Све вести
Фото из чланка: НИНСтудентска листа: Мандат почињемо да спроводимо одмах - затражене оставке челника полиције, БИА и ВБА
Убовић је позвао запослене у државним институцијама, судовима, банкама, јавним предузећима и медијима да пријаве уништавање документације, сумњиве исплате, уговоре и налоге, наводећи да грађани већ неформално контактирају студенте као узбуњивачи.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 2 од 3 медија.
Позвао је запослене у државним институцијама, судовима, банкама, јавним предузећима и медијима да пријаве свако уништавање документације, сумњиве исплате, уговоре и налоге. „Позивамо вас да наставите да ослобађате своје институције и да спречите сваку злоупотребу коју покушају представници одлазеће власти у прелазном периоду“, рекао је Убовић.
Према његовим речима, грађани, радници, руководиоци, управници државних предузећа, институција и судова, као и садашњи и бивши министри, већ неформално контактирају кандидате и студенте у својству узбуњивача. Професор Јован Вујичић изнео је захтеве Студентске листе који се односе на правосуђе, позивајући врховну јавну тужитељку да обезбеди законито, непристрасно и хитно поступање свих јавних тужилаштава у предметима који су изазвали велику пажњу јавности, као и обавештавање јавности о предузетим радњама.
Цео упоредни текст116 само у једном
Текст из 3 чланка. 1 реченицу преносе сви, у 4 се разликују.
Још 7 реченица које преноси само по један медиј
2026. На 31 бирачком месту резултати нису могли да буду утврђени, док је на преостала 22 гласање поништено.
Студентски покрет се обратио јавности на конференцији за новинаре у Пионирском парку у Београду, првој након парламентарних избора одржаних 25. октобра.
2026. На 31 бирачком месту резултати нису могли да буду утврђени, док је на преостала 22 гласање поништено.
2026. Академик Српске академије наука и уметности и професор Хемијског факултета Универзитета у Београду Радомир Саичић изјавио је за РИА Новости
Студент Филип Убовић изјавио је на отварању конференције да су грађани на изборима дали јасан мандат за владавину права, једнакост пред законом и ослобађање институција, поручивши да његово спровођење почиње одмах, не чекајући формирање владе.
Више од 1.500 пријава стигло је за мање од два дана о незаконитим радњама и покушајима уништавања документације у државним институцијама, рекли су за Данас из Студентског покрета.
Представници Студентске листе и Студената у блокади затражили су од запослених у различитим институцијама да пријаве уништавање документације у транзиционом периоду до формирања нове власти, као и оставке руководилаца у бројним институцијама.
Позвао је запослене у државним институцијама, судовима, банкама, јавним предузећима и медијима да пријаве свако уништавање документације, сумњиве исплате, уговоре и налоге.
„Позивамо вас да наставите да ослобађате своје институције и да спречите сваку злоупотребу коју покушају представници одлазеће власти у прелазном периоду“, рекао је Убовић.
Према његовим речима, грађани, радници, руководиоци, управници државних предузећа, институција и судова, као и садашњи и бивши министри, већ неформално контактирају кандидате и студенте у својству узбуњивача.
Још 33 реченице које преноси само по један медиј
За пријаве је отворена адреса узбуњиваци@студенти.орг.рс.
„Закон о заштити узбуњивача вас штити, а ми стојимо уз вас јер ви чувате јавни интерес.
Имате нашу пуну подршку“, поручио је Убовић.
Мирјана Николић говорила је о захтевима у вези са радом медија, наводећи да грађани имају право на истинито, потпуно и непристрасно информисање.
Оценила је да јавни медијски сервис то право годинама подређује интересима власти.
Према њеним речима, испуњени су захтеви за оставке генералне директорке РТС-а Мање Грчић и главне уреднице Информативног програма Бојане Млађеновић, док се и даље тражи оставка заменика генералне директорке Дејана Јовановића.
До законитог и транспарентног избора новог руководства предложена је привремена управа, договорена са репрезентативним синдикатима РТС-а, чији би задатак био да обезбеди континуитет рада, уређивачку независност и заштиту новинара.
