Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

МедијиПрви објавио Insajder, 28. окт, 14:20 · последњи 30. окт, 11:25

Srdić: RTS će u nedelju u Novom Sadu imati otvoreni studio i emitovaće 16 minuta tišine

6 медија · 6 текстова · 2 изворна Истражи мрежу
Фото из чланка: Директно
Преглед вести

Хронологија

  1. 14:20
    Инсајдер (отвара се у новом прозору) први објавио
    Генерални секретар Савета Европе: Србија послала поруку Западном Балкану и целој Европи
    Генерални секретар Савета Европе: Србија послала поруку Западном Балкану и целој Европи Савет Европе Фото: Цхристиан Луе/ Унспласх Генерални секретар Савета Европе (СЕ) Ален Берсе изјавио је да су избори одржани у… Цео текст

    Генерални секретар Савета Европе: Србија послала поруку Западном Балкану и целој Европи

    Савет Европе Фото: Цхристиан Луе/ Унспласх

    Генерални секретар Савета Европе (СЕ) Ален Берсе изјавио је да су избори одржани у недељу у Србији послали поруку Западном Балкану и целој Европи, истакавши да Србија може да послужи као пример за покрете младих широм европског континента.

    “Млади у Србији урадили су оно за шта су многи говорили да је немогуће: претворили су протест у већину”, рекао је Берсе на почетку говора на Конгресу локалних и регионалних власти, пренео је данас Савет Европе.

    Берсе је подсетио да се наредне недеље навршавају две године од пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, у којем је погинуло шеснаест људи, и рекао да су студенти који су изашли на улице и покренули протест без лидера “показали шта демократија још може да постигне”.

    “Србија је послала поруку Западном Балкану и целој Европи. Мађарска је овог пролећа послала своју поруку. Оба примера подсећају нас да је гласање тек први корак”, рекао је Берсе и нагласио да је СЕ спреман да сарађује с новим руководством Србије на јачању демократије, људских права и владавине права.

    Учесницима Конгреса Берсе је поручио да се Европа мора посматрати онако како је виде млади људи.

    “Када млади протестују, постоји искушење да се у томе види само проблем јавног реда и мира, на који треба одговорити полицијским часом и забранама - или да се иза сваког окупљања тражи утицај неке стране силе. Али одговор не може бити мање демократије у име безбедности, већ безбедност која штити људе, њихова права и институције које им служе”, рекао је Берсе.

    Берсе је у говору на Конгресу нагласио да та демократска безбедност не замењује војну безбедност.

    “Али ако поновно наоружавање Европе будемо плаћали смањењем средстава за школе, болнице и социјална права - управо онога за шта се млади боре на улицама - на крају ћемо бити боље наоружани, али мање безбедни”, упозорио је Берсе.

    Он је рекао да локална демократија почиње у самом средишту демократске безбедности која се не може наметати одозго, већ се гради у градским управама и регионалним скупштинама, кроз рад градоначелника и одборника.

    Берсе је додао да је “локална демократија европски систем раног упозоравања”, јер се управо на локалном нивоу најпре осећа да је дошло до поремећаја.

    “Ту можемо почети да га отклањамо. То је наша прва линија демократске безбедности”, нагласио је.

    Берсе је оценио да би контролна табла за процену ризика, развијена ради откривања демократског назадовања пре него што оно узме маха, могла да се користи у целом Савету Европе. Такође је указао на значај контролне листе за спречавање корупције и унапређење интегритета на локалном и регионалном нивоу, која омогућава да се утврђени стандарди примене у пракси.

    После Берсеовог говора уследила је заједничка дебата о инструментима за рано упозоравање на демократско назадовање.

    Заједничка дебата, организована као допринос Новом демократском пакту за Европу, бавиће се и статусом домаћих и међународних посматрача на локалним и регионалним изборима. Основна идеја пакта је да се надолазећа криза препозна док још има времена да се њен ток промени.

    Очекује се да Конгрес у марту 2027. године предложи листу демократских иницијатива као допринос Новом демократском пакту за Европу, као и своје предлоге за процес реформе Савета Европе.

