Осврт на октобар: Победа "Студентске листе", славље на Славији, промене у медијима, уништавање докумената и масовни протести у Француској (ФОТО/ВИДЕО)
Избори и победа "Студентске листе", Александар Вучић признаје пораз, славље на Славији, медији се извињавају, уредници подносе оставке, институције раде свој посао, масовни протести у Француској и железничка несрећа у Шпанији - све су то вести које су обележиле овај октобар 2026. године.
До изборног дана, 25. октобра, Србија је прошла кроз месец у којем је изборни процес био поприште политичких надметања, а изборни услови једна од кључних тема. Док су колоне студената пешачиле ка Београду, а власт организовала скупове у више од 150 места широм Србије, политичке битке водиле су се и у институцијама – кроз одлуке Републичке изборне комисије (РИК), приговоре и питања у вези са бирачким списком.
РИК је у ноћи између 4. и 5. октобра, на седници завршеној у 2.10 после поноћи, усвојио предлог Министарства спољних послова (МСП) да се у иностранству гласа по сату Србије - што је у страту изазвало отпор и негодовање. Критичари ове одлуке међу члановима РИК-а оценили су да је једини мотив доношења - да се дијаспори отежа остварење бирачког права, а од Министарства спољних послова (МСП) као иницијатора ове идеје су тражили објашњење зашто је предложило овакво решење.
За гласање у иностранству, према подацима Републичке изборне комисије (РИК), пријавило се више од 100.000 грађана, наспрам око 39.000 колико их се пријавило за изборе 2023. године. Гласање је било организовано на 93 бирачка места у 37 држава, укључујући 28 бирачких места у Босни и Херцеговини. На претходним изборима бирачи у иностранству гласали су на 81 бирачком месту.
Члан РИК-а Душан Динчић оценио је да је „циљано рађено тако да се људима онемогући да гласају“. С друге стране, министар спољних послова у техничком мандату Марко Ђурић је тврдње о опструкцији назвао „потпуном лажи“ и нагласио „рекордан број обрађених пријава”.
Ипак, ЦРТА је проценила да је око 22.000 бирача остало без могућности да гласа, а члан Комисије за ревизију бирачког списка испред Странке слободе и правде Марко Димић набројао је чак 34 града са више од 100 пријављених у којима место није отворено бирачко место. Међу њима нашла се Вићенца, Братислава, Ванкувер и Мајами. Председник РИК-а Владимир Димитријевић понављао је да је комисија „везана предлозима овлашћених предлагача“, док је чланица Софија Мандић упозорила да би се РИК на тај начин „крио иза Министарства“.
Приговор Студентске листе РИК је одбио тек после истека законских 72 сата, а Управни суд је 17. октобра одбио жалбе закључком да је РИК правилно применио закон. Повереник за заштиту равноправности препоручио је више бирачких места, а јавно су се огласиле и бивше дипломате. Босна и Херцеговина је, упркос најави министра Елмедина Конаковића да ће „послати кући“ особље амбасаде, на крају дала сагласност за гласање држављана Србије.
Када је реч о Привремени извештај ОДИХР-а (16. септембар–7. октобар) бележи „вишегодишњу политичку кризу и поларизацију“ и неиспуњене препоруке о притисцима на бираче, злоупотреби јавних ресурса, финансирању кампање, независности регулатора и безбедности новинара. ЦРТА је у прве три недеље забележила 49 инцидената и оценила да су избори „већ сада недемократски и неравноправни“, а опозицији је телевизија са националном фреквенцијом посветила дупло мање времена него власти. Транспарентност Србија је упозорила да је функционерска кампања „номинално регулисана, а у пракси дозвољена“ јер закон допушта промотивне активности које су „планиране“ унапред; министар пољопривреде најавио је више од 50 активности, градоначелник Ниша 73. ЦЕПРИС је утврдио да је од 61 приговора РИК усвојио два, а да је Управни суд одбио 12 од 13 жалби, на нејавним седницама.
Привремени извештај ОДИХР-а, који је обухватао период од 16. септембра до 7. октобра, указао је на „вишегодишњу политичку кризу и поларизацију“, као и на неиспуњене препоруке које се односе на притиске на бираче, злоупотребу јавних ресурса, финансирање кампање, независност регулатора и безбедност новинара.
ЦРТА је током прве три недеље кампање забележила 49 инцидената и оценила да су избори „већ сада недемократски и неравноправни“. Према њеним налазима, опозиција је на телевизијама са националном фреквенцијом добила двоструко мање времена од представника власти.
