ИзбориПрви објавио Mondo, 22. окт, 18:00 · последњи 23. окт, 10:45

Шта је изборна тишина и како функционише? Ево када почиње, до када траје и шта је строго забрањено

Изборна тишина почиње 48 сати пре гласања, током које су у медијима забрањени предизборни спотови, програми, анкете и процене резултата, а близу бирачких места пропагандни материјал и страначки симболи.

2 медија · 2 текста · 2 изворна Истражи мрежу

Фото из чланка: Мондо

Преглед вести

Хронологија

18:00
Мондо (отвара се у новом прозору) први објавио
Шта је изборна тишина и како функционише? Ево када почиње, до када траје и шта је строго забрањено
- Изборна тишина почиње 48 сати пре гласања и траје до затварања биралишта у недељу, 25. октобра, у 20 часова. - Током тог периода забрањени су предизборни спотови, скупови, анкете и сваки пропагандни материјал, уз… Цео текст
- Изборна тишина почиње 48 сати пре гласања и траје до затварања биралишта у недељу, 25. октобра, у 20 часова.
- Током тог периода забрањени су предизборни спотови, скупови, анкете и сваки пропагандни материјал, уз правило од 50 метара од бирачког места.
У сусрет предстојећем гласању, подсећамо грађане и учеснике изборног процеса на правила која ступају на снагу уочи самог дана избора.
Како се предизборна кампања ближи крају, политичка атмосфера у земљи достиже свој врхунац, након чега следи нагли прекид свих промотивних активности. Грађани Србије ће у недељу, 25. октобра, изаћи на биралишта како би искористили своје гласачко право, а уочи тог дана на снагу ступа законска обавеза позната као изборна тишина.
Иако је овај појам добро познат јавности, сваке године се поставља питање – шта изборна тишина заправо подразумева, зашто постоји и која су правила понашања за медије, странке и саме грађане?
Шта представља изборна тишина?
Изборна тишина је законом дефинисан период пре и током самог дана гласања у којем је забрањена свака врста политичке пропаганде и изборне кампање.
Према прописима, изборна тишина почиње 48 сати пре отварања бирачких места – тачније, у ноћи између четвртка и петка у поноћ – и траје непрекидно све до затварања биралишта у недељу, 25. октобра, у 20 часова.
Шта је строго забрањено?
Током трајања изборне тишине, на снази су стриктна правила која пре свега обавезују медије и политичке актере:
- Забрањено је емитовање предизборног програма: На телевизији, радију и у штампаним медијима не смеју се објављивати предизборни спотови, интервјуи са кандидатима, нити представљати страначки програми.
- Забрана предизборних скупова: Политичке партије не могу организовати митинге, трибине, нити делити промотивни материјал (летке, брошуре, страначке новине) на јавним местима.
- Нема објављивања процена резултата: Строго је забрањено објављивање истраживања јавног мњења, анкета или било каквих процена изборних резултата док траје гласање.
- Правило од 50 метара: На самом бирачком месту и на удаљености мањој од 50 метара од биралишта забрањено је истицање симбола политичких странака и било каквог другог пропагандног материјала.
Зашто постоји изборна тишина?
Основни циљ овог института јесте да се бирачима обезбеди миран период без политичких притисака, бомбардовања порукама и агресивне реторике. Након вишенедељне интензивне кампање, изборна тишина пружа грађанима прилику да у миру "слегну утиске", размисле о понуђеним опцијама и донесу слободну и информисану одлуку о томе коме ће указати поверење.
Изазови дигиталног доба
И док су традиционални медији под строгим надзором регулаторних тела и суочавају се са високим новчаним казнама у случају кршења тишине, појава друштвених мрежа и дигиталних платформи створила је својеврсну "сиву зону". Ипак, општа препорука и правило фер-плеја налаже да се плаћене политичке кампање зауставе и на интернету.
Бирачка места широм Србије биће отворена у недељу, 25. октобра, од 7 до 20 часова, када изборна тишина званично престаје, након чега се очекују прве прелиминарне процене изборних резултата.
10:45
Цензоловка (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 16 сати 46 мин после првог
Чему служи изборна тишина
- Изборна тишина почела је у поноћ између 22. и 23. октобра и траје до затварања бирачких места 25. октобра у 20 часова. - Према Закону о избору народних посланика забрањено је у медијима и на јавним скуповима… Цео текст
- Изборна тишина почела је у поноћ између 22. и 23. октобра и траје до затварања бирачких места 25. октобра у 20 часова.
- Према Закону о избору народних посланика забрањено је у медијима и на јавним скуповима објављивати процене резултата и јавно представљати кандидате и програме и позивати бираче да гласају или не гласају за неку листу.
- Казне су од 100.000 до 600.000 динара за правно лице и од 50.000 до 150.000 за одговорно лице у медију и од 10.000 до 40.000 за физичко лице.
- Критичари тврде да је институт превазиђен јер се кампања сели на друштвене мреже.
Шта се догодило
Изборна тишина почиње 48 часова пре дана гласања и траје без прекида до 20 часова када се затварају биралишта. Према Закону о избору народних посланика забрањено је у медијима и на јавним скуповима објављивати процене изборних резултата и јавно представљати кандидате и њихове програме и позивати бираче да гласају или да не гласају за одређену листу. Правила обавезују телевизије и радио станице и штампане медије и новинске агенције и регистроване интернет портале и односе се и на митинге. Сам закон не забрањује да се избори уопште помињу. Према тумачењу које наводи један портал закон се не бави појединачним приватним профилима па није свака објава на личном налогу прекршај али зависи од поруке и домета и тога да ли прелази у организовану кампању.
Члан 170 прописује казне: од 100.000 до 600.000 динара за правно лице и од 50.000 до 150.000 за одговорно лице у медију и од 10.000 до 40.000 за физичко лице. На бирачким местима важи и правило о забрани пропагандног материјала у кругу од 50 метара.
Изборна тишина је намењена томе да бирачи у миру размотре понуђене програме и донесу одлуку без непосредног притиска кампање. Критичари наводе више разлога против ње. Први је технолошка превазиђеност јер се кампања неометано наставља на друштвеним мрежама и апликацијама за размену порука које је немогуће контролисати.
Други је ограничавање слободе говора јер у више западних демократија изборна тишина не постоји или је сведена на минимум. Трећи је простор за лажне вести и монтиране снимке јер оштећена страна у традиционалним медијима нема могућност да одговори и демантује.
Четврти је неравноправност учесника јер функционери који су кандидати кроз редовне државне активности остају присутни у медијима док је осталима забрањено оглашавање. Пети је сумња да два дана тишине заиста мењају одлуку бирача јер већина одлучи знатно раније.
Зашто је ово важно
За бираче тишина значи да на телевизијама и јавним скуповима неће бити представљања листа док ће се политичка порука и даље ширити на друштвеним мрежама што прави разлику између оних који су на мрежама и оних који нису. За медије је важно да знају шта смеју да објаве да не би сносили казну а за грађане да разликују лични став на налогу од организоване кампање. У изборном дану могуће су и пријаве кршења правила РИК-у и РЕМ-у али закон не регулише све што се дешава на мрежама.

