Osvrt na oktobar: Pobeda "Studentske liste", slavlje na Slaviji, promene u medijima, uništavanje dokumenata i masovni protesti u Francuskoj (FOTO/VIDEO)
Izbori i pobeda "Studentske liste", Aleksandar Vučić priznaje poraz, slavlje na Slaviji, mediji se izvinjavaju, urednici podnose ostavke, institucije rade svoj posao, masovni protesti u Francuskoj i železnička nesreća u Španiji - sve su to vesti koje su obeležile ovaj oktobar 2026. godine.
Do izbornog dana, 25. oktobra, Srbija je prošla kroz mesec u kojem je izborni proces bio poprište političkih nadmetanja, a izborni uslovi jedna od ključnih tema. Dok su kolone studenata pešačile ka Beogradu, a vlast organizovala skupove u više od 150 mesta širom Srbije, političke bitke vodile su se i u institucijama – kroz odluke Republičke izborne komisije (RIK), prigovore i pitanja u vezi sa biračkim spiskom.
RIK je u noći između 4. i 5. oktobra, na sednici završenoj u 2.10 posle ponoći, usvojio predlog Ministarstva spoljnih poslova (MSP) da se u inostranstvu glasa po satu Srbije - što je u stratu izazvalo otpor i negodovanje. Kritičari ove odluke među članovima RIK-a ocenili su da je jedini motiv donošenja - da se dijaspori oteža ostvarenje biračkog prava, a od Ministarstva spoljnih poslova (MSP) kao inicijatora ove ideje su tražili objašnjenje zašto je predložilo ovakvo rešenje.
Za glasanje u inostranstvu, prema podacima Republičke izborne komisije (RIK), prijavilo se više od 100.000 građana, naspram oko 39.000 koliko ih se prijavilo za izbore 2023. godine. Glasanje je bilo organizovano na 93 biračka mesta u 37 država, uključujući 28 biračkih mesta u Bosni i Hercegovini. Na prethodnim izborima birači u inostranstvu glasali su na 81 biračkom mestu.
Član RIK-a Dušan Dinčić ocenio je da je „ciljano rađeno tako da se ljudima onemogući da glasaju“. S druge strane, ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Marko Đurić je tvrdnje o opstrukciji nazvao „potpunom laži“ i naglasio „rekordan broj obrađenih prijava”.
Ipak, CRTA je procenila da je oko 22.000 birača ostalo bez mogućnosti da glasa, a član Komisije za reviziju biračkog spiska ispred Stranke slobode i pravde Marko Dimić nabrojao je čak 34 grada sa više od 100 prijavljenih u kojima mesto nije otvoreno biračko mesto. Među njima našla se Vićenca, Bratislava, Vankuver i Majami. Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević ponavljao je da je komisija „vezana predlozima ovlašćenih predlagača“, dok je članica Sofija Mandić upozorila da bi se RIK na taj način „krio iza Ministarstva“.
Prigovor Studentske liste RIK je odbio tek posle isteka zakonskih 72 sata, a Upravni sud je 17. oktobra odbio žalbe zaključkom da je RIK pravilno primenio zakon. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučio je više biračkih mesta, a javno su se oglasile i bivše diplomate. Bosna i Hercegovina je, uprkos najavi ministra Elmedina Konakovića da će „poslati kući“ osoblje ambasade, na kraju dala saglasnost za glasanje državljana Srbije.
Kada je reč o Privremeni izveštaj ODIHR-a (16. septembar–7. oktobar) beleži „višegodišnju političku krizu i polarizaciju“ i neispunjene preporuke o pritiscima na birače, zloupotrebi javnih resursa, finansiranju kampanje, nezavisnosti regulatora i bezbednosti novinara. CRTA je u prve tri nedelje zabeležila 49 incidenata i ocenila da su izbori „već sada nedemokratski i neravnopravni“, a opoziciji je televizija sa nacionalnom frekvencijom posvetila duplo manje vremena nego vlasti. Transparentnost Srbija je upozorila da je funkcionerska kampanja „nominalno regulisana, a u praksi dozvoljena“ jer zakon dopušta promotivne aktivnosti koje su „planirane“ unapred; ministar poljoprivrede najavio je više od 50 aktivnosti, gradonačelnik Niša 73. CEPRIS je utvrdio da je od 61 prigovora RIK usvojio dva, a da je Upravni sud odbio 12 od 13 žalbi, na nejavnim sednicama.
Privremeni izveštaj ODIHR-a, koji je obuhvatao period od 16. septembra do 7. oktobra, ukazao je na „višegodišnju političku krizu i polarizaciju“, kao i na neispunjene preporuke koje se odnose na pritiske na birače, zloupotrebu javnih resursa, finansiranje kampanje, nezavisnost regulatora i bezbednost novinara.
CRTA je tokom prve tri nedelje kampanje zabeležila 49 incidenata i ocenila da su izbori „već sada nedemokratski i neravnopravni“. Prema njenim nalazima, opozicija je na televizijama sa nacionalnom frekvencijom dobila dvostruko manje vremena od predstavnika vlasti.