Транспарентност Србија упозорила је да је функционерска кампања „номинално регулисана, а у пракси дозвољена“, јер закон оставља простор за промотивне активности које су „планиране“ унапред. Тако је министар пољопривреде најавио више од 50 активности, док је градоначелник Ниша најавио 73.
ЦЕПРИС је, анализирајући поступање изборних институција, утврдио да је РИК од 61 поднетог приговора усвојио два, док је Управни суд одбио 12 од укупно 13 жалби. О жалбама је одлучивано на нејавним седницама.
Уочи избора забележени су бројни инциденти и међусобне оптужбе за притиске и насиље. Студент Петар Живковић изјавио је да њега и његове колеге прате возила, наводећи да је 4. октобра испред своје зграде видео начелника Управе криминалистичке полиције Марка Кричка у друштву десетак људи. Председница Скупштине Ана Брнабић одговорила је да Живковић тај случај „није пријавио полицији“.
Студенти су пријавили и заустављање камиона са промотивним материјалом, док је адвокатица поднела кривичну пријаву због навода да је шпијунски софтвер Пегасус коришћен на телефону једне студенткиње. У Калуђерици је студент рањен косом за траву, док је у Нишу Матеја Николић приведен и задржан због наводног напада на активисткињу Српске напредне странке (СНС). Вештачењем нису утврђене повреде, а Николић је потом пуштен да се брани са слободе.
Истовремено, кандидаткиња СНС-а Дина Вучинић пријавила је претње смрћу. Полиција је раздвајала скупове напредњака и зборова у Нишу, на Коњарнику и Новом Београду.
На изборима, које су многи унапред називали историјским, учествовало је 18 изборних листа са укупно 2.418 кандидата, који су се надметали на 8.392 бирачка места.
Завршни предизборни скуп Студентске листе „Студенти побеђују“ одржан је 22. октобра на Тргу Славија у Београду, где су студенти и грађани пристизали из шест праваца, укључујући колоне које су претходних дана пешачиле из више градова Србије. Скуп је окупио студенте, грађане и кандидате листе, а обележили су га позиви на промене, правду, слободу и одговорност институција.
Носилац листе “Уједињена Србија” Александар Вучић тражио је „победу са пола милиона гласова разлике“. Понављао је да ће прихватити изборни пораз, али и да је он „осим да се деси чудо, немогућ“.
Социјалистичка партија Србије (СПС), уз одлазак Бранка Ружића и Бориса Милићевића, поручила је да „нема политичке стабилности без СПС-а“ и да више неће бити „партнер који се тек тако подразумева“.
Студентска листа победила, Вучић признао пораз
Ванредни парламентарни избори одржани 25. октобра 2026. ушли су у историју као дан рекордне излазности и политичког преокрета какав Србија није видела од 5. октобра 2000. Студентска листа „Студенти побеђују“ освојила је апсолутну већину, а носилац листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“ још исте вечери признао је пораз.
Од захтева студената за расписивање ванредних избора 5. маја прошле године до њиховог расписивања 9. септембра прошло је више од годину дана. Биралишта су отворена у 7 часова, а редови су се формирали већ пре отварања, не само у Србији него и у дијаспори: у Торонту, Лос Анђелесу, Бечу, Берлину и другим градовима.
Гласало се на 8.392 бирачка места, а право гласа имало је 6,45 милиона бирача. Према подацима РИК-а, на изборе је изашло 4.433.055 бирача, односно 68,99 одсто од уписаних бирача.
Посматрачи су бележили бројне неправилности. ЦеСИД је до 17 часова забележио око 260 пријава, а Црта је утврдила да је фотографисање листића забележено на сваком четвртом бирачком месту до подне, а касније на око 40 одсто места.
Неправилна употреба УВ лампе и спреја забележена је на петини места, а притисци на бираче на готово трећини. Повреде тајности, породично и групно гласање, гласање без личне карте у Чачку и вишеструко убацивање листића у Жабљу и Сјеници били су међу најчешћим примедбама. Председник РИК-а Владимир Димитријевић тврдио је да гласање тече уредно, са "мањим неправилностима које чланови бирачког одбора успешно решавају".
Изборни дан обележили су и случајеви насиља. У селу Павловац код Врања нападнути су новинари Михајло и Јелена Стојковић, због чега су ухапшене две осумњичене особе. На Звездари су нападнути посматрачи Мреже за изборни мониторинг, док је адвокат Предраг Јовановић тврдио да му је током инцидента прећено пиштољем. Код бирачког места у Панчеву маскирана група нападала је људе штанглама и бакљама.
