Sve vesti
Foto iz članka: KurirSrbiju kose „nezaustavljivi mutanti“: Temperatura 40, kašalj, glavobolja i grlo, a onda se sve iskomplikuje - ljudi prave jednu kobnu grešku
Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst134 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 134 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
2026. Integralni tost, avokado, jaja i povrće: nutricionistkinja otkriva večeru koju sprema za 10 minuta kada nema energije za dugo kuvanje.
Redovni preventivni pregledi, zdrave životne navike i pravovremeno otkrivanje bolesti mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja i kvalitetu života.
Strah od medicinskog nalaza, nedovoljna informisanost i otežana dostupnost zdravstvenih usluga često su razlozi zbog kojih građani odlažu odlazak lekaru.
Stručnjaci upozoravaju da prevencija treba da postane deo svakodnevice, a ne da bude samo reakcija tek kada se pojave simptomi.
Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuju da su 2024. godine u Srbiji registrovana 41.472 nova slučaja malignih bolesti, od čega 21.793 kod muškaraca i 19.679 kod žena.
Maligne bolesti vezuju se za pluća, dojku, debelo crevo i rektum, prostatu i grlić materice.
Ovi podaci ukazuju na potrebu kontinuirane edukacije stanovništva, unapređenja prevencije i ranog otkrivanja bolesti.
Epidemiolog Zoran Radovanović ističe da prevencija može da napravi razliku između života i smrti, a naglašava značaj redovnih kontrola i pravovremenog obraćanja lekaru.
„Ženama se preporučuju redovni ginekološki pregledi, dok muškarci u starijem životnom dobu treba sa lekarom da razgovaraju o pregledima prostate i potrebi za određivanjem PSA.
Značajni su i pregledi kože radi pravovremenog uočavanja sumnjivih promena, stomatološke kontrole i oftalmološki pregledi“, naveo je Radovanović.
Učestalost pregleda treba prilagoditi zdravstvenom stanju, uzrastu, porodičnoj anamnezi i važećim stručnim preporukama.
„U Srbiji su Nacionalnim programom obuhvaćeni skrininzi za rano otkrivanje raka grlića materice, dojke i debelog creva.
Važno je, međutim, da građani ne čekaju isključivo poziv na skrining, već da se informišu o dostupnim pregledima i razgovaraju sa svojim izabranim lekarom o eventualnim pregledima“, dodaje Radovanović.
Ističe i da prevencija nije samo individualna odgovornost već i važan zadatak zdravstvenog sistema i društva u celini.
„Sticanje zdravih navika, odnosno kulture zdravog življenja, predstavlja složen proces u kome ulogu imaju porodica, uže okruženje, škola i društvo u celini.
Zvuči jednostavno, ali je reč o civilizacijskom dostignuću koje se ne ostvaruje parolama ni administrativnim odlukama.
Primera radi, Srbija se po obolenju od raka ne razlikuje od drugih evropskih zemalja, ali je po umiranju od raka na samom vrhu.
Ta razlika ima samo dva objašnjenja: kasno se javljamo lekaru zbog neprocvećenosti ili nedovoljne dostupnosti usluga, kao i zbog lošeg lečenja – kasnog započinjanja terapije usled lista čekanja, nedostatka inovativnih lekova...“, kaže Radovanović.
Strah od bolesti često je jedan od razloga zbog kojih ljudi odlažu preventivne preglede.
Dr Snežana Radović, savetnik u psihoterapiji, ukazuje da strah ne mora biti prepreka odgovornom odnosu prema sopstvenom zdravlju.
„Strah je sastavni deo života, a zdrava briga podrazumeva odgovornost prema sebi uprkos strahu.
Neodlazak na pregled daje prividni osećaj kontrole.
Izbegavajuće ponašanje kratkoročno umanjuje anksioznost, ali je dugoročno pojačava jer se nikada ne suočimo sa strahom.