Transparentnost Srbija upozorila je da je funkcionerska kampanja „nominalno regulisana, a u praksi dozvoljena“, jer zakon ostavlja prostor za promotivne aktivnosti koje su „planirane“ unapred. Tako je ministar poljoprivrede najavio više od 50 aktivnosti, dok je gradonačelnik Niša najavio 73.
CEPRIS je, analizirajući postupanje izbornih institucija, utvrdio da je RIK od 61 podnetog prigovora usvojio dva, dok je Upravni sud odbio 12 od ukupno 13 žalbi. O žalbama je odlučivano na nejavnim sednicama.
Uoči izbora zabeleženi su brojni incidenti i međusobne optužbe za pritiske i nasilje. Student Petar Živković izjavio je da njega i njegove kolege prate vozila, navodeći da je 4. oktobra ispred svoje zgrade video načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička u društvu desetak ljudi. Predsednica Skupštine Ana Brnabić odgovorila je da Živković taj slučaj „nije prijavio policiji“.
Studenti su prijavili i zaustavljanje kamiona sa promotivnim materijalom, dok je advokatica podnela krivičnu prijavu zbog navoda da je špijunski softver Pegasus korišćen na telefonu jedne studentkinje. U Kaluđerici je student ranjen kosom za travu, dok je u Nišu Mateja Nikolić priveden i zadržan zbog navodnog napada na aktivistkinju Srpske napredne stranke (SNS). Veštačenjem nisu utvrđene povrede, a Nikolić je potom pušten da se brani sa slobode.
Istovremeno, kandidatkinja SNS-a Dina Vučinić prijavila je pretnje smrću. Policija je razdvajala skupove naprednjaka i zborova u Nišu, na Konjarniku i Novom Beogradu.
Na izborima, koje su mnogi unapred nazivali istorijskim, učestvovalo je 18 izbornih lista sa ukupno 2.418 kandidata, koji su se nadmetali na 8.392 biračka mesta.
Završni predizborni skup Studentske liste „Studenti pobeđuju“ održan je 22. oktobra na Trgu Slavija u Beogradu, gde su studenti i građani pristizali iz šest pravaca, uključujući kolone koje su prethodnih dana pešačile iz više gradova Srbije. Skup je okupio studente, građane i kandidate liste, a obeležili su ga pozivi na promene, pravdu, slobodu i odgovornost institucija.
Nosilac liste “Ujedinjena Srbija” Aleksandar Vučić tražio je „pobedu sa pola miliona glasova razlike“. Ponavljao je da će prihvatiti izborni poraz, ali i da je on „osim da se desi čudo, nemoguć“.
Socijalistička partija Srbije (SPS), uz odlazak Branka Ružića i Borisa Milićevića, poručila je da „nema političke stabilnosti bez SPS-a“ i da više neće biti „partner koji se tek tako podrazumeva“.
Studentska lista pobedila, Vučić priznao poraz
Vanredni parlamentarni izbori održani 25. oktobra 2026. ušli su u istoriju kao dan rekordne izlaznosti i političkog preokreta kakav Srbija nije videla od 5. oktobra 2000. Studentska lista „Studenti pobeđuju“ osvojila je apsolutnu većinu, a nosilac liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ još iste večeri priznao je poraz.
Od zahteva studenata za raspisivanje vanrednih izbora 5. maja prošle godine do njihovog raspisivanja 9. septembra prošlo je više od godinu dana. Birališta su otvorena u 7 časova, a redovi su se formirali već pre otvaranja, ne samo u Srbiji nego i u dijaspori: u Torontu, Los Anđelesu, Beču, Berlinu i drugim gradovima.
Glasalo se na 8.392 biračka mesta, a pravo glasa imalo je 6,45 miliona birača. Prema podacima RIK-a, na izbore je izašlo 4.433.055 birača, odnosno 68,99 odsto od upisanih birača.
Posmatrači su beležili brojne nepravilnosti. CeSID je do 17 časova zabeležio oko 260 prijava, a Crta je utvrdila da je fotografisanje listića zabeleženo na svakom četvrtom biračkom mestu do podne, a kasnije na oko 40 odsto mesta.
Nepravilna upotreba UV lampe i spreja zabeležena je na petini mesta, a pritisci na birače na gotovo trećini. Povrede tajnosti, porodično i grupno glasanje, glasanje bez lične karte u Čačku i višestruko ubacivanje listića u Žablju i Sjenici bili su među najčešćim primedbama. Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević tvrdio je da glasanje teče uredno, sa "manjim nepravilnostima koje članovi biračkog odbora uspešno rešavaju".
Izborni dan obeležili su i slučajevi nasilja. U selu Pavlovac kod Vranja napadnuti su novinari Mihajlo i Jelena Stojković, zbog čega su uhapšene dve osumnjičene osobe. Na Zvezdari su napadnuti posmatrači Mreže za izborni monitoring, dok je advokat Predrag Jovanović tvrdio da mu je tokom incidenta prećeno pištoljem. Kod biračkog mesta u Pančevu maskirana grupa napadala je ljude štanglama i bakljama.