  2. 14:44
    Аутономија (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 25 мин после првог
    Генерални секретар Савета Европе: Србија послала поруку Западном Балкану и целој Европи
    "Европа се мора посматрати онако како је виде млади људи" Генерални секретар Савета Европе (СЕ) Ален Берсе изјавио је да су избори одржани у недељу у Србији послали поруку Западном Балкану и целој Европи, истакавши да… Цео текст

    "Европа се мора посматрати онако како је виде млади људи"

    Генерални секретар Савета Европе (СЕ) Ален Берсе изјавио је да су избори одржани у недељу у Србији послали поруку Западном Балкану и целој Европи, истакавши да Србија може да послужи као пример за покрете младих широм европског континента.

    „Млади у Србији урадили су оно за шта су многи говорили да је немогуће: претворили су протест у већину“, рекао је Берсе на почетку говора на Конгресу локалних и регионалних власти, пренео је данас Савет Европе.

    Берсе је подсетио да се наредне недеље навршавају две године од пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, од чега је погинуло шеснаест људи, и рекао да су студенти који су изашли на улице и покренули протест без лидера, „показали шта демократија још може да постигне“.

    „Србија је послала поруку Западном Балкану и целој Европи. Мађарска је овог пролећа послала своју поруку. Оба примера подсећају нас да је гласање тек први корак“, рекао је Берсе и нагласио да је СЕ спреман да сарађује с новим руководством Србије на јачању демократије, људских права и владавине права.

    Учесницима Конгреса Берсе је поручио да се Европа мора посматрати онако како је виде млади људи.

    „Када млади протестују, постоји искушење да се у томе види само проблем јавног реда и мира, на који треба одговорити полицијским часом и забранама – или да се иза сваког окупљања тражи утицај неке стране силе. Али, одговор не може бити мање демократије у име безбедности, већ безбедност која штити људе, њихова права и институције које им служе“, рекао је Берсе.

    Берсе је у говору на Конгресу нагласио да та демократска безбедност не замењује војну безбедност.

    „Али ако поновно наоружавање Европе будемо плаћали смањењем средстава за школе, болнице и социјална права – управо онога за шта се млади боре на улицама – на крају ћемо бити боље наоружани, али мање безбедни“, упозорио је Берсе.

    Он је рекао да локална демократија почиње у самом средишту демократске безбедности која се не може наметати одозго, већ се гради у градским управама и регионалним скупштинама, кроз рад градоначелника и одборника.

    Берсе је додао да је „локална демократија европски систем раног упозоравања“ јер се управо на локалном нивоу најпре осећа да је дошло до поремећаја.

    „Ту можемо почети да га отклањамо. То је наша прва линија демократске безбедности“, нагласио је.

    Берсе је оценио да би контролна табла за процену ризика, развијена ради откривања демократског назадовања пре него што оно узме маха, могла да се користи у целом Савету Европе. Такође је указао на значај контролне листе за спречавање корупције и унапређење интегритета на локалном и регионалном нивоу, која омогућава да се утврђени стандарди примене у пракси.

    После Берсеовог говора уследила је заједничка дебата о инструментима за рано упозоравање на демократско назадовање.

    Заједничка дебата, организована као допринос Новом демократском пакту за Европу, бавиће се и статусом домаћих и међународних посматрача на локалним и регионалним изборима. Основна идеја пакта је да се надолазећа криза препозна док још има времена да се њен ток промени.

    Очекује се да Конгрес у марту 2027. године предложи листу демократских иницијатива као допринос Новом демократском пакту за Европу, као и своје предлоге за процес реформе Савета Европе.

  3. 30. окт
    Директно (отвара се у новом прозору)
    Срдић: РТС ће у недељу у Новом Саду имати отворени студио и емитоваће 16 минута тишине | Друштво и Економија
    Он је на почетку честитао рођендан телевизији Н1, уз поруку да се "много пута више понашала као јавни сервис него што је јавни сервис то радио". 30. 10. 2026. 12:54 0 Срдић: РТС ће у недељу у Новом Саду имати отворени… Цео текст

    Он је на почетку честитао рођендан телевизији Н1, уз поруку да се "много пута више понашала као јавни сервис него што је јавни сервис то радио".

