Све вести
Фото из чланка: БлицШта ће бити са Дачићем и СПС: Ово се десило први пут за 36 година
Ивица Дачић, лидер СПС-а, изјавио је да је референдумска атмосфера непобедива, док је странка први пут од увођења вишестраначја 1990. године остала без места у парламенту.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Како СПС није прешао цензус, Дачић је у првом обраћању након избора рекао да је "референдумска атмосфера непобедива". - Референдумска атмосфера је непобедива.
Социјалистичка партија Србије, са својим коалиционим партнерима, покушала је да у тој референдумској атмосфери, са својом идентитетском листом, посебном, заузме одређени политички простор и, нажалост, нисмо успели да остваримо жељени резултат. Ми ћемо наставити да се боримо за Србију и даље.
Цео упоредни текст109 само у једном
Текст из 2 чланка. 4 реченице преносе сви, у 4 се разликују.
Још 16 реченица које преноси само по један медиј
СПС поручује да "наставља борбу за Србију", упркос тренутном неуспеху на изборима
Ово је први пут да Социјалистичка партија Србије не улази у парламент оснивања
"Неке партије у Србији ће отићи у одређену врсту мировања", рекао је професор Милан Петричковић гостујући на Блиц ТВ.
Питање које се сада намеће јесте да ли је међу њима и Социјалистичка партија Србије (СПС), која је, према прелиминарним резултатима, на ванредним парламентарним изборима освојила 2,3 одсто гласова.
Како СПС није ни прешао цензус, лидер те партије Ивица Дачић најавио је анализу претходног периода, док аналитичари сматрају да "малтене имамо двопартијски систем у земљи".
После више од три деценије политичког опстанка, укључујући пад Милошевићевог режима и две деценије проведене под вођством Ивице Дачића, Социјалистичка партија Србије се суочава са својим најтежим поразом.
Према последњим синоћњим подацима ЦеСИДА, листа око Социјалистичке народне партије (СПС), коју је предводио Дачић, освојила је 2,3 одсто гласова.
Ово значи да СПС први пут од увођења вишестраначја у Србији 1990. године остаје без места у парламенту.
СПС први пут без цензуса
Једна од најдуговечнијих и најприлагодљивијих политичких снага у земљи, први пут од оснивања 1990. године остаје изван парламента.
На изборима 25. октобра социјалисти су освојили нешто више од 90.000 гласова, недовољно да пређу изборни праг од три одсто.
Странку је основао некадашњи аутократски председник Србије Слободан Милошевић, а последњих 20 година је води проруски орјентисани Ивица Дачић, тренутно министар унутрашњих послова.
Социјалисти су од доласка Српске напредне странке (СНС) на власт 2012. били стабилан коалициони партнер напредњака који су такође забележили први изборни пораз од доласка на власт пре 14 година, након што је опозициона Студентска листа убедљиво победила са 2,2 милиона гласова.
Странка која је деведесетих водила земљу у ратове у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову, преживела је период након петооктобарских промена 2000. године, када је свргнут Милошевићев режим.
Међутим, уочи избора СПС је остао без неколико високих функционера, а напустио га је и један број страначке омладине.
"Социјалисти нису препознали историјски тренутак у којем се Србија нашла и то ће их коштати опстанка", каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) политиколог Душко Радосављевић.
Како СПС није прешао цензус, Дачић је у првом обраћању након избора рекао да је "референдумска атмосфера непобедива".
Према још увек непотпуним резултатима избора, СПС је освојио 2,16 одсто гласова, што није било довољно за прелазак цензуса.
Изборе је обележила највиша излазност од 68 одсто, највећа од савезних и председничких избора из септембра 2000. године.
- Референдумска атмосфера је непобедива.
Још 3 реченице, само Радио Слободна Европа
"Социјалисти то нису могли да схвате.
Остали су до краја жртве политике коју су и сами инаугурисали деведесетих година, а која се заснива на бескрупулозном пљачкању грађана", каже Душко Радосављевиић.
Први човек социјалиста Ивица Дачић изјавио је у недељу увече да није задовољан резултатом и оценио да је то последица "референдумске атмосфере".
Социјалистичка партија Србије, са својим коалиционим партнерима, покушала је да у тој референдумској атмосфери, са својом идентитетском листом, посебном, заузме одређени политички простор и, нажалост, нисмо успели да остваримо жељени резултат.
Још 6 реченица, само Блиц
Али желим такође да се захвалим свим нашим партијским активистима, коалиционим партнерима, свим члановима партије, симпатизерима и бирачима, који су и у таквој једној референдумској атмосфери, знајући да се главна битка води између две кључне листе, два кључна политичка субјекта, где су се људи опредељивали или-или, да су се и у тим условима определили за нашу изборну листу.
Ми већ месецима и годинама слушамо о томе како ми губимо свој идентитет и како не постојимо, али пазите, желим да се захвалим: више од 100.000 људи је гласало за нашу листу у овим условима - рекао је Дачић.
Он је упитао "где су политичке странке које нису смеле да се појаве на изборима".
- Где су друге политичке странке које нису смеле да се појаве на овим изборима?
