Све вести
Фото из чланка: КурирСрбију косе „незаустављиви мутанти“: Температура 40, кашаљ, главобоља и грло, а онда се све искомпликује - људи праве једну кобну грешку
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст134 само у једном
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 134 реченице које преноси само по један медиј
2026. Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Редовни превентивни прегледи, здраве животне навике и правовремено откривање болести могу значајно допринети очувању здравља и квалитету живота.
Страх од медицинског налаза, недовољна информисаност и отежана доступност здравствених услуга често су разлози због којих грађани одлажу одлазак лекару.
Стручњаци упозоравају да превенција треба да постане део свакодневице, а не да буде само реакција тек када се појаве симптоми.
Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ показују да су 2024. године у Србији регистрована 41.472 нова случаја малигних болести, од чега 21.793 код мушкараца и 19.679 код жена.
Малигне болести везују се за плућа, дојку, дебело црево и ректум, простату и грлић материце.
Ови подаци указују на потребу континуиране едукације становништва, унапређења превенције и раног откривања болести.
Епидемиолог Зоран Радовановић истиче да превенција може да направи разлику између живота и смрти, а наглашава значај редовних контрола и правовременог обраћања лекару.
„Женама се препоручују редовни гинеколошки прегледи, док мушкарци у старијем животном добу треба са лекаром да разговарају о прегледима простате и потреби за одређивањем ПСА.
Значајни су и прегледи коже ради правовременог уочавања сумњивих промена, стоматолошке контроле и офталмолошки прегледи“, навео је Радовановић.
Учесталост прегледа треба прилагодити здравственом стању, узрасту, породичној анамнези и важећим стручним препорукама.
„У Србији су Националним програмом обухваћени скрининзи за рано откривање рака грлића материце, дојке и дебелог црева.
Важно је, међутим, да грађани не чекају искључиво позив на скрининг, већ да се информишу о доступним прегледима и разговарају са својим изабраним лекаром о евентуалним прегледима“, додаје Радовановић.
Истиче и да превенција није само индивидуална одговорност већ и важан задатак здравственог система и друштва у целини.
„Стицање здравих навика, односно културе здравог живљења, представља сложен процес у коме улогу имају породица, уже окружење, школа и друштво у целини.
Звучи једноставно, али је реч о цивилизацијском достигнућу које се не остварује паролама ни административним одлукама.
Примера ради, Србија се по оболењу од рака не разликује од других европских земаља, али је по умирању од рака на самом врху.
Та разлика има само два објашњења: касно се јављамо лекару због непроцвећености или недовољне доступности услуга, као и због лошег лечења – касног започињања терапије услед листа чекања, недостатка иновативних лекова...“, каже Радовановић.
Страх од болести често је један од разлога због којих људи одлажу превентивне прегледе.
Др Снежана Радовић, саветник у психотерапији, указује да страх не мора бити препрека одговорном односу према сопственом здрављу.
„Страх је саставни део живота, а здрава брига подразумева одговорност према себи упркос страху.
Неодлазак на преглед даје привидни осећај контроле.
Избегавајуће понашање краткорочно умањује анксиозност, али је дугорочно појачава јер се никада не суочимо са страхом.
Карцином и могућност да болест постоји, осим медицинске, имају и психолошку димензију јер активирају страх од смрти, губитка будућности, последица по породицу и немогућности да контролишемо исход.
Страх од болести не значи да болест сигурно постоји, а начин заштите од болести никако није избегавање прегледа“, поручује Радовић.
Превенција, међутим, не подразумева само одлазак лекару.
Она почиње свакодневним изборима – здравијим оброком, шетњом, физичком активношћу, довољним сном, бригом о менталном здрављу и избегавањем штетних навика.
Мале промене, када постану део свакодневице, могу допринети бољем здрављу и квалитетнијем животу.
2026. Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Превентивни преглед је једна од оних ствари које лако оставимо за касније.
Још недељу, још месец, само да прође гужва.
Не зато што нам није важан, већ зато што свакодневне обавезе често преузму предност.
А превентива управо почиње пре симптома – онда када мислимо да нема разлога за журбу.
Зато су ИДЕА маркети током октобра, кроз „Бирај розе.
Да останемо добро.“, ставили фокус на превенцију рака дојке.
- У Србији су честе респираторне инфекције са високом температуром, кашљем, главобољом и болом у грлу, а грип је ове године стигао раније.
- Лекари упозоравају да се тегобе често компликују секундарним вирусним или бактеријским инфекцијама, па кашаљ и малаксалост могу да трају недељама.
- Најбоља заштита су вакцинација, здрава исхрана, довољно сна, физичка активност и мање стреса.
Чекаонице домова здравља широм Србије све су пуније, а грађани се жале на исте или веома сличне симптоме - високу температуру, јак бол у грлу, дуготрајан кашаљ, главобољу, болове у мишићима и изражену малаксалост.
Неки од њих за вирусе кажу да су незаустављиви "мутанти" који нападају и старо и младо.
Посебно забрињава то што се деца тек опораве, а већ за неколико дана поново заврше болесна, док све више људи кашље недељама.
Грип је ове године стигао раније, а иако је до сада лабораторијски потврђено седам случајева, лекари упозоравају да респираторни вируси круже и да се тегобе често компликују новим инфекцијама.
Док подаци Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" показују да је током прве декаде октобра забележено 6.639 обољења сличних грипу, докторка Бисерка Обрадовић је раније објаснила зашто се многима чини да никако не могу да оздраве и због чега се кашаљ задржава недељама.
- Проблем настаје што нам се људи јављају тек када дође до секундарних вирусних или бактеријских инфекција.
Грип и њему слични вируси имају две фазе.
Прва је акутна фаза, која долази са јако високом температуром која иде до 40 степени, јавља се бол у мишићима, главобоља, бол у очним јабучицама.
Главобоља и бол у очним јабучицама су један од симптома који грип разликује од других респираторних инфекција па и од ковида.
Затим кашаљ који није у нападима, док је код ковида кашаљ у нападима.
Та прва фаза јако руши имунитет.
После ње је друга фаза у којој долази до секундарних вирусних или бактеријских инфекција.
Обично људи кажу - опет ми се вратио грип.
Није се то десило, већ је дошло до неке секундарне инфекције - објаснила је раније др Обрадовић.
Докторка је објаснила и да се ради о капљичним инфекцијама које се шире веома брзо.
- Инкубација код грипа траје од четири сата до два дана.
Човек може да оде здрав на посао, а да се врати са грипом - упозоравала је докторка.
Иначе, главниб симптом грипа је јако висока температура, која иде до 40!
Како јачати имунитет у сезони вируса
- Деца је лакше подносе, јер код старијих се јавља бол у леђима, у мишићима, особа се осећа као да ју је воз прегазио, малаксало, исцрпљено, и због тога старији много теже подносе вирусе него деца - навела је др Обрадовић и упозорила да је главна ствар јачање имунитета:
- Најбоља превенција је вакцинација, затим здрава исхрана.
Што више свежег воћа и поврћа.
Физичка активност, добар сан који траје од шест до осам сати, јер добар сан је повезан са исхраном и физичком активношћу.
Пушачи, што мање никотина, знамо да никотин разара Ц витамин па пушачи треба да уносе 6 пута више Ц витамина него непушачи.
Лепо расположење је јако битно, јер ми бирамо стрес, а стрес бира болест.
Наравно, кафопије, мањи унос кафе јер једна шољица кафе избаци седам шољица течности, а знамо да нам је течност основна за метаболичке процесе.
- јак бол у мишићима и зглобовима
- бол у очним јабучицама при покрету
- упала грла и синуса
- бронхитис / бронхитис са бактеријском инфекцијом
- тегобе се могу продужити до месец дана
У ИДЕА, Рода и Мерцатор продавницама посебно означени производи у розе амбалажи имали су и конкретан циљ: део прихода од њихове продаје ИДЕА маркети донирају Институту за онкологију и радиологију Србије.
У акцију се укључило више од 50 партнера и добављача и више од 80 брендова, па је заједничка подршка добила ширину и видљивост коју оваква тема заслужује.
Иза свега стоји једноставан, људски подсетник: да о здрављу мислимо док смо добро.
Да преглед не буде нешто што заказујемо тек када се појави разлог за страх, већ начин да бринемо о себи и људима којима смо важни.
У томе и јесте снага превенције – у малој одлуци коју доносимо данас, за све оно што желимо да нас чека сутра.
Са новембром пажња се помера на здравље мушкараца кроз „Бирај плаво.
Без изговора.“ И ту одлагање често почиње безазлено: нема симптома, нема времена, „није хитно“.
Управо зато је важно подсетити да се преглед не заказује тек када проблем постане очигледан.
Розе и плаво говоре о различитим здравственим темама, али их повезује иста жеља – да имамо више времена једни за друге, више обичних дана и више разлога да кажемо: добро сам.
Као компанија присутна у свакодневици великог броја људи, ИДЕА маркети своју одговорност виде и у томе да важне друштвене теме учине видљивијим и допринесу заједници у којој послују.
Велика мрежа ИДЕА, Рода и Мерцатор продавница, подршка партнера и донација Институту за онкологију и радиологију Србије тој подршци дају и сасвим конкретну димензију.
2026. Аналитичари ОТП банке оцењују да вештачка интелигенција и региони мање изложени скупим енергентима могу да понуде прилике за улагање.
Од школских радионица до разговора са стручњацима, МАXИ платформа „Здрава храна сваког дана“ подиже свест о важности здравијих избора међу различитим генерацијама.
Превенција и брига о себи почињу у свакодневици.
У томе да ли ћемо у јутарњој журби прескочити доручак, занемарити унос воде, поврће изоставити са тањира или дан провести готово без кретања.
Све ове наизглед мале свакодневне одлуке, на дуже стазе стварају навике које граде темељ нашег здравља.
Зато је важно да на време разумемо зашто су ти избори важни – и како можемо да градимо здравије навике, корак по корак.
Управо на идеји да је едукација први корак ка здравијим навикама почива МАXИ платформа „Здрава храна сваког дана“ која годинама уназад настоји да пружи подршку на путу ка информисанијим изборима у исхрани и свакодневном животу.
А како се прве навике формирају у детињству, њену окосницу чини програм едукације у основним школама.
Већ четири године заредом, уз вођство струковног нутриционисте-дијететичара, МАXИ школски караван путује широм Србије са важном мисијом – да најмлађима приближи здравије навике и покаже им да брига о себи може да буде једноставна и занимљива.
Кроз разговоре, питања и практичне примере ученици четвртих разреда откривају зашто је важно да се хране балансирано, бирају воћне ужине и сваки дан проведу у игри и кретању.
Интерактивним предавањима до сада је присуствовало више од 30.000 ученика четвртих разреда из 337 основних школа.
Школски караван „Здрава храна сваког дана“ прошао је кроз око 70 градова, општина и насеља широм Србије, а свој пут наставља и у школској 2026/2027. години, доносећи нове прилике да се о здравијим навикама разговара док се оне још формирају.
Потреба за учењем и бољим разумевањем сопственог здравља не престаје у одраслом добу, само питања постају сложенија.
Како је исхрана повезана са репродуктивним здрављем?
На који начин емоције обликују наше изборе хране?
Какву улогу свакодневне навике имају у превенцији и контроли инсулинске резистенције и како променама животног стила можемо да подржимо хормоналну равнотежу?
О овим и многим другим темама говори се у МАXИ подкасту „Здрава храна сваког дана“, који кроз разговоре са стручњацима приближава комплексне теме из области исхране и здравља, повезујући научна сазнања са свакодневним животом.
Нутриционисти, лекари, професори спорта и психолози само су неки од гостију овог подкаста који кроз готово 30 епизода деле знање, искуства и практичне савете, помажући нам да боље разумемо потребе свог тела, препознамо значај свакодневних избора и усвојимо навике које доприносе дугорочном здрављу и квалитетнијем животу.
Више о овој платформи можете пронаћи на МАXИ сајту: Здрава храна сваког дана.
У Србији годишње око 4.000 жена оболи од рака дојке, док нажалост њих 1.600 изгуби живот.
Међутим, статистика показује да је рак дојке, уколико се открије на време, излечив у 95% случајева.
Зато брига о здрављу дојки не треба да буде тема само једног месеца у години.
Редовно праћење промена, самопреглед и превентивни прегледи у складу са годинама, и индивидуалним факторима ризика могу бити важан корак ка раном откривању промена, и правовременом реаговању.
Управо зато, Гранд кафа већ шесту годину заредом кроз своје друштвено одговорне активности подржава едукацију о превенцији и раном откривању рака дојке, а кроз овогодишњу кампању „Пробуди се, прегледај се“ подсећа жене да бригу о свом здрављу ставе на листу својих приоритета.
Поред самопрегледа, постоје и друге методе превентивног прегледа, а избор зависи од животне доби, индивидуалног ризика и препоруке лекара.
Редовне контроле и консултација са стручњаком помажу да се одреди који прегледи су одговарајући и у ком периоду.
Ултразвук дојки – често се користи као допунска метода прегледа, посебно код млађих жена и жена са гушћим ткивом дојки, али о томе када га треба радити одлучује лекар у складу са индивидуалним потребама.
Препорука је да све жене старије од 25 година једном годишње оду на превентивни ултразвук, а уколико имају породичну анамнезу – по препоруци лекара и раније.
Мамографија – представља важну методу за рано откривање рака дојке, нарочито код жена у старијим старосним групама.
Када је треба урадити и колико често зависи од година, фактора ризика и препорука лекара, односно програма скрининга.
„Желимо да порука ‘Пробуди се, прегледај се’ буде једноставан, али јасан подсетник да брига о здрављу не треба да се одлаже, већ да увек буде приоритет.
Зато смо сви ми у Гранд кафи поносни што већ шесту годину подржавамо активности које подижу свест о важности превентивних прегледа, и раног откривања рака дојке, јер превенција заиста може да сачува животе“, поручила је Вања Вукадин, регионална бренд менаџерка у Атлантик Групи.
На трансплантацију у Србији чека више од 1.200 људи.
За њих време има другу тежину: 2.000 пешчаних сатова из 2024. и 1.800 столица са порукама пацијената на Тргу републике 2025. учинили су њихово чекање видљивим.
Десетогодишња кампања „Најважнији позив у животу“, коју Хемофарм фондација и Хемофарм група од 2016. спроводе са Министарством здравља и удружењима „Заједно за нови живот“, „Донорство је херојство“ и „Пан трансплант“, донела је помаке: о донорству се јавно говори, установљен је Национални дан донора, а измене закона из 2026. предвиђају регистре оних који пристају на даривање органа и оних који се томе противе, као и нове донорске картице.
У средишту кампање су пацијенти, породице донора и лекари, уз подршку јавних личности, институција и грађана.
Према подацима Управе за биомедицину, до данас трансплантирано је 99 пацијената.
У истом периоду 17 породица одбило је сагласност за даривање органа преминулог члана.
„Знам да су ми трансплантације омогућиле живот какав сам желела“, каже Кристина Сабо Јуришић, којој су рожњаче оба ока пресађене у размаку од девет година.
Данас има породицу, ради као гинеколошко-акушерска сестра у новосадском породилишту и датум прве операције обележава захвалношћу донору.
Роналд Зелигер, генерални директор Хемофарм групе, поручује да је за промену потребно поверење између институција, лекара, пацијената, породица и компанија.
Уз немачку има и српску донорску картицу и позива грађане да потписом пруже шансу онима који чекају, јер су двадесет пута веће шансе да ће нам донор затребати, него да ћемо сами бити донори.
Како да постанем донор?
Донор се постаје давањем Изјаве о даривању органа, која се уписује у Регистар лица која желе да дарују своје органе односно ткива.
Лицу које је дало изјаву, Управа за биомедицину издаје донорску картицу.
Уколико не желите да постанете донор, одлука се евидентира давањем Изјаве о противљењу даривању људских органа и њеним уписом у Регистар лица која не желе да дарују своје органе односно ткива.
Обе изјаве дају се на прописаном обрасцу изабраном лекару или овлашћеном лицу у Управи за биомедицину Министарства здравља, која води регистре.
Закон предвиђа и давање изјава преко еУправе.
Свака изјава може се опозвати на начин на који је дата.
2026. Поруке из Брисела најављују подршку реформама.
Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
2026. РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
2026. Нови Мерцедес-Бенз ГЛА обједињује упечатљив дизајн, напредне технологије и практичност прилагођену свакодневном животу.
2025. Данас су на тржишту рада способности и вештине, на једној страни и образовање на другој, у самом врху приоритета националних стратегија.