    30. 10. 2026. 12:54 0

    Срдић: РТС ће у недељу у Новом Саду имати отворени студио и емитоваће 16 минута тишине

    Уредник дописништва у Новом Саду и новинар Радио-телевизије Србије Милан Срдић изјавио је да ће у недељу, на другу годишњицу пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, РТС имати отворени студио у том граду.

    "Да и даље наставите да будете јавни сервис грађана Србије", пожелео је он.

    Подсетио је на причу о "списковима на РТС" и рекао да је на "оба списка".

    "Ми те спискове нисмо видели, мислим да нећемо ни видети, два постоје, један је кућни, један је из једне странке", навео је Срдић.

    Додао је како постоји и велики списак на РТС-у, на ком су имена људи који су потписали захтев за смену тадашњег директора и главног уредника информативног програма Драгана Бујошевића и Ненада Љ. Стефановића, и да се у последње време поступало по том списку.

    "Многи људи нису добили продужење уговора, многи су отишли са РТС-а, склоњени на разне начине. Посебно се то дешавало кад је дошао нови-стари менаџмент, ја у овом тренутку морам да кажем да не смемо да заборавимо ни претходни менаџмент, и два пензионера РТС-а, који такође имају велику одговорност за све што се дешавало у јавном сервису", рекао је.

    Оно што се сада дешава, каже он, на РТС је једина ствар која може да се деси да би то све било законски.

    "Ова улога коју сам ја сада прихватио је све једна привремена ствар и нови главни уредник је привремено решење, јер законски нико ко није у кући не може да се доведе и да буде у в.д. стању. Студентска листа је, видели смо, тражила да се репрезентативни синдикати усагласе око једног кандидата. Студенти су допустили људима у кући да то учине, а како би то другачије учинили и са ким него са синдикатима, немају другачији начин", каже он.

    Насловна фотографија: Принтскрин

  4. 30. окт
    N1 (отвара се у новом прозору)
    Srdić: RTS će u nedelju u Novom Sadu imati otvoreni studio i emitovaće 16 minuta tišine
    Urednik dopisništva u Novom Sadu i novinar Radio-televizije Srbije Milan Srdić izjavio je da će u nedelju, na drugu godišnjicu pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, RTS imati otvoreni studio u tom… Цео текст

    Urednik dopisništva u Novom Sadu i novinar Radio-televizije Srbije Milan Srdić izjavio je da će u nedelju, na drugu godišnjicu pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, RTS imati otvoreni studio u tom gradu.

    On je na početku čestitao rođendan televiziji N1, uz poruku da se "mnogo puta više ponašala kao javni servis nego što je javni servis to radio".

    "Da i dalje nastavite da budete javni servis građana Srbije", poželeo je on.

    Podsetio je na priču o "spiskovima na RTS" i rekao da je na "oba spiska".

    "Mi te spiskove nismo videli, mislim da nećemo ni videti, dva postoje, jedan je kućni, jedan je iz jedne stranke", naveo je Srdić.

    Dodao je kako postoji i veliki spisak na RTS-u, na kom su imena ljudi koji su potpisali zahtev za smenu tadašnjeg direktora i glavnog urednika informativnog programa Dragana Bujoševića i Nenada Lj. Stefanovića, i da se u poslednje vreme postupalo po tom spisku.

    "Mnogi ljudi nisu dobili produženje ugovora, mnogi su otišli sa RTS-a, sklonjeni na razne načine. Posebno se to dešavalo kad je došao novi-stari menadžment, ja u ovom trenutku moram da kažem da ne smemo da zaboravimo ni prethodni menadžment, i dva penzionera RTS-a, koji takođe imaju veliku odgovornost za sve što se dešavalo u javnom servisu", rekao je.

    "Ova uloga koju sam ja sada prihvatio je sve jedna privremena stvar i novi glavni urednik je privremeno rešenje, jer zakonski niko ko nije u kući ne može da se dovede i da bude u v.d. stanju. Studentska lista je, videli smo, tražila da se reprezentativni sindikati usaglase oko jednog kandidata. Studenti su dopustili ljudima u kući da to učine, a kako bi to drugačije učinili i sa kim nego sa sindikatima, nemaju drugačiji način", kaže on.

    "Moram apostrofirati, postoje ljudi na RTS koji moraju da dožive istu sudbinu kao ovi koji su otišli. Postoje kolege koje rade kao novinari u informativnom programu, koji su iz mog grada govorili neistine u programu RTS-a, to su takođe ljudi koji moraju sada da odu, i to u ovoj garnituri", kaže on.

