Све вести
Фото из чланка: ИнфоКГШта након избора, професорка Правног факултета у Нишу објашњава цео процес и рокове по фазама до нове Владе
На конститутивној седници Народне скупштине потребно је да буде присутно најмање 126 посланика.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Коначни резултати и расподела мандата Прва седница новог сазива Народне скупштине мора да се одржи најкасније у року од 30 дана од дана проглашења коначних изборних резултата.
Седницу по правилу сазива председник Скупштине из претходног сазива. На крају се бирају председник Народне скупштине, потпредседници, поставља се генерални секретар и формирају радна тела.
За избор председника Парламента неопходна је подршка најмање 126 посланика. Према Уставу Републике Србије, у ситуацији када председник Републике поднесе оставку и његов мандат престане пре времена, функцију, овлашћења и дужности шефа државе у потпуности преузима вршилац дужности председника Републике, а то је председник Народне скупштине.
Цео упоредни текст77 само у једном
Текст из 2 чланка. 6 реченица преносе сви, у 6 се разликују.
Још 18 реченица које преноси само по један медиј
Гласање на парламентарним изборима је завршено, али поступак за формирање нове власти тек следи.
Како објашњава проф. др Маја Настић, професорка Правног факултета Универзитета у Нишу, први корак је да се прогласе коначни резултати избора, потом доделе мандати, а да је на конститутивној седници Народне скупштине потребно да буде присутно минимум 126 посланика.
Избором новог председника Скупштине ће престати и улога Ане Брнабић као в.д. председника Републике, те ће нова особа бити задужена да предложи новог председника Владе.
Професорка Настић каже да је реално очекивати формирање Владе у знатно краћем року од предвиђеног, док је за расписивање ванредних локалних избора једна од опција да градоначелници и председници општина дају оставке.
Студентска листа је на изборима у недељу, 25. октобра, освојила већину и, према прелиминарним резултатима, 140 мандата од укупно 250 у Народној скупштини.
Међутим, да би се нови парламент и конституисао, потребно је више корака.
Како објашњава професорка Правног факултета у Нишу, прва фаза је утврђивање коначних резултата и додела мандата.
Републичка изборна комисија (РИК) мора да објави резултате у року од 96 сати од пријема свих збирних извештаја о резултатима гласања, које достављају локалне изборне комисије.
Овде треба скренути пажњу на могућност подношења правних средстава.
Против збирног извештаја о резултатима гласања може се поднети приговор РИК-у у року од 72 часа од објављивања укупног извештаја на веб страници РИК-а.
Право на подношење приговора имају бирач и подносилац проглашене изборне листе.
Уколико су покренути поступци по правним средствима, укључујући и захтев за поништавање гласања на бирачком месту, рок за доношење и објављивање укупног извештаја о резултатима избора рачуна се од дана када је РИК-у достављена одлука по правном средству.
То значи да време потребно за одлучивање по правним средствима може утицати на тренутак објављивања укупног извештаја, па се и почетак рачунања наредних рокова може померити.
Због тога се рокови за окончање изборног поступка и конституисање Народне скупштине не могу посматрати изоловано од евентуалних приговора и жалби – напомиње професорка Настић.
Изборни поступак је завршен тек када укупан извештај о резултатима избора постане коначан.
Политичка пажња у нашој земљи у овом тренутку је усмерена на постизборни процес.
Иако се често у јавности говори о брзом преузимању власти, закони Републике Србије прецизно и строго прописују кораке, процедуре и временске рокове кроз које мора да прође свака изборна администрација и новоизабрани Парламент.
Ево детаљног водича кроз оно што следи, од коначних резултата и доделе мандата, преко конституисања Народне скупштине, па све до избора кабинета у Немањиној.
Коначни резултати и расподела мандата
Још 5 реченица, само ИнфоКГ
Први корак у постизборном циклусу јесте објављивање укупног извештаја о резултатима избора од стране Републичке изборне комисије, што се чини након окончања свих евентуалних поновљених гласања и решавања приговора и жалби.
Када комисија утврди коначне резултате, отвара се законски рок од десет дана у којем се решењем додељују посланички мандати кандидатима са изабраних листа, сходно освојеном броју гласова и Д Хондтовом систему расподеле.
Подсећања ради, у расподели мандата учествују изборне листе које су прешле цензус од три одсто, док за листе националних мањина законски праг не важи и на њих се примењује такозвани природни цензус.
Коначни резултати избора још увек нису званично проглашени од стране Републичке изборне комисије, јер су у току прелиминарни резултати и решавање жалби и приговора.
Када се мандати доделе, стичу се услови за сазивање прве седнице новог сазива републичког Парламента.
Прва седница новог сазива Народне скупштине мора да се одржи најкасније у року од 30 дана од дана проглашења коначних изборних резултата.
Седницу по правилу сазива председник Скупштине из претходног сазива.
Још 12 реченица које преноси само по један медиј
На самој седници најпре се верификују мандати народних посланика на основу извештаја изборне комисије.
Након тога посланици полажу свечану заклетву, чиме и формално почиње нови сазив, а старом мандату истиче рок.
Њена улога се у овом поступку односи на сазивање седнице, док самим почетком седнице председавање преузима друго лице.
До избора новог председника Народне скупштине, првом седницом председава најстарији народни посланик – објашњава професорка Правног факултета у Нишу.
Професорка Настић каже да се на конститутивној седници Народне скупштине прво потврђују мандати народних посланика, за шта је задужена Комисија за потврђивање мандата коју формира нови сазив већином присутних народних посланика.
Објашњава да је реч о административно процедури и формалној потврди мандата на основу документације.
Кворум за рад Народне скупштине, укључујући и прву, конститутивну седницу, постоји ако је присутна већина од укупног броја народних посланика.
