Za svega nekoliko dana srpska policija suočila se sa situacijom kakva se ne viđa često: načelnik Uprave kriminalističke policije i načelnik Službe za suzbijanje kriminala završili su u pritvoru, a njihove poslove preuzeli… Ceo tekst
Za svega nekoliko dana srpska policija suočila se sa situacijom kakva se ne viđa često: načelnik Uprave kriminalističke policije i načelnik Službe za suzbijanje kriminala završili su u pritvoru, a njihove poslove preuzeli su zamenici. Iza ovih odluka stoji istraga o postupanju policije posle jednog ubistva u Beogradu, ali se nameće i mnogo šire pitanje — šta se događa unutar sistema koji bi trebalo da bude jedan od glavnih oslonaca bezbednosti države?
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je 3. novembra da su Marko Kričak, načelnik Uprave kriminalističke policije, i Boško Sekulović, načelnik Službe za suzbijanje kriminala, privremeno udaljeni sa rada.
Odluka je usledila pošto je Viši sud u Beogradu obojici odredio pritvor do 30 dana.
Njihova hapšenja 1. novembra već su predstavljala ozbiljan potres za policijsku organizaciju. Naknadna sudska odluka i formalno udaljenje sa dužnosti potvrdili su da nije reč o uobičajenoj kadrovskoj promeni, već o krivičnom postupku koji neposredno pogađa rukovodstvo dve važne organizacione jedinice MUP-a.
Slučaj koji je otvorio pitanja o policijskom vrhu
Prema navodima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Kričak i Sekulović osumnjičeni su za zloupotrebu službenog položaja u vezi sa postupanjem policije posle teškog ubistva izvršenog 12. maja u beogradskom restoranu „27“.
Tužilaštvo sumnja da su u periodu od 12. maja do 3. juna, prekoračenjem ili iskorišćavanjem ovlašćenja i neizvršavanjem službenih dužnosti, naneli štetu i teže povredili prava bivšeg načelnika Policijske uprave za grad Beograd Veselina Milića.
Kričak se dodatno sumnjiči da je 16. maja, zajedno sa za sada neidentifikovanim policijskim službenicima, u prostorijama Uprave kriminalističke policije zlostavljao i mučio drugo lice.
Reč je o navodima iz krivičnog postupka, a ne o pravosnažno utvrđenoj krivici osumnjičenih.
Ipak, sama činjenica da se tako teške sumnje odnose na rukovodioce zadužene za borbu protiv kriminala otvara ozbiljna pitanja o unutrašnjoj kontroli, odgovornosti i načinu donošenja odluka u policijskom sistemu.
Zašto je pritvor posebno značajan?
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi osumnjičeni, ukoliko ostanu na slobodi, mogli da ometaju postupak uticanjem na svedoke.
To je važno razlikovati od pitanja njihove krivice.
Određivanje pritvora nije presuda. Sud je u ovoj fazi odlučivao o procesnim razlozima za pritvor, a ne o tome da li su osumnjičeni počinili krivična dela koja im se stavljaju na teret.
Međutim, kada se takva mera odredi visokim policijskim funkcionerima, posledice nisu samo lične i pravosudne. One se odražavaju i na funkcionisanje službi kojima su rukovodili.
Ko sada upravlja kriminalističkom policijom?
MUP je saopštio da će rukovođenje Upravom kriminalističke policije i Službom za suzbijanje kriminala preuzeti zamenici načelnika.
Time je obezbeđen formalni kontinuitet rukovođenja, ali ostaju pitanja o dugoročnom kadrovskom rešenju i mogućim posledicama istrage.
Uprava kriminalističke policije ima izuzetno važnu ulogu u otkrivanju i suzbijanju najtežih oblika kriminala, organizovanih kriminalnih grupa i drugih ozbiljnih krivičnih dela.
Zato istraga protiv njenog načelnika nije događaj koji se može posmatrati isključivo kao pojedinačni krivični predmet.
Ona neizbežno pokreće pitanje poverenja u institucije, ali i sposobnosti sistema da nastavi rad nezavisno od toga ko se nalazi na njegovom čelu.
Da li je reč o izolovanom slučaju ili dubljem problemu?
To je pitanje na koje za sada nema potvrđenog odgovora.
Činjenica da su dvojica visokih rukovodilaca istovremeno obuhvaćena krivičnim postupkom ne dokazuje postojanje organizovanog sukoba unutar MUP-a, niti sama po sebi potvrđuje političku pozadinu slučaja.
Takve tvrdnje zahtevale bi dodatne dokaze.
Ipak, okolnosti postupka daju osnov za ozbiljnu javnu raspravu.
Posebno je značajno to što se predmet ne odnosi na neki sporedan administrativni propust, već na postupanje policijskih funkcionera u istrazi teškog ubistva i na sumnje u povredu prava drugih lica, među kojima je i nekadašnji visoki policijski rukovodilac.
Drugim rečima, u središtu slučaja nalazi se pitanje kako policija postupa prema ljudima koji su i sami bili deo njenog rukovodstva.
Najvažnije tek treba da se sazna
Za javnost su sada važna najmanje tri odgovora.
Prvi je šta se tačno dešavalo tokom policijskog postupanja posle ubistva u restoranu „27“ i koji dokazi stoje iza navoda tužilaštva.
Drugi je da li će istraga obuhvatiti još neka lica, posebno imajući u vidu da se u delu predmeta pominju i za sada neidentifikovani policijski službenici.
Treći je kako će MUP organizaciono odgovoriti na situaciju u kojoj su rukovodioci dve važne službe privremeno udaljeni sa dužnosti.
Odgovori na ta pitanja neće biti značajni samo za ishod jednog krivičnog postupka.
Oni će pokazati i koliko je srpski bezbednosni sistem sposoban da ispita sumnje protiv sopstvenih rukovodilaca, obezbedi zakonitost rada i sačuva poverenje građana.
Jer u ovom trenutku najvažnije pitanje nije samo šta će biti sa Markom Kričkom i Boškom Sekulovićem, već šta će ovaj slučaj otkriti o načinu na koji funkcioniše vrh srpske kriminalističke policije.
Izvori: Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, Viši sud u Beogradu, Više javno tužilaštvo u Beogradu, RTS, RTV