Karcinom i mogućnost da bolest postoji, osim medicinske, imaju i psihološku dimenziju jer aktiviraju strah od smrti, gubitka budućnosti, posledica po porodicu i nemogućnosti da kontrolišemo ishod.
Strah od bolesti ne znači da bolest sigurno postoji, a način zaštite od bolesti nikako nije izbegavanje pregleda“, poručuje Radović.
Prevencija, međutim, ne podrazumeva samo odlazak lekaru.
Ona počinje svakodnevnim izborima – zdravijim obrokom, šetnjom, fizičkom aktivnošću, dovoljnim snom, brigom o mentalnom zdravlju i izbegavanjem štetnih navika.
Male promene, kada postanu deo svakodnevice, mogu doprineti boljem zdravlju i kvalitetnijem životu.
2026. Integralni tost, avokado, jaja i povrće: nutricionistkinja otkriva večeru koju sprema za 10 minuta kada nema energije za dugo kuvanje.
Preventivni pregled je jedna od onih stvari koje lako ostavimo za kasnije.
Još nedelju, još mesec, samo da prođe gužva.
Ne zato što nam nije važan, već zato što svakodnevne obaveze često preuzmu prednost.
A preventiva upravo počinje pre simptoma – onda kada mislimo da nema razloga za žurbu.
Zato su IDEA marketi tokom oktobra, kroz „Biraj roze.
Da ostanemo dobro.“, stavili fokus na prevenciju raka dojke.
- U Srbiji su česte respiratorne infekcije sa visokom temperaturom, kašljem, glavoboljom i bolom u grlu, a grip je ove godine stigao ranije.
- Lekari upozoravaju da se tegobe često komplikuju sekundarnim virusnim ili bakterijskim infekcijama, pa kašalj i malaksalost mogu da traju nedeljama.
- Najbolja zaštita su vakcinacija, zdrava ishrana, dovoljno sna, fizička aktivnost i manje stresa.
Čekaonice domova zdravlja širom Srbije sve su punije, a građani se žale na iste ili veoma slične simptome - visoku temperaturu, jak bol u grlu, dugotrajan kašalj, glavobolju, bolove u mišićima i izraženu malaksalost.
Neki od njih za viruse kažu da su nezaustavljivi "mutanti" koji napadaju i staro i mlado.
Posebno zabrinjava to što se deca tek oporave, a već za nekoliko dana ponovo završe bolesna, dok sve više ljudi kašlje nedeljama.
Grip je ove godine stigao ranije, a iako je do sada laboratorijski potvrđeno sedam slučajeva, lekari upozoravaju da respiratorni virusi kruže i da se tegobe često komplikuju novim infekcijama.
Dok podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da je tokom prve dekade oktobra zabeleženo 6.639 oboljenja sličnih gripu, doktorka Biserka Obradović je ranije objasnila zašto se mnogima čini da nikako ne mogu da ozdrave i zbog čega se kašalj zadržava nedeljama.
- Problem nastaje što nam se ljudi javljaju tek kada dođe do sekundarnih virusnih ili bakterijskih infekcija.
Grip i njemu slični virusi imaju dve faze.
Prva je akutna faza, koja dolazi sa jako visokom temperaturom koja ide do 40 stepeni, javlja se bol u mišićima, glavobolja, bol u očnim jabučicama.
Glavobolja i bol u očnim jabučicama su jedan od simptoma koji grip razlikuje od drugih respiratornih infekcija pa i od kovida.
Zatim kašalj koji nije u napadima, dok je kod kovida kašalj u napadima.
Ta prva faza jako ruši imunitet.
Posle nje je druga faza u kojoj dolazi do sekundarnih virusnih ili bakterijskih infekcija.
Obično ljudi kažu - opet mi se vratio grip.
Nije se to desilo, već je došlo do neke sekundarne infekcije - objasnila je ranije dr Obradović.
Doktorka je objasnila i da se radi o kapljičnim infekcijama koje se šire veoma brzo.
- Inkubacija kod gripa traje od četiri sata do dva dana.
Čovek može da ode zdrav na posao, a da se vrati sa gripom - upozoravala je doktorka.
Inače, glavnib simptom gripa je jako visoka temperatura, koja ide do 40!
Kako jačati imunitet u sezoni virusa
- Deca je lakše podnose, jer kod starijih se javlja bol u leđima, u mišićima, osoba se oseća kao da ju je voz pregazio, malaksalo, iscrpljeno, i zbog toga stariji mnogo teže podnose viruse nego deca - navela je dr Obradović i upozorila da je glavna stvar jačanje imuniteta:
- Najbolja prevencija je vakcinacija, zatim zdrava ishrana.
Što više svežeg voća i povrća.
Fizička aktivnost, dobar san koji traje od šest do osam sati, jer dobar san je povezan sa ishranom i fizičkom aktivnošću.
Pušači, što manje nikotina, znamo da nikotin razara C vitamin pa pušači treba da unose 6 puta više C vitamina nego nepušači.
Lepo raspoloženje je jako bitno, jer mi biramo stres, a stres bira bolest.
Naravno, kafopije, manji unos kafe jer jedna šoljica kafe izbaci sedam šoljica tečnosti, a znamo da nam je tečnost osnovna za metaboličke procese.
- jak bol u mišićima i zglobovima
- bol u očnim jabučicama pri pokretu
- upala grla i sinusa
- bronhitis / bronhitis sa bakterijskom infekcijom
- tegobe se mogu produžiti do mesec dana
U IDEA, Roda i Mercator prodavnicama posebno označeni proizvodi u roze ambalaži imali su i konkretan cilj: deo prihoda od njihove prodaje IDEA marketi doniraju Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.
U akciju se uključilo više od 50 partnera i dobavljača i više od 80 brendova, pa je zajednička podrška dobila širinu i vidljivost koju ovakva tema zaslužuje.
Iza svega stoji jednostavan, ljudski podsetnik: da o zdravlju mislimo dok smo dobro.
Da pregled ne bude nešto što zakazujemo tek kada se pojavi razlog za strah, već način da brinemo o sebi i ljudima kojima smo važni.
U tome i jeste snaga prevencije – u maloj odluci koju donosimo danas, za sve ono što želimo da nas čeka sutra.
Sa novembrom pažnja se pomera na zdravlje muškaraca kroz „Biraj plavo.
Bez izgovora.“ I tu odlaganje često počinje bezazleno: nema simptoma, nema vremena, „nije hitno“.
Upravo zato je važno podsetiti da se pregled ne zakazuje tek kada problem postane očigledan.
Roze i plavo govore o različitim zdravstvenim temama, ali ih povezuje ista želja – da imamo više vremena jedni za druge, više običnih dana i više razloga da kažemo: dobro sam.
Kao kompanija prisutna u svakodnevici velikog broja ljudi, IDEA marketi svoju odgovornost vide i u tome da važne društvene teme učine vidljivijim i doprinesu zajednici u kojoj posluju.
Velika mreža IDEA, Roda i Mercator prodavnica, podrška partnera i donacija Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije toj podršci daju i sasvim konkretnu dimenziju.
2026. Analitičari OTP banke ocenjuju da veštačka inteligencija i regioni manje izloženi skupim energentima mogu da ponude prilike za ulaganje.
Od školskih radionica do razgovora sa stručnjacima, MAXI platforma „Zdrava hrana svakog dana“ podiže svest o važnosti zdravijih izbora među različitim generacijama.
Prevencija i briga o sebi počinju u svakodnevici.
U tome da li ćemo u jutarnjoj žurbi preskočiti doručak, zanemariti unos vode, povrće izostaviti sa tanjira ili dan provesti gotovo bez kretanja.
Sve ove naizgled male svakodnevne odluke, na duže staze stvaraju navike koje grade temelj našeg zdravlja.
Zato je važno da na vreme razumemo zašto su ti izbori važni – i kako možemo da gradimo zdravije navike, korak po korak.
Upravo na ideji da je edukacija prvi korak ka zdravijim navikama počiva MAXI platforma „Zdrava hrana svakog dana“ koja godinama unazad nastoji da pruži podršku na putu ka informisanijim izborima u ishrani i svakodnevnom životu.
A kako se prve navike formiraju u detinjstvu, njenu okosnicu čini program edukacije u osnovnim školama.
Već četiri godine zaredom, uz vođstvo strukovnog nutricioniste-dijetetičara, MAXI školski karavan putuje širom Srbije sa važnom misijom – da najmlađima približi zdravije navike i pokaže im da briga o sebi može da bude jednostavna i zanimljiva.
Kroz razgovore, pitanja i praktične primere učenici četvrtih razreda otkrivaju zašto je važno da se hrane balansirano, biraju voćne užine i svaki dan provedu u igri i kretanju.
Interaktivnim predavanjima do sada je prisustvovalo više od 30.000 učenika četvrtih razreda iz 337 osnovnih škola.
Školski karavan „Zdrava hrana svakog dana“ prošao je kroz oko 70 gradova, opština i naselja širom Srbije, a svoj put nastavlja i u školskoj 2026/2027. godini, donoseći nove prilike da se o zdravijim navikama razgovara dok se one još formiraju.
Potreba za učenjem i boljim razumevanjem sopstvenog zdravlja ne prestaje u odraslom dobu, samo pitanja postaju složenija.
Kako je ishrana povezana sa reproduktivnim zdravljem?
Na koji način emocije oblikuju naše izbore hrane?
Kakvu ulogu svakodnevne navike imaju u prevenciji i kontroli insulinske rezistencije i kako promenama životnog stila možemo da podržimo hormonalnu ravnotežu?
O ovim i mnogim drugim temama govori se u MAXI podkastu „Zdrava hrana svakog dana“, koji kroz razgovore sa stručnjacima približava kompleksne teme iz oblasti ishrane i zdravlja, povezujući naučna saznanja sa svakodnevnim životom.
Nutricionisti, lekari, profesori sporta i psiholozi samo su neki od gostiju ovog podkasta koji kroz gotovo 30 epizoda dele znanje, iskustva i praktične savete, pomažući nam da bolje razumemo potrebe svog tela, prepoznamo značaj svakodnevnih izbora i usvojimo navike koje doprinose dugoročnom zdravlju i kvalitetnijem životu.
Više o ovoj platformi možete pronaći na MAXI sajtu: Zdrava hrana svakog dana.
U Srbiji godišnje oko 4.000 žena oboli od raka dojke, dok nažalost njih 1.600 izgubi život.
Međutim, statistika pokazuje da je rak dojke, ukoliko se otkrije na vreme, izlečiv u 95% slučajeva.
Zato briga o zdravlju dojki ne treba da bude tema samo jednog meseca u godini.
Redovno praćenje promena, samopregled i preventivni pregledi u skladu sa godinama, i individualnim faktorima rizika mogu biti važan korak ka ranom otkrivanju promena, i pravovremenom reagovanju.
Upravo zato, Grand kafa već šestu godinu zaredom kroz svoje društveno odgovorne aktivnosti podržava edukaciju o prevenciji i ranom otkrivanju raka dojke, a kroz ovogodišnju kampanju „Probudi se, pregledaj se“ podseća žene da brigu o svom zdravlju stave na listu svojih prioriteta.
Pored samopregleda, postoje i druge metode preventivnog pregleda, a izbor zavisi od životne dobi, individualnog rizika i preporuke lekara.
Redovne kontrole i konsultacija sa stručnjakom pomažu da se odredi koji pregledi su odgovarajući i u kom periodu.
Ultrazvuk dojki – često se koristi kao dopunska metoda pregleda, posebno kod mlađih žena i žena sa gušćim tkivom dojki, ali o tome kada ga treba raditi odlučuje lekar u skladu sa individualnim potrebama.