    "Ovo nije restart, ovo mora da se desi da bi javni servis opstao"

    Ovo, kaže, nije restart već stvar koja treba da se desi da bi javni servis opstao.

    "Ne mislim da javni servis mora da doživi mađarski scenario u Srbiji. Dešavaće se stvari u Srbiji, ko će o tome da izveštava? N1 hoće, Nova hoće, Danas hoće, ali ko će od drugih medija da priča o tome - ko se hapsi, ko uništava dokumentaciju, mora da postoji javni servis. Da li tamo postoje ljudi koji to mogu da izvedu - da, da li RTS-u treba kadrovsko osveženje - da, da li je samo informativa grešila - nije. RTS gledaju kroz prizmu informativnog programa, RTS je mnogo više, RTS je i hor Kolibri", kaže Srdić.

    Istakao je da svi, pored smena, moraju biti pozvani na odgovornost.

    "Postoji dokumentovano kada se neka imena budu pominjala šta su radili, i zašto mi možemo da kažemo njima nikad više ne možete da se pojavite na ekranu RTS, daj Bože ni na jednom drugom. Mora još da se čisti na RTS", kaže on.

    Drago mu je što je RTS odmah upao u fokus javnosti.

    "Zamislite preduzeće vaše je odmah u fokusu javnosti, meni je zadovoljstvo što je to tako, jer je on prvi koji mora da se promeni", kaže on.

    Podsetio je da su se dešavale nedopustive stvari.

    "Mladost, deca Srbije u dnevniku su poređena sa Hamasom, optuživani da se tuku oko džakova para...", kaže.

    Mišljenja je da treba poslušati ono što su studenti rekli.

    "Mi smo vam oslobodili institucije, napravili smo vam prostor, izvolite delujte u okvirima svoje kuće. Nadam se da će biti tako", kaže on.

    "Otvoreni studio iz Novog Sada u nedelju"

    "RTS će imati otvoreni studio, daj Bože da uspemo to da realizujemo, jer su se tek ovi novi setili, a kasnimo 10 dana samo sa tehničkim stvarima. RTS će prvi put da otvori svoj studio, ono što su svi očekivali od njih, nećemo gledati Džeki Čen film u tom trenutku, gledaćemo program iz Novog Sada, iz grada žrtve. Ponudili su mi da vodim, rekao sam da hoću ako studenti budu pristali da budu gosti. Drugi uslov je bio da se u programu RTS-a pusti cela tišina taj dan. Te žrtve će, iskreno se nadam, dostojno da budu ispoštovane u toj emisiji koja ide u nedelju na RTS-u. Moj drugi uslov je da prvi put na RTS bude pušteno 16 minuta tišine", kaže on.

  5. 11:12
    Мондо (отвара се у новом прозору) навео извор, 10 сати 13 мин после првог
    „Ово мора да се деси да би јавни сервис опстао“: РТС ће уживо извештавати са скупа у Новом Саду у недељу
    - Милан Срдић најавио је да ће РТС у недељу имати отворени студио у Новом Саду, на другу годишњицу пада надстрешнице на Железничкој станици. - Рекао је да је за емисију тражио да студенти буду гости и да се тог дана… Цео текст

    - Милан Срдић најавио је да ће РТС у недељу имати отворени студио у Новом Саду, на другу годишњицу пада надстрешнице на Железничкој станици.

    - Рекао је да је за емисију тражио да студенти буду гости и да се тог дана пусти 16 минута тишине за жртве.

    - Срдић је поручио да су на РТС-у потребне смене и кадровско чишћење, како би јавни сервис опстао.

    Уредник дописништва у Новом Саду и новинар Радио-телевизије Србије Милан Срдић изјавио је да ће у недељу, на другу годишњицу пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, РТС имати отворени студио у том граду.

    Он је на почетку честитао рођендан телевизији Н1, уз поруку да се "много пута више понашала као јавни сервис него што је јавни сервис то радио".

    "Да и даље наставите да будете јавни сервис грађана Србије", пожелео је он.

    Подсетио је на причу о "списковима на РТС" и рекао да је на "оба списка".