У Лесковцу је, након сукоба чланова бирачког одбора, поломљена гласачка кутија, док су у Лазаревцу повређена двојица полицајаца у инциденту испред просторија СНС-а, након чега је полиција употребила сузавац. Тужилаштво је саслушало и осумњиченог за набавку експлозивних направа ради изазивања немира.
Истовремено, поједине пријаве изборних неправилности, међу којима су наводи о куповини гласова у Земуну и постојању паралелних бирачких спискова у Кладову и Неготину, нису добиле потврду тужилаштва.
Полиција у опреми за разбијање демонстрација затворила је Улицу краља Милана код РИК-а, а студенти у блокади позвали су грађане да избегавају места с појачаним присуством полиције и остану мирни.
Након затварања биралишта у 20 часова, Вучић је на конференцији признао да је његова листа изгубила. Рекао је да ће Студентска листа имати између 135 и 140 мандата, а његова око 105, уз напомену да листа „неће оспоравати резултате“. Истовремено је студенте назвао „извођачима прљавих радова“ и оптужио их да делују уз подршку страних држава, а најавио је да ће нова власт „до марта или априла“ увести санкције Русији. Студенти су на мрежи X објавили „Србија је слободна.“
Према прелиминарним резултатима, Студентска листа освојила је 53,04 одсто обрађених гласова, док је листа "Александар Вучић - Уједињена Србија" освојила 38,97 одсто.
Листа СПС-а Ивице Дачића добила је 2,17 одсто и није прешла цензус, што је Дачић назвао „једном изгубљеном битком“. Излазност је износила око 68,8 одсто. Пројекција ЦеСИД-а и Ипсоса на 100 одсто узорка даје Студентској листи 141 мандат, „Уједињеној Србији“ 103, уз по два мандата Савезу војвођанских Мађара и Албанској коалицији те по један листама Расима Љајића и СДА Санџака. Остале листе, укључујући „Европску Србију“ и „Аутентичну десницу“, нису прешле цензус.
Географски, Студентска листа победила је у свих 17 београдских општина, уз 63 одсто у Београду, а у Новом Саду 63,2 одсто. „Уједињена Србија“ победила је на југу и истоку Србије, у Врању, Лесковцу и Прокупљу, те на Косову и Метохији са 71,6 одсто. У дијаспори је Студентска листа освојила око 89 одсто гласова. Раша Недељков из Црте навео је да је предност студената износила најмање пола милиона гласова.
Реакције политичких актера биле су бројне. Председник Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта честитали су победу и понудили подршку реформама владавине права, медијских слобода и борбе против корупције. Честитали су и премијер Мађарске Петер Мађар, председник Црне Горе Јаков Милатовић, премијер Милојко Спајић, генерални секретар Савета Европе Алан Берсе и Милорад Додик. Стејт департмент је саопштио да се радује сарадњи са новоизабраним посланицима. Америчка агенција АП оценила је да је реч о „тектонском политичком преокрету“.
Широм земље грађани су славили - на Славији, Тргу републике и Теразијама у Београду, у Новом Саду уз тракторе пољопривредника, у Нишу, Крагујевцу, Чачку, Суботици и другим градовима. Први пут после више од годину дана отворен је Пионирски парк, у којем је било шаторско насеље присталица власти, познато као „Ћациленд“. Грађани су срушили ограде и шаторе, а један шатор је изгорео. Сутрадан је почело чишћење парка.
Илија Срдановић, први на Студентској листи, најавио је „ослобађање институција“ као први циљ. Врховно јавно тужилаштво тражи извештаје о безбедности новинара, а Удружење судија и тужилаца позвало је колеге да остану професионални. Иза дана славља стоји тежак посао: изградња институција у дубоко подељеном друштву, без одмазде, али уз испуњење обећања због којих су грађани изашли у рекордном броју.
Информер, РЕМ и лавина оставки у јавним сервисима
Одмах након избора и проглашења победе “Студентске листе”, политички преокрет прелио се на медијску сцену. Упад групе људи у телевизију Информер у ноћи прославе покренуо је питање одговорности институција, док су јавни сервиси РТС и РТВ остали без руководства.
У ноћи 26. октобра, док се славила изборна победа, група за сада неидентификованих људи упала је у просторије телевизије Информер и прекинула редован програм. Претходно су се окупили испред зграде и скандирали увредљиве пароле главном уреднику Драгану Ј. Вучићевићу. Међу окупљенима била је и Дијана Хрка, мајка Стефана Хрке, страдалог у паду надстрешнице, која је тврдила да су у програму Информера претходно изречене тешке увреде на рачун њеног сина.
