Sve vesti
Foto iz članka: BlicŠta će biti sa Dačićem i SPS: Ovo se desilo prvi put za 36 godina
Ivica Dačić, lider SPS-a, izjavio je da je referendumska atmosfera nepobediva, dok je stranka prvi put od uvođenja višestranačja 1990. godine ostala bez mesta u parlamentu.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Kako SPS nije prešao cenzus, Dačić je u prvom obraćanju nakon izbora rekao da je "referendumska atmosfera nepobediva". - Referendumska atmosfera je nepobediva.
Socijalistička partija Srbije, sa svojim koalicionim partnerima, pokušala je da u toj referendumskoj atmosferi, sa svojom identitetskom listom, posebnom, zauzme određeni politički prostor i, nažalost, nismo uspeli da ostvarimo željeni rezultat. Mi ćemo nastaviti da se borimo za Srbiju i dalje.
Ceo uporedni tekst109 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 4 rečenice prenose svi, u 4 se razlikuju.
Još 16 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
SPS poručuje da "nastavlja borbu za Srbiju", uprkos trenutnom neuspehu na izborima
Ovo je prvi put da Socijalistička partija Srbije ne ulazi u parlament osnivanja
"Neke partije u Srbiji će otići u određenu vrstu mirovanja", rekao je profesor Milan Petričković gostujući na Blic TV.
Pitanje koje se sada nameće jeste da li je među njima i Socijalistička partija Srbije (SPS), koja je, prema preliminarnim rezultatima, na vanrednim parlamentarnim izborima osvojila 2,3 odsto glasova.
Kako SPS nije ni prešao cenzus, lider te partije Ivica Dačić najavio je analizu prethodnog perioda, dok analitičari smatraju da "maltene imamo dvopartijski sistem u zemlji".
Posle više od tri decenije političkog opstanka, uključujući pad Miloševićevog režima i dve decenije provedene pod vođstvom Ivice Dačića, Socijalistička partija Srbije se suočava sa svojim najtežim porazom.
Prema poslednjim sinoćnjim podacima CeSIDA, lista oko Socijalističke narodne partije (SPS), koju je predvodio Dačić, osvojila je 2,3 odsto glasova.
Ovo znači da SPS prvi put od uvođenja višestranačja u Srbiji 1990. godine ostaje bez mesta u parlamentu.
SPS prvi put bez cenzusa
Jedna od najdugovečnijih i najprilagodljivijih političkih snaga u zemlji, prvi put od osnivanja 1990. godine ostaje izvan parlamenta.
Na izborima 25. oktobra socijalisti su osvojili nešto više od 90.000 glasova, nedovoljno da pređu izborni prag od tri odsto.
Stranku je osnovao nekadašnji autokratski predsednik Srbije Slobodan Milošević, a poslednjih 20 godina je vodi proruski orjentisani Ivica Dačić, trenutno ministar unutrašnjih poslova.
Socijalisti su od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast 2012. bili stabilan koalicioni partner naprednjaka koji su takođe zabeležili prvi izborni poraz od dolaska na vlast pre 14 godina, nakon što je opoziciona Studentska lista ubedljivo pobedila sa 2,2 miliona glasova.
Stranka koja je devedesetih vodila zemlju u ratove u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, preživela je period nakon petooktobarskih promena 2000. godine, kada je svrgnut Miloševićev režim.
Međutim, uoči izbora SPS je ostao bez nekoliko visokih funkcionera, a napustio ga je i jedan broj stranačke omladine.
"Socijalisti nisu prepoznali istorijski trenutak u kojem se Srbija našla i to će ih koštati opstanka", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) politikolog Duško Radosavljević.
Kako SPS nije prešao cenzus, Dačić je u prvom obraćanju nakon izbora rekao da je "referendumska atmosfera nepobediva".
Prema još uvek nepotpunim rezultatima izbora, SPS je osvojio 2,16 odsto glasova, što nije bilo dovoljno za prelazak cenzusa.
Izbore je obeležila najviša izlaznost od 68 odsto, najveća od saveznih i predsedničkih izbora iz septembra 2000. godine.
- Referendumska atmosfera je nepobediva.
Još 3 rečenice, samo Radio Slobodna Evropa
"Socijalisti to nisu mogli da shvate.
Ostali su do kraja žrtve politike koju su i sami inaugurisali devedesetih godina, a koja se zasniva na beskrupuloznom pljačkanju građana", kaže Duško Radosavljeviić.