U Leskovcu je, nakon sukoba članova biračkog odbora, polomljena glasačka kutija, dok su u Lazarevcu povređena dvojica policajaca u incidentu ispred prostorija SNS-a, nakon čega je policija upotrebila suzavac. Tužilaštvo je saslušalo i osumnjičenog za nabavku eksplozivnih naprava radi izazivanja nemira.
Istovremeno, pojedine prijave izbornih nepravilnosti, među kojima su navodi o kupovini glasova u Zemunu i postojanju paralelnih biračkih spiskova u Kladovu i Negotinu, nisu dobile potvrdu tužilaštva.
Policija u opremi za razbijanje demonstracija zatvorila je Ulicu kralja Milana kod RIK-a, a studenti u blokadi pozvali su građane da izbegavaju mesta s pojačanim prisustvom policije i ostanu mirni.
Nakon zatvaranja birališta u 20 časova, Vučić je na konferenciji priznao da je njegova lista izgubila. Rekao je da će Studentska lista imati između 135 i 140 mandata, a njegova oko 105, uz napomenu da lista „neće osporavati rezultate“. Istovremeno je studente nazvao „izvođačima prljavih radova“ i optužio ih da deluju uz podršku stranih država, a najavio je da će nova vlast „do marta ili aprila“ uvesti sankcije Rusiji. Studenti su na mreži X objavili „Srbija je slobodna.“
Prema preliminarnim rezultatima, Studentska lista osvojila je 53,04 odsto obrađenih glasova, dok je lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" osvojila 38,97 odsto.
Lista SPS-a Ivice Dačića dobila je 2,17 odsto i nije prešla cenzus, što je Dačić nazvao „jednom izgubljenom bitkom“. Izlaznost je iznosila oko 68,8 odsto. Projekcija CeSID-a i Ipsosa na 100 odsto uzorka daje Studentskoj listi 141 mandat, „Ujedinjenoj Srbiji“ 103, uz po dva mandata Savezu vojvođanskih Mađara i Albanskoj koaliciji te po jedan listama Rasima Ljajića i SDA Sandžaka. Ostale liste, uključujući „Evropsku Srbiju“ i „Autentičnu desnicu“, nisu prešle cenzus.
Geografski, Studentska lista pobedila je u svih 17 beogradskih opština, uz 63 odsto u Beogradu, a u Novom Sadu 63,2 odsto. „Ujedinjena Srbija“ pobedila je na jugu i istoku Srbije, u Vranju, Leskovcu i Prokuplju, te na Kosovu i Metohiji sa 71,6 odsto. U dijaspori je Studentska lista osvojila oko 89 odsto glasova. Raša Nedeljkov iz Crte naveo je da je prednost studenata iznosila najmanje pola miliona glasova.
Reakcije političkih aktera bile su brojne. Predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta čestitali su pobedu i ponudili podršku reformama vladavine prava, medijskih sloboda i borbe protiv korupcije. Čestitali su i premijer Mađarske Peter Mađar, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Milojko Spajić, generalni sekretar Saveta Evrope Alan Berse i Milorad Dodik. Stejt department je saopštio da se raduje saradnji sa novoizabranim poslanicima. Američka agencija AP ocenila je da je reč o „tektonskom političkom preokretu“.
Širom zemlje građani su slavili - na Slaviji, Trgu republike i Terazijama u Beogradu, u Novom Sadu uz traktore poljoprivrednika, u Nišu, Kragujevcu, Čačku, Subotici i drugim gradovima. Prvi put posle više od godinu dana otvoren je Pionirski park, u kojem je bilo šatorsko naselje pristalica vlasti, poznato kao „Ćacilend“. Građani su srušili ograde i šatore, a jedan šator je izgoreo. Sutradan je počelo čišćenje parka.
Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, najavio je „oslobađanje institucija“ kao prvi cilj. Vrhovno javno tužilaštvo traži izveštaje o bezbednosti novinara, a Udruženje sudija i tužilaca pozvalo je kolege da ostanu profesionalni. Iza dana slavlja stoji težak posao: izgradnja institucija u duboko podeljenom društvu, bez odmazde, ali uz ispunjenje obećanja zbog kojih su građani izašli u rekordnom broju.
Informer, REM i lavina ostavki u javnim servisima
Odmah nakon izbora i proglašenja pobede “Studentske liste”, politički preokret prelio se na medijsku scenu. Upad grupe ljudi u televiziju Informer u noći proslave pokrenuo je pitanje odgovornosti institucija, dok su javni servisi RTS i RTV ostali bez rukovodstva.
U noći 26. oktobra, dok se slavila izborna pobeda, grupa za sada neidentifikovanih ljudi upala je u prostorije televizije Informer i prekinula redovan program. Prethodno su se okupili ispred zgrade i skandirali uvredljive parole glavnom uredniku Draganu J. Vučićeviću. Među okupljenima bila je i Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, stradalog u padu nadstrešnice, koja je tvrdila da su u programu Informera prethodno izrečene teške uvrede na račun njenog sina.
Dragan J. Vučićević pozvao je policiju, ali je, prema izveštajima, nije bilo u zgradi dok su okupljeni bili unutra. Policija je stigla tek kasnije, u opremi za razbijanje demonstracija. Aleksandar Vučić ocenio je upad kao „nasilje bez presedana“, istovremeno optužujući deo policije da nije reagovao kako bi se „dodvorio novim vlastima“.
Studenti u blokadi odmah su poručili da ne podržavaju upade u medije i institucije niti na njih pozivaju, te da će se za slobodu medija boriti u Skupštini. Kandidatkinja Ana Dimitrijević rekla je da nema kredibiliteta da osudi gnev majke stradalog, ali da se na ovaj način ništa ne rešava. Uoči sledeće večeri studenti su upozorili da imaju razloga da veruju da će „određena interesna grupa pokušati da izrežira incidente“ i prebaci odgovornost na njih.
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku isključio je odgovornost studentskog pokreta, s obzirom na to da Skupština još nije konstituisana, i istakao da su za bezbednost i dalje odgovorni isti ljudi koji su tu funkciju obavljali pre izbora. Upozorio je i da je izjava Aleksandra Vučića da će se „samoorganizovati“ ukoliko institucije ne reaguju – pretnja.
Član Saveta REM-a Rodoljub Šabić ocenio je da je upad u Informer direktna posledica izostanka reakcije nadležnih institucija. Ukazao je da je ta televizija ostala zaštićena od monitoringa, dok je predlog sankcije, za koji tvrdi da je bio jedino zakonski moguć, u Savetu REM-a završio nerešenim glasanjem 4:4.
Dubravka Valić Nedeljković navela je da se protiv Informera vodi više od hiljadu tužbi, ističući da su „četiri politički instrumentalizovana člana“ REM-a sistematski odbijala da procesuiraju prijave protiv te televizije.
Medijska udruženja, organizacije civilnog društva i novinarske katedre iz Beograda, Novog Sada i Niša podneli su REM-u inicijativu za oduzimanje dozvole televiziji Informer. Dokument na 52 strane, koji je podržalo 32 organizacije, navodi niz povreda medijskih propisa.
Predsednik Saveta REM-a Stevica Smederevac upozorio je da bi donošenje odluke mimo zakonom propisane procedure moglo dovesti do njenog poništavanja pred Upravnim sudom. Savet je potom jednoglasno pokrenuo postupak protiv Informera i Televizije Prva, dok je ocenio da nema osnova za pokretanje postupka protiv N1. Odluke o eventualnim merama očekuju se na narednoj sednici, najavljenoj za utorak ili sredu.
Generalna direktorka RTS-a Manja Grčić, koja je tu funkciju obavljala od 11. februara 2026. godine, podnela je ostavku, što su prethodno zahtevali sindikati, neformalne organizacije zaposlenih i Studentska lista.
Njena ostavka usledila je nakon smene glavne urednice Informativnog programa Bojane Mlađenović i imenovanja Borivoja Uskokovića, koji je potom smenio osam urednika, među njima urednike dopisništva, regionalnog programa, emisije „Oko“, sajta, programa za dijasporu i centralnog Dnevnika.
Uskoković je smene obrazložio tvrdnjom da dosadašnji urednici nisu radili u javnom interesu, navodeći da je na tu funkciju imenovan na predlog sindikata i Studentske liste.
Novi urednički kolegijum RTS-a uputio je građanima izvinjenje, nazvavši ga „prvom merom ozdravljenja“, ali su studenti u blokadi poručili da izvinjenje ne prihvataju, već samo ostavke.
Promene se najavljuju i u Radio Beogradu, gde bi glavni urednik Nebojša Nikolić trebalo da podnese ostavku nakon imenovanja vršioca dužnosti direktora, dok će Jutarnji program ponovo voditi ranije smenjeni voditelji.
Ostavku je podneo i generalni direktor RTV-a Goran Karadžić, nakon što je to učinilo više urednika, uz obrazloženje da je “red da i on ode” nakon urađene tranzicije uredničkih poslova.
Dok se javni servisi menjaju, u privatnim medijima stiže suprotna vest. Predstavnici „Alpak kapitala“ saopštili su da nameravaju da 31. oktobra ugase štampano izdanje novina „Nova“, uz otpuštanje honorarnih saradnika „Nove“ i „Radara“ i gašenje foto servisa Profimedia i EPA. Redakcija je saopštila da su odluke donete jednostrano, nakon pokušaja postavljanja Marka Stjepanovića na mesto glavnog urednika portala Nova.rs 8. oktobra. Redakcija „Radara“ odbila je da saučestvuje u „puzajućem ukidanju“ nedeljnika, nazvavši odluku „direktnom cenzurom i nasiljem“.
