Sve vesti
Foto iz članka: InfoKGŠta nakon izbora, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu objašnjava ceo proces i rokove po fazama do nove Vlade
Na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine potrebno je da bude prisutno najmanje 126 poslanika.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Konačni rezultati i raspodela mandata Prva sednica novog saziva Narodne skupštine mora da se održi najkasnije u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata.
Sednicu po pravilu saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva. Na kraju se biraju predsednik Narodne skupštine, potpredsednici, postavlja se generalni sekretar i formiraju radna tela.
Za izbor predsednika Parlamenta neophodna je podrška najmanje 126 poslanika. Prema Ustavu Republike Srbije, u situaciji kada predsednik Republike podnese ostavku i njegov mandat prestane pre vremena, funkciju, ovlašćenja i dužnosti šefa države u potpunosti preuzima vršilac dužnosti predsednika Republike, a to je predsednik Narodne skupštine.
Ceo uporedni tekst77 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 6 rečenica prenose svi, u 6 se razlikuju.
Još 18 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Glasanje na parlamentarnim izborima je završeno, ali postupak za formiranje nove vlasti tek sledi.
Kako objašnjava prof. dr Maja Nastić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, prvi korak je da se proglase konačni rezultati izbora, potom dodele mandati, a da je na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine potrebno da bude prisutno minimum 126 poslanika.
Izborom novog predsednika Skupštine će prestati i uloga Ane Brnabić kao v.d. predsednika Republike, te će nova osoba biti zadužena da predloži novog predsednika Vlade.
Profesorka Nastić kaže da je realno očekivati formiranje Vlade u znatno kraćem roku od predviđenog, dok je za raspisivanje vanrednih lokalnih izbora jedna od opcija da gradonačelnici i predsednici opština daju ostavke.
Studentska lista je na izborima u nedelju, 25. oktobra, osvojila većinu i, prema preliminarnim rezultatima, 140 mandata od ukupno 250 u Narodnoj skupštini.
Međutim, da bi se novi parlament i konstituisao, potrebno je više koraka.
Kako objašnjava profesorka Pravnog fakulteta u Nišu, prva faza je utvrđivanje konačnih rezultata i dodela mandata.
Republička izborna komisija (RIK) mora da objavi rezultate u roku od 96 sati od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja, koje dostavljaju lokalne izborne komisije.
Ovde treba skrenuti pažnju na mogućnost podnošenja pravnih sredstava.
Protiv zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja može se podneti prigovor RIK-u u roku od 72 časa od objavljivanja ukupnog izveštaja na veb stranici RIK-a.
Pravo na podnošenje prigovora imaju birač i podnosilac proglašene izborne liste.
Ukoliko su pokrenuti postupci po pravnim sredstvima, uključujući i zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu, rok za donošenje i objavljivanje ukupnog izveštaja o rezultatima izbora računa se od dana kada je RIK-u dostavljena odluka po pravnom sredstvu.
To znači da vreme potrebno za odlučivanje po pravnim sredstvima može uticati na trenutak objavljivanja ukupnog izveštaja, pa se i početak računanja narednih rokova može pomeriti.
Zbog toga se rokovi za okončanje izbornog postupka i konstituisanje Narodne skupštine ne mogu posmatrati izolovano od eventualnih prigovora i žalbi – napominje profesorka Nastić.
Izborni postupak je završen tek kada ukupan izveštaj o rezultatima izbora postane konačan.
Politička pažnja u našoj zemlji u ovom trenutku je usmerena na postizborni proces.
Iako se često u javnosti govori o brzom preuzimanju vlasti, zakoni Republike Srbije precizno i strogo propisuju korake, procedure i vremenske rokove kroz koje mora da prođe svaka izborna administracija i novoizabrani Parlament.
Evo detaljnog vodiča kroz ono što sledi, od konačnih rezultata i dodele mandata, preko konstituisanja Narodne skupštine, pa sve do izbora kabineta u Nemanjinoj.
Konačni rezultati i raspodela mandata
Još 5 rečenica, samo InfoKG
Prvi korak u postizbornom ciklusu jeste objavljivanje ukupnog izveštaja o rezultatima izbora od strane Republičke izborne komisije, što se čini nakon okončanja svih eventualnih ponovljenih glasanja i rešavanja prigovora i žalbi.