Prvi čovek socijalista Ivica Dačić izjavio je u nedelju uveče da nije zadovoljan rezultatom i ocenio da je to posledica "referendumske atmosfere".
Socijalistička partija Srbije, sa svojim koalicionim partnerima, pokušala je da u toj referendumskoj atmosferi, sa svojom identitetskom listom, posebnom, zauzme određeni politički prostor i, nažalost, nismo uspeli da ostvarimo željeni rezultat.
Još 6 rečenica, samo Blic
Ali želim takođe da se zahvalim svim našim partijskim aktivistima, koalicionim partnerima, svim članovima partije, simpatizerima i biračima, koji su i u takvoj jednoj referendumskoj atmosferi, znajući da se glavna bitka vodi između dve ključne liste, dva ključna politička subjekta, gde su se ljudi opredeljivali ili-ili, da su se i u tim uslovima opredelili za našu izbornu listu.
Mi već mesecima i godinama slušamo o tome kako mi gubimo svoj identitet i kako ne postojimo, ali pazite, želim da se zahvalim: više od 100.000 ljudi je glasalo za našu listu u ovim uslovima - rekao je Dačić.
On je upitao "gde su političke stranke koje nisu smele da se pojave na izborima".
- Gde su druge političke stranke koje nisu smele da se pojave na ovim izborima?
Gde su druge političke stranke koje su bile vodeće godinama unazad, koliko su glasova osvojile?
Naravno da nismo zadovoljni ovim rezultatima, ovo je jedna izgubljena bitka, čestitamo onima koji su pobedili na izborima i onima koji su osvojili više od nas, i Studentskoj listi i listi Aleksandra Vučića.
Mi ćemo nastaviti da se borimo za Srbiju i dalje.
Još 82 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Mi imamo svoje čvrste političke stavove, naša politička borba se nastavlja.
Ovo nije prva bitka koju smo izgubili, ali mi nikad nismo gubili borbu u celini.
Mi nastavljamo našu borbu.
Naravno, kao što sam rekao, partijski kongres će biti održan u februaru mesecu, najverovatnije - rekao je Dačić.
"Analiziraćemo sve ono što se dešavalo"
Lider SPS je najavio i analizu prethodnog perioda.
- Analiziraćemo sve ono što se dešavalo.
Gde smo mogli bolje, gde smo pogrešili, da li je trebalo povlačiti neke druge političke poteze ili ne.
Naravno, ja sam uložio maksimum napora koliko je to moglo zbog mog zdravstvenog stanja, što je takođe uticalo na stanje u Socijalističkoj partiji Srbije, imajući u vidu da sam 4-5 meseci praktično bio van stroja.
Naši politički stavovi su poznati: mi ćemo biti politički protivnici svakoj politici koja je suprotna nacionalnim i državnim interesima Srbije.
Bez obzira da li se nalazili u vlasti ili u opoziciji, to je svejedno.
Želim da se zahvalim svima koji su uložili maksimalni napor.
Mi našu borbu nastavljamo dalje - zaključio je on.
Komentarišući rezultate izbora na Blic TV, profesor Milan Petričković rekao je da će nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji neke partije otići u neku vrstu mirovanja.
- Mene mnogo podseća, samo je u drugom kontekstu, kada je bila 2000. godina, 5. oktobar.
Sada su sve opcije otvorene, sve su karte na stolu.
Biće velikih promena, neke partije će otići u neku vrstu mirovanja, neke se nikada možda neće vratiti u parlament, mogu da postoje, onako fiktivno.
Tako da ne bih prognozirao za SPS konkretno, ali govorim generalno, za ove partije koje su bile u parlamentu, pa ih više nema.
Sve ima svoj vek, rok trajanja i ima taj takozvani duh vremena: stvari se menjaju.
Tako da, ulazimo u nekakvu fazu novina i na političkoj sceni oko izbora i svega toga što se bude događalo na teritoriji Srbije, a i šire - rekao je Petričković.
"Imamo maltene dvopartijski sistem"
Predrag Lacmanović, izvršni direktor agencije Faktor plus, rekao je za Blic TV da će SNS biti snažna opozicija, ali da maltene "imamo dvopartijski sistem u zemlji".
- Ono što će biti zanimljivo je kako će se Srpska napredna stranka sada organizovati i kako će delovati u parlamentu.