Где су друге политичке странке које су биле водеће годинама уназад, колико су гласова освојиле?
Наравно да нисмо задовољни овим резултатима, ово је једна изгубљена битка, честитамо онима који су победили на изборима и онима који су освојили више од нас, и Студентској листи и листи Александра Вучића.
Ми ћемо наставити да се боримо за Србију и даље.
Још 82 реченице које преноси само по један медиј
Ми имамо своје чврсте политичке ставове, наша политичка борба се наставља.
Ово није прва битка коју смо изгубили, али ми никад нисмо губили борбу у целини.
Ми настављамо нашу борбу.
Наравно, као што сам рекао, партијски конгрес ће бити одржан у фебруару месецу, највероватније - рекао је Дачић.
"Анализираћемо све оно што се дешавало"
Лидер СПС је најавио и анализу претходног периода.
- Анализираћемо све оно што се дешавало.
Где смо могли боље, где смо погрешили, да ли је требало повлачити неке друге политичке потезе или не.
Наравно, ја сам уложио максимум напора колико је то могло због мог здравственог стања, што је такође утицало на стање у Социјалистичкој партији Србије, имајући у виду да сам 4-5 месеци практично био ван строја.
Наши политички ставови су познати: ми ћемо бити политички противници свакој политици која је супротна националним и државним интересима Србије.
Без обзира да ли се налазили у власти или у опозицији, то је свеједно.
Желим да се захвалим свима који су уложили максимални напор.
Ми нашу борбу настављамо даље - закључио је он.
Коментаришући резултате избора на Блиц ТВ, професор Милан Петричковић рекао је да ће након победе Студентске листе на парламентарним изборима у Србији неке партије отићи у неку врсту мировања.
- Мене много подсећа, само је у другом контексту, када је била 2000. година, 5. октобар.
Сада су све опције отворене, све су карте на столу.
Биће великих промена, неке партије ће отићи у неку врсту мировања, неке се никада можда неће вратити у парламент, могу да постоје, онако фиктивно.
Тако да не бих прогнозирао за СПС конкретно, али говорим генерално, за ове партије које су биле у парламенту, па их више нема.
Све има свој век, рок трајања и има тај такозвани дух времена: ствари се мењају.
Тако да, улазимо у некакву фазу новина и на политичкој сцени око избора и свега тога што се буде догађало на територији Србије, а и шире - рекао је Петричковић.
"Имамо малтене двопартијски систем"
Предраг Лацмановић, извршни директор агенције Фактор плус, рекао је за Блиц ТВ да ће СНС бити снажна опозиција, али да малтене "имамо двопартијски систем у земљи".
- Оно што ће бити занимљиво је како ће се Српска напредна странка сада организовати и како ће деловати у парламенту.
Имају приличан број мандата, то ће бити снажна опозиција.
С друге стране, имамо малтене двопартијски систем у земљи, нешто као у САД, тако да ће то бити занимљиво пратити - оценио је Лацмановић.
На питање шта ће бити са осталим партијама које нису прешле цензус, Лацмановић је навео да је тешко рећи шта ће бити, али претпоставља да ће се формирати и неке нове партије.
- Претпостављам да ће се формирати и неке нове партије, а неке старе ће остати.
Сада следи можда један суви период за такве партије, али то не значи да ће они да нестану.
Ту су људи који желе, имају вољу да се баве политиком, да буду прогресивни.
Тако да, зависи од њиховог умећа, снаге, али и од капацитета да се удруже.
Јер, тим партијама, посебно опозиционим, увек је фалило јединство.
Сада ће се можда опаметити ако буду имали снаге и храбрости, али и политичке неке интелигенције и зрелости.
Могу створити једну солидну политичку партију и кренути мудро, вредно да раде и да једноставно траже прилику, као што сам рекао, у манама и мањкавости будуће владе - рекао је Лацмановић.
Ово је најлошији изборни резултат СПС-а откад су у коалицији са напредњацима, али се може видети тренд опадања бирачког тела.
Тако је странка на изборима 2012. имала близу 570.000 гласова, две године касније нешто преко 480.000, а 2023. године око 250.000 гласова.
Део чланства је изражавао незадовољством начином на који се води СПС.
Један од најистакнутијих у тој групи је био Бранко Ружић, доскорашњи потпредседник СПС-а, који је крајем августа једногласно искључен из партије.
Као образложење СПС је навео да је Ружић "континуирано у дужем временском периоду" кршио страначки Статут и да није спроводио одлуке страначких органа.
Ружић је претходно био под суспензијом вршења функције у странци након што је јавно подржао студентске протесте и присуствовао на неким од скупова.
Бранко Ружић није желео да говори за РСЕ о резултатима које је његова бивша странка остварила.
Месец и по дана након што је Ружић искључен из странке, СПС је напустио и Борис Милићевић, који је члан социјалиста последњих 16 година.
Милићевић, који је био Ружићев саветник у време кад је овај именован за министра без портфеља задуженог за европске интеграције 2013. године, каже за РСЕ да своју одлуку о напуштању странке није координисао са Бранком Ружићем.
Узрок лошег резултата СПС-а он види у огромној излазности, али и у чињеници да је део чланства напустио странку уочи избора.
"То незадовољство је само еруптирало у том тренутку.
То није била координисана акција, него се приближавањем тог тренутка отпор тој антиполитици био све већи и морао је да исплива", каже Милићевић.
Милићевић је СПС напустио у октобру, око две седмице уочи парламентарних избора, када су истраживања јавног мњења показивала да се Социјалистичка партија Србије бори да пређе цензус.
Своју одлуку образложио је у објави на Инстаграму, у којој пише да је "странка изабрала да ћути на кршење људских права грађана и урушавање институција".
Замерио је и то што је СПС "изабрала антиевропску политику и слављење ратног злочинца".
На питање због чега је тек две седмице уочи избора иступио из странке која је у коалицији са Српском напредном странком од 2012. године, Милићевић каже да је претходно кроз партијске канале покушавао да укаже на лош курс који је СПС заузео.
"Довољно нас је упозоравало на време руководство партије на проблематичну политику коју воде, од децембра 2024. и јануара 2025. године, када је разговарано о тадашњој политици странке која се није мењала", каже Милићевић.
Као одговор је, каже, добијао "или игнорисање или неке кратке негативне одговоре".
Милићевић каже да истраживања јавног мњења уочи избора, која су указивала да ће СПС тешко прећи цензус, нису утицала на то да он напусти странку.
"Ја нисам калкулисао, а ако сам калкулисао, онда сам се трудио да то урадим у тренутку када то производи највише последица", каже Борис Милићевић.
Политиколог Душко Радосављевић сматра да одлазак дела чланства из редова социјалиста није утицао на овакав резултат странке.
"Они и без тога не би имали подршку.
Они су се нашли на погрешној страни историје у тренутку када је кренула плима једног, песнички речено, ослободилачког покрета", сматра Радосављевић.
Према његовим речима, руководство странке је било "однарођено чак и од свог чланства, а камоли од бирача".
Саговорник РСЕ не верује да ће СПС успети да се врати у политички живот на неким наредним изборима.
"То је партија која је завршила са својим деловањем и верујем да ће се они самораспустити.
Евентуално би неки млађи чланови могли да покрену неку нову странку која ни у називу неће алудирати на Дачићеву странку", каже Радосављевић.
Након што је напустио СПС Бранко Ружић је најавио да ради на формирању нове странке, уз напомену да њега и његове истомишљенике "не окупља оно из чега смо изашли, него како видимо будућу Србију".
Од оснивања СПС је неговала блиске политичке везе са Русијом.
Странка је развијала сарадњу са владајућом партијом Јединствена Русија, док је њен лидер Ивица Дачић редовно истицао значај руске подршке Србији у вези са непризнавањем независности Косова.
Социјалисти су се противили увођењу санкција Москви након руске инвазије на Украјину 2022. године, наводећи да би такав потез био супротан државним интересима Србије.
Везе с Русијом одржавају и функционери СПС-а.
Тако је потпредседнику социјалиста Душану Бајатовићу руско Министарство иностраних послова у Београду у децембру 2023. уручило Орден Руске Федерације за допринос развоју и јачању међународних односа.
Бајатовић је годинама на челу "Србијагаса", државног енергетског предузећа које у свом пословању зависи од Русије одакле увози гас.
Он се крајем 2023. појавио на предизборном скупу СПС-а у црвеном дуксу са великим латиничним словом "З" које је симбол руске агресије на Украјину.
На питање хоће ли излазак СПС-а из парламента утицати на односе Србије и Русије, Душко Радосављевић каже да та странка не представља Србију.
"Ако Русија сматра да СПС кадрови треба да представљају Србију, онда Москва мора да преиспита своје становиште.
Важно је да се што пре направи нова Влада, а спољнополитички односи би требало да буду изграђени на међусобном уважавању", истиче Радосављевић.
Од Милошевића до Дачића
Социјалистичка партија Србије основана је 1990. године спајањем Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије.
За првог председника изабран је Слободан Милошевић, који је био на челу странке до своје смрти.
Убрзо након оснивања СПС је постала најјача политичка снага у Србији.
Странка је владала у време распада Југославије, ратова у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову, међународних санкција и НАТО бомбардовања 1999. године.
Након савезних и председничких избора 2000. године и масовних протеста 5. октобра, Милошевић је изгубио власт, а СПС први пут прешла у опозицију.
У том периоду Слободан Милошевић је изручен Трибуналу у Хагу, где му се судило за ратне злочине у Хрватској, БиХ и на Косову, али пресуду није дочекао, јер је преминуо у притворској јединици 2006. године.
Странку тада преузима Ивица Дачић, који је постепено напустио реторику деведесетих, 2008. године уводи СПС у владајућу коалицију са Демократском странком, која је 2000. била стожер демократске опозиције.
Тим договором Дачић је постао министар унутрашњих послова.
После избора 2012. године СПС је формирала владу са Српском напредном странком (СНС).
Ивица Дачић је кратко био премијер Србије, да би потом годинама обављао функције министра спољних послова, председника парламента и других високих државних дужности.
