Све вести
Фото из чланка: НасловнаШта се дешава са новцем грађана ако банка пропадне? Стручњаци открили до ког износа су депозити осигурани
Шта наводе медији
Забринутост грађана одразила се на повећану потражњу за еврима.
Ово наводи један извор
Naslovna, 3. нов, 17:26 (отвара се у новом прозору)
Док се у јавности шире непроверене информације о наводним финансијским проблемима банака и могућем хапшењу гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, све израженија забринутост грађана почела је да се одражава и на потражњу за еврима.
У појединим мењачницама у центру Београда није било могуће купити ни 300 евра, а цена евра где га је било достизала је 119,05 динара, знатно изнад званичног курса.
Ово наводи један извор
У појединим мењачницама у центру Београда није било могуће купити ни 300 евра, док је цена евра на местима где га је било достизала 119,05 динара, знатно изнад званичног курса. Гости који су коментарисали ову тему за емисију "Ни 5 ни 6" на Курир телевији били су проф. др Драган Петровић, Марко Матић, Центар за одговорне медије и Немања Антић, економиста. "Немам информације о евентуалним хапшењима, нити се тиме бавим. Нинић је подносио неке пријаве и тако даље. Оно на шта могу да укажем јесте шта сматрам проблематичним у нашем банкарском систему, укључујући и Народну банку Србије. Једно од важних питања је политика фиксног курса домаће валуте. Свака држава може да бира између различитих економских концепција. Фиксни курс динара, који се тренутно примењује, легитимно је опредељење Народне банке и надлежних државних органа и није реч ни о каквом кажњивом поступку. Међутим, последица такве политике јесте, по мом мишљењу, нереално јак динар у односу на евро", рекао је Петровић. Слаба производња и све мањи удео домаћих банака Указао је на смањење удела банака у домаћем власништву и недовољно развијену производњу као кључне проблеме привреде, уз критику монетарне политике засноване на фиксном курсу динара. "Видите, сада је питање ко ће преузети макроекономску политику. Господин Антић се више бави примењеном економијом, а ја теоријском. Дакле, о чему се ради? Неолиберална монетаристичка концепција која постоји почива на следећем принципу: држите мању количину домаће валуте. Према прорачунима професора Слободана Комазеца, кога цитирам јер је ауторитет у монетаристичкој концепцији, ми имамо неколико пута мању количину новца, готовог новца, депозита, односно краткорочних кредита. Значи, имате М1, М2, М3. Иде се на мању количину новца, на ниже цене и одржавање одређене стабилности. То је опредељење те концепције. Она може да буде сасвим другачија, односно новчана маса може да се повећа, али се на крају долази до одређеног круга. Наш главни проблем, по мом мишљењу, чине две ствари. Први проблем је то што су пословне банке у последњих 14 година... Случајно знам, јер са Бојаном Димитријевићем држим предмет на факултету, где је он, наравно, шеф катедре. Реч је о предмету Основе међународне политичке економије. Према уџбенику професора Стакића, 2014. године 40 одсто пословних банака било је у домаћем власништву, док их данас нема ни 10 одсто. Значи, за време напредњачке власти дошло је до драстичног смањења броја пословних банака у власништву грађана Србије, што мислим да је лоше. То је прва рак-рана. Друга рак-рана наше привреде је, по мом мишљењу, генерално слаба производња. И то је један од разлога. Дакле, они који се залажу за фиксни курс динара кажу: 'Када бисмо оборили вредност динара, подстакли бисмо извоз, али немамо шта да извозимо, толико нам је слаба привреда'", објаснио је. Како је водитељка истакла, док се у јавности појављују информације о могућем хапшењу гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, за које још нема званичне потврде, додатну забринутост изазивају приче о повлачењу новца из банака и отежаној куповини евра, чија је цена у појединим мењачницама, према речима господина Петровића, достизала 119,05 динара.
Гости емисије „Ни 5 ни 6“ на Курир телевизији били су проф. др Драган Петровић, Марко Матић, Центар за одговорне медије и економиста Немања Антић.
Ово наводи један извор
Гости који су коментарисали ову тему за емисију "Ни 5 ни 6" на Курир телевији били су проф. др Драган Петровић, Марко Матић, Центар за одговорне медије и Немања Антић, економиста.
Петровић је рекао да нема информација о евентуалним хапшењима и да се тиме не бави, а да сматра проблематичном политиком фиксног курса динара, чија је последица, по његовом мишљењу, нереално јак динар у односу на евро.
