Све вести
Фото из чланка: ЦензоловкаСтручњаци предлажу различите моделе трансформације јавног сервиса РТС, од гашења до постепених реформи
Шта наводе медији
Грађани изговарају пароле попут „РТС треба сравнити са земљом!”, „Мора ресет јавних сервиса!” и „Све отпустити и кренути од нуле!” незадовољни пропагандним садржајима јавних сервиса у последњих 14 година.
Ово наводи један извор
Цензоловка, 5. нов, 13:23 (отвара се у новом прозору)
„РТС треба сравнити са земљом! ” „Мора ресет јавних сервиса!” „Све отпустити и кренути од нуле!” Велики број грађана изговара овакве пароле с правом незадовољни пропагандним садржајима јавних сервиса у последњих 14 година, а пад режима није утицао на начин рада РТС-а. Променили су се само саговорници: уместо бескрајних монолога бившег председника Александра Вучића и смењивања његових сарадника у програму, сада гледамо нова лица победника избора и слушамо неубедљиво извињавање гледаоцима.
Пад режиме није утицао на начин рада РТС-а: уместо монолога бившег председника Александра Вучића, сада се приказују нова лица победника избора и неубедљиво извињавање гледаоцима.
Ово наводи један извор
Велики број грађана изговара овакве пароле с правом незадовољни пропагандним садржајима јавних сервиса у последњих 14 година, а пад режима није утицао на начин рада РТС-а. Променили су се само саговорници: уместо бескрајних монолога бившег председника Александра Вучића и смењивања његових сарадника у програму, сада гледамо нова лица победника избора и слушамо неубедљиво извињавање гледаоцима.
Председник НУНС-а Жељко Бодрожић сматра да промена државних медија мора да почне од почетка и да један дан „мора да буде црни екран”.
Ово наводи један извор
Већина новинара мисли исто: потребна је потпуна и дубинска промена државних медија. Председник НУНС-а Жељко Бодрожић је један од оних који сматра да мора да се почне од почетка и да један дан „мора да буде црни екран”.
Новинар и медијски консултант Драган Кремер заговара „банкрот оваквог РТС-а, финансијски, технички, а нарочито новинарски” и да сви напусте кућу.
Ово наводи један извор
Драган Кремер, новинар и медијски консултант, заговорник је идеје да је неопходан „банкрот оваквог РТС-а, финансијски, технички, а нарочито новинарски и то значи: сви иду на биро! Сви морају да напусте кућу ради дезинсекције и дератизације. Нема тога ко ће остати”.
Кремер као први корак предлаже промену законских решења и формирање експертске групе за детаљан план реорганизације, уз припремљен буџет, а потом конкурсе на које могу да се јаве сви, па и постојећи запослени.
Ово наводи један извор
У разговору за Цензоловку као први корак он предлаже промену законских решења и формирање експертске групе која би направила детаљан план реорганизације. Мора, сматра Кремер, да постоји и припремљен буџет док се не реши ко иде у пензију, ко добија отпремнину, ко добија минималац док траје процес трансформације. Потом следе конкурси за неопходан број радних места на који могу да се јаве сви, па и они који су већ у тим медијима радили.
Кремер предлаже да нови програм почне гашењем програма макар на седам дана.
Ово наводи један извор
Почетак новог програма за Кремера мора да почне „гашењем програма макар на седам дана да чак и неписмени становници схвате да је то озбиљна коренита промена“.
Маја Дивац заступа став да се припреми предлог закона којим би се дефинисало гашење једног и формирање новог правног лица, јавног сервиса чији би оснивач била Влада Србије, уз реорганизацију са смањењем броја запослених.
Ово наводи један извор
Маја Дивац, која добро познаје медијске регулативе, заступа став да се припреми предлог закона којим би се најпре дефинисало гашење једног и формирање новог правног лица – јавног сервиса чији би оснивач такође била Влада Србије. Затим, да се припреми предлог могуће реорганизације јавног сервиса, са акцентом на смањење броја запослених, и дефинишу кораци и временски план за спровођење јавног конкурса.
Дивац предлаже да новоформирано правно лицо почне са радом неколико месеци раније, пре гашења садашњег РТС-а, како би спровело јавни конкурс и припремило рад новог сервиса.