Kada komisija utvrdi konačne rezultate, otvara se zakonski rok od deset dana u kojem se rešenjem dodeljuju poslanički mandati kandidatima sa izabranih lista, shodno osvojenom broju glasova i D Hondtovom sistemu raspodele.
Podsećanja radi, u raspodeli mandata učestvuju izborne liste koje su prešle cenzus od tri odsto, dok za liste nacionalnih manjina zakonski prag ne važi i na njih se primenjuje takozvani prirodni cenzus.
Konačni rezultati izbora još uvek nisu zvanično proglašeni od strane Republičke izborne komisije, jer su u toku preliminarni rezultati i rešavanje žalbi i prigovora.
Kada se mandati dodele, stiču se uslovi za sazivanje prve sednice novog saziva republičkog Parlamenta.
Prva sednica novog saziva Narodne skupštine mora da se održi najkasnije u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata.
Sednicu po pravilu saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.
Još 12 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Na samoj sednici najpre se verifikuju mandati narodnih poslanika na osnovu izveštaja izborne komisije.
Nakon toga poslanici polažu svečanu zakletvu, čime i formalno počinje novi saziv, a starom mandatu ističe rok.
Njena uloga se u ovom postupku odnosi na sazivanje sednice, dok samim početkom sednice predsedavanje preuzima drugo lice.
Do izbora novog predsednika Narodne skupštine, prvom sednicom predsedava najstariji narodni poslanik – objašnjava profesorka Pravnog fakulteta u Nišu.
Profesorka Nastić kaže da se na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine prvo potvrđuju mandati narodnih poslanika, za šta je zadužena Komisija za potvrđivanje mandata koju formira novi saziv većinom prisutnih narodnih poslanika.
Objašnjava da je reč o administrativno proceduri i formalnoj potvrdi mandata na osnovu dokumentacije.
Kvorum za rad Narodne skupštine, uključujući i prvu, konstitutivnu sednicu, postoji ako je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
To znači da sednici mora da prisustvuje najmanje 126 poslanika.
Ovde treba imati u vidu i čl. 101. Ustava Srbije, koji kaže da se Narodna skupština konstituiše potvrđivanjem mandata 2/3 narodnih poslanika, što znači da moraju biti potvrđeni mandati 167 poslanika.
Ali, to ne znači da na sednici mora biti prisutno 167 poslanika, niti da toliko poslanika mora da glasa za izveštaj o potvrđivanju mandata.
Dakle, za održavanje prve sednice potrebno je najmanje 126 prisutnih poslanika, a za konstituisanje je potrebno da budu potvrđeni mandati najmanje 167 poslanika – objašnjava Nastićeva.
Napominje da je protiv odluke o potvrđivanju mandata dopuštena žalba Ustavnom sudu, koji o njoj odlučuje u roku od 72 sata.
Na kraju se biraju predsednik Narodne skupštine, potpredsednici, postavlja se generalni sekretar i formiraju radna tela.
Još 5 rečenica, samo Južne vesti
Kada se konstituiše Narodna skupština počinje da teče rok od 90 dana za formiranje Vlade.
Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, nakon što sasluša mišljenje predstavnika izbornih lista.
U konkretnom slučaju, to bi podrazumevalo konsultacije sa predstavnicima Studentske liste, Ujedinjene Srbije i manjinskih izbora.
S obzirom na to da je Studentska lista osvojila apsolutnu većinu poslaničkih mandata, ona može da samostalnog formira vladu i da upravo ova lista predloži kandidata za budućeg predsednika Vlade.
Narodna skupštine odlučuje o izboru Vlade u celini, a Vlada je izabrana ako za njen izbor glasa većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Za izbor predsednika Parlamenta neophodna je podrška najmanje 126 poslanika.
Još 10 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Samim činom izbora skupštinskog rukovodstva smatra se da je Narodna skupština konstituisana.
Konsultacije i predlaganje mandatara za sastav Vlade
Od trenutka kada je parlament konstituisan, počinju teći najvažniji politički i ustavni rokovi vezani za izvršnu vlast.