Од четворо чланова Савета РЕМ-а затражено је да јавно образложе зашто су променили став и гласали против укључивања Информера у изборни мониторинг, као и да буду објављени записници и појединачни гласови.
Затражено је и покретање поступка због, како је наведено, свакодневних увреда и ширења говора мржње на ТВ Информер.
Рок који су поставили за јавни одговор је седам дана.
2026. Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Николић је најавила да ће посланици Студентске листе међу првим приоритетима покренути попуњавање Савета РЕМ-а до пуног састава од девет чланова.
Затражила је и хитну и неопозиву оставку Владимира Лучића, као и смену свих одговорних за одлуке којима је, према њеним речима, Телеком стављен у службу политичког утицаја и неразумног трошења новца.
Међу захтевима су обустава приватних пројеката које плаћа Телеком, неоправданих исплата и покретање поступака против свих за које се утврди одговорност за злоупотребе.
„Телеком је дистрибутер и не сме да буде главни уредник Србије.
Ни он ни било који други оператор“, поручила је Николић.
Професорка Светлана Станаревић изнела је захтеве Студентске листе који се односе на рад полиције и служби безбедности, позивајући на хитне смене полицијских службеника за које та листа тврди да су кршили закон.
Међу њима је навела начелника Управе криминалистичке полиције Марка Кричка, команданта Жандармерије Радослава Репца, команданта Специјалне антитерористичке јединице Игора Жмирића, начелника Полицијске управе у Ваљеву Владимира Јеринића, начелника Управе за технику Горана Цолића, као и помоћника министра и начелника Сектора унутрашње контроле Мирослава Пауновића.
Према њеним речима, на њихова места потребно је привремено распоредити старешине компетентне за руковођење тим организационим јединицама, како би се обезбедило њихово несметано функционисање.
Студентска листа захтева и враћање на претходна радна места свих старешина и извршилаца који су, како је навела Станаревић, неосновано разрешени и прераспоређени из политичких или других непрофесионалних разлога.
Затражен је и повратак полицијских службеника у ударне и друге радне групе у којима су претходно радили, како би завршили започете предмете, уз потпуно независан и несметан рад.
2026. Поруке из Брисела најављују подршку реформама.
Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
Станаревић је поручила да би након тих корака директор полиције Драган Васиљевић требало да поднесе хитну и неопозиву оставку, уз оцену да је „драстично кршио све етичке и законске принципе на које га функција обавезује“.
Затражила је и хитну и неопозиву оставку директора Безбедносно-информативне агенције Владимира Орлића, оцењујући да је БИА до сада поступала као служба партијске, а не државне безбедности.
Од осталих службеника те агенције затражено је да одмах престану са активностима усмереним на дискредитацију политичких неистомишљеника и да поступају искључиво у оквиру законских надлежности.
Међу захтевима је и хитна и неопозива оставка директора Војнобезбедносне агенције, генерал-мајора Ђура Јованића.
Станаревић је навела да је Јованић на чело ВБА дошао после спорних ванредних унапређења и да је, према поднетим кривичним пријавама, та агенција под његовим руководством вршила притисак на Војни синдикат Србије и пратила породицу и адвокате председника синдиката.
Од надлежних тужилаштава и скупштинског Одбора за контролу служби безбедности затражено је хитно испитивање тих пријава.
„Од припадника ВБА тражимо да одмах престану са надзором и притиском на синдикалце, новинаре, студенте и политичке неистомишљенике и да се врате искључиво својим законским надлежностима“, поручила је Станаревић.
На конференцији за медије у Пионирском парку у Београду, пред десетинама домаћих и страних новинара, затражили су оставке надлежних у бројним секторима за које тврде да су кршили законе у корист бивше власти Српске напредне странке (СНС) - од судова и тужилаштава, преко полиције, до јавних медијских сервиса.
Затражене су оставке руководилаца у полицији, Безбедносно-информативној агенцији (БИА), Војно-безбедносној агенцији (ВБА), тужилаштвима, председника Уставног суда Владана Петрова, као и проверу новца за пројекте.
