji, i blok B2 Termoelektrane "Nikola Tesla", čiji se kapitalni remont, prema njegovim rečima, odlaže već dve godine, dok blok radi smanjenim kapacitetom.
Cvetićanin je postavio pitanje zašto se sredstva prvenstveno ne usmeravaju u održavanje i modernizaciju postojećih kapaciteta, već se, kako je ocenio, prednost daje projektima poput nacionalnog stadiona.
Govoreći o uvozu električne energije, upozorio je na moguće finansijske posledice kupovine po nepovoljnim tržišnim cenama. Naveo je da je, prema informacijama kojima raspolaže, izvršen rebalans budžeta radi obezbeđivanja dodatnih sredstava za pokrivanje potrošnje do kraja godine, uz pitanje da li su ta sredstva dovoljna i za koji period.
"Javnost ima pravo da zna u kakvom je stanju jedno od najvažnijih javnih preduzeća u zemlji, kakvi su rizici za snabdevanje električnom energijom i da li postoje realne mogućnosti za pojavu dodatnih troškova ili eventualnih restrikcija", rekao je Cvetićanin.
On je optužio aktuelnu vlast da prećutkuje probleme i njihovo rešavanje ostavlja budućem rukovodstvu, kako bi mu naknadno pripisala odgovornost za posledice ranijeg upravljanja. Naglasio je da su institucije i ključni državni resursi još u rukama aktuelne vlasti i da se odgovornost za njihovo stanje ne može prebacivati na one koji upravljanje još nisu preuzeli.
Cvetićanin je ocenio i da su partijski interesi godinama stavljani ispred stručnosti, čime su narušeni profesionalni integritet zaposlenih i mogućnosti za razvoj energetskog sektora. Poručio je da energetska nezavisnost zahteva dugoročnu strategiju, ulaganja i kompetentne ljude, a da kriterijumi za napredovanje moraju biti znanje i profesionalni integritet.
"Za kraj, pozivamo Dubravku Đedović Handanović i rukovodstvo Elektroprivrede Srbije da izađu pred javnost i otvoreno saopšte kakvo je stvarno stanje u ovom preduzeću, sa kakvim se problemima suočava i kakve su projekcije poslovanja i proizvodnje do kraja godine", rekao je Cvetićanin.
Radivojević: Produžiti smanjenje akciza i pripremiti rezervni plan za NIS
Dejan Radivojević pozvao je Vladu u tehničkom mandatu da produži privremeno smanjenje akciza na naftne derivate, zatražio dugoročnije rešenje za snabdevanje gasom i razjašnjenje uslova promene vlasničke strukture NIS-a.
Prema njegovim rečima, odluka o privremenom smanjenju akciza za 25 odsto ističe 8. novembra. Upozorio je da bi, ukoliko mera ne bude produžena i celokupan iznos bude prenet na maloprodajne cene, benzin mogao da poskupi za više od 21 dinar, a dizel za preko 22 dinara po litru.
Radivojević je naveo da je neposredni način za produženje mere donošenje nove odluke Vlade u tehničkom mandatu, u okviru zakonskih ovlašćenja. Kao dugoročnije rešenje predložio je izmene Zakona o akcizama i skupštinsku raspravu o uticaju fiskalne politike na građane i privredu, uz uključivanje privrednih i drugih relevantnih udruženja.
Zatražio je i da se utvrdi ko je inicirao prethodno produženje mere, na osnovu kojih analiza i fiskalnih procena, kao i da li su razmatrana dugoročnija rešenja.
Govoreći o gasu, Radivojević je naveo da je trogodišnji aranžman sa Rusijom istekao krajem maja 2025. godine, nakon čega je snabdevanje nastavljeno kratkoročnim produženjima. Poslednji aranžman, prema njegovim rečima, produžen je 30. septembra i važi do 31. decembra 2026. godine.