То значи да седници мора да присуствује најмање 126 посланика.
Овде треба имати у виду и чл. 101. Устава Србије, који каже да се Народна скупштина конституише потврђивањем мандата 2/3 народних посланика, што значи да морају бити потврђени мандати 167 посланика.
Али, то не значи да на седници мора бити присутно 167 посланика, нити да толико посланика мора да гласа за извештај о потврђивању мандата.
Дакле, за одржавање прве седнице потребно је најмање 126 присутних посланика, а за конституисање је потребно да буду потврђени мандати најмање 167 посланика – објашњава Настићева.
Напомиње да је против одлуке о потврђивању мандата допуштена жалба Уставном суду, који о њој одлучује у року од 72 сата.
На крају се бирају председник Народне скупштине, потпредседници, поставља се генерални секретар и формирају радна тела.
Још 5 реченица, само Јужне вести
Када се конституише Народна скупштина почиње да тече рок од 90 дана за формирање Владе.
Кандидата за председника Владе Народној скупштини предлаже председник Републике, након што саслуша мишљење представника изборних листа.
У конкретном случају, то би подразумевало консултације са представницима Студентске листе, Уједињене Србије и мањинских избора.
С обзиром на то да је Студентска листа освојила апсолутну већину посланичких мандата, она може да самосталног формира владу и да управо ова листа предложи кандидата за будућег председника Владе.
Народна скупштине одлучује о избору Владе у целини, а Влада је изабрана ако за њен избор гласа већина од укупног броја народних посланика.
За избор председника Парламента неопходна је подршка најмање 126 посланика.
Још 10 реченица које преноси само по један медиј
Самим чином избора скупштинског руководства сматра се да је Народна скупштина конституисана.
Консултације и предлагање мандатара за састав Владе
Од тренутка када је парламент конституисан, почињу тећи најважнији политички и уставни рокови везани за извршну власт.
Предлог за мандатара за састав нове Владе поднеће вршилац дужности председника Републике.
Напомиње и да ће избором новог председника Народне скупштине, он, односно она, преузети и функцију вршиоца функције Председника Републике.
То практично значи да избором новог председника парламента престати улога Ане Брнабић и као председника Скупштина и као в. д. председника Републике.
У погледу актуелних политичких околности, када једна изборна листа има апсолутну већину посланичких мандата, избор Владе могао би да буде једноставнији јер нема потребе за постизањем коалиционог споразума.
Такође, реално је очекивати и формирање Владе у знатно краћем року од предвиђеног, што би имајући у виду актуелне политичке околности, било не само могуће већ и нужно у значајно – истиче професорка.
Оно што Србију чека јесу председнички избори, обзиром на то да је 27. септембра Александар Вучић поднео оставку на ту функцију.
Они могу бити расписани најкасније до 27. новембра, а морали би да се одржане најкасније 27. децембра.
Према Уставу Републике Србије, у ситуацији када председник Републике поднесе оставку и његов мандат престане пре времена, функцију, овлашћења и дужности шефа државе у потпуности преузима вршилац дужности председника Републике, а то је председник Народне скупштине.
Још 27 реченица које преноси само по један медиј
То значи да ће лице које се налази на челу Парламента у том тренутку обавити редовне консултације са свим изабраним изборним листама, а затим донети формалну одлуку и предложити Народној скупштини кандидата за председника Владе који обезбеђује већину.
Избор Владе и крајњи рок
Избор Владе представља круну постизборног процеса.
Према Уставу и законима, Народна скупштина мора изабрати нову Владу у року од 90 дана од дана конституисања новог сазива парламента.
Влада је изабрана уколико за њен избор гласа већина од укупног броја народних посланика, што представља минимум 126 гласова.
Полагањем заклетве пред посланицима, Влада и званично ступа на дужност.
Шта ако се рокови пробију
Устав Републике Србије поставља јасну санкцију уколико политички актери не успеју да постигну договор у задатим оквирима.
Уколико Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 90 дана од дана њеног конституисања, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише нове парламентарне изборе.
Иако законски рокови остављају простор од неколико месеци од дана гласања до потпуног заокруживања власти, стварна динамика умногоме зависи од политичких преговора странака које су ушле у скупштинске клупе.
Питање које многи након смене власти на парламентарним изборима постављају у јавности јесте – да ли је онда ред да буду расписани и локални избори?
И да ли је могуће да они буду одржани кад и председнички?
Професорка Настић објашњава да у овом тренутку нема услова за расписивање локалних избора.
Ипак, оставке градоначелника и председника општина могле би да промене такве околности.
С обзиром да је изборна воља очигледно промењена, легитимно је поставити питање да ли носиоци локалне власти и даље имају политички легитимитет да остану на својим функцијама.
Њихове оставке могле би да отворе пут ка новим локалним изборима – каже она.
Подсећа да ванредне локалне изборе расписује председник Народне скупштине и то у случају распуштања јединице локалне самоуправе.
А то тога може доћи у следећим ситуацијама – ако Скупштина општине или града не заседа дуже од 3 месеца или не изабере преседника општине у року од месец дана од дана његовог разређења, одосно подношења оставке.
Када је реч о томе да ли се истовремено могу одржати председнички и локални избори, Настић каже да не постоје Уставне или законске забране у погледу преклапања изборних процеса.
Али да је важно да се поштују рокови и услови за расписивање избора.
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста.
Редакција Јужних вести задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције као и било какву претњу, увреду, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај.
Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо.
Јужне вести немају никакву обавезу образлагања одлука везаних за коментаре и њихово објављивање.
Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одражавају ставове редакције Јужних вести.
Сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
Администраторима Јужних вести се можете обратити преко Контакт странице.