Ово наводи један извор
„До тада би морале да буду завршене све припремне радње, укључујући и спровођење конкурса који би спроводило новоформирано правно лице. Оно би морало да почне са радом неколико месеци раније, пре гашења садашњег РТС-а, како би спровело јавни конкурс и поставило све што је потребно за рад новог јавног медијског сервиса”, предлаже Маја Дивац.
Професорка на ФПН Александра Крстић није заговорница наглих решења и сматра да промене траже време.
Ово наводи један извор
Александра Крстић, професорка на ФПН није заговорник наглих, радикалних решења. „Не постоји добар рецепт, кретање од нуле није донело очекиване резултате. Те промене траже време”. Помиње пример Грчке која је због економске кризе 2013. преко ноћи угасила свој јавни сервис, а око 2.500 запослених је отпуштено.
Крстић помиње пример Грчке, која је 2013. због економске кризе преко ноћи угасила јавни сервис и отпустила око 2.500 запослених, што је довело до судских тужби отпуштених радника.
Ово наводи један извор
Александра Крстић, професорка на ФПН није заговорник наглих, радикалних решења. „Не постоји добар рецепт, кретање од нуле није донело очекиване резултате. Те промене траже време”. Помиње пример Грчке која је због економске кризе 2013. преко ноћи угасила свој јавни сервис, а око 2.500 запослених је отпуштено. „Тек доласком нове Владе 2015. програм се вратио у живот. Нагло гашење је довело до великог правног отпора, указивања да није урађено законито и бројних судских тужби отпуштених радника.”
Крстић наводи пример Пољске, где је након избора 2023. про-ЕУ влада спровела радикалну реформу државног ТВП: привремено прекинула емитовање инфо канала, променила законе, стабилизовала финансирање и сменила руководство.
Ово наводи један извор
Крстић указује на пример Пољске, где је након избора 2023. про-ЕУ влада спровела радикалну реформу државног ТВП. Привремено су прекинули емитовање инфо канала, променили законе о јавном сервису, стабилизовали финансирање и сменили руководство радија и телевизије. Главни дневник заменили су новом емисијом, довели нове новинаре који су одмах променили наратив.
Крстић закључује на пољском примеру да и нова и стара власт желе да задрже контролу.
Ово наводи један извор
„Оно што је остало је да и нова власт као и стара жели да задржи контролу“, закључује на пољском примеру професорка Крстић.
У Шпанији је након финансијског колапса 2006. јавни сервис имао дуг више од седам милијарди евра; влада Запатера укинула је државни РТВЕ, држава преузела дуг и основала нови медиј који је стартовао без дугова.
Ово наводи један извор
Следећи пример на који се позива такође може да буде инспиративан за Србију. У Шпанији су се смењивале владе и са њима руководства јавног сервиса. Након финансијског колапса 2006, јавни сервис је имао дуг више од седам милијарди евра. Влада коју је тада предводио Запатеро донела је нови закон по којем је укинут државни РТВЕ, држава је преузела дуг, као и обавезе према дотадашњим запосленима и основала потпуно нови медиј који је стартовао без дугова са потпуно другачијом унутрашњом организацијом.
Шпански нови закон подразумевао је да управни одбор бира двотрећинска већина у парламенту; Крстић оцењује да је модел делимично успешан, али да су странке често блокирале именовања и да постоји перцепција пристрасности.
Ово наводи један извор
Нови закон је подразумевао да управни одбор новог државног сервиса бира двотрећинска већина у парламенту. Овај модел је, према професорки Крстић, делимично успешан. „Слабост је двотрећинско одлучивање, странке су често блокирале именовање директора и управног одбора и у пракси није ишло како треба. Постоји и даље у јавности перцепција пристрасности и утицај власти на информативни програм.”
У Мађарској је после победе Петера Мађара и Тисе 12. априла ове године, два месеца касније, приказан црни екран државне телевизије са поруком да јавни медији не смеју да лажу и да је емитовање вести привремено обустављено.
Ово наводи један извор
У живом сећању грађана Србије је победа Петера Мађара и његове Тисе која је после 16 година, 12. априла ове године, сменила диктаторски режим Виктора Орбана. Два месеца касније, светски и наши независни медији пренели су црни екран државне мађарске телевизије на коме је писало: „Јавни медији не смеју да лажу. Извињавамо се што смо то радили годинама… Емитовање вести привремено је обустављено. Пратите нас!“
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
