За свега неколико дана српска полиција суочила се са ситуацијом каква се не виђа често: начелник Управе криминалистичке полиције и начелник Службе за сузбијање криминала завршили су у притвору, а њихове послове преузели… Цео текст
За свега неколико дана српска полиција суочила се са ситуацијом каква се не виђа често: начелник Управе криминалистичке полиције и начелник Службе за сузбијање криминала завршили су у притвору, а њихове послове преузели су заменици. Иза ових одлука стоји истрага о поступању полиције после једног убиства у Београду, али се намеће и много шире питање — шта се догађа унутар система који би требало да буде један од главних ослонаца безбедности државе?
Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је 3. новембра да су Марко Кричак, начелник Управе криминалистичке полиције, и Бошко Секуловић, начелник Службе за сузбијање криминала, привремено удаљени са рада.
Одлука је уследила пошто је Виши суд у Београду обојици одредио притвор до 30 дана.
Њихова хапшења 1. новембра већ су представљала озбиљан потрес за полицијску организацију. Накнадна судска одлука и формално удаљење са дужности потврдили су да није реч о уобичајеној кадровској промени, већ о кривичном поступку који непосредно погађа руководство две важне организационе јединице МУП-а.
Случај који је отворио питања о полицијском врху
Према наводима Вишег јавног тужилаштва у Београду, Кричак и Секуловић осумњичени су за злоупотребу службеног положаја у вези са поступањем полиције после тешког убиства извршеног 12. маја у београдском ресторану „27“.
Тужилаштво сумња да су у периоду од 12. маја до 3. јуна, прекорачењем или искоришћавањем овлашћења и неизвршавањем службених дужности, нанели штету и теже повредили права бившег начелника Полицијске управе за град Београд Веселина Милића.
Кричак се додатно сумњичи да је 16. маја, заједно са за сада неидентификованим полицијским службеницима, у просторијама Управе криминалистичке полиције злостављао и мучио друго лице.
Реч је о наводима из кривичног поступка, а не о правоснажно утврђеној кривици осумњичених.
Ипак, сама чињеница да се тако тешке сумње односе на руководиоце задужене за борбу против криминала отвара озбиљна питања о унутрашњој контроли, одговорности и начину доношења одлука у полицијском систему.
Зашто је притвор посебно значајан?
Виши суд у Београду одредио је притвор због постојања особитих околности које указују на опасност да би осумњичени, уколико остану на слободи, могли да ометају поступак утицањем на сведоке.
То је важно разликовати од питања њихове кривице.
Одређивање притвора није пресуда. Суд је у овој фази одлучивао о процесним разлозима за притвор, а не о томе да ли су осумњичени починили кривична дела која им се стављају на терет.
Међутим, када се таква мера одреди високим полицијским функционерима, последице нису само личне и правосудне. Оне се одражавају и на функционисање служби којима су руководили.
Ко сада управља криминалистичком полицијом?
МУП је саопштио да ће руковођење Управом криминалистичке полиције и Службом за сузбијање криминала преузети заменици начелника.
Тиме је обезбеђен формални континуитет руковођења, али остају питања о дугорочном кадровском решењу и могућим последицама истраге.
Управа криминалистичке полиције има изузетно важну улогу у откривању и сузбијању најтежих облика криминала, организованих криминалних група и других озбиљних кривичних дела.
Зато истрага против њеног начелника није догађај који се може посматрати искључиво као појединачни кривични предмет.
Она неизбежно покреће питање поверења у институције, али и способности система да настави рад независно од тога ко се налази на његовом челу.
Да ли је реч о изолованом случају или дубљем проблему?
То је питање на које за сада нема потврђеног одговора.
Чињеница да су двојица високих руководилаца истовремено обухваћена кривичним поступком не доказује постојање организованог сукоба унутар МУП-а, нити сама по себи потврђује политичку позадину случаја.
Такве тврдње захтевале би додатне доказе.
Ипак, околности поступка дају основ за озбиљну јавну расправу.
Посебно је значајно то што се предмет не односи на неки споредан административни пропуст, већ на поступање полицијских функционера у истрази тешког убиства и на сумње у повреду права других лица, међу којима је и некадашњи високи полицијски руководилац.
Другим речима, у средишту случаја налази се питање како полиција поступа према људима који су и сами били део њеног руководства.
Најважније тек треба да се сазна
За јавност су сада важна најмање три одговора.
Први је шта се тачно дешавало током полицијског поступања после убиства у ресторану „27“ и који докази стоје иза навода тужилаштва.
Други је да ли ће истрага обухватити још нека лица, посебно имајући у виду да се у делу предмета помињу и за сада неидентификовани полицијски службеници.
Трећи је како ће МУП организационо одговорити на ситуацију у којој су руководиоци две важне службе привремено удаљени са дужности.
Одговори на та питања неће бити значајни само за исход једног кривичног поступка.
Они ће показати и колико је српски безбедносни систем способан да испита сумње против сопствених руководилаца, обезбеди законитост рада и сачува поверење грађана.
Јер у овом тренутку најважније питање није само шта ће бити са Марком Кричком и Бошком Секуловићем, већ шта ће овај случај открити о начину на који функционише врх српске криминалистичке полиције.
Извори: Министарство унутрашњих послова Србије, Виши суд у Београду, Више јавно тужилаштво у Београду, РТС, РТВ
