Јавно тужилаштво за организовани криминал затражило је од Министарства правде да хитно достави документацију о помиловању 49 особа, о чему је јавност непосредно пре одласка са председничке функције обавестио Александар Вучић. Тужилаштво тражи имена помилованих, податке о кривичним поступцима, одлуке о помиловању, али и целокупну преписку Министарства правде са кабинетом тадашњег председника Србије.
Захтев је упућен 30. октобра Сектору за нормативне послове и поступке помиловања Министарства правде, а његов садржај отвара низ питања о начину на који су припремљене и спроведене одлуке бившег председника Републике.
Тужилаштво је саопштило да поступа ради провере јавно доступних информација и изјава које је Вучић давао о помиловању 49 лица.
Тужилаштво тражи да се открије ко је помилован
У захтеву се од Министарства правде тражи да „без одлагања и са нарочитом хитношћу“ достави податке о томе да ли су покренути поступци помиловања без молбе, односно по службеној дужности, у складу са Законом о помиловању.
Тужилаштво затим тражи да се утврди на која конкретна лица и кривичне поступке се те одлуке односе.
Посебно је затражен одговор на питање да ли међу помилованима има окривљених против којих се воде активни поступци пред Јавним тужилаштвом за организовани криминал и Посебним одељењем Вишег суда у Београду.
То је једно од најзначајнијих питања у захтеву, јер се њиме проверава да ли су одлуке о помиловању обухватиле и предмете из надлежности институција задужених за борбу против организованог криминала.
Траже се и документа из кабинета председника
Тужилаштво није затражило само списак помилованих.
Од Министарства правде захтева се целокупна расположива документација, укључујући преписку са кабинетом тадашњег председника Републике која се односи на припрему одлука.
Међу документима које тужилаштво тражи налазе се акти министра правде о покретању поступака по службеној дужности, образложена мишљења министра, као и документација и мишљења надлежних судова и јавних тужилаштава о оправданости помиловања.
Уколико Министарство правде не поседује тражену документацију, од њега се захтева да објасни због чега је нема и на који начин су поступци покренути и спроведени.
Тужилаштво је затражило и саме одлуке о помиловању, уколико се налазе у Министарству правде.
Вучић је говорио о 49 особа, али имена већине нису позната
Александар Вучић је непосредно након подношења оставке на место председника Србије, крајем септембра, саопштио да је одлучио да помилује 49 особа.
Тада је навео да се 23 одлуке односе на људе повезане са сукобима и инцидентима током политичке кризе.
Према његовим речима, одлучио је да помилује 12 особа из такозване новосадске групе, на челу са Милом Пајић, као и 11 особа које су учествовале у инцидентима против учесника блокада.
Вучић је тада рекао да је одлуке донео и поред противљења дела надлежних служби.
Међутим, јавности није саопштен потпун списак од 49 особа, нити су за све случајеве објављени подаци о кривичним поступцима на које се одлуке односе.
Посебно је остало отворено питање преосталих 26 особа које нису биле обухваћене Вучићевим јавним објашњењем.
Министарство правде раније тврдило да нема списак
Питање помиловања додатно је добило на значају након ранијих изјава из Министарства правде.
Почетком октобра, из тог министарства је агенцији Бета речено да је Вучић сам изабрао 49 особа и да Министарство неће учествовати у спровођењу његових одлука.
„Ми не знамо кога је Вучић помиловао“, наведено је тада из Министарства правде.
Објашњено је да би одлуке требало да буду достављене надлежним тужилаштвима и судовима, у зависности од фазе у којој се појединачни поступци налазе.
Вучић је, међутим, 22. октобра у подкасту „Албатрос“ изјавио:
„Све сам предао надлежним државним органима, њих питајте.“
Тако су у јавности остале различите информације о томе где се налази документација и којим институцијама су одлуке достављене.
Покренуто и питање могућег фалсификовања одлуке
У међувремену је министар правде у техничком мандату Ненад Вујић поднео Основном јавном тужилаштву у Новом Саду кривичну пријаву против непознатог лица због сумње да је фалсификована једна одлука о помиловању.
Тај поступак је засебно питање и не значи да су остале одлуке фалсификоване.
Ипак, његово покретање додатно је усмерило пажњу на начин израде, достављања и евидентирања председничких одлука.
Шта закон предвиђа?
Закон о помиловању предвиђа могућност да се поступак покрене на основу молбе, али и по службеној дужности.
Помиловање може имати различите правне последице, укључујући ослобађање од кривичног гоњења, што се назива аболицијом, или ослобађање од извршења казне, односно њено ублажавање.
Због тога није свеједно да ли је неко помилован пре окончања кривичног поступка или након правоснажне пресуде.
Управо та разлика један је од разлога због којих тужилаштво тражи прецизне податке о свакој особи и сваком поступку.
Одговор Министарства правде сада је кључан
Захтев Јавног тужилаштва за организовани криминал представља званичан корак у провери околности под којима је бивши председник Србије најавио помиловање 49 особа.
За сада није саопштено да је против Александра Вучића покренут кривични поступак због тих одлука, нити је утврђено да су помиловања незаконита.
Тужилаштво је затражило документацију како би утврдило чињенице о поступцима, лицима и институцијама које су у њима учествовале.
Одговор Министарства правде могао би да разјасни не само ко је помилован, већ и како су одлуке припремљене, ко је о њима давао мишљење и да ли су достављене надлежним судовима и тужилаштвима.
Извори: Јавно тужилаштво за организовани криминал, РТС, Бета, Би-Би-Си на српском, Еуроњуз Србија.