Драган Ј. Вучићевић позвао је полицију, али је, према извештајима, није било у згради док су окупљени били унутра. Полиција је стигла тек касније, у опреми за разбијање демонстрација. Александар Вучић оценио је упад као „насиље без преседана“, истовремено оптужујући део полиције да није реаговао како би се „додворио новим властима“.
Студенти у блокади одмах су поручили да не подржавају упаде у медије и институције нити на њих позивају, те да ће се за слободу медија борити у Скупштини. Кандидаткиња Ана Димитријевић рекла је да нема кредибилитета да осуди гнев мајке страдалог, али да се на овај начин ништа не решава. Уочи следеће вечери студенти су упозорили да имају разлога да верују да ће „одређена интересна група покушати да изрежира инциденте“ и пребаци одговорност на њих.
Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику искључио је одговорност студентског покрета, с обзиром на то да Скупштина још није конституисана, и истакао да су за безбедност и даље одговорни исти људи који су ту функцију обављали пре избора. Упозорио је и да је изјава Александра Вучића да ће се „самоорганизовати“ уколико институције не реагују – претња.
Члан Савета РЕМ-а Родољуб Шабић оценио је да је упад у Информер директна последица изостанка реакције надлежних институција. Указао је да је та телевизија остала заштићена од мониторинга, док је предлог санкције, за који тврди да је био једино законски могућ, у Савету РЕМ-а завршио нерешеним гласањем 4:4.
Дубравка Валић Недељковић навела је да се против Информера води више од хиљаду тужби, истичући да су „четири политички инструментализована члана“ РЕМ-а систематски одбијала да процесуирају пријаве против те телевизије.
Медијска удружења, организације цивилног друштва и новинарске катедре из Београда, Новог Сада и Ниша поднели су РЕМ-у иницијативу за одузимање дозволе телевизији Информер. Документ на 52 стране, који је подржало 32 организације, наводи низ повреда медијских прописа.
Председник Савета РЕМ-а Стевица Смедеревац упозорио је да би доношење одлуке мимо законом прописане процедуре могло довести до њеног поништавања пред Управним судом. Савет је потом једногласно покренуо поступак против Информера и Телевизије Прва, док је оценио да нема основа за покретање поступка против Н1. Одлуке о евентуалним мерама очекују се на наредној седници, најављеној за уторак или среду.
Генерална директорка РТС-а Мања Грчић, која је ту функцију обављала од 11. фебруара 2026. године, поднела је оставку, што су претходно захтевали синдикати, неформалне организације запослених и Студентска листа.
Њена оставка уследила је након смене главне уреднице Информативног програма Бојане Млађеновић и именовања Боривоја Ускоковића, који је потом сменио осам уредника, међу њима уреднике дописништва, регионалног програма, емисије „Око“, сајта, програма за дијаспору и централног Дневника.
Ускоковић је смене образложио тврдњом да досадашњи уредници нису радили у јавном интересу, наводећи да је на ту функцију именован на предлог синдиката и Студентске листе.
Нови уреднички колегијум РТС-а упутио је грађанима извињење, назвавши га „првом мером оздрављења“, али су студенти у блокади поручили да извињење не прихватају, већ само оставке.
Промене се најављују и у Радио Београду, где би главни уредник Небојша Николић требало да поднесе оставку након именовања вршиоца дужности директора, док ће Јутарњи програм поново водити раније смењени водитељи.
Оставку је поднео и генерални директор РТВ-а Горан Караџић, након што је то учинило више уредника, уз образложење да је “ред да и он оде” након урађене транзиције уредничких послова.
Док се јавни сервиси мењају, у приватним медијима стиже супротна вест. Представници „Алпак капитала“ саопштили су да намеравају да 31. октобра угасе штампано издање новина „Нова“, уз отпуштање хонорарних сарадника „Нове“ и „Радара“ и гашење фото сервиса Профимедиа и ЕПА. Редакција је саопштила да су одлуке донете једнострано, након покушаја постављања Марка Стјепановића на место главног уредника портала Нова.рс 8. октобра. Редакција „Радара“ одбила је да саучествује у „пузајућем укидању“ недељника, назвавши одлуку „директном цензуром и насиљем“.
