Šta je izborna tišina i kako funkcioniše? Evo kada počinje, do kada traje i šta je strogo zabranjeno

Hronologija

1. 18:00
   Mondo (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

   Šta je izborna tišina i kako funkcioniše? Evo kada počinje, do kada traje i šta je strogo zabranjeno

   - Izborna tišina počinje 48 sati pre glasanja i traje do zatvaranja birališta u nedelju, 25. oktobra, u 20 časova. - Tokom tog perioda zabranjeni su predizborni spotovi, skupovi, ankete i svaki propagandni materijal, uz… Ceo tekst

   - Izborna tišina počinje 48 sati pre glasanja i traje do zatvaranja birališta u nedelju, 25. oktobra, u 20 časova.

   - Tokom tog perioda zabranjeni su predizborni spotovi, skupovi, ankete i svaki propagandni materijal, uz pravilo od 50 metara od biračkog mesta.

   U susret predstojećem glasanju, podsećamo građane i učesnike izbornog procesa na pravila koja stupaju na snagu uoči samog dana izbora.

   Kako se predizborna kampanja bliži kraju, politička atmosfera u zemlji dostiže svoj vrhunac, nakon čega sledi nagli prekid svih promotivnih aktivnosti. Građani Srbije će u nedelju, 25. oktobra, izaći na birališta kako bi iskoristili svoje glasačko pravo, a uoči tog dana na snagu stupa zakonska obaveza poznata kao izborna tišina.

   Iako je ovaj pojam dobro poznat javnosti, svake godine se postavlja pitanje – šta izborna tišina zapravo podrazumeva, zašto postoji i koja su pravila ponašanja za medije, stranke i same građane?

   Šta predstavlja izborna tišina?

   Izborna tišina je zakonom definisan period pre i tokom samog dana glasanja u kojem je zabranjena svaka vrsta političke propagande i izborne kampanje.

   Prema propisima, izborna tišina počinje 48 sati pre otvaranja biračkih mesta – tačnije, u noći između četvrtka i petka u ponoć – i traje neprekidno sve do zatvaranja birališta u nedelju, 25. oktobra, u 20 časova.

   Šta je strogo zabranjeno?

   Tokom trajanja izborne tišine, na snazi su striktna pravila koja pre svega obavezuju medije i političke aktere:

   - Zabranjeno je emitovanje predizbornog programa: Na televiziji, radiju i u štampanim medijima ne smeju se objavljivati predizborni spotovi, intervjui sa kandidatima, niti predstavljati stranački programi.

   - Zabrana predizbornih skupova: Političke partije ne mogu organizovati mitinge, tribine, niti deliti promotivni materijal (letke, brošure, stranačke novine) na javnim mestima.

   - Nema objavljivanja procena rezultata: Strogo je zabranjeno objavljivanje istraživanja javnog mnjenja, anketa ili bilo kakvih procena izbornih rezultata dok traje glasanje.

   - Pravilo od 50 metara: Na samom biračkom mestu i na udaljenosti manjoj od 50 metara od birališta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i bilo kakvog drugog propagandnog materijala.

   Zašto postoji izborna tišina?

   Osnovni cilj ovog instituta jeste da se biračima obezbedi miran period bez političkih pritisaka, bombardovanja porukama i agresivne retorike. Nakon višenedeljne intenzivne kampanje, izborna tišina pruža građanima priliku da u miru "slegnu utiske", razmisle o ponuđenim opcijama i donesu slobodnu i informisanu odluku o tome kome će ukazati poverenje.

   Izazovi digitalnog doba

   I dok su tradicionalni mediji pod strogim nadzorom regulatornih tela i suočavaju se sa visokim novčanim kaznama u slučaju kršenja tišine, pojava društvenih mreža i digitalnih platformi stvorila je svojevrsnu "sivu zonu". Ipak, opšta preporuka i pravilo fer-pleja nalaže da se plaćene političke kampanje zaustave i na internetu.