Rad tužilaštva, uništavanje dokumenata, ukidanje banke
Već u prvim danima nakon proglašenja pobede Studentske liste u Srbiji se dogodilo ono što godinama nije - institucije koje su godinama ćutale odjednom su počele da se oglašavaju. Vrhovno tužilaštvo formiralo je komisiju za nadzor, tužilaštva traže od policije da spreči uništavanje spisa, a Narodna banka u petak uveče oduzima dozvolu jednoj banci. Nameće se pitanje - ako je sve ovo moglo „koliko od juče“, zašto nije urađeno prekjuče?
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac je u sredu, 28. oktobra, na adrese 89 tužilaštava, uključujući Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu i Novom Sadu i Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), poslala opšte obavezno uputstvo kojim se svim glavnim tužiocima nalaže da članovima petočlane komisije bez odlaganja omoguće uvid u svaki traženi predmet.
Neizvršavanje uputstva predstavlja disciplinski prekršaj. Komisija, koju predvodi tužilac Goran Ilić, najpre je posetila Više javno tužilaštvo u Beogradu, na čijem je čelu Nenad Stefanović, i preuzela šest predmeta, među kojima je i slučaj „zvučnog topa“. Ilić je rekao da je zadatak komisije da utvrdi „da li je bilo tužilaca koji su, vođeni političkim pritiscima, kršili ljudska prava“.
Beogradsko VJT odgovorilo je da je to „četvrti komisijski nadzor“ u dve godine i da su „neprimereni naslovi“ u medijima, a potom da je pod „kontinuiranim pritiskom“ zbog navodnog „lojalističkog“ postupanja. Ministarstvo pravde u tehničkom mandatu nazvalo je nadzor „redovnom praksom“, a pisanje o njemu „targetiranjem javnih tužilaštava“.
Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca, ocenila je da je to „krizni menadžment“ i da je vrhovna tužiteljka to mogla da učini „mnogo ranije“, ali da je rezultat važniji od motiva.
„Po zakonu, ona je i ranije imala mogućnost da ovo uradi. Ali hajde da damo priliku komisiji da vidimo šta će da proistekne iz njihovog rada. Da se ne vrtimo oko motiva, već da se fokusiramo na rezultate. Ja mislim da su ti rezultati u ovom momentu neophodni. Poverenje građana u rad javnog tužilaštva, pre svega zbog postupanja pojedinih tužilaštva, je totalno srozano. Tako da - nikada nije kasno“, rekla je Komlen Nikolić.
Beogradski centar za ljudska prava pozdravio je nadzor, ali je podsetio da je Vrhovno tužilaštvo 7. oktobra odbilo zahtev za vanredni nadzor u predmetu zvučnog topa sa rečima da „nema osnova za postupanje“, da nije reagovalo u slučajevima policijskog zlostavljanja studentkinje, smrti Dalibora Dragijevića u policijskom zadržavanju u Boru i sumnji na Pegasus.
Drugo obavezno uputstvo, od 29. oktobra nalaže tužiocima da zatraže od policije da spreči uništavanje službenih spisa u državnim institucijama, bankama, BIA i VOA, uz navod o krivičnom delu iz člana 328 Krivičnog zakonika.
Uputstvo je usledilo nakon navoda sindikata ASNS da se u Republičkom fondu PIO „nekoliko dana, ali i noći, odmah nakon objavljivanja rezultata izbora“ uništava dokumentacija pomoću seckalica, iza zaključanih vrata na trećem spratu zgrade. Sindikat je podneo krivične prijave protiv direktora Fonda Relje Ognjenovića.
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu naložilo je izuzimanje sačuvanih kesa, dok je od Državne revizorske institucije zatraženo da se izjasni o tome da li je od 2022. godine kontrolisala trošenje javnih sredstava Fonda. Iz Fonda PIO tvrde da je reč o redovnom usitnjavanju poverljivih podataka, u skladu sa ISO standardima.
Inspektori Uprave kriminalističke policije (UKP) izneli su 30. oktobra iz zgrade Fonda PIO crne džakove i kutije. Dragan Domazet iz sindikata rekao je da su policajci bili „korektni i profesionalni“, ali da je „veći deo materijala, nažalost, odnet i verovatno negde uništen“.
Policija je boravila i u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok je Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu obezbedilo „više džakova“ dokumentacije.
S druge strane, Treće osnovno javno tužilaštvo utvrdilo je da se u desetak džakova ostavljenih ispred opštine Zemun nalaze škartirane kopije, dok su originali u zgradi opštine, zbog čega „nisu utvrđeni osnovi sumnje“ da je izvršeno krivično delo.
Slobodan Ilić, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija, upozorio je da se tragovi u povezanom digitalnom sistemu teško brišu, ali i da „džakovi sami po sebi nisu dokaz krivičnog dela“.
Studenti u blokadi pozvali su zaposlene u institucijama da prijave nezakonitosti na adresu [email protected] i saopštili da su do sada dobili „nekoliko stotina mejlova“.
Docent Nemanja Karović, kandidat Studentske liste, izjavio je gostujući na RTS-u da je sprečen pokušaj iznošenja oko milijardu dinara iz Poštanske štedionice. Narodna banka Srbije je u saopštenju, ne navodeći imena, upozorila na one koji „olako iznose neproverene sumnje i podstiču neizvesnost“, dok je Poštanska štedionica demantovala Karovićeve navode, poručivši da “takav pokušaj nije postojao”.
