Javno tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je od Ministarstva pravde da hitno dostavi dokumentaciju o pomilovanju 49 osoba, o čemu je javnost neposredno pre odlaska sa predsedničke funkcije obavestio Aleksandar Vučić. Tužilaštvo traži imena pomilovanih, podatke o krivičnim postupcima, odluke o pomilovanju, ali i celokupnu prepisku Ministarstva pravde sa kabinetom tadašnjeg predsednika Srbije.
Zahtev je upućen 30. oktobra Sektoru za normativne poslove i postupke pomilovanja Ministarstva pravde, a njegov sadržaj otvara niz pitanja o načinu na koji su pripremljene i sprovedene odluke bivšeg predsednika Republike.
Tužilaštvo je saopštilo da postupa radi provere javno dostupnih informacija i izjava koje je Vučić davao o pomilovanju 49 lica.
Tužilaštvo traži da se otkrije ko je pomilovan
U zahtevu se od Ministarstva pravde traži da „bez odlaganja i sa naročitom hitnošću“ dostavi podatke o tome da li su pokrenuti postupci pomilovanja bez molbe, odnosno po službenoj dužnosti, u skladu sa Zakonom o pomilovanju.
Tužilaštvo zatim traži da se utvrdi na koja konkretna lica i krivične postupke se te odluke odnose.
Posebno je zatražen odgovor na pitanje da li među pomilovanima ima okrivljenih protiv kojih se vode aktivni postupci pred Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal i Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu.
To je jedno od najznačajnijih pitanja u zahtevu, jer se njime proverava da li su odluke o pomilovanju obuhvatile i predmete iz nadležnosti institucija zaduženih za borbu protiv organizovanog kriminala.
Traže se i dokumenta iz kabineta predsednika
Tužilaštvo nije zatražilo samo spisak pomilovanih.
Od Ministarstva pravde zahteva se celokupna raspoloživa dokumentacija, uključujući prepisku sa kabinetom tadašnjeg predsednika Republike koja se odnosi na pripremu odluka.
Među dokumentima koje tužilaštvo traži nalaze se akti ministra pravde o pokretanju postupaka po službenoj dužnosti, obrazložena mišljenja ministra, kao i dokumentacija i mišljenja nadležnih sudova i javnih tužilaštava o opravdanosti pomilovanja.
Ukoliko Ministarstvo pravde ne poseduje traženu dokumentaciju, od njega se zahteva da objasni zbog čega je nema i na koji način su postupci pokrenuti i sprovedeni.
Tužilaštvo je zatražilo i same odluke o pomilovanju, ukoliko se nalaze u Ministarstvu pravde.
Vučić je govorio o 49 osoba, ali imena većine nisu poznata
Aleksandar Vučić je neposredno nakon podnošenja ostavke na mesto predsednika Srbije, krajem septembra, saopštio da je odlučio da pomiluje 49 osoba.
Tada je naveo da se 23 odluke odnose na ljude povezane sa sukobima i incidentima tokom političke krize.
Prema njegovim rečima, odlučio je da pomiluje 12 osoba iz takozvane novosadske grupe, na čelu sa Milom Pajić, kao i 11 osoba koje su učestvovale u incidentima protiv učesnika blokada.
Vučić je tada rekao da je odluke doneo i pored protivljenja dela nadležnih službi.
Međutim, javnosti nije saopšten potpun spisak od 49 osoba, niti su za sve slučajeve objavljeni podaci o krivičnim postupcima na koje se odluke odnose.
Posebno je ostalo otvoreno pitanje preostalih 26 osoba koje nisu bile obuhvaćene Vučićevim javnim objašnjenjem.
Ministarstvo pravde ranije tvrdilo da nema spisak
Pitanje pomilovanja dodatno je dobilo na značaju nakon ranijih izjava iz Ministarstva pravde.
Početkom oktobra, iz tog ministarstva je agenciji Beta rečeno da je Vučić sam izabrao 49 osoba i da Ministarstvo neće učestvovati u sprovođenju njegovih odluka.
„Mi ne znamo koga je Vučić pomilovao“, navedeno je tada iz Ministarstva pravde.
Objašnjeno je da bi odluke trebalo da budu dostavljene nadležnim tužilaštvima i sudovima, u zavisnosti od faze u kojoj se pojedinačni postupci nalaze.
Vučić je, međutim, 22. oktobra u podkastu „Albatros“ izjavio:
„Sve sam predao nadležnim državnim organima, njih pitajte.“
Tako su u javnosti ostale različite informacije o tome gde se nalazi dokumentacija i kojim institucijama su odluke dostavljene.
Pokrenuto i pitanje mogućeg falsifikovanja odluke
U međuvremenu je ministar pravde u tehničkom mandatu Nenad Vujić podneo Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica zbog sumnje da je falsifikovana jedna odluka o pomilovanju.
Taj postupak je zasebno pitanje i ne znači da su ostale odluke falsifikovane.
Ipak, njegovo pokretanje dodatno je usmerilo pažnju na način izrade, dostavljanja i evidentiranja predsedničkih odluka.
Šta zakon predviđa?
Zakon o pomilovanju predviđa mogućnost da se postupak pokrene na osnovu molbe, ali i po službenoj dužnosti.
Pomilovanje može imati različite pravne posledice, uključujući oslobađanje od krivičnog gonjenja, što se naziva abolicijom, ili oslobađanje od izvršenja kazne, odnosno njeno ublažavanje.
Zbog toga nije svejedno da li je neko pomilovan pre okončanja krivičnog postupka ili nakon pravosnažne presude.
Upravo ta razlika jedan je od razloga zbog kojih tužilaštvo traži precizne podatke o svakoj osobi i svakom postupku.
Odgovor Ministarstva pravde sada je ključan
Zahtev Javnog tužilaštva za organizovani kriminal predstavlja zvaničan korak u proveri okolnosti pod kojima je bivši predsednik Srbije najavio pomilovanje 49 osoba.
Za sada nije saopšteno da je protiv Aleksandra Vučića pokrenut krivični postupak zbog tih odluka, niti je utvrđeno da su pomilovanja nezakonita.
Tužilaštvo je zatražilo dokumentaciju kako bi utvrdilo činjenice o postupcima, licima i institucijama koje su u njima učestvovale.
Odgovor Ministarstva pravde mogao bi da razjasni ne samo ko je pomilovan, već i kako su odluke pripremljene, ko je o njima davao mišljenje i da li su dostavljene nadležnim sudovima i tužilaštvima.
Izvori: Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, RTS, Beta, Bi-Bi-Si na srpskom, Euronjuz Srbija.