Рад тужилаштва, уништавање докумената, укидање банке
Већ у првим данима након проглашења победе Студентске листе у Србији се догодило оно што годинама није - институције које су годинама ћутале одједном су почеле да се оглашавају. Врховно тужилаштво формирало је комисију за надзор, тужилаштва траже од полиције да спречи уништавање списа, а Народна банка у петак увече одузима дозволу једној банци. Намеће се питање - ако је све ово могло „колико од јуче“, зашто није урађено прекјуче?
Врховна јавна тужитељка Загорка Доловац је у среду, 28. октобра, на адресе 89 тужилаштава, укључујући Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Београду и Новом Саду и Тужилаштво за организовани криминал (ТОК), послала опште обавезно упутство којим се свим главним тужиоцима налаже да члановима петочлане комисије без одлагања омогуће увид у сваки тражени предмет.
Неизвршавање упутства представља дисциплински прекршај. Комисија, коју предводи тужилац Горан Илић, најпре је посетила Више јавно тужилаштво у Београду, на чијем је челу Ненад Стефановић, и преузела шест предмета, међу којима је и случај „звучног топа“. Илић је рекао да је задатак комисије да утврди „да ли је било тужилаца који су, вођени политичким притисцима, кршили људска права“.
Београдско ВЈТ одговорило је да је то „четврти комисијски надзор“ у две године и да су „непримерени наслови“ у медијима, а потом да је под „континуираним притиском“ због наводног „лојалистичког“ поступања. Министарство правде у техничком мандату назвало је надзор „редовном праксом“, а писање о њему „таргетирањем јавних тужилаштава“.
Лидија Комлен Николић, председница Председништва Удружења тужилаца, оценила је да је то „кризни менаџмент“ и да је врховна тужитељка то могла да учини „много раније“, али да је резултат важнији од мотива.
„По закону, она је и раније имала могућност да ово уради. Али хајде да дамо прилику комисији да видимо шта ће да проистекне из њиховог рада. Да се не вртимо око мотива, већ да се фокусирамо на резултате. Ја мислим да су ти резултати у овом моменту неопходни. Поверење грађана у рад јавног тужилаштва, пре свега због поступања појединих тужилаштва, је тотално срозано. Тако да - никада није касно“, рекла је Комлен Николић.
Београдски центар за људска права поздравио је надзор, али је подсетио да је Врховно тужилаштво 7. октобра одбило захтев за ванредни надзор у предмету звучног топа са речима да „нема основа за поступање“, да није реаговало у случајевима полицијског злостављања студенткиње, смрти Далибора Драгијевића у полицијском задржавању у Бору и сумњи на Пегасус.
Друго обавезно упутство, од 29. октобра налаже тужиоцима да затраже од полиције да спречи уништавање службених списа у државним институцијама, банкама, БИА и ВОА, уз навод о кривичном делу из члана 328 Кривичног законика.
Упутство је уследило након навода синдиката АСНС да се у Републичком фонду ПИО „неколико дана, али и ноћи, одмах након објављивања резултата избора“ уништава документација помоћу сецкалица, иза закључаних врата на трећем спрату зграде. Синдикат је поднео кривичне пријаве против директора Фонда Реље Огњеновића.
Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду наложило је изузимање сачуваних кеса, док је од Државне ревизорске институције затражено да се изјасни о томе да ли је од 2022. године контролисала трошење јавних средстава Фонда. Из Фонда ПИО тврде да је реч о редовном уситњавању поверљивих података, у складу са ИСО стандардима.
Инспектори Управе криминалистичке полиције (УКП) изнели су 30. октобра из зграде Фонда ПИО црне џакове и кутије. Драган Домазет из синдиката рекао је да су полицајци били „коректни и професионални“, али да је „већи део материјала, нажалост, однет и вероватно негде уништен“.
Полиција је боравила и у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, док је Основно јавно тужилаштво у Новом Саду обезбедило „више џакова“ документације.
С друге стране, Треће основно јавно тужилаштво утврдило је да се у десетак џакова остављених испред општине Земун налазе шкартиране копије, док су оригинали у згради општине, због чега „нису утврђени основи сумње“ да је извршено кривично дело.
Слободан Илић, бивши државни секретар у Министарству финансија, упозорио је да се трагови у повезаном дигиталном систему тешко бришу, али и да „џакови сами по себи нису доказ кривичног дела“.
Студенти у блокади позвали су запослене у институцијама да пријаве незаконитости на адресу [емаил протецтед] и саопштили да су до сада добили „неколико стотина мејлова“.