Ipak, tužilaštvo je 27. oktobra od NBS-a zatražilo podatke o odlivima novca jedne banke ka inostranstvu. NBS je 30. oktobra dostavila podatke zaključno sa 20. septembrom, uz obaveštenje da izveštaj za traženi period neće moći da dostavi pre 4. novembra.
Istog dana, u petak 30. oktobra uveče, Izvršni odbor NBS oduzeo je dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd, konstatujući da se finansijsko stanje banke „znatno pogoršalo“ i da su ugroženi interesi deponenata. Upravljanje je preneto na Agenciju za osiguranje depozita, a protiv banke, akcionara i odgovornih lica „pokrenuti su postupci“. Osigurani depoziti su do 50.000 evra, a isplata počinje najkasnije sedam radnih dana od odluke Privrednog suda. Udruženje banaka poručilo je da je reč o „pojedinačnom slučaju“.
Posledice su ubrzo postale vidljive. EPS je obavestio potrošače u Beogradu o novom broju računa za uplatu, budući da se plaćanje ranije obavljalo preko Alta banke. Prema navodima sindikata „Sloga“, trgovci su od jutra imali probleme sa kartičnim plaćanjem.
Sindikat je zatražio i zaštitu plata više od 8.000 zaposlenih u kompanijama Idea, Roda i Mercator, koje posluju u okviru Alta Retaila, vlasnički povezanog sa Davorom Macurom.
U međuvremenu, makedonska opoziciona partija SDSM zatražila je uvođenje prinudne uprave u Alta banci Bitolj, koja je 97 odsto u vlasništvu srpske banke. Iz te banke tvrde da su likvidni i da nisu izloženi „političkim pritiscima“.
Posebno značajno je saopštenje četvoro viceguvernera NBS, koji tvrde da su sa „stvarnim stanjem u Alta banci, koje je drastično odstupalo od izveštaja koje je banka dostavljala“, upoznati tek na hitnoj sednici u petak uveče. Oni su zatražili od tužilaštva da utvrdi „eventualnu krivičnu odgovornost odgovornih u NBS“, uključujući i pitanje kada su i na kom nivou postojala saznanja o rizicima.
U međuvremenu, Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je od policije da proveri poslovanje Alta banke i postupanje odgovornih u NBS, dok je NBS podnela krivičnu prijavu protiv banke i njenih odgovornih lica.
Masovni protesti u Francuskoj
Ono što je krajem septembra počelo kao bunt srednjoškolaca u jednom predgrađu Pariza preraslo je u najveći talas protesta u Francuskoj poslednjih godina. Zahtevi za bolje uslove u školama spojili su se sa besom zbog troškova života, a mirne demonstracije stotina hiljada ljudi 17. oktobra pretvorile su se u noć paljevina i pljački. Vlada je odgovorila policijskim časovima, masovnim hapšenjima i novim zakonima, dok se šest meseci pre predsedničkih izbora pitanje ko će iskoristiti ovu krizu sve više nameće.
Pokret je počeo 18. septembra u školama u siromašnijim predgrađima Pariza, najpre u Kretejuu, a povod su bili prenatrpane učionice, hroničan nedostatak nastavnika i dotrajale zgrade. Za nekoliko nedelja proširio se na velike gradove, a potom i na fakultete. Prema francuskom ministru prosvete Eduaru Žefreu, rad je bio obustavljen ili poremećen u stotinama srednjih škola, a sindikat nastavnika navodio je da je blokirano oko 1.800 ustanova.
Početkom oktobra protesti su poprimili masovne razmere. Na nacionalni dan protesta, 6. oktobra, na ulice je izašlo između 256.000 ljudi, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, i 450.000, prema procenama obrazovnih sindikata. U protestima su učestvovali i nastavnici i roditelji.
Premijer Sebastijen Lekorni opisao je ih kao najnasilnije školske proteste u poslednjih nekoliko decenija. Prema podacima koje je izneo, povređeno je najmanje 215 tinejdžera, 85 zaposlenih u školama i više od 700 policajaca.
Najviše pažnje izazvali su slučajevi povređenih maloletnika. Petnaestogodišnjak u Lensu 5. oktobra ostao je bez šake kada mu je eksplodirala granata koju je bacila policija, a 14-godišnjak u Sen-Uan-lomonu zadobio je teške povrede vilice i zuba. Policijski sindikat tvrdio je da je učenik pokušao da vrati bombu, ali je istraga pokrenuta. Do početka oktobra privedeno je više od 5.000 osoba, od kojih je 87 odsto maloletnika, a postupak je pokrenut protiv 1.802 osobe.
Amnesti internešenel pozvao je Francusku da okonča „nesrazmernu policijsku represiju“ i zaštiti pravo na mirne proteste. Makron je zatražio od policije više „empatije“ i „pedagogije“, a ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez naložio je da se suzavac više ne koristi na protestima srednjoškolaca. Istraga je otvorena i nakon snimka na kome policajac na Trgu Bastilje udara demonstranta kolenom u lice.
Vlada je istovremeno najavljivala ustupke. Žefre je predstavio „hitni plan“ koji podrazumeva obezbeđivanje zamena za odsutne nastavnike, upućivanje 3.000 profesora u škole sa najvećim problemima i davanje većih ovlašćenja rektorima pri zapošljavanju. Predstavnik sindikata srednjoškolaca ocenio je da je ponuđeno „tek nekoliko mrvica“, ali je odustajanje od ukidanja 1.588 radnih mesta u prosveti nazvao „prvom pobedom“.
Novinarka „Mond diplomatika“ Ana Otašević ocenila je za Insajder da su protesti izraz višegodišnjeg nezadovoljstva životnim standardom i nejednakostima u drugom Makronovom mandatu, uz podatak da mladi čine 21 odsto nezaposlenih. Pokretu su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjih Žutih prsluka, a zahtevima za reformu obrazovanja priključili su se protesti protiv rasta cena goriva, hrane i energije, kao i vladinih mera štednje. Sindikati su najavili štrajkove i proteste za 5. novembar protiv budžeta koji predviđa uštede od 43 milijarde evra.
Protest održan u subotu, 17. oktobra, predstavljao je prekretnicu. Prema podacima vlasti, na ulice je izašlo oko 550.000 ljudi, dok organizatori navode da ih je bilo 800.000. Sindikat CGT je, u pojedinim izveštajima, procenjivao da je samo na određenim skupovima bilo više od 500.000 demonstranata. Većina protesta protekla je mirno, ali su na pojedinim mestima izbili neredi bez presedana.
U Limožu je grupa maskiranih osoba provalila u gradsku većnicu iz 1883. godine i podmetnula požar, zbog čega su se srušili zvonik i deo krova. U Lionu je zapaljena turistička kancelarija, dok su demonstranti u Marseju nakratko ušli u predvorje gradske skupštine, uzvikujući „Zauzimamo Bastilju“, a napadnuta je i policijska stanica. U Parizu je zabeležen rekordan broj od 855 privedenih.
Prema podacima Federacije trgovine i distribucije, napadnuto je oko 1.500 preduzeća, a šteta se procenjuje na nekoliko stotina miliona evra. Jedan demonstrant preminuo je u Parizu od kardiorespiratornog zastoja, dok je u Sent Etjenu jednom protestantu otkinuta šaka. Povređeno je i 150 policajaca i žandarma.
Gradonačelnici Pariza, Marseja i Liona napisali su da su prvi put imali osećaj da su čitavi delovi njihovih gradova ostali bez zaštite. Makron je u obraćanju naciji rekao da svi osećaju „bes i sramotu“, obećao istragu o postupanju snaga bezbednosti i kažnjavanje odgovornih, ali je kritikovan sa svih strana političkog spektra. Nunjez je ponudio ostavku, a Makron ju je odbio, uz priznanje „propusta u predviđanju i obaveštajnim podacima“.
Vlada je odgovornost za nerede pripisala „ultralevici“. Lekorni je tvrdio da postoji mreža aktera koja bi mogla da ugrozi čak i održavanje predsedničkih izbora, dok je portparolka vlade optužila Žan-Lika Melanšona da zagovara „pobunu protiv Republike“. Ministar pravde Žerald Darmanen ocenio je da obaveštajne službe ne znaju kako da se bore protiv krajnje levice.
Posle 17. oktobra vlasti su pooštrile mere. Do kraja nedelje privedeno je 2.513 osoba, od kojih je 70 odsto bilo punoletno. Darmanen je naložio da se slučajevi prekvalifikuju u organizovani kriminal, čime je omogućeno produženje zadržavanja sa 48 na 72 sata.
Lekorni je zatražio uvođenje „delimičnih policijskih časova“, a pokrenut je i program podrške preduzećima pogođenim neredima. Policijski čas uveden je u Danenu, u pojedinim delovima Pariza, uključujući Trg Republike i Le Al, kao i na Gvadalupu. Pariski sud je, međutim, suspendovao ranije uvedeni policijski čas za maloletnike, ocenivši da predstavlja ozbiljno kršenje slobode kretanja. Prefekt departmana Buš-di-Ron zabranio je sva okupljanja u Marseju i obustavio javni prevoz.
Francuski Senat usvojio je predlog zakona o finansijskoj odgovornosti učesnika nereda, sa ograničenjem od 10.000 evra po osobi, uz nove administrativne zabrane demonstracija, lakšu upotrebu dronova i algoritamskog video-nadzora i uklanjanje sadržaja sa društvenih mreža u roku od 24 sata. Zakon su kritikovali levica, sindikati, Amnesti i Nacionalni savet advokatske komore.
Za naredne demonstracije mobilisano je 70.000 policajaca i žandarma, uz podršku helikoptera i dronova. Prema procenama Ministarstva unutrašnjih poslova, protestovalo je 410.000 ljudi, dok sindikat CGT navodi da ih je bilo blizu 800.000. U Parizu se okupilo 110.000 demonstranata, a policija je koristila suzavac i vodene topove.
Železnička nesreća u Španiji
Sudar dva brza voza na pruzi Madrid–Andaluzija, u mestu Urda u pokrajini Toledo, 28. oktobra postao je najsmrtonosnija železnička nesreća u Španiji od 2013. godine. Poginulo je 69 osoba, dok je više desetina putnika povređeno.
Nakon tragedije proglašena je nacionalna žalost, a usledile su i optužbe na račun nadležnih zbog propusta u upravljanju železničkim saobraćajem. Protesti ispred Ministarstva saobraćaja obeležili su dane nakon nesreće, uoči parlamentarnih izbora zakazanih za naredni mesec.
U sredu ujutru voz kompanije Renfe naleteo je otpozadi na voz kompanije Irio, koji je stajao na pruzi. Najmanje dva vagona iskočila su iz šina i pala niz nasip, dok pojedini izveštaji navode da su takvu sudbinu doživela četiri vagona. Saobraćaj na brzoj pruzi obustavljen je u oba smera, a Renfe je suspendovao prodaju karata za tu liniju do decembra.
Prema preliminarnim podacima, voz koji je udario u drugi kretao se brzinom između 160 i 200 kilometara na čas. Tačna brzina biće utvrđena analizom crnih kutija, koje su preuzeli pripadnici Civilne garde.
Prema hronologiji koju je izneo ministar saobraćaja Oskar Puente, problemi su počeli oko 8.30, kada je zbog informatičkog kvara prestao da radi sistem za kontrolu saobraćaja LZB. Železnički saobraćaj tada prelazi u „degradirani režim“, u kojem važe klasični signali pored pruge, a jedina tehnička zaštita je sistem automatskog kočenja ASFA. Vozovi bi tada morali da se kreću „na vidljivost“, brzinom do 40 kilometara na čas.
Prema audio-snimcima komunikacije između mašinovođa i kontrolnog centra, nesreći je prethodio niz od najmanje tri propusta. Mašinovođi voza Renfe naloženo je da nastavi vožnju „normalnom brzinom“, što je u tim okolnostima bilo nedozvoljeno. Ista instrukcija upućena je i mašinovođi voza Irio, koja je u 8.48 ponovo javila kontrolnom centru da njen voz i dalje stoji i nije uspeo da krene. U tom trenutku nije uočeno da se drugi voz velikom brzinom približava zaustavljenoj kompoziciji.
Problem je i fizički - vidljivost iz kabine retko prelazi oko 400 metara, a brzom vozu pri 200 kilometara na čas potrebno je više od kilometra da se zaustavi. Španska komisija za istraživanje železničkih nesreća (CIAF) još 2024. upozorila je na rizik od sudara kada bezbednost zavisi isključivo od vizuelne provere osoblja, bez dodatnih tehničkih zaštita. Uzroci zvanično još nisu utvrđeni, a u prvim pretpostavkama pominje se moguća ljudska greška u upravljanju saobraćajem.
Prvobitni podaci o broju stradalih više puta su menjani - najpre je saopšteno da je poginulo 64, zatim 68, a potom 74 osobe. Komisija CIAF naknadno je ispravila podatak i potvrdila broj koji je prethodno objavila vlada Kastilje-La Manče - 69 poginulih. Povređeno je najmanje 180 ljudi, od kojih se oko 50 i dalje nalazi na bolničkom lečenju.
Sudski lekari završili su 48 obdukcija, a do sada je identifikovano pet žrtava na osnovu otisaka prstiju. Civilna garda primila je 70 prijava nestanka, a dve osobe sa tog spiska pronađene su žive. Vlasti ne isključuju mogućnost da broj žrtava poraste tokom premeštanja uništenih vagona.
Premijer Pedro Sančez izjavio je da je „potresen“ zbog nesreće i otkazao sve javne aktivnosti, kao i drugi političari, uključujući predizborne skupove. Vlada je proglasila trodnevnu nacionalnu žalost, od 29. do 31. oktobra. Gradske skupštine širom zemlje odale su počast stradalima minutom ćutanja, dok je Sančez prisustvovao sastanku kriznog štaba u Toledu, zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Fernandom Grande-Marlaskom. Ministar saobraćaja Puente obratiće se poslanicima u Kongresu 3. novembra.
Oko 1.500 ljudi okupilo se ispred Ministarstva saobraćaja zahtevajući odgovornost za nesreću. Demonstranti su vređali Puentea i Sančeza, ali je skup protekao bez incidenata.
Nesreća je podsetila na ranije železničke tragedije u Španiji - u sudaru kod Santjaga de Kompostele, u julu 2013. godine, poginulo je 80 ljudi, dok je u nesreći kod Adamuzu pre deset meseci stradalo 46 osoba. Železnička infrastruktura Španije, nekada smatrana najboljom u Evropi, ponovo je pod lupom javnosti, uz pitanja o mogućim sistemskim slabostima i tome da li su propusti koji su doveli do tragedija posledica šireg obrasca, a ne samo pojedinačnih grešaka.