Predlog za mandatara za sastav nove Vlade podneće vršilac dužnosti predsednika Republike.
Napominje i da će izborom novog predsednika Narodne skupštine, on, odnosno ona, preuzeti i funkciju vršioca funkcije Predsednika Republike.
To praktično znači da izborom novog predsednika parlamenta prestati uloga Ane Brnabić i kao predsednika Skupština i kao v. d. predsednika Republike.
U pogledu aktuelnih političkih okolnosti, kada jedna izborna lista ima apsolutnu većinu poslaničkih mandata, izbor Vlade mogao bi da bude jednostavniji jer nema potrebe za postizanjem koalicionog sporazuma.
Takođe, realno je očekivati i formiranje Vlade u znatno kraćem roku od predviđenog, što bi imajući u vidu aktuelne političke okolnosti, bilo ne samo moguće već i nužno u značajno – ističe profesorka.
Ono što Srbiju čeka jesu predsednički izbori, obzirom na to da je 27. septembra Aleksandar Vučić podneo ostavku na tu funkciju.
Oni mogu biti raspisani najkasnije do 27. novembra, a morali bi da se održane najkasnije 27. decembra.
Prema Ustavu Republike Srbije, u situaciji kada predsednik Republike podnese ostavku i njegov mandat prestane pre vremena, funkciju, ovlašćenja i dužnosti šefa države u potpunosti preuzima vršilac dužnosti predsednika Republike, a to je predsednik Narodne skupštine.
Još 27 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
To znači da će lice koje se nalazi na čelu Parlamenta u tom trenutku obaviti redovne konsultacije sa svim izabranim izbornim listama, a zatim doneti formalnu odluku i predložiti Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade koji obezbeđuje većinu.
Izbor Vlade i krajnji rok
Izbor Vlade predstavlja krunu postizbornog procesa.
Prema Ustavu i zakonima, Narodna skupština mora izabrati novu Vladu u roku od 90 dana od dana konstituisanja novog saziva parlamenta.
Vlada je izabrana ukoliko za njen izbor glasa većina od ukupnog broja narodnih poslanika, što predstavlja minimum 126 glasova.
Polaganjem zakletve pred poslanicima, Vlada i zvanično stupa na dužnost.
Šta ako se rokovi probiju
Ustav Republike Srbije postavlja jasnu sankciju ukoliko politički akteri ne uspeju da postignu dogovor u zadatim okvirima.
Ukoliko Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 90 dana od dana njenog konstituisanja, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše nove parlamentarne izbore.
Iako zakonski rokovi ostavljaju prostor od nekoliko meseci od dana glasanja do potpunog zaokruživanja vlasti, stvarna dinamika umnogome zavisi od političkih pregovora stranaka koje su ušle u skupštinske klupe.
Pitanje koje mnogi nakon smene vlasti na parlamentarnim izborima postavljaju u javnosti jeste – da li je onda red da budu raspisani i lokalni izbori?
I da li je moguće da oni budu održani kad i predsednički?
Profesorka Nastić objašnjava da u ovom trenutku nema uslova za raspisivanje lokalnih izbora.
Ipak, ostavke gradonačelnika i predsednika opština mogle bi da promene takve okolnosti.
S obzirom da je izborna volja očigledno promenjena, legitimno je postaviti pitanje da li nosioci lokalne vlasti i dalje imaju politički legitimitet da ostanu na svojim funkcijama.
Njihove ostavke mogle bi da otvore put ka novim lokalnim izborima – kaže ona.
Podseća da vanredne lokalne izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine i to u slučaju raspuštanja jedinice lokalne samouprave.
A to toga može doći u sledećim situacijama – ako Skupština opštine ili grada ne zaseda duže od 3 meseca ili ne izabere presednika opštine u roku od mesec dana od dana njegovog razređenja, odosno podnošenja ostavke.
Kada je reč o tome da li se istovremeno mogu održati predsednički i lokalni izbori, Nastić kaže da ne postoje Ustavne ili zakonske zabrane u pogledu preklapanja izbornih procesa.
Ali da je važno da se poštuju rokovi i uslovi za raspisivanje izbora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta.
Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo.
Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