Међу руководиоцима чије су оставке затражене налазе се директор полиције Драган Василејвић, начелник Управе криминалистичке полиције Марко Кричак, команданта Жандармерије Радослав Репац, командант Специјалне антитерористичке јединице Игор Жмирић, начелник полицијске управе у Ваљеву Владимир Јеринић, начелник Управе за технику Горан Цолић, помоћник министра и начелника сектора унутрашње контроле Мирослав Пауновић.
Професор Јован Вујичић изнео је захтеве Студентске листе који се односе на правосуђе, позивајући врховну јавну тужитељку да обезбеди законито, непристрасно и хитно поступање свих јавних тужилаштава у предметима који су изазвали велику пажњу јавности, као и обавештавање јавности о предузетим радњама.
Још 76 реченица које преноси само по један медиј
Посебно је издвојио предмете Вишег јавног тужилаштва у Београду, за које је затражено разматрање потребе за супституцијом и доделом Тужилаштву за организовани криминал.
Од главног јавног тужиоца за организовани криминал Младена Ненадића затражено је хитно предузимање радњи, нарочито у предметима „Надстрешница“, „Генералштаб“ и „Скај преписке“, уз непосредно обавештавање јавности.
Студентска листа захтева и предузимање мера ради утврђивања евентуалне кривичне одговорности носилаца јавнотужилачке функције, првенствено Ненада Стефановића и Миодрага Марковића, због сумње на злоупотребу службеног положаја.
Вујичић је навео да се од тужиоца за организовани криминал тражи да, уколико се службеници полиције, Пореске полиције и Управе за спречавање прања новца у најкраћем року не врате у радне групе, искористи законска овлашћења и иницира дисциплинске и кривичне пријаве против руководилаца који то спречавају.
Од надлежних тужилаштава затражено је поновно предузимање истражних радњи у случајевима „Крушик“, „Наплатна рампа Дољевац“, убистава Александра Нешовића и Оливера Ивановића, рушења у Савамали и пада хеликоптера.
У случају убиства Нешовића затражено је и испитивање одговорности свих који су учествовали у прикривању доказа.
Међу захтевима је и провера токова новца повезаних са пројектима „Експо“, „Београд на води“, стадионима у Лесковцу и Лозници, ауто-путем „Милош Велики“, Коридором 10 и „Рио Тинтом“.
Затражена је и провера токова новца током пандемије ковида, посебно за респираторе, вакцине и тестове, као и приликом продаје државних компанија.
Студентска листа позвала је главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненада Стефановића и његовог заменика Миодрага Марковића да поднесу хитне и неопозиве оставке.
Као разлог наведене су тврдње о кршењу начела непристрасности и селективном поступању, којим је, према оцени те листе, угрожено поверење грађана у тужилаштво.
Затражена је и хитна и неопозива оставка Владана Петрова на функције судије и председника Уставног суда.
Вујичић је тај захтев образложио оценом да је Петров поступао пристрасно у корист власти Александра Вучића и да је током предизборне кампање наступао као портпарол Српске напредне странке.
На крају конференције поново се обратио студент Филип Убовић, који је затражио да Републичка изборна комисија и сви надлежни органи поштују законске рокове, обезбеде јавност рада и у најкраћем року прогласе коначне резултате избора, како би се створили услови за конституисање новог сазива Народне скупштине.
Затражио је и хитан попис затеченог стања у јавним институцијама, министарствима, јавним предузећима, ЕПС-у и државним фондовима, који би обухватио финансије, уговоре, јавне набавке и преузете обавезе.
Убовић је позвао запослене да сачувају документацију и јавну имовину, пријаве сумњиве радње и спрече уништавање доказа и злоупотребе током прелазног периода.
Најавио је да ће сви уговори и јавне набавке бити преиспитани у складу са законом.
„Студентска листа ‘Студенти побеђују’ није дошла да се свети, већ да врати институције грађанима.
Не тражимо политичку послушност, већ законитост, професионалност и одговорност.
