
Реченице које преносе бар 2 од 6 медија.
До краја године из Француске стиже и трећи, знатно снажнији суперкомпјутер. - Кад смо пре пет година покренули овај форум и основали Центар за четврту индустријску револуцију Србије, имали смо јасан циљ – да Србија постане место сусрета науке, технологије, привреде и јавних политика.
Скуп организују Влада Републике Србије, Центар за четврту индустријску револуцију, Канцеларија за ИТ и еУправу, Светски економски форум и УНДП, уз подршку БИО4 кампуса. У Београду се одржава 5. издање међународне конференције "АИ4Лифе: Биотецх Футуре Форум 2026", која окупља водеће домаће и стране стручњаке, научнике и представнике привреде.
На догађају ће бити представљена најновија достигнућа у биотехнологији, вештачкој интелигенцији, медицини и науци. Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић каже да би Србија могла да се укључи у процес дизајнирања чипова, као и да се до краја године очекује долазак трећег суперкомпјутера.
Јовановић је за Еуронеwс Србија рекао да овогодишња конференција окупља више од 300 говорника, док се очекује и велико интересовање учесника. "Идеја је била да доведемо што већи број стручњака, како из биотехнологије, значи из медицине и биологије, али и инжењера.
Текст из 6 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 3 се разликују.
Србија до краја године добија трећи суперкомпјутер, 20 пута снажнији од постојећег
У Државном дата центру у Крагујевцу раде два суперкомпјутера, чији се капацитети користе за развој вештачке интелигенције, научна истраживања и технолошке иновације.
До краја године из Француске стиже и трећи, знатно снажнији суперкомпјутер.
За његов смештај већ се припрема посебан простор са савременим системима воденог хлађења.
Они не личе на рачунаре које свакодневно користимо.
Немају монитор ни тастатуру, али могу да обраде милионе података истовремено и сложене прорачуне, за које би обичним рачунарима били потребни дани, па и године, заврше за свега неколико минута.
Капацитете два суперрачунара у Крагујевцу већ бесплатно користе домаћи научници, универзитети и технолошке компаније.
За многе од њих то је прилика да развијају технолошка решења без улагања у скупу опрему, пише РТС.
“Користи се за различите АИ моделе, машинско учење, цyбер сецуритy али и за здравство и биоинжењеринг.
Поменућу два интересантна пројекта.
Први је где вештчку интелигенцију користимо у е-аграру.
Користимо је за обраду великих количина података и документације.
Други је ВИ мамографија где вештачку интелигенцију користимо за обраду великог броја мамографских снимака који помажу радиолозима да изврше селекцију и детектују промене у најранијој фази”, каже Бобан Михаиловић из Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.
Први суперкомпјутер у Крагујевцу, са 32 графичка процесора, имао је снагу од пет петафлопса, односно пет билијарди рачунских операција у секунди.
Пуштањем у рад другог, са још 48 напредних графичких процесора, рачунарски капацитети повећани су за додатна 32 петафлопса.
Крагујевац ће у наредним месецима добити и трећи, до сада најмоћнији суперкомпјутер, који стиже из Француске, имаће 640 најсавременијих Нвидиа чипова и биће чак 20 пута снажнији од постојећег.
“За још осам пута повећавамо капацитете наше платформе за вештачку интелигенцију и на тај начин ће наша научна заједница, стартап компаније, државна управа моћи да раде на једној софистицираној инфраструктури овде код нас у Србији”, додаје Михаиловић.
Један од конкретних пројеката за који ће се користити капацитети новог суперкомпјутера је развој националног језичког модела, у сарадњи са француском компанијом Мистрал АИ.
Циљ је да вештачка интелигенција боље разуме српски језик, ћирилицу, али и стручну терминологију из области права, медицине и образовања.
“Невероватно је битно да смо на време ушли у ту трку примене вештачке интелигенције.
Без суперкомпјутера и великих рачунара нема примене вештачке интелигенције.
Већ сада се види да се наш ИТ сектор преоријентисао на нову технологију, на примену вештачке интелигенције са класичних дигиталних система, прешло се на ову технологију”, каже каже Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу.
У свету у којем се снага држава све више заснива на технолошкој надмоћи, суперрачунари и дата центри постају важан део стратешке инфраструктуре.
Београд постаје центар биотехнологије: Светски форум о АИ и медицини будућности у Ложионици
Пето издање међународне конференције „АИ 4 ЛИФЕ: Биотецх Футуре Форум 2026“ одржаће се у четвртак, 29. октобра, у иновативном простору београдске Ложионице.
СРБИЈА ОКУПИЛА СВЕТСКЕ НАУЧНИКЕ И СТРУЧЊАКЕ У БЕОГРАДУ: Више од 1.000 учесника на конференцији АИ 4 ЛИФЕ
У БЕОГРАДУ је свечано отворена пета међународна конференција АИ 4 ЛИФЕ: Биотецх Футуре Форум, која окупља више од 1.000 домаћих и међународних учесника из света науке, медицине, привреде и инвестиција, с циљем размене знања и представљања најновијих достигнућа у биотехнологији и примени вештачке интелигенције.
Овогодишњи програм обухвата теме које обликују будућност медицