Sve vesti
Foto iz članka: NINStudentska lista: Mandat počinjemo da sprovodimo odmah - zatražene ostavke čelnika policije, BIA i VBA
Ubović je pozvao zaposlene u državnim institucijama, sudovima, bankama, javnim preduzećima i medijima da prijave uništavanje dokumentacije, sumnjive isplate, ugovore i naloge, navodeći da građani već neformalno kontaktiraju studente kao uzbunjivači.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 2 od 3 medija.
Pozvao je zaposlene u državnim institucijama, sudovima, bankama, javnim preduzećima i medijima da prijave svako uništavanje dokumentacije, sumnjive isplate, ugovore i naloge. „Pozivamo vas da nastavite da oslobađate svoje institucije i da sprečite svaku zloupotrebu koju pokušaju predstavnici odlazeće vlasti u prelaznom periodu“, rekao je Ubović.
Prema njegovim rečima, građani, radnici, rukovodioci, upravnici državnih preduzeća, institucija i sudova, kao i sadašnji i bivši ministri, već neformalno kontaktiraju kandidate i studente u svojstvu uzbunjivača. Profesor Jovan Vujičić izneo je zahteve Studentske liste koji se odnose na pravosuđe, pozivajući vrhovnu javnu tužiteljku da obezbedi zakonito, nepristrasno i hitno postupanje svih javnih tužilaštava u predmetima koji su izazvali veliku pažnju javnosti, kao i obaveštavanje javnosti o preduzetim radnjama.
Ceo uporedni tekst116 samo u jednom
Tekst iz 3 članka. 1 rečenicu prenose svi, u 4 se razlikuju.
Još 7 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
2026. Na 31 biračkom mestu rezultati nisu mogli da budu utvrđeni, dok je na preostala 22 glasanje poništeno.
Studentski pokret se obratio javnosti na konferenciji za novinare u Pionirskom parku u Beogradu, prvoj nakon parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra.
2026. Na 31 biračkom mestu rezultati nisu mogli da budu utvrđeni, dok je na preostala 22 glasanje poništeno.
2026. Akademik Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić izjavio je za RIA Novosti
Student Filip Ubović izjavio je na otvaranju konferencije da su građani na izborima dali jasan mandat za vladavinu prava, jednakost pred zakonom i oslobađanje institucija, poručivši da njegovo sprovođenje počinje odmah, ne čekajući formiranje vlade.
Više od 1.500 prijava stiglo je za manje od dva dana o nezakonitim radnjama i pokušajima uništavanja dokumentacije u državnim institucijama, rekli su za Danas iz Studentskog pokreta.
Predstavnici Studentske liste i Studenata u blokadi zatražili su od zaposlenih u različitim institucijama da prijave uništavanje dokumentacije u tranzicionom periodu do formiranja nove vlasti, kao i ostavke rukovodilaca u brojnim institucijama.
Pozvao je zaposlene u državnim institucijama, sudovima, bankama, javnim preduzećima i medijima da prijave svako uništavanje dokumentacije, sumnjive isplate, ugovore i naloge.
„Pozivamo vas da nastavite da oslobađate svoje institucije i da sprečite svaku zloupotrebu koju pokušaju predstavnici odlazeće vlasti u prelaznom periodu“, rekao je Ubović.
Prema njegovim rečima, građani, radnici, rukovodioci, upravnici državnih preduzeća, institucija i sudova, kao i sadašnji i bivši ministri, već neformalno kontaktiraju kandidate i studente u svojstvu uzbunjivača.
Još 33 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Za prijave je otvorena adresa uzbunjivaci@studenti.org.rs.
„Zakon o zaštiti uzbunjivača vas štiti, a mi stojimo uz vas jer vi čuvate javni interes.
Imate našu punu podršku“, poručio je Ubović.
Mirjana Nikolić govorila je o zahtevima u vezi sa radom medija, navodeći da građani imaju pravo na istinito, potpuno i nepristrasno informisanje.
Ocenila je da javni medijski servis to pravo godinama podređuje interesima vlasti.
Prema njenim rečima, ispunjeni su zahtevi za ostavke generalne direktorke RTS-a Manje Grčić i glavne urednice Informativnog programa Bojane Mlađenović, dok se i dalje traži ostavka zamenika generalne direktorke Dejana Jovanovića.
Do zakonitog i transparentnog izbora novog rukovodstva predložena je privremena uprava, dogovorena sa reprezentativnim sindikatima RTS-a, čiji bi zadatak bio da obezbedi kontinuitet rada, uređivačku nezavisnost i zaštitu novinara.