Preporuka je da sve žene starije od 25 godina jednom godišnje odu na preventivni ultrazvuk, a ukoliko imaju porodičnu anamnezu – po preporuci lekara i ranije.
Mamografija – predstavlja važnu metodu za rano otkrivanje raka dojke, naročito kod žena u starijim starosnim grupama.
Kada je treba uraditi i koliko često zavisi od godina, faktora rizika i preporuka lekara, odnosno programa skrininga.
„Želimo da poruka ‘Probudi se, pregledaj se’ bude jednostavan, ali jasan podsetnik da briga o zdravlju ne treba da se odlaže, već da uvek bude prioritet.
Zato smo svi mi u Grand kafi ponosni što već šestu godinu podržavamo aktivnosti koje podižu svest o važnosti preventivnih pregleda, i ranog otkrivanja raka dojke, jer prevencija zaista može da sačuva živote“, poručila je Vanja Vukadin, regionalna brend menadžerka u Atlantik Grupi.
Na transplantaciju u Srbiji čeka više od 1.200 ljudi.
Za njih vreme ima drugu težinu: 2.000 peščanih satova iz 2024. i 1.800 stolica sa porukama pacijenata na Trgu republike 2025. učinili su njihovo čekanje vidljivim.
Desetogodišnja kampanja „Najvažniji poziv u životu“, koju Hemofarm fondacija i Hemofarm grupa od 2016. sprovode sa Ministarstvom zdravlja i udruženjima „Zajedno za novi život“, „Donorstvo je herojstvo“ i „Pan transplant“, donela je pomake: o donorstvu se javno govori, ustanovljen je Nacionalni dan donora, a izmene zakona iz 2026. predviđaju registre onih koji pristaju na darivanje organa i onih koji se tome protive, kao i nove donorske kartice.
U središtu kampanje su pacijenti, porodice donora i lekari, uz podršku javnih ličnosti, institucija i građana.
Prema podacima Uprave za biomedicinu, do danas transplantirano je 99 pacijenata.
U istom periodu 17 porodica odbilo je saglasnost za darivanje organa preminulog člana.
„Znam da su mi transplantacije omogućile život kakav sam želela“, kaže Kristina Sabo Jurišić, kojoj su rožnjače oba oka presađene u razmaku od devet godina.
Danas ima porodicu, radi kao ginekološko-akušerska sestra u novosadskom porodilištu i datum prve operacije obeležava zahvalnošću donoru.
Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarm grupe, poručuje da je za promenu potrebno poverenje između institucija, lekara, pacijenata, porodica i kompanija.
Uz nemačku ima i srpsku donorsku karticu i poziva građane da potpisom pruže šansu onima koji čekaju, jer su dvadeset puta veće šanse da će nam donor zatrebati, nego da ćemo sami biti donori.
Kako da postanem donor?
Donor se postaje davanjem Izjave o darivanju organa, koja se upisuje u Registar lica koja žele da daruju svoje organe odnosno tkiva.
Licu koje je dalo izjavu, Uprava za biomedicinu izdaje donorsku karticu.
Ukoliko ne želite da postanete donor, odluka se evidentira davanjem Izjave o protivljenju darivanju ljudskih organa i njenim upisom u Registar lica koja ne žele da daruju svoje organe odnosno tkiva.
Obe izjave daju se na propisanom obrascu izabranom lekaru ili ovlašćenom licu u Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja, koja vodi registre.
Zakon predviđa i davanje izjava preko eUprave.
Svaka izjava može se opozvati na način na koji je data.
2026. Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama.
Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
2026. RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
2026. Novi Mercedes-Benz GLA objedinjuje upečatljiv dizajn, napredne tehnologije i praktičnost prilagođenu svakodnevnom životu.
2025. Danas su na tržištu rada sposobnosti i veštine, na jednoj strani i obrazovanje na drugoj, u samom vrhu prioriteta nacionalnih strategija.