Порука у време студентске блокаде РТС-а у априлу 2025. (Фото: Снимак екрана Н1) „РТС треба сравнити са земљом! ” „Мора ресет јавних сервиса!” „Све отпустити и кренути од нуле!” Велики број грађана изговара овакве… Цео текст
Порука у време студентске блокаде РТС-а у априлу 2025. (Фото: Снимак екрана Н1)
„РТС треба сравнити са земљом! ”
„Мора ресет јавних сервиса!”
„Све отпустити и кренути од нуле!”
Велики број грађана изговара овакве пароле с правом незадовољни пропагандним садржајима јавних сервиса у последњих 14 година, а пад режима није утицао на начин рада РТС-а. Променили су се само саговорници: уместо бескрајних монолога бившег председника Александра Вучића и смењивања његових сарадника у програму, сада гледамо нова лица победника избора и слушамо неубедљиво извињавање гледаоцима.
Већина новинара мисли исто: потребна је потпуна и дубинска промена државних медија. Председник НУНС-а Жељко Бодрожић је један од оних који сматра да мора да се почне од почетка и да један дан „мора да буде црни екран”.
Црни екран
Питање је шта ћемо и кога гледати сутрадан, када екран поново бљесне. И још важније у овом тренутку: како доћи до тог „црног екрана”, шта је та нулта тачка од које креће прављење нових, другачијих јавних сервиса, посвећених интересу грађана, а не власти.
Драган Кремер, новинар и медијски консултант, заговорник је идеје да је неопходан „банкрот оваквог РТС-а, финансијски, технички, а нарочито новинарски и то значи: сви иду на биро! Сви морају да напусте кућу ради дезинсекције и дератизације. Нема тога ко ће остати”.
У разговору за Цензоловку као први корак он предлаже промену законских решења и формирање експертске групе која би направила детаљан план реорганизације. Мора, сматра Кремер, да постоји и припремљен буџет док се не реши ко иде у пензију, ко добија отпремнину, ко добија минималац док траје процес трансформације. Потом следе конкурси за неопходан број радних места на који могу да се јаве сви, па и они који су већ у тим медијима радили.
Почетак новог програма за Кремера мора да почне „гашењем програма макар на седам дана да чак и неписмени становници схвате да је то озбиљна коренита промена“.
Маја Дивац, која добро познаје медијске регулативе, заступа став да се припреми предлог закона којим би се најпре дефинисало гашење једног и формирање новог правног лица – јавног сервиса чији би оснивач такође била Влада Србије. Затим, да се припреми предлог могуће реорганизације јавног сервиса, са акцентом на смањење броја запослених, и дефинишу кораци и временски план за спровођење јавног конкурса.
Ако би се дефинисали датуми гашења садашњег РТС-а/РТВ-а и почетка рада новоформираног јавног медијског сервиса, не би морало да буде никаквог вакуума у информисању грађана.
„До тада би морале да буду завршене све припремне радње, укључујући и спровођење конкурса који би спроводило новоформирано правно лице. Оно би морало да почне са радом неколико месеци раније, пре гашења садашњег РТС-а, како би спровело јавни конкурс и поставило све што је потребно за рад новог јавног медијског сервиса”, предлаже Маја Дивац.
Блокада РТС-а због РЕМ-а, април 2025. (Фото: Цензоловка)
Промене траже време
Александра Крстић, професорка на ФПН није заговорник наглих, радикалних решења. „Не постоји добар рецепт, кретање од нуле није донело очекиване резултате. Те промене траже време”. Помиње пример Грчке која је због економске кризе 2013. преко ноћи угасила свој јавни сервис, а око 2.500 запослених је отпуштено.
„Тек доласком нове Владе 2015. програм се вратио у живот. Нагло гашење је довело до великог правног отпора, указивања да није урађено законито и бројних судских тужби отпуштених радника.”
Крстић указује на пример Пољске, где је након избора 2023. про-ЕУ влада спровела радикалну реформу државног ТВП. Привремено су прекинули емитовање инфо канала, променили законе о јавном сервису, стабилизовали финансирање и сменили руководство радија и телевизије. Главни дневник заменили су новом емисијом, довели нове новинаре који су одмах променили наратив.
„Оно што је остало је да и нова власт као и стара жели да задржи контролу“, закључује на пољском примеру професорка Крстић.
Следећи пример на који се позива такође може да буде инспиративан за Србију. У Шпанији су се смењивале владе и са њима руководства јавног сервиса. Након финансијског колапса 2006, јавни сервис је имао дуг више од седам милијарди евра. Влада коју је тада предводио Запатеро донела је нови закон по којем је укинут државни РТВЕ, држава је преузела дуг, као и обавезе према дотадашњим запосленима и основала потпуно нови медиј који је стартовао без дугова са потпуно другачијом унутрашњом организацијом.
Нови закон је подразумевао да управни одбор новог државног сервиса бира двотрећинска већина у парламенту. Овај модел је, према професорки Крстић, делимично успешан.
„Слабост је двотрећинско одлучивање, странке су често блокирале именовање директора и управног одбора и у пракси није ишло како треба. Постоји и даље у јавности перцепција пристрасности и утицај власти на информативни програм.”
Мађарска се, према речима професорке Александре Крстић, и даље сусреће са питањима како се изборити са заробљеном државом и „највећи ризик је опасност од замене једне политичке контроле другом”.
У живом сећању грађана Србије је победа Петера Мађара и његове Тисе која је после 16 година, 12. априла ове године, сменила диктаторски режим Виктора Орбана. Два месеца касније, светски и наши независни медији пренели су црни екран државне мађарске телевизије на коме је писало: „Јавни медији не смеју да лажу. Извињавамо се што смо то радили годинама… Емитовање вести привремено је обустављено. Пратите нас!“
Бодиш Габор, новинар из Будимпеште, за Цензоловку подсећа да је једно од најважнијих предизборних обећања Петера Мађара било да ће укинути пропагандне телевизијске и радио станице.
„Доста се каснило са тим потезом, 9. маја је формирана нова Влада, тада су рекли да ће одмах ући у телевизију и укинути информативни програм“, прича Бодиш Габор и наводи како је после два месеца припреме 7. јула укинут информативни програм. Прекид је трајао до 11. јула и до данас се емитују три дневника у трајању од пола сата са програмом који је, како каже Бодиш Габор, „неутралан, нема пропаганде, покушава се балансирање тако што се преносе и одлуке Владе и реакције опозиције. У осталом делу програма пуштају се стари филмови, као и они који су били забрањени у време Фидеса“.
У Скупштини је 3. јула, на предлог Владе, именован ВД генералног директора, адвокат Андраш Хорват, који је до тада јавности био непознат и никада се није бавио медијима. Скупштина је усвојила одлуку о реорганизацији јавног сервиса, одвајање агенције у посебну целину и промењено је име у Мађарска радио-телевизија.
Буџет који сада износи око 450 милиона евра, за следећу годину је смањен за 40% и очекује се отпуштање дела запослених којих сада има око 2.000, објашњава Бодиш:
„Став руководства Тисе је да се сачека избор генералног директора и он ће одлучити колико људи ће отпустити и ко ће бити главни актери у стварању програма.”
Смењени су стари и именовани нови програмски директори, као и 10-15 уредника и новинара који су до тада уређивали информативне програме. Ипак, препричава нам колега из Будимпеште, догодило се да Бодак Балаж (Бодацз Балáзс), пропагандиста Фидеса, буде именован за ВД програмског директора телевизије, а на место главног уредника постави свог старог сарадника, такође блиског Орбану. Након протеста јавности, реаговао је на свом налогу на Фејсбуку премијер Мађар и сменио га. Сада је у току конкурс за новог генералног директора, рок за пријаве је 12. новембар и очекује се да се почетком децембра формира нови тим који ће правити програм.
„Спор је процес, мукотрпно је и пуно грешака, што је природно, али добар је правац“, сматра Бодиш и преноси дебату у мађарској јавности која се своди на ставове да јавни сервис није потребан, јер су најважније друштвене мреже, док други верују да је потребан, али не више као класични медиј, већ да се нагласак стави на друштвене мреже и савременији приступ.
Занимљиво је, прича Бодиш да „јача један нови медиј, портал Контролл који води брат премијера Мађара, Мартон Мађар. На том порталу се преносе све одлуке и потези Владе, програм иде уживо и види се припрема и стварање нове моћне телевизије на коју сада већ прелазе познати новинари“.
Трансформација проверених кадрова или система
Извесно је да јавним сервисима у Србији предстоји промена. Чека се да РЕМ именује нове управне одборе, па да онда изаберу нове директоре РТС-а и РТВ-а, а онда да ти директори упосле нове уреднике, а нови уредници изаберу своје тимове новинара.
Јавност нагађа ко ће бити смењен, а ко унапређен и која ће нова лица заузети екране. У међувремену десила се смена руководилаца и уредника, сви су „проверени кадрови” именовани од претходног руководства. У исто време траје прича како државни медији треба да се трансформишу изнутра.
„Трансформација изнутра – да је то могло већ би се десило”, сматра директорка организације ЦРТА Вукосава Црњански. За сада једини план о трансформацији јавних сервиса које медијске организације и јавност имају пред собом представила је ова организација још пре годину дана. У том радном документу детаљно је разрађен предлог нове, системске организационе, финансијске и програмске реформе јавних сервиса која би, како се наводи у документу била „тест политичке зрелости и стварне посвећености демократским вредностима”. То би, укратко, значило да су све процедуре јавне и транспарентне, а не тек пуко прилагођавање постојећег модела новим властима кроз кадровске и програмске корекције.
Можда би баш овај већ постојећи радни документ могао да буде основ да медијска заједница преузме активну улогу у осмишљавању те нулте позиције која је неопходна јавним сервисима да би заиста били у функцији грађана, а не као до сада политичких елита и комерцијалних интереса.