Свако ко је прекршио закон мора да одговара у законитом поступку, без обзира на функцију коју обавља или је обављао“, поручио је Убовић.
Нагласио је да је мирна и законита транзиција власти обавеза према грађанима.
Додао је да ће сваки покушај опструкције изборне воље, прикривања доказа или злоупотребе јавних ресурса бити јавно обелодањен, а одговорни појединци позвани на одговорност пред надлежним органима.
Институције припадају грађанима, закон мора да важи за све, а јавни интерес мора бити изнад сваког појединца и сваке политичке странке“, закључио је Убовић.
2026. Поруке из Брисела најављују подршку реформама.
Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
2026. Ана Брнабић позвала је на мир и поштовање институција и затражила од новоизабране скупштинске већине да што пре почне успостављање власти
2026. Из тзв. косовске полиције за регион север навели су да је акција спроведена у општинама Северна Митровица и Звечан.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
2026. Обрађени су записници на свих 93 бирачких места ван земље, по којима је од 102.147 бирача у бирачком списку на изборе изашло њих 79.597.
2026. Главни јавни тужиоци треба да провере да ли постоје елементи кривичног дела и о томе без одлагања обавесте надлежно тужилаштво.
2026. Тројица Срба приведена су јутрос у Црколезу, у општини Исток, током акције тзв. косовске полиције, саопштила је Канцеларија за Косово и Мето
2026. Приштина је из Немачке добила 12 војних камиона за тзв. Косовске безбедносне снаге, а нове испоруке најављене су за 2027. годину.
Према прелиминарним резултатима на ванредним парламентарним изборима 25. октобра Студентска листа освојила је 52,71 глас, односно 140 мандата и апсолутну већину.
Док је листа Српске напредне странке и Александра Вучића, који су били на власти последњих десет година освојила Александар Вучић – "Уједињена Србија" 39,17 одсто и 104 мандата.
Истакли су да се пријаве могу слати на мејл: [емаил протецтед] ради лакшег праћења истих.
Злата Ђорђевић из Транспарентности Србија за Данас каже да позив Студентске листе на узбуњивање представља прилику да се постојећи законски оквир стави у функцију и да се промени досадашња пракса.
“Да би се то догодило, неопходно је успоставити јасне и транспарентне механизме који ће омогућити да се свака пријава евидентира, да се зна која институција је по њој поступала, које је радње предузела и какав је епилог.
Ниједна пријава не би смела да остане без провере, а јавност би морала да има увид у резултате поступања институција”, истиче Ђорђевић.
Додаје да Студентска листа треба грађанима да предочи како ће се поступати са пријавама, када ће бити прослеђене државним органима и којим, јер многи који им се буду обраћали “ће можда имати утисак да се обраћају органу власти, а то није случај”.
Ђорђевић објашњава да је важно да се све не заврши на прикупљању пријава, већ да свака од њих добије одговарајући институционални одговор.
“Тешко је унапред проценити како ће се државни органи понашати и да ли ће све пријаве добити одговарајући институционални епилог.
Очекујемо да свака пријава буде озбиљно размотрена И сви наводи проверени и да институције предузму радње из своје надлежности.
Управо ће њихово поступање у наредном периоду показати да ли постоји спремност да се законски оквир за заштиту узбуњивача заиста примењује”, каже она.
Ранији случајеви узбуњивача показали су да пријављивање неправилности често може да има озбиљне последице по оне који на њих укажу, због чега се поставља питање да ли ће страх од одмазде и даље одвраћати људе од пријављивања.
Ђорђевић, међутим, сматра да би актуелни позив могао да охрабри већи број грађана да проговоре, јер им шаље поруку да информације о злоупотребама и незаконитостима не треба прећуткивати, али и да не треба занемаривати страх који постоји.
“Ипак, не треба занемарити страх који постоји, посебно имајући у виду ранија искуства људи који су указивали на неправилности, а потом се суочавали са притисцима и различитим последицама.
Поверење се не може изградити само позивом на пријављивање.