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Шта је изборна тишина и како функционише? Ево када почиње, до када траје и шта је строго забрањено

2 медија · 2 текста · 2 изворна Истражи мрежу

Хронологија

18:00

Мондо (отвара се у новом прозору) први објавио

Шта је изборна тишина и како функционише? Ево када почиње, до када траје и шта је строго забрањено

- Изборна тишина почиње 48 сати пре гласања и траје до затварања биралишта у недељу, 25. октобра, у 20 часова. - Током тог периода забрањени су предизборни спотови, скупови, анкете и сваки пропагандни материјал, уз… Цео текст

- Изборна тишина почиње 48 сати пре гласања и траје до затварања биралишта у недељу, 25. октобра, у 20 часова.

- Током тог периода забрањени су предизборни спотови, скупови, анкете и сваки пропагандни материјал, уз правило од 50 метара од бирачког места.

У сусрет предстојећем гласању, подсећамо грађане и учеснике изборног процеса на правила која ступају на снагу уочи самог дана избора.

Како се предизборна кампања ближи крају, политичка атмосфера у земљи достиже свој врхунац, након чега следи нагли прекид свих промотивних активности. Грађани Србије ће у недељу, 25. октобра, изаћи на биралишта како би искористили своје гласачко право, а уочи тог дана на снагу ступа законска обавеза позната као изборна тишина.

Иако је овај појам добро познат јавности, сваке године се поставља питање – шта изборна тишина заправо подразумева, зашто постоји и која су правила понашања за медије, странке и саме грађане?

Шта представља изборна тишина?

Изборна тишина је законом дефинисан период пре и током самог дана гласања у којем је забрањена свака врста политичке пропаганде и изборне кампање.

Према прописима, изборна тишина почиње 48 сати пре отварања бирачких места – тачније, у ноћи између четвртка и петка у поноћ – и траје непрекидно све до затварања биралишта у недељу, 25. октобра, у 20 часова.

Шта је строго забрањено?

Током трајања изборне тишине, на снази су стриктна правила која пре свега обавезују медије и политичке актере:

- Забрањено је емитовање предизборног програма: На телевизији, радију и у штампаним медијима не смеју се објављивати предизборни спотови, интервјуи са кандидатима, нити представљати страначки програми.

- Забрана предизборних скупова: Политичке партије не могу организовати митинге, трибине, нити делити промотивни материјал (летке, брошуре, страначке новине) на јавним местима.

- Нема објављивања процена резултата: Строго је забрањено објављивање истраживања јавног мњења, анкета или било каквих процена изборних резултата док траје гласање.

- Правило од 50 метара: На самом бирачком месту и на удаљености мањој од 50 метара од биралишта забрањено је истицање симбола политичких странака и било каквог другог пропагандног материјала.

Зашто постоји изборна тишина?

Основни циљ овог института јесте да се бирачима обезбеди миран период без политичких притисака, бомбардовања порукама и агресивне реторике. Након вишенедељне интензивне кампање, изборна тишина пружа грађанима прилику да у миру "слегну утиске", размисле о понуђеним опцијама и донесу слободну и информисану одлуку о томе коме ће указати поверење.

Изазови дигиталног доба

И док су традиционални медији под строгим надзором регулаторних тела и суочавају се са високим новчаним казнама у случају кршења тишине, појава друштвених мрежа и дигиталних платформи створила је својеврсну "сиву зону". Ипак, општа препорука и правило фер-плеја налаже да се плаћене политичке кампање зауставе и на интернету.

Бирачка места широм Србије биће отворена у недељу, 25. октобра, од 7 до 20 часова, када изборна тишина званично престаје, након чега се очекују прве прелиминарне процене изборних резултата.

10:45

Цензоловка (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 16 сати 46 мин после првог

Чему служи изборна тишина

- Изборна тишина почела је у поноћ између 22. и 23. октобра и траје до затварања бирачких места 25. октобра у 20 часова. - Према Закону о избору народних посланика забрањено је у медијима и на јавним скуповима… Цео текст

- Изборна тишина почела је у поноћ између 22. и 23. октобра и траје до затварања бирачких места 25. октобра у 20 часова.

- Према Закону о избору народних посланика забрањено је у медијима и на јавним скуповима објављивати процене резултата и јавно представљати кандидате и програме и позивати бираче да гласају или не гласају за неку листу.

- Казне су од 100.000 до 600.000 динара за правно лице и од 50.000 до 150.000 за одговорно лице у медију и од 10.000 до 40.000 за физичко лице.

- Критичари тврде да је институт превазиђен јер се кампања сели на друштвене мреже.

Шта се догодило

Изборна тишина почиње 48 часова пре дана гласања и траје без прекида до 20 часова када се затварају биралишта. Према Закону о избору народних посланика забрањено је у медијима и на јавним скуповима објављивати процене изборних резултата и јавно представљати кандидате и њихове програме и позивати бираче да гласају или да не гласају за одређену листу. Правила обавезују телевизије и радио станице и штампане медије и новинске агенције и регистроване интернет портале и односе се и на митинге. Сам закон не забрањује да се избори уопште помињу. Према тумачењу које наводи један портал закон се не бави појединачним приватним профилима па није свака објава на личном налогу прекршај али зависи од поруке и домета и тога да ли прелази у организовану кампању.

Члан 170 прописује казне: од 100.000 до 600.000 динара за правно лице и од 50.000 до 150.000 за одговорно лице у медију и од 10.000 до 40.000 за физичко лице. На бирачким местима важи и правило о забрани пропагандног материјала у кругу од 50 метара.

Изборна тишина је намењена томе да бирачи у миру размотре понуђене програме и донесу одлуку без непосредног притиска кампање. Критичари наводе више разлога против ње. Први је технолошка превазиђеност јер се кампања неометано наставља на друштвеним мрежама и апликацијама за размену порука које је немогуће контролисати.

Други је ограничавање слободе говора јер у више западних демократија изборна тишина не постоји или је сведена на минимум. Трећи је простор за лажне вести и монтиране снимке јер оштећена страна у традиционалним медијима нема могућност да одговори и демантује.

Четврти је неравноправност учесника јер функционери који су кандидати кроз редовне државне активности остају присутни у медијима док је осталима забрањено оглашавање. Пети је сумња да два дана тишине заиста мењају одлуку бирача јер већина одлучи знатно раније.

Зашто је ово важно

За бираче тишина значи да на телевизијама и јавним скуповима неће бити представљања листа док ће се политичка порука и даље ширити на друштвеним мрежама што прави разлику између оних који су на мрежама и оних који нису. За медије је важно да знају шта смеју да објаве да не би сносили казну а за грађане да разликују лични став на налогу од организоване кампање. У изборном дану могуће су и пријаве кршења правила РИК-у и РЕМ-у али закон не регулише све што се дешава на мрежама.