   Biračka mesta širom Srbije biće otvorena u nedelju, 25. oktobra, od 7 do 20 časova, kada izborna tišina zvanično prestaje, nakon čega se očekuju prve preliminarne procene izbornih rezultata.

2. 10:45
   Cenzolovka (otvara se u novom prozoru) prepričao (procena), 16 sati 46 min posle prvog

   Čemu služi izborna tišina

   - Izborna tišina počela je u ponoć između 22. i 23. oktobra i traje do zatvaranja biračkih mesta 25. oktobra u 20 časova. - Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika zabranjeno je u medijima i na javnim skupovima… Ceo tekst

   - Izborna tišina počela je u ponoć između 22. i 23. oktobra i traje do zatvaranja biračkih mesta 25. oktobra u 20 časova.

   - Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika zabranjeno je u medijima i na javnim skupovima objavljivati procene rezultata i javno predstavljati kandidate i programe i pozivati birače da glasaju ili ne glasaju za neku listu.

   - Kazne su od 100.000 do 600.000 dinara za pravno lice i od 50.000 do 150.000 za odgovorno lice u mediju i od 10.000 do 40.000 za fizičko lice.

   - Kritičari tvrde da je institut prevaziđen jer se kampanja seli na društvene mreže.

   Šta se dogodilo

   Izborna tišina počinje 48 časova pre dana glasanja i traje bez prekida do 20 časova kada se zatvaraju birališta. Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika zabranjeno je u medijima i na javnim skupovima objavljivati procene izbornih rezultata i javno predstavljati kandidate i njihove programe i pozivati birače da glasaju ili da ne glasaju za određenu listu. Pravila obavezuju televizije i radio stanice i štampane medije i novinske agencije i registrovane internet portale i odnose se i na mitinge. Sam zakon ne zabranjuje da se izbori uopšte pominju. Prema tumačenju koje navodi jedan portal zakon se ne bavi pojedinačnim privatnim profilima pa nije svaka objava na ličnom nalogu prekršaj ali zavisi od poruke i dometa i toga da li prelazi u organizovanu kampanju.

   Član 170 propisuje kazne: od 100.000 do 600.000 dinara za pravno lice i od 50.000 do 150.000 za odgovorno lice u mediju i od 10.000 do 40.000 za fizičko lice. Na biračkim mestima važi i pravilo o zabrani propagandnog materijala u krugu od 50 metara.

   Izborna tišina je namenjena tome da birači u miru razmotre ponuđene programe i donesu odluku bez neposrednog pritiska kampanje. Kritičari navode više razloga protiv nje. Prvi je tehnološka prevaziđenost jer se kampanja neometano nastavlja na društvenim mrežama i aplikacijama za razmenu poruka koje je nemoguće kontrolisati.

   Drugi je ograničavanje slobode govora jer u više zapadnih demokratija izborna tišina ne postoji ili je svedena na minimum. Treći je prostor za lažne vesti i montirane snimke jer oštećena strana u tradicionalnim medijima nema mogućnost da odgovori i demantuje.

   Četvrti je neravnopravnost učesnika jer funkcioneri koji su kandidati kroz redovne državne aktivnosti ostaju prisutni u medijima dok je ostalima zabranjeno oglašavanje. Peti je sumnja da dva dana tišine zaista menjaju odluku birača jer većina odluči znatno ranije.

   Zašto je ovo važno

   Za birače tišina znači da na televizijama i javnim skupovima neće biti predstavljanja lista dok će se politička poruka i dalje širiti na društvenim mrežama što pravi razliku između onih koji su na mrežama i onih koji nisu. Za medije je važno da znaju šta smeju da objave da ne bi snosili kaznu a za građane da razlikuju lični stav na nalogu od organizovane kampanje. U izbornom danu moguće su i prijave kršenja pravila RIK-u i REM-u ali zakon ne reguliše sve što se dešava na mrežama.