Доцент Немања Каровић, кандидат Студентске листе, изјавио је гостујући на РТС-у да је спречен покушај изношења око милијарду динара из Поштанске штедионице. Народна банка Србије је у саопштењу, не наводећи имена, упозорила на оне који „олако износе непроверене сумње и подстичу неизвесност“, док је Поштанска штедионица демантовала Каровићеве наводе, поручивши да “такав покушај није постојао”.
Ипак, тужилаштво је 27. октобра од НБС-а затражило податке о одливима новца једне банке ка иностранству. НБС је 30. октобра доставила податке закључно са 20. септембром, уз обавештење да извештај за тражени период неће моћи да достави пре 4. новембра.
Истог дана, у петак 30. октобра увече, Извршни одбор НБС одузео је дозволу за рад Алта банци а.д. Београд, констатујући да се финансијско стање банке „знатно погоршало“ и да су угрожени интереси депонената. Управљање је пренето на Агенцију за осигурање депозита, а против банке, акционара и одговорних лица „покренути су поступци“. Осигурани депозити су до 50.000 евра, а исплата почиње најкасније седам радних дана од одлуке Привредног суда. Удружење банака поручило је да је реч о „појединачном случају“.
Последице су убрзо постале видљиве. ЕПС је обавестио потрошаче у Београду о новом броју рачуна за уплату, будући да се плаћање раније обављало преко Алта банке. Према наводима синдиката „Слога“, трговци су од јутра имали проблеме са картичним плаћањем.
Синдикат је затражио и заштиту плата више од 8.000 запослених у компанијама Идеа, Рода и Мерцатор, које послују у оквиру Алта Ретаила, власнички повезаног са Давором Мацуром.
У међувремену, македонска опозициона партија СДСМ затражила је увођење принудне управе у Алта банци Битољ, која је 97 одсто у власништву српске банке. Из те банке тврде да су ликвидни и да нису изложени „политичким притисцима“.
Посебно значајно је саопштење четворо вицегувернера НБС, који тврде да су са „стварним стањем у Алта банци, које је драстично одступало од извештаја које је банка достављала“, упознати тек на хитној седници у петак увече. Они су затражили од тужилаштва да утврди „евентуалну кривичну одговорност одговорних у НБС“, укључујући и питање када су и на ком нивоу постојала сазнања о ризицима.
У међувремену, Тужилаштво за организовани криминал затражило је од полиције да провери пословање Алта банке и поступање одговорних у НБС, док је НБС поднела кривичну пријаву против банке и њених одговорних лица.
Масовни протести у Француској
Оно што је крајем септембра почело као бунт средњошколаца у једном предграђу Париза прерасло је у највећи талас протеста у Француској последњих година. Захтеви за боље услове у школама спојили су се са бесом због трошкова живота, а мирне демонстрације стотина хиљада људи 17. октобра претвориле су се у ноћ паљевина и пљачки. Влада је одговорила полицијским часовима, масовним хапшењима и новим законима, док се шест месеци пре председничких избора питање ко ће искористити ову кризу све више намеће.
Покрет је почео 18. септембра у школама у сиромашнијим предграђима Париза, најпре у Кретејуу, а повод су били пренатрпане учионице, хроничан недостатак наставника и дотрајале зграде. За неколико недеља проширио се на велике градове, а потом и на факултете. Према француском министру просвете Едуару Жефреу, рад је био обустављен или поремећен у стотинама средњих школа, а синдикат наставника наводио је да је блокирано око 1.800 установа.
Почетком октобра протести су попримили масовне размере. На национални дан протеста, 6. октобра, на улице је изашло између 256.000 људи, према подацима Министарства унутрашњих послова, и 450.000, према проценама образовних синдиката. У протестима су учествовали и наставници и родитељи.
Премијер Себастијен Лекорни описао је их као најнасилније школске протесте у последњих неколико деценија. Према подацима које је изнео, повређено је најмање 215 тинејџера, 85 запослених у школама и више од 700 полицајаца.
Највише пажње изазвали су случајеви повређених малолетника. Петнаестогодишњак у Ленсу 5. октобра остао је без шаке када му је експлодирала граната коју је бацила полиција, а 14-годишњак у Сен-Уан-ломону задобио је тешке повреде вилице и зуба. Полицијски синдикат тврдио је да је ученик покушао да врати бомбу, али је истрага покренута. До почетка октобра приведено је више од 5.000 особа, од којих је 87 одсто малолетника, а поступак је покренут против 1.802 особе.