NIN / Mitar Mitrović
Ocenio je da takav način ugovaranja ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za državu, privredu i energetski sistem. Pozvao je Ministarstvo rudarstva i energetike, Srbijagas i Vladu da pokušaju da obezbede višegodišnji ugovor, sa jasno definisanim količinama, cenama, dinamikom isporuka i uslovima u slučaju poremećaja snabdevanja.
Razvoj alternativnih izvora
Istovremeno je ukazao na potrebu razvoja alternativnih izvora i pravaca snabdevanja. Kao mogućnosti naveo je nabavke iz Azerbejdžana, korišćenje terminala za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu, nabavke preko Mađarske, buduću proizvodnju iz rumunskog nalazišta Neptun Dip i razvoj dodatnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji i Grčkoj.
"Važno je razlikovati kapacitet transportnog sistema od stvarno ugovorenih i raspoloživih količina gasa. Svaki alternativni pravac mora se analizirati kroz cenu, raspoloživost, transportne kapacitete i pouzdanost isporuke", rekao je Radivojević.
Govoreći o NIS-u, naveo je da je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) 30. oktobra produžila odobrenja za poslovanje te kompanije, pregovore MOL-a o kupovini većinskog ruskog udela i transport sirove nafte preko JANAF-a. Prema njegovim rečima, nova odobrenja važe do 11. decembra.
"Ova odobrenja ne predstavljaju ukidanje sankcija. NIS i dalje zavisi od odluka američkih institucija, a trajno rešavanje problema povezano je sa promenom vlasničke strukture i odobrenjem predložene transakcije", rekao je Radivojević.
Naveo je i da je Vlada Srbije 16. juna potpisala ugovor sa MOL grupom o budućem upravljanju NIS-om, koji, prema njegovim rečima, predviđa povećanje državnog vlasničkog udela za pet procentnih poena. Dodao je da završetak transakcije zavisi od dogovora MOL-a i ruskih vlasnika i potrebnih regulatornih odobrenja.
Radivojević je zatražio pribavljanje i analizu dokumentacije o prodaji ruskog udela, uključujući cenu, način plaćanja, buduću vlasničku strukturu i eventualno učešće ADNOK-a. Zahtevi obuhvataju i razjašnjenje prava Srbije kao manjinskog akcionara, kao i obaveza budućeg vlasnika prema Rafineriji Pančevo, Petrohemiji i zaposlenima.
Kao važan kanal za dobijanje informacija označio je predstavnike Srbije u Odboru direktora NIS-a, navodeći Dragutina Matanovića, Irenu Vujović, Milana Đurića i Dejana Radenkovića. Od njih je zatražio odgovore o tome da li imaju uvid u bitne elemente transakcije, uslove OFAC-a i garancije za nastavak rada Rafinerije Pančevo, kao i o budućnosti domaće proizvodnje nafte i gasa i pravima koja Srbija zadržava.
Pozvao je i na direktnu komunikaciju sa Ministarstvom finansija SAD i OFAC-om radi razjašnjenja uslova za trajno rešavanje sankcionog statusa NIS-a. Istakao je da je potrebno sagledati i poziciju ruskih vlasnika, uslove prodaje i mogućnost izbegavanja dodatnih pravnih i finansijskih sporova.
"Promena vlasništva ne sme da bude jedino merilo uspeha", poručio je Radivojević, naglašavajući da treba zaštititi rad i investicije u Rafineriji Pančevo, budućnost Petrohemije, domaću proizvodnju, zaposlene i sigurnost snabdevanja.
Zatražio je i pripremu rezervnog plana ukoliko transakcija ne bude završena ili OFAC ne produži operativnu licencu. Taj plan bi, prema njegovim rečima, trebalo da obuhvati alternativne pravce uvoza nafte i derivata, državne rezerve, transportnu infrastrukturu, rad rafinerije i mere za očuvanje snabdevanja domaćeg tržišta.
Radivojević je pozvao i na širu raspravu o otvaranju sektora istraživanja i proizvodnje nafte i gasa za nove investitore, uz zaštitu državnih interesa i kontrolu nad eksploatacijom prirodnih resursa.