Оно ће зависити од тога да ли ће узбуњивачи заиста бити заштићени и да ли ће институције поступати по информацијама које добију.
Грађани морају да виде да пријављивање има смисла и да због тога неће остати незаштићени”, закључује она.
У Србији је заштита узбуњивача уређена Законом о заштити узбуњивача, који се примењује од 2015. године.
Према овом закону, узбуњивач је физичко лице које пријављује информације о кршењу прописа, људских права, злоупотреби јавних овлашћења, опасности по живот, јавно здравље, безбедност или животну средину, као и о околностима које могу довести до штете великих размера.
То могу бити запослени, бивши запослени, али и особе које су до информација дошле кроз пословну сарадњу или однос са државним органима и јавним службама.
Један од најпознатијих узбуњивача је случај Александра Обрадовића, запосленог у ваљевском „Крушику“, који је 2019. године медијима доставио документацију о сумњама на неправилности у трговини оружјем и повлашћеном положају појединих приватних трговаца.
Уместо да његовим наводима буде посвећена пажња надлежних институција, Обрадовић је ухапшен због сумње да је одао пословну тајну, а након притвора једно време је био у кућном притвору.
Иако је у децембру 2019. пуштен из кућног притвора, против њега је настављена истрага због сумње на одавање пословне тајне, али оптужница није подигнута.
Сличну пажњу јавности изазвао је случај Катарине Петровић, полицијске службенице из Ваљева, која је 2023. године јавности доставила полицијски извештај о саобраћајној незгоди у којој је учествовао Никола Петровић, директор Електромрежа Србије“ (ЕМС) и кум тадашњег председника Србије Александра Вучића.
Након што је изнела те информације, ухапшена је због сумње да је неовлашћено приступала подацима из полицијског информационог система.
Случај Катарине Петровић добио је епилог у октобру 2024. године, када је Апелациони суд у Београду потврдио ослобађајућу пресуду полицијској службеници из Ваљева.
Суд је образложио да подаци које је доставила нису били означени као тајни, те да због тога у њеном поступању нема елемената кривичног дела.
Међутим, ослобађање од кривичне одговорности није значило и крај проблема на послу.
МУП је против ње водио дисциплински поступак, током којег је била суспендована.
У јулу 2025. поступак је окончан тако што јој је изречена новчана казна – умањење плате за 30 одсто током три месеца – након чега је враћена на посао.
Још један случај који се годинама помиње у контексту узбуњивача јесте случај Борка Јосифовског, бившег директора београдске Хитне помоћи.
Он је још 2006. године указао на сумње да поједини лекари одају податке о преминулим пацијентима приватним погребним предузећима, наводно у замену за новац.
Након што је о томе обавестио надлежне, смењен је са функције, а годинама је јавно говорио о притисцима којима је био изложен.
Уставни суд је 2024. одбацио његову жалбу, чиме је поступак пред домаћим судовима завршен.
Након тога жалба је поднета Европском суду за људска права.
“Предмет је сада у Стразбуру, они су понудили медијацију и адвокатски тим Пиштаљке је изнео наше услове.
Држава је то делимично прихватила, али још увек нема одговора.
Предмет је враћен Стразбуру.
И даље чекамо исход”, рекао је Јосифовски за Данас.
Миленко Јовановић, некадашњи начелник Одељења за контролу квалитета ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине, указивао је 2019. и 2020. године на промене критеријума за оцењивање квалитета ваздуха, за које је тврдио да доводе до приказивања повољнијих података од стварног стања.
Упозоравао је и на загађење у Бору и Ваљеву, након чега је у новембру 2020. добио отказ.
Виши суд у Београду га је 2021. привремено вратио на посао, а Управни суд је 2022. поништио решење о отказу.
У новембру 2025. правоснажно је окончан и поступак за накнаду штете: Апелациони суд потврдио је пресуду којом је Агенцији наложено да му исплати 300.000 динара због штете коју је претрпео услед узбуњивања.
Остаје отворено питање да ли ће евентуална промена власти донети другачији однос институција према узбуњивачима и пријављеним неправилностима.