Амнести интернешенел позвао је Француску да оконча „несразмерну полицијску репресију“ и заштити право на мирне протесте. Макрон је затражио од полиције више „емпатије“ и „педагогије“, а министар унутрашњих послова Лоран Нуњез наложио је да се сузавац више не користи на протестима средњошколаца. Истрага је отворена и након снимка на коме полицајац на Тргу Бастиље удара демонстранта коленом у лице.
Влада је истовремено најављивала уступке. Жефре је представио „хитни план“ који подразумева обезбеђивање замена за одсутне наставнике, упућивање 3.000 професора у школе са највећим проблемима и давање већих овлашћења ректорима при запошљавању. Представник синдиката средњошколаца оценио је да је понуђено „тек неколико мрвица“, али је одустајање од укидања 1.588 радних места у просвети назвао „првом победом“.
Новинарка „Монд дипломатика“ Ана Оташевић оценила је за Инсајдер да су протести израз вишегодишњег незадовољства животним стандардом и неједнакостима у другом Макроновом мандату, уз податак да млади чине 21 одсто незапослених. Покрету су се придружили синдикати, родитељи и активисти некадашњих Жутих прслука, а захтевима за реформу образовања прикључили су се протести против раста цена горива, хране и енергије, као и владиних мера штедње. Синдикати су најавили штрајкове и протесте за 5. новембар против буџета који предвиђа уштеде од 43 милијарде евра.
Протест одржан у суботу, 17. октобра, представљао је прекретницу. Према подацима власти, на улице је изашло око 550.000 људи, док организатори наводе да их је било 800.000. Синдикат ЦГТ је, у појединим извештајима, процењивао да је само на одређеним скуповима било више од 500.000 демонстраната. Већина протеста протекла је мирно, али су на појединим местима избили нереди без преседана.
У Лиможу је група маскираних особа провалила у градску већницу из 1883. године и подметнула пожар, због чега су се срушили звоник и део крова. У Лиону је запаљена туристичка канцеларија, док су демонстранти у Марсеју накратко ушли у предворје градске скупштине, узвикујући „Заузимамо Бастиљу“, а нападнута је и полицијска станица. У Паризу је забележен рекордан број од 855 приведених.
Према подацима Федерације трговине и дистрибуције, нападнуто је око 1.500 предузећа, а штета се процењује на неколико стотина милиона евра. Један демонстрант преминуо је у Паризу од кардиореспираторног застоја, док је у Сент Етјену једном протестанту откинута шака. Повређено је и 150 полицајаца и жандарма.
Градоначелници Париза, Марсеја и Лиона написали су да су први пут имали осећај да су читави делови њихових градова остали без заштите. Макрон је у обраћању нацији рекао да сви осећају „бес и срамоту“, обећао истрагу о поступању снага безбедности и кажњавање одговорних, али је критикован са свих страна политичког спектра. Нуњез је понудио оставку, а Макрон ју је одбио, уз признање „пропуста у предвиђању и обавештајним подацима“.
Влада је одговорност за нереде приписала „ултралевици“. Лекорни је тврдио да постоји мрежа актера која би могла да угрози чак и одржавање председничких избора, док је портпаролка владе оптужила Жан-Лика Меланшона да заговара „побуну против Републике“. Министар правде Жералд Дарманен оценио је да обавештајне службе не знају како да се боре против крајње левице.
После 17. октобра власти су пооштриле мере. До краја недеље приведено је 2.513 особа, од којих је 70 одсто било пунолетно. Дарманен је наложио да се случајеви преквалификују у организовани криминал, чиме је омогућено продужење задржавања са 48 на 72 сата.
Лекорни је затражио увођење „делимичних полицијских часова“, а покренут је и програм подршке предузећима погођеним нередима. Полицијски час уведен је у Данену, у појединим деловима Париза, укључујући Трг Републике и Ле Ал, као и на Гвадалупу. Париски суд је, међутим, суспендовао раније уведени полицијски час за малолетнике, оценивши да представља озбиљно кршење слободе кретања. Префект департмана Буш-ди-Рон забранио је сва окупљања у Марсеју и обуставио јавни превоз.
Француски Сенат усвојио је предлог закона о финансијској одговорности учесника нереда, са ограничењем од 10.000 евра по особи, уз нове административне забране демонстрација, лакшу употребу дронова и алгоритамског видео-надзора и уклањање садржаја са друштвених мрежа у року од 24 сата. Закон су критиковали левица, синдикати, Амнести и Национални савет адвокатске коморе.
За наредне демонстрације мобилисано је 70.000 полицајаца и жандарма, уз подршку хеликоптера и дронова. Према проценама Министарства унутрашњих послова, протестовало је 410.000 људи, док синдикат ЦГТ наводи да их је било близу 800.000. У Паризу се окупило 110.000 демонстраната, а полиција је користила сузавац и водене топове.