Imaju priličan broj mandata, to će biti snažna opozicija.
S druge strane, imamo maltene dvopartijski sistem u zemlji, nešto kao u SAD, tako da će to biti zanimljivo pratiti - ocenio je Lacmanović.
Na pitanje šta će biti sa ostalim partijama koje nisu prešle cenzus, Lacmanović je naveo da je teško reći šta će biti, ali pretpostavlja da će se formirati i neke nove partije.
- Pretpostavljam da će se formirati i neke nove partije, a neke stare će ostati.
Sada sledi možda jedan suvi period za takve partije, ali to ne znači da će oni da nestanu.
Tu su ljudi koji žele, imaju volju da se bave politikom, da budu progresivni.
Tako da, zavisi od njihovog umeća, snage, ali i od kapaciteta da se udruže.
Jer, tim partijama, posebno opozicionim, uvek je falilo jedinstvo.
Sada će se možda opametiti ako budu imali snage i hrabrosti, ali i političke neke inteligencije i zrelosti.
Mogu stvoriti jednu solidnu političku partiju i krenuti mudro, vredno da rade i da jednostavno traže priliku, kao što sam rekao, u manama i manjkavosti buduće vlade - rekao je Lacmanović.
Ovo je najlošiji izborni rezultat SPS-a otkad su u koaliciji sa naprednjacima, ali se može videti trend opadanja biračkog tela.
Tako je stranka na izborima 2012. imala blizu 570.000 glasova, dve godine kasnije nešto preko 480.000, a 2023. godine oko 250.000 glasova.
Deo članstva je izražavao nezadovoljstvom načinom na koji se vodi SPS.
Jedan od najistaknutijih u toj grupi je bio Branko Ružić, doskorašnji potpredsednik SPS-a, koji je krajem avgusta jednoglasno isključen iz partije.
Kao obrazloženje SPS je naveo da je Ružić "kontinuirano u dužem vremenskom periodu" kršio stranački Statut i da nije sprovodio odluke stranačkih organa.
Ružić je prethodno bio pod suspenzijom vršenja funkcije u stranci nakon što je javno podržao studentske proteste i prisustvovao na nekim od skupova.
Branko Ružić nije želeo da govori za RSE o rezultatima koje je njegova bivša stranka ostvarila.
Mesec i po dana nakon što je Ružić isključen iz stranke, SPS je napustio i Boris Milićević, koji je član socijalista poslednjih 16 godina.
Milićević, koji je bio Ružićev savetnik u vreme kad je ovaj imenovan za ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije 2013. godine, kaže za RSE da svoju odluku o napuštanju stranke nije koordinisao sa Brankom Ružićem.
Uzrok lošeg rezultata SPS-a on vidi u ogromnoj izlaznosti, ali i u činjenici da je deo članstva napustio stranku uoči izbora.
"To nezadovoljstvo je samo eruptiralo u tom trenutku.
To nije bila koordinisana akcija, nego se približavanjem tog trenutka otpor toj antipolitici bio sve veći i morao je da ispliva", kaže Milićević.
Milićević je SPS napustio u oktobru, oko dve sedmice uoči parlamentarnih izbora, kada su istraživanja javnog mnjenja pokazivala da se Socijalistička partija Srbije bori da pređe cenzus.
Svoju odluku obrazložio je u objavi na Instagramu, u kojoj piše da je "stranka izabrala da ćuti na kršenje ljudskih prava građana i urušavanje institucija".
Zamerio je i to što je SPS "izabrala antievropsku politiku i slavljenje ratnog zločinca".
Na pitanje zbog čega je tek dve sedmice uoči izbora istupio iz stranke koja je u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom od 2012. godine, Milićević kaže da je prethodno kroz partijske kanale pokušavao da ukaže na loš kurs koji je SPS zauzeo.
"Dovoljno nas je upozoravalo na vreme rukovodstvo partije na problematičnu politiku koju vode, od decembra 2024. i januara 2025. godine, kada je razgovarano o tadašnjoj politici stranke koja se nije menjala", kaže Milićević.
Kao odgovor je, kaže, dobijao "ili ignorisanje ili neke kratke negativne odgovore".
Milićević kaže da istraživanja javnog mnjenja uoči izbora, koja su ukazivala da će SPS teško preći cenzus, nisu uticala na to da on napusti stranku.
"Ja nisam kalkulisao, a ako sam kalkulisao, onda sam se trudio da to uradim u trenutku kada to proizvodi najviše posledica", kaže Boris Milićević.
Politikolog Duško Radosavljević smatra da odlazak dela članstva iz redova socijalista nije uticao na ovakav rezultat stranke.
"Oni i bez toga ne bi imali podršku.
Oni su se našli na pogrešnoj strani istorije u trenutku kada je krenula plima jednog, pesnički rečeno, oslobodilačkog pokreta", smatra Radosavljević.
Prema njegovim rečima, rukovodstvo stranke je bilo "odnarođeno čak i od svog članstva, a kamoli od birača".
Sagovornik RSE ne veruje da će SPS uspeti da se vrati u politički život na nekim narednim izborima.
"To je partija koja je završila sa svojim delovanjem i verujem da će se oni samoraspustiti.
Eventualno bi neki mlađi članovi mogli da pokrenu neku novu stranku koja ni u nazivu neće aludirati na Dačićevu stranku", kaže Radosavljević.
Nakon što je napustio SPS Branko Ružić je najavio da radi na formiranju nove stranke, uz napomenu da njega i njegove istomišljenike "ne okuplja ono iz čega smo izašli, nego kako vidimo buduću Srbiju".
Od osnivanja SPS je negovala bliske političke veze sa Rusijom.
Stranka je razvijala saradnju sa vladajućom partijom Jedinstvena Rusija, dok je njen lider Ivica Dačić redovno isticao značaj ruske podrške Srbiji u vezi sa nepriznavanjem nezavisnosti Kosova.
Socijalisti su se protivili uvođenju sankcija Moskvi nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, navodeći da bi takav potez bio suprotan državnim interesima Srbije.
Veze s Rusijom održavaju i funkcioneri SPS-a.
Tako je potpredsedniku socijalista Dušanu Bajatoviću rusko Ministarstvo inostranih poslova u Beogradu u decembru 2023. uručilo Orden Ruske Federacije za doprinos razvoju i jačanju međunarodnih odnosa.
Bajatović je godinama na čelu "Srbijagasa", državnog energetskog preduzeća koje u svom poslovanju zavisi od Rusije odakle uvozi gas.
On se krajem 2023. pojavio na predizbornom skupu SPS-a u crvenom duksu sa velikim latiničnim slovom "Z" koje je simbol ruske agresije na Ukrajinu.
Na pitanje hoće li izlazak SPS-a iz parlamenta uticati na odnose Srbije i Rusije, Duško Radosavljević kaže da ta stranka ne predstavlja Srbiju.
"Ako Rusija smatra da SPS kadrovi treba da predstavljaju Srbiju, onda Moskva mora da preispita svoje stanovište.
Važno je da se što pre napravi nova Vlada, a spoljnopolitički odnosi bi trebalo da budu izgrađeni na međusobnom uvažavanju", ističe Radosavljević.
Od Miloševića do Dačića
Socijalistička partija Srbije osnovana je 1990. godine spajanjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije.
Za prvog predsednika izabran je Slobodan Milošević, koji je bio na čelu stranke do svoje smrti.
Ubrzo nakon osnivanja SPS je postala najjača politička snaga u Srbiji.
Stranka je vladala u vreme raspada Jugoslavije, ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, međunarodnih sankcija i NATO bombardovanja 1999. godine.
Nakon saveznih i predsedničkih izbora 2000. godine i masovnih protesta 5. oktobra, Milošević je izgubio vlast, a SPS prvi put prešla u opoziciju.
U tom periodu Slobodan Milošević je izručen Tribunalu u Hagu, gde mu se sudilo za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, ali presudu nije dočekao, jer je preminuo u pritvorskoj jedinici 2006. godine.
Stranku tada preuzima Ivica Dačić, koji je postepeno napustio retoriku devedesetih, 2008. godine uvodi SPS u vladajuću koaliciju sa Demokratskom strankom, koja je 2000. bila stožer demokratske opozicije.
Tim dogovorom Dačić je postao ministar unutrašnjih poslova.
Posle izbora 2012. godine SPS je formirala vladu sa Srpskom naprednom strankom (SNS).
Ivica Dačić je kratko bio premijer Srbije, da bi potom godinama obavljao funkcije ministra spoljnih poslova, predsednika parlamenta i drugih visokih državnih dužnosti.