Od četvoro članova Saveta REM-a zatraženo je da javno obrazlože zašto su promenili stav i glasali protiv uključivanja Informera u izborni monitoring, kao i da budu objavljeni zapisnici i pojedinačni glasovi.
Zatraženo je i pokretanje postupka zbog, kako je navedeno, svakodnevnih uvreda i širenja govora mržnje na TV Informer.
Rok koji su postavili za javni odgovor je sedam dana.
2026. Integralni tost, avokado, jaja i povrće: nutricionistkinja otkriva večeru koju sprema za 10 minuta kada nema energije za dugo kuvanje.
Nikolić je najavila da će poslanici Studentske liste među prvim prioritetima pokrenuti popunjavanje Saveta REM-a do punog sastava od devet članova.
Zatražila je i hitnu i neopozivu ostavku Vladimira Lučića, kao i smenu svih odgovornih za odluke kojima je, prema njenim rečima, Telekom stavljen u službu političkog uticaja i nerazumnog trošenja novca.
Među zahtevima su obustava privatnih projekata koje plaća Telekom, neopravdanih isplata i pokretanje postupaka protiv svih za koje se utvrdi odgovornost za zloupotrebe.
„Telekom je distributer i ne sme da bude glavni urednik Srbije.
Ni on ni bilo koji drugi operator“, poručila je Nikolić.
Profesorka Svetlana Stanarević iznela je zahteve Studentske liste koji se odnose na rad policije i službi bezbednosti, pozivajući na hitne smene policijskih službenika za koje ta lista tvrdi da su kršili zakon.
Među njima je navela načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička, komandanta Žandarmerije Radoslava Repca, komandanta Specijalne antiterorističke jedinice Igora Žmirića, načelnika Policijske uprave u Valjevu Vladimira Jerinića, načelnika Uprave za tehniku Gorana Colića, kao i pomoćnika ministra i načelnika Sektora unutrašnje kontrole Miroslava Paunovića.
Prema njenim rečima, na njihova mesta potrebno je privremeno rasporediti starešine kompetentne za rukovođenje tim organizacionim jedinicama, kako bi se obezbedilo njihovo nesmetano funkcionisanje.
Studentska lista zahteva i vraćanje na prethodna radna mesta svih starešina i izvršilaca koji su, kako je navela Stanarević, neosnovano razrešeni i preraspoređeni iz političkih ili drugih neprofesionalnih razloga.
Zatražen je i povratak policijskih službenika u udarne i druge radne grupe u kojima su prethodno radili, kako bi završili započete predmete, uz potpuno nezavisan i nesmetan rad.
2026. Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama.
Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
Stanarević je poručila da bi nakon tih koraka direktor policije Dragan Vasiljević trebalo da podnese hitnu i neopozivu ostavku, uz ocenu da je „drastično kršio sve etičke i zakonske principe na koje ga funkcija obavezuje“.
Zatražila je i hitnu i neopozivu ostavku direktora Bezbednosno-informativne agencije Vladimira Orlića, ocenjujući da je BIA do sada postupala kao služba partijske, a ne državne bezbednosti.
Od ostalih službenika te agencije zatraženo je da odmah prestanu sa aktivnostima usmerenim na diskreditaciju političkih neistomišljenika i da postupaju isključivo u okviru zakonskih nadležnosti.
Među zahtevima je i hitna i neopoziva ostavka direktora Vojnobezbednosne agencije, general-majora Đura Jovanića.
Stanarević je navela da je Jovanić na čelo VBA došao posle spornih vanrednih unapređenja i da je, prema podnetim krivičnim prijavama, ta agencija pod njegovim rukovodstvom vršila pritisak na Vojni sindikat Srbije i pratila porodicu i advokate predsednika sindikata.
Od nadležnih tužilaštava i skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti zatraženo je hitno ispitivanje tih prijava.
„Od pripadnika VBA tražimo da odmah prestanu sa nadzorom i pritiskom na sindikalce, novinare, studente i političke neistomišljenike i da se vrate isključivo svojim zakonskim nadležnostima“, poručila je Stanarević.
Na konferenciji za medije u Pionirskom parku u Beogradu, pred desetinama domaćih i stranih novinara, zatražili su ostavke nadležnih u brojnim sektorima za koje tvrde da su kršili zakone u korist bivše vlasti Srpske napredne stranke (SNS) - od sudova i tužilaštava, preko policije, do javnih medijskih servisa.