Железничка несрећа у Шпанији
Судар два брза воза на прузи Мадрид–Андалузија, у месту Урда у покрајини Толедо, 28. октобра постао је најсмртоноснија железничка несрећа у Шпанији од 2013. године. Погинуло је 69 особа, док је више десетина путника повређено.
Након трагедије проглашена је национална жалост, а уследиле су и оптужбе на рачун надлежних због пропуста у управљању железничким саобраћајем. Протести испред Министарства саобраћаја обележили су дане након несреће, уочи парламентарних избора заказаних за наредни месец.
У среду ујутру воз компаније Ренфе налетео је отпозади на воз компаније Ирио, који је стајао на прузи. Најмање два вагона искочила су из шина и пала низ насип, док поједини извештаји наводе да су такву судбину доживела четири вагона. Саобраћај на брзој прузи обустављен је у оба смера, а Ренфе је суспендовао продају карата за ту линију до децембра.
Према прелиминарним подацима, воз који је ударио у други кретао се брзином између 160 и 200 километара на час. Тачна брзина биће утврђена анализом црних кутија, које су преузели припадници Цивилне гарде.
Према хронологији коју је изнео министар саобраћаја Оскар Пуенте, проблеми су почели око 8.30, када је због информатичког квара престао да ради систем за контролу саобраћаја ЛЗБ. Железнички саобраћај тада прелази у „деградирани режим“, у којем важе класични сигнали поред пруге, а једина техничка заштита је систем аутоматског кочења АСФА. Возови би тада морали да се крећу „на видљивост“, брзином до 40 километара на час.
Према аудио-снимцима комуникације између машиновођа и контролног центра, несрећи је претходио низ од најмање три пропуста. Машиновођи воза Ренфе наложено је да настави вожњу „нормалном брзином“, што је у тим околностима било недозвољено. Иста инструкција упућена је и машиновођи воза Ирио, која је у 8.48 поново јавила контролном центру да њен воз и даље стоји и није успео да крене. У том тренутку није уочено да се други воз великом брзином приближава заустављеној композицији.
Проблем је и физички - видљивост из кабине ретко прелази око 400 метара, а брзом возу при 200 километара на час потребно је више од километра да се заустави. Шпанска комисија за истраживање железничких несрећа (ЦИАФ) још 2024. упозорила је на ризик од судара када безбедност зависи искључиво од визуелне провере особља, без додатних техничких заштита. Узроци званично још нису утврђени, а у првим претпоставкама помиње се могућа људска грешка у управљању саобраћајем.
Првобитни подаци о броју страдалих више пута су мењани - најпре је саопштено да је погинуло 64, затим 68, а потом 74 особе. Комисија ЦИАФ накнадно је исправила податак и потврдила број који је претходно објавила влада Кастиље-Ла Манче - 69 погинулих. Повређено је најмање 180 људи, од којих се око 50 и даље налази на болничком лечењу.
Судски лекари завршили су 48 обдукција, а до сада је идентификовано пет жртава на основу отисака прстију. Цивилна гарда примила је 70 пријава нестанка, а две особе са тог списка пронађене су живе. Власти не искључују могућност да број жртава порасте током премештања уништених вагона.
Премијер Педро Санчез изјавио је да је „потресен“ због несреће и отказао све јавне активности, као и други политичари, укључујући предизборне скупове. Влада је прогласила тродневну националну жалост, од 29. до 31. октобра. Градске скупштине широм земље одале су почаст страдалима минутом ћутања, док је Санчез присуствовао састанку кризног штаба у Толеду, заједно са министром унутрашњих послова Фернандом Гранде-Марласком. Министар саобраћаја Пуенте обратиће се посланицима у Конгресу 3. новембра.
Око 1.500 људи окупило се испред Министарства саобраћаја захтевајући одговорност за несрећу. Демонстранти су вређали Пуентеа и Санчеза, али је скуп протекао без инцидената.
Несрећа је подсетила на раније железничке трагедије у Шпанији - у судару код Сантјага де Компостеле, у јулу 2013. године, погинуло је 80 људи, док је у несрећи код Адамузу пре десет месеци страдало 46 особа. Железничка инфраструктура Шпаније, некада сматрана најбољом у Европи, поново је под лупом јавности, уз питања о могућим системским слабостима и томе да ли су пропусти који су довели до трагедија последица ширег обрасца, а не само појединачних грешака.