Ово наводи један извор
"Немам информације о евентуалним хапшењима, нити се тиме бавим. Нинић је подносио неке пријаве и тако даље. Оно на шта могу да укажем јесте шта сматрам проблематичним у нашем банкарском систему, укључујући и Народну банку Србије. Једно од важних питања је политика фиксног курса домаће валуте. Свака држава може да бира између различитих економских концепција. Фиксни курс динара, који се тренутно примењује, легитимно је опредељење Народне банке и надлежних државних органа и није реч ни о каквом кажњивом поступку. Међутим, последица такве политике јесте, по мом мишљењу, нереално јак динар у односу на евро", рекао је Петровић.
Петровић је указао на смањење удела банака у домаћем власништву и недовољно развијену производњу као кључне проблеме привреде, уз критику монетарне политике засноване на фиксном курсу динара.
Ово наводи један извор
Указао је на смањење удела банака у домаћем власништву и недовољно развијену производњу као кључне проблеме привреде, уз критику монетарне политике засноване на фиксном курсу динара.
Матић је рекао да данас за 1.000 евра можете купити оно што сте 2012. године могли за 550 евра.
Ово наводи један извор
"Ми смо имали и случај Беобанке. Када имате овакву ситуацију и овакав вид угрожавања стабилности и поверења грађана, постоји ризик од избијања панике. Да не говорим о спекулативним променама курса динара, који јесте прецењен. У том делу је господин Петровић потпуно у праву. Данас за 1.000 евра можете да купите оно што сте 2012. године могли за 550 евра. Није лоше имати фиксни и стабилан курс, али проблем настаје када сваке године имате инфлацију. Тада све постаје скупље и када се цене изразе у еврима. Деведесетих година имали смо стравичну инфлацију, али се знало да лименка Цоца-Цоле кошта једну немачку марку и та цена се није мењала. Данас имамо раст цена изражених у еврима. Када одем у Аустрију, видим да су цене исте као у Београду. То није нормално, јер немамо исте плате да бисмо имали исте цене", каже Матић.
Антић је подсетио на низ банака које су претходних деценија престале да раде и указао на неизвесност у вези са финансијским стањем Алта банке, истичући да ће тек нова ревизија показати однос њене имовине и обавеза.
Ово наводи један извор
Антић је подсетио на низ банака које су претходних деценија престале да раде и указао на неизвесност у вези са финансијским стањем Алта банке, истичући да ће тек нова ревизија показати колика је њена имовина у односу на обавезе.
Антић је навео пропале банке: Дафимент банку, Југоскандик, Беобанку, Агробанку, Нову Агробанку, Универзал банку, Привредну банку Београд, Привредну банку Панчево, Развојну банку Војводине, Метал банку, Чачанску банку и Панонску банку.
Ово наводи један извор
"Када је реч о Алта банци, прво је покренут поступак ликвидације, а све су прилике да би могла да оде и у стечај, с обзиром на то да, према незваничним информацијама, наводно располаже знатно мањом имовином од обавеза које треба да измири. Ипак, то су за сада само претпоставке. Док се не уради пресек стања и нова ревизија, нећемо знати шта је веће - имовина или обавезе. Можемо само да нагађамо. Али оно чему ја сведочим јесте велики број банака које су пропале. Не рачунајући Дафимент банку, Југоскандик и Беобанку, ту су и Агробанка, Нова Агробанка, Универзал банка, Привредна банка Београд, Привредна банка Панчево, Развојна банка Војводине, Метал банка, Чачанска банка и Панонска банка", издвојио је економиста.
Антић је објаснио да депозите осигурава Агенција за осигурање депозита, да су депозити осигурани до 50.000 евра, да држава гарантује и исплаћује их у динарима, а да рок исплате у његовом случају (преко Поштанске штедионице) био око четири месеца, док је у Босни чекао пет до шест месеци.
Ово наводи један извор
"Када су те банке пропале, активиран је механизам који се зове Агенција за осигурање депозита. У мом случају депозитар је била Банка Поштанска штедионица. Свима нама који смо имали рачуне у тим банкама, након што су они угашени преко стечајног управника, новац је преусмераван у Поштанску штедионицу, мада то може да буде и нека друга банка, у зависности од поступка. У мом случају, чини ми се, новац сам добио после четири месеца, а тај рок може бити краћи или дужи. На пример, у Босни сам чекао пет до шест месеци. Све зависи од околности и поступка кроз који држава исплаћује оно за шта је гарантовала. Депозити су осигурани до 50.000 евра. Дакле, сви који имају новац у банци која је пропала или би евентуално могла да пропадне, било да је реч о ороченом депозиту или новцу на текућем личном рачуну, осигурани су до тог износа, у складу са законом. То је 100 одсто сигурно, зато што држава гарантује за те депозите и исплаћује их у динарима. У том смислу, нема дилеме да ће новац бити исплаћен. Друго је питање по ком ће вас курсу евра дочекати када добијете новац", закључио је Антић.
Навод, непотврђеноУ јавности се шире непроверене информације о наводним финансијским проблемима банака и могућем хапшењу гувернерке НБС Јоргованке Табаковић, за које још нема званичне потврде.
Овај навод преносе
Док се у јавности шире непроверене информације о наводним финансијским проблемима банака и могућем хапшењу гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, све израженија забринутост грађана почела је да се одражава и на потражњу за еврима. У појединим мењачницама у центру Београда није било могуће купити ни 300 евра, док је цена евра на местима где га је било достизала 119,05 динара, знатно изнад званичног курса. Гости који су коментарисали ову тему за емисију "Ни 5 ни 6" на Курир телевији били су проф. др Драган Петровић, Марко Матић, Центар за одговорне медије и Немања Антић, економиста. "Немам информације о евентуалним хапшењима, нити се тиме бавим. Нинић је подносио неке пријаве и тако даље. Оно на шта могу да укажем јесте шта сматрам проблематичним у нашем банкарском систему, укључујући и Народну банку Србије. Једно од важних питања је политика фиксног курса домаће валуте. Свака држава може да бира између различитих економских концепција. Фиксни курс динара, који се тренутно примењује, легитимно је опредељење Народне банке и надлежних државних органа и није реч ни о каквом кажњивом поступку. Међутим, последица такве политике јесте, по мом мишљењу, нереално јак динар у односу на евро", рекао је Петровић. Слаба производња и све мањи удео домаћих банака Указао је на смањење удела банака у домаћем власништву и недовољно развијену производњу као кључне проблеме привреде, уз критику монетарне политике засноване на фиксном курсу динара. "Видите, сада је питање ко ће преузети макроекономску политику. Господин Антић се више бави примењеном економијом, а ја теоријском. Дакле, о чему се ради? Неолиберална монетаристичка концепција која постоји почива на следећем принципу: држите мању количину домаће валуте. Према прорачунима професора Слободана Комазеца, кога цитирам јер је ауторитет у монетаристичкој концепцији, ми имамо неколико пута мању количину новца, готовог новца, депозита, односно краткорочних кредита. Значи, имате М1, М2, М3. Иде се на мању количину новца, на ниже цене и одржавање одређене стабилности. То је опредељење те концепције. Она може да буде сасвим другачија, односно новчана маса може да се повећа, али се на крају долази до одређеног круга. Наш главни проблем, по мом мишљењу, чине две ствари. Први проблем је то што су пословне банке у последњих 14 година... Случајно знам, јер са Бојаном Димитријевићем држим предмет на факултету, где је он, наравно, шеф катедре. Реч је о предмету Основе међународне политичке економије. Према уџбенику професора Стакића, 2014. године 40 одсто пословних банака било је у домаћем власништву, док их данас нема ни 10 одсто. Значи, за време напредњачке власти дошло је до драстичног смањења броја пословних банака у власништву грађана Србије, што мислим да је лоше. То је прва рак-рана. Друга рак-рана наше привреде је, по мом мишљењу, генерално слаба производња. И то је један од разлога. Дакле, они који се залажу за фиксни курс динара кажу: 'Када бисмо оборили вредност динара, подстакли бисмо извоз, али немамо шта да извозимо, толико нам је слаба привреда'", објаснио је. Како је водитељка истакла, док се у јавности појављују информације о могућем хапшењу гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, за које још нема званичне потврде, додатну забринутост изазивају приче о повлачењу новца из банака и отежаној куповини евра, чија је цена у појединим мењачницама, према речима господина Петровића, достизала 119,05 динара.
Навод, непотврђеноАнтић је навео да је за Алта банку прво покренут поступак ликвидације и да су, према незваничним информацијама, све прилике да оде у стечај, јер наводно располаже знатно мањом имовином од обавеза, што су за сада претпоставке.
Овај навод преносе
"Када је реч о Алта банци, прво је покренут поступак ликвидације, а све су прилике да би могла да оде и у стечај, с обзиром на то да, према незваничним информацијама, наводно располаже знатно мањом имовином од обавеза које треба да измири. Ипак, то су за сада само претпоставке. Док се не уради пресек стања и нова ревизија, нећемо знати шта је веће - имовина или обавезе. Можемо само да нагађамо. Али оно чему ја сведочим јесте велики број банака које су пропале. Не рачунајући Дафимент банку, Југоскандик и Беобанку, ту су и Агробанка, Нова Агробанка, Универзал банка, Привредна банка Београд, Привредна банка Панчево, Развојна банка Војводине, Метал банка, Чачанска банка и Панонска банка", издвојио је економиста.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