Zatražene su ostavke rukovodilaca u policiji, Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), Vojno-bezbednosnoj agenciji (VBA), tužilaštvima, predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova, kao i proveru novca za projekte.
Među rukovodiocima čije su ostavke zatražene nalaze se direktor policije Dragan Vasilejvić, načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak, komandanta Žandarmerije Radoslav Repac, komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić, načelnik policijske uprave u Valjevu Vladimir Jerinić, načelnik Uprave za tehniku Goran Colić, pomoćnik ministra i načelnika sektora unutrašnje kontrole Miroslav Paunović.
Profesor Jovan Vujičić izneo je zahteve Studentske liste koji se odnose na pravosuđe, pozivajući vrhovnu javnu tužiteljku da obezbedi zakonito, nepristrasno i hitno postupanje svih javnih tužilaštava u predmetima koji su izazvali veliku pažnju javnosti, kao i obaveštavanje javnosti o preduzetim radnjama.
Još 76 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Posebno je izdvojio predmete Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, za koje je zatraženo razmatranje potrebe za supstitucijom i dodelom Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Od glavnog javnog tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića zatraženo je hitno preduzimanje radnji, naročito u predmetima „Nadstrešnica“, „Generalštab“ i „Skaj prepiske“, uz neposredno obaveštavanje javnosti.
Studentska lista zahteva i preduzimanje mera radi utvrđivanja eventualne krivične odgovornosti nosilaca javnotužilačke funkcije, prvenstveno Nenada Stefanovića i Miodraga Markovića, zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja.
Vujičić je naveo da se od tužioca za organizovani kriminal traži da, ukoliko se službenici policije, Poreske policije i Uprave za sprečavanje pranja novca u najkraćem roku ne vrate u radne grupe, iskoristi zakonska ovlašćenja i inicira disciplinske i krivične prijave protiv rukovodilaca koji to sprečavaju.
Od nadležnih tužilaštava zatraženo je ponovno preduzimanje istražnih radnji u slučajevima „Krušik“, „Naplatna rampa Doljevac“, ubistava Aleksandra Nešovića i Olivera Ivanovića, rušenja u Savamali i pada helikoptera.
U slučaju ubistva Nešovića zatraženo je i ispitivanje odgovornosti svih koji su učestvovali u prikrivanju dokaza.
Među zahtevima je i provera tokova novca povezanih sa projektima „Ekspo“, „Beograd na vodi“, stadionima u Leskovcu i Loznici, auto-putem „Miloš Veliki“, Koridorom 10 i „Rio Tintom“.
Zatražena je i provera tokova novca tokom pandemije kovida, posebno za respiratore, vakcine i testove, kao i prilikom prodaje državnih kompanija.
Studentska lista pozvala je glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića i njegovog zamenika Miodraga Markovića da podnesu hitne i neopozive ostavke.
Kao razlog navedene su tvrdnje o kršenju načela nepristrasnosti i selektivnom postupanju, kojim je, prema oceni te liste, ugroženo poverenje građana u tužilaštvo.
Zatražena je i hitna i neopoziva ostavka Vladana Petrova na funkcije sudije i predsednika Ustavnog suda.
Vujičić je taj zahtev obrazložio ocenom da je Petrov postupao pristrasno u korist vlasti Aleksandra Vučića i da je tokom predizborne kampanje nastupao kao portparol Srpske napredne stranke.
Na kraju konferencije ponovo se obratio student Filip Ubović, koji je zatražio da Republička izborna komisija i svi nadležni organi poštuju zakonske rokove, obezbede javnost rada i u najkraćem roku proglase konačne rezultate izbora, kako bi se stvorili uslovi za konstituisanje novog saziva Narodne skupštine.
Zatražio je i hitan popis zatečenog stanja u javnim institucijama, ministarstvima, javnim preduzećima, EPS-u i državnim fondovima, koji bi obuhvatio finansije, ugovore, javne nabavke i preuzete obaveze.
Ubović je pozvao zaposlene da sačuvaju dokumentaciju i javnu imovinu, prijave sumnjive radnje i spreče uništavanje dokaza i zloupotrebe tokom prelaznog perioda.
Najavio je da će svi ugovori i javne nabavke biti preispitani u skladu sa zakonom.
„Studentska lista ‘Studenti pobeđuju’ nije došla da se sveti, već da vrati institucije građanima.
Ne tražimo političku poslušnost, već zakonitost, profesionalnost i odgovornost.
Svako ko je prekršio zakon mora da odgovara u zakonitom postupku, bez obzira na funkciju koju obavlja ili je obavljao“, poručio je Ubović.
Naglasio je da je mirna i zakonita tranzicija vlasti obaveza prema građanima.
Dodao je da će svaki pokušaj opstrukcije izborne volje, prikrivanja dokaza ili zloupotrebe javnih resursa biti javno obelodanjen, a odgovorni pojedinci pozvani na odgovornost pred nadležnim organima.
Institucije pripadaju građanima, zakon mora da važi za sve, a javni interes mora biti iznad svakog pojedinca i svake političke stranke“, zaključio je Ubović.
2026. Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama.
Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. Ana Brnabić pozvala je na mir i poštovanje institucija i zatražila od novoizabrane skupštinske većine da što pre počne uspostavljanje vlasti
2026. Iz tzv. kosovske policije za region sever naveli su da je akcija sprovedena u opštinama Severna Mitrovica i Zvečan.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. Obrađeni su zapisnici na svih 93 biračkih mesta van zemlje, po kojima je od 102.147 birača u biračkom spisku na izbore izašlo njih 79.597.
2026. Glavni javni tužioci treba da provere da li postoje elementi krivičnog dela i o tome bez odlaganja obaveste nadležno tužilaštvo.
2026. Trojica Srba privedena su jutros u Crkolezu, u opštini Istok, tokom akcije tzv. kosovske policije, saopštila je Kancelarija za Kosovo i Meto
2026. Priština je iz Nemačke dobila 12 vojnih kamiona za tzv. Kosovske bezbednosne snage, a nove isporuke najavljene su za 2027. godinu.
Prema preliminarnim rezultatima na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra Studentska lista osvojila je 52,71 glas, odnosno 140 mandata i apsolutnu većinu.
Dok je lista Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, koji su bili na vlasti poslednjih deset godina osvojila Aleksandar Vučić – "Ujedinjena Srbija" 39,17 odsto i 104 mandata.
Istakli su da se prijave mogu slati na mejl: [email protected] radi lakšeg praćenja istih.
Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija za Danas kaže da poziv Studentske liste na uzbunjivanje predstavlja priliku da se postojeći zakonski okvir stavi u funkciju i da se promeni dosadašnja praksa.
“Da bi se to dogodilo, neophodno je uspostaviti jasne i transparentne mehanizme koji će omogućiti da se svaka prijava evidentira, da se zna koja institucija je po njoj postupala, koje je radnje preduzela i kakav je epilog.
Nijedna prijava ne bi smela da ostane bez provere, a javnost bi morala da ima uvid u rezultate postupanja institucija”, ističe Đorđević.
Dodaje da Studentska lista treba građanima da predoči kako će se postupati sa prijavama, kada će biti prosleđene državnim organima i kojim, jer mnogi koji im se budu obraćali “će možda imati utisak da se obraćaju organu vlasti, a to nije slučaj”.
Đorđević objašnjava da je važno da se sve ne završi na prikupljanju prijava, već da svaka od njih dobije odgovarajući institucionalni odgovor.
“Teško je unapred proceniti kako će se državni organi ponašati i da li će sve prijave dobiti odgovarajući institucionalni epilog.
Očekujemo da svaka prijava bude ozbiljno razmotrena I svi navodi provereni i da institucije preduzmu radnje iz svoje nadležnosti.
Upravo će njihovo postupanje u narednom periodu pokazati da li postoji spremnost da se zakonski okvir za zaštitu uzbunjivača zaista primenjuje”, kaže ona.
Raniji slučajevi uzbunjivača pokazali su da prijavljivanje nepravilnosti često može da ima ozbiljne posledice po one koji na njih ukažu, zbog čega se postavlja pitanje da li će strah od odmazde i dalje odvraćati ljude od prijavljivanja.
Đorđević, međutim, smatra da bi aktuelni poziv mogao da ohrabri veći broj građana da progovore, jer im šalje poruku da informacije o zloupotrebama i nezakonitostima ne treba prećutkivati, ali i da ne treba zanemarivati strah koji postoji.
“Ipak, ne treba zanemariti strah koji postoji, posebno imajući u vidu ranija iskustva ljudi koji su ukazivali na nepravilnosti, a potom se suočavali sa pritiscima i različitim posledicama.
Poverenje se ne može izgraditi samo pozivom na prijavljivanje.
Ono će zavisiti od toga da li će uzbunjivači zaista biti zaštićeni i da li će institucije postupati po informacijama koje dobiju.
Građani moraju da vide da prijavljivanje ima smisla i da zbog toga neće ostati nezaštićeni”, zaključuje ona.
U Srbiji je zaštita uzbunjivača uređena Zakonom o zaštiti uzbunjivača, koji se primenjuje od 2015. godine.
Prema ovom zakonu, uzbunjivač je fizičko lice koje prijavljuje informacije o kršenju propisa, ljudskih prava, zloupotrebi javnih ovlašćenja, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu, kao i o okolnostima koje mogu dovesti do štete velikih razmera.
To mogu biti zaposleni, bivši zaposleni, ali i osobe koje su do informacija došle kroz poslovnu saradnju ili odnos sa državnim organima i javnim službama.
Jedan od najpoznatijih uzbunjivača je slučaj Aleksandra Obradovića, zaposlenog u valjevskom „Krušiku“, koji je 2019. godine medijima dostavio dokumentaciju o sumnjama na nepravilnosti u trgovini oružjem i povlašćenom položaju pojedinih privatnih trgovaca.
Umesto da njegovim navodima bude posvećena pažnja nadležnih institucija, Obradović je uhapšen zbog sumnje da je odao poslovnu tajnu, a nakon pritvora jedno vreme je bio u kućnom pritvoru.
Iako je u decembru 2019. pušten iz kućnog pritvora, protiv njega je nastavljena istraga zbog sumnje na odavanje poslovne tajne, ali optužnica nije podignuta.
Sličnu pažnju javnosti izazvao je slučaj Katarine Petrović, policijske službenice iz Valjeva, koja je 2023. godine javnosti dostavila policijski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovao Nikola Petrović, direktor Elektromreža Srbije“ (EMS) i kum tadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Nakon što je iznela te informacije, uhapšena je zbog sumnje da je neovlašćeno pristupala podacima iz policijskog informacionog sistema.
Slučaj Katarine Petrović dobio je epilog u oktobru 2024. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu potvrdio oslobađajuću presudu policijskoj službenici iz Valjeva.
Sud je obrazložio da podaci koje je dostavila nisu bili označeni kao tajni, te da zbog toga u njenom postupanju nema elemenata krivičnog dela.
Međutim, oslobađanje od krivične odgovornosti nije značilo i kraj problema na poslu.
MUP je protiv nje vodio disciplinski postupak, tokom kojeg je bila suspendovana.
U julu 2025. postupak je okončan tako što joj je izrečena novčana kazna – umanjenje plate za 30 odsto tokom tri meseca – nakon čega je vraćena na posao.
Još jedan slučaj koji se godinama pominje u kontekstu uzbunjivača jeste slučaj Borka Josifovskog, bivšeg direktora beogradske Hitne pomoći.
On je još 2006. godine ukazao na sumnje da pojedini lekari odaju podatke o preminulim pacijentima privatnim pogrebnim preduzećima, navodno u zamenu za novac.
Nakon što je o tome obavestio nadležne, smenjen je sa funkcije, a godinama je javno govorio o pritiscima kojima je bio izložen.
Ustavni sud je 2024. odbacio njegovu žalbu, čime je postupak pred domaćim sudovima završen.
Nakon toga žalba je podneta Evropskom sudu za ljudska prava.
“Predmet je sada u Strazburu, oni su ponudili medijaciju i advokatski tim Pištaljke je izneo naše uslove.
Država je to delimično prihvatila, ali još uvek nema odgovora.
Predmet je vraćen Strazburu.
I dalje čekamo ishod”, rekao je Josifovski za Danas.
Milenko Jovanović, nekadašnji načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, ukazivao je 2019. i 2020. godine na promene kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta vazduha, za koje je tvrdio da dovode do prikazivanja povoljnijih podataka od stvarnog stanja.
Upozoravao je i na zagađenje u Boru i Valjevu, nakon čega je u novembru 2020. dobio otkaz.
Viši sud u Beogradu ga je 2021. privremeno vratio na posao, a Upravni sud je 2022. poništio rešenje o otkazu.
U novembru 2025. pravosnažno je okončan i postupak za naknadu štete: Apelacioni sud potvrdio je presudu kojom je Agenciji naloženo da mu isplati 300.000 dinara zbog štete koju je pretrpeo usled uzbunjivanja.
Ostaje otvoreno pitanje da li će eventualna promena vlasti doneti drugačiji odnos institucija prema uzbunjivačima i prijavljenim nepravilnostima.