    "Ми те спискове нисмо видели, мислим да нећемо ни видети, два постоје, један је кућни, један је из једне странке", навео је Срдић.

    Додао је како постоји и велики списак на РТС-у, на ком су имена људи који су потписали захтев за смену тадашњег директора и главног уредника информативног програма Драгана Бујошевића и Ненада Љ. Стефановића, и да се у последње време поступало по том списку.

    "Многи људи нису добили продужење уговора, многи су отишли са РТС-а, склоњени на разне начине. Посебно се то дешавало кад је дошао нови-стари менаџмент, ја у овом тренутку морам да кажем да не смемо да заборавимо ни претходни менаџмент, и два пензионера РТС-а, који такође имају велику одговорност за све што се дешавало у јавном сервису", рекао је.

    Оно што се сада дешава, каже он, на РТС је једина ствар која може да се деси да би то све било законски.

    "Ова улога коју сам ја сада прихватио је све једна привремена ствар и нови главни уредник је привремено решење, јер законски нико ко није у кући не може да се доведе и да буде у в.д. стању. Студентска листа је, видели смо, тражила да се репрезентативни синдикати усагласе око једног кандидата. Студенти су допустили људима у кући да то учине, а како би то другачије учинили и са ким него са синдикатима, немају другачији начин", каже он.

    Сменили су се људи, подсећа, чија се оставка тражи не само од јавности, него и од куће.

    "Морам апострофирати, постоје људи на РТС који морају да доживе исту судбину као ови који су отишли. Постоје колеге које раде као новинари у информативном програму, који су из мог града говорили неистине у програму РТС-а, то су такође људи који морају сада да оду, и то у овој гарнитури", каже он.

    "Ово није рестарт, ово мора да се деси да би јавни сервис опстао"

    Ово, каже, није рестарт већ ствар која треба да се деси да би јавни сервис опстао.

    "Не мислим да јавни сервис мора да доживи мађарски сценарио у Србији. Дешаваће се ствари у Србији, ко ће о томе да извештава? Н1 хоће, Нова хоће, Данас хоће, али ко ће од других медија да прича о томе - ко се хапси, ко уништава документацију, мора да постоји јавни сервис. Да ли тамо постоје људи који то могу да изведу - да, да ли РТС-у треба кадровско освежење - да, да ли је само информатива грешила - није. РТС гледају кроз призму информативног програма, РТС је много више, РТС је и хор Колибри", каже Срдић.

    Истакао је да сви, поред смена, морају бити позвани на одговорност.

    "Постоји документовано када се нека имена буду помињала шта су радили, и зашто ми можемо да кажемо њима никад више не можете да се појавите на екрану РТС, дај Боже ни на једном другом. Мора још да се чисти на РТС", каже он.

    Драго му је што је РТС одмах упао у фокус јавности.

    "Замислите предузеће ваше је одмах у фокусу јавности, мени је задовољство што је то тако, јер је он први који мора да се промени", каже он.

    Подсетио је да су се дешавале недопустиве ствари.

    "Младост, деца Србије у дневнику су поређена са Хамасом, оптуживани да се туку око џакова пара...", каже.

    Мишљења је да треба послушати оно што су студенти рекли.

    "Ми смо вам ослободили институције, направили смо вам простор, изволите делујте у оквирима своје куће. Надам се да ће бити тако", каже он.

    "Отворени студио из Новог Сада у недељу"

    "РТС ће имати отворени студио, дај Боже да успемо то да реализујемо, јер су се тек ови нови сетили, а каснимо 10 дана само са техничким стварима. РТС ће први пут да отвори свој студио, оно што су сви очекивали од њих, нећемо гледати Џеки Чен филм у том тренутку, гледаћемо програм из Новог Сада, из града жртве. Понудили су ми да водим, рекао сам да хоћу ако студенти буду пристали да буду гости. Други услов је био да се у програму РТС-а пусти цела тишина тај дан. Те жртве ће, искрено се надам, достојно да буду испоштоване у тој емисији која иде у недељу на РТС-у. Мој други услов је да први пут на РТС буде пуштено 16 минута тишине", каже он.

  6. 11:25
    Република (отвара се у новом прозору) навео извор, 10 сати 25 мин после првог
    РТС: Отворени студио на годишњицу пада надстрешнице
    РТС отвара студио у Новом Саду на годишњицу пада надстрешнице Шеснаест минута тишине на РТС! Уредник дописништва у Новом Саду и новинар Радио-телевизије Србије Милан Срдић изјавио је да ће у недељу, на другу… Цео текст

    РТС отвара студио у Новом Саду на годишњицу пада надстрешнице

    Шеснаест минута тишине на РТС!

    Уредник дописништва у Новом Саду и новинар Радио-телевизије Србије Милан Срдић изјавио је да ће у недељу, на другу годишњицу пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, РТС имати отворени студио у том граду.

    - РТС ће имати отворени студио, дај Боже да успемо то да реализујемо, јер су се тек ови нови сетили, а каснимо 10 дана само са техничким стварима. РТС ће први пут да отвори свој студио, оно што су сви очекивали од њих, нећемо гледати Џеки Чен филм у том тренутку, гледаћемо програм из Новог Сада, из града жртве. Понудили су ми да водим, рекао сам да хоћу ако студенти буду пристали да буду гости. Други услов је био да се у програму РТС-а пусти цела тишина тај дан. Те жртве ће, искрено се надам, достојно да буду испоштоване у тој емисији која иде у недељу на РТС-у. Мој други услов је да први пут на РТС буде пуштено 16 минута тишине - каже он за Н1.

    Оно што се сада дешава, каже он, на РТС је једина ствар која може да се деси да би то све било законски.

    - Ова улога коју сам ја сада прихватио је све једна привремена ствар и нови главни уредник је привремено решење, јер законски нико ко није у кући не може да се доведе и да буде у в.д. стању. Студентска листа је, видели смо, тражила да се репрезентативни синдикати усагласе око једног кандидата. Студенти су допустили људима у кући да то учине, а како би то другачије учинили и са ким него са синдикатима, немају другачији начин - истакао је он.

    Ово, каже, није рестарт већ ствар која треба да се деси да би јавни сервис опстао.

    - Не мислим да јавни сервис мора да доживи мађарски сценарио у Србији. Дешаваће се ствари у Србији, ко ће о томе да извештава? Н1 хоће, Нова хоће, Данас хоће, али ко ће од других медија да прича о томе - ко се хапси, ко уништава документацију, мора да постоји јавни сервис. Да ли тамо постоје људи који то могу да изведу - да, да ли РТС-у треба кадровско освежење - да, да ли је само информатива грешила - није. РТС гледају кроз призму информативног програма, РТС је много више, РТС је и хор Колибри - истакао је, између осталог.

    Буди део Република заједнице.

Особе и институције у овој вести

  • Радио-телевизија Србије
  • Н1
  • Милан Срдић
  • Ненад Стефановић
  • студенти
  • Драган Бујошевић
  • Савет Европе
  • Ален Берсе
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Милан СрдићМилан СрдићстудентистудентиАлен БерсеАлен БерсеРадио-телевизија СрбијеРадио-телевизија Срби…Ненад СтефановићНенад СтефановићДраган БујошевићДраган Бујошевићнови главни уредник РТС-арепрезентативни синдикатистуденти у СрбијиСавет ЕвропеХамасДанасН1Нова

Приказано 14 најповезанијих имена. Још 2 у Мрежи.

Истражи целу мрежу вести

Ко је у вести

23

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Организације

Места

23 од 23 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

6медија
6текстова
  • Insajder
  • Autonomija
  • Direktno
  • N1 Info RS
  • Mondo
  • Republika

Још у фокусу

Све вести

Безбедност4. нов, 14:45

Авион који је враћен у Београд, јутрос слетео у Москву

5 медијаПанчевац, Клиx, Објектив …

Правосуђе4. нов, 12:55

Ухапшен директор РХМЗ Југослав Николић са још две особе због сумње на прање новца од најмање 650.000 евра

6 медијаСрбија Данас, Време, Еспресо.цо.рс - Најбрже растући портал у Србији и региону …

Вести

  • Избори971
  • Друштво696
  • Спољна политика537
  • Економија480
  • Правосуђе400
  • Медији342
  • Безбедност202
  • Политика145
  • Косово51

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 3824 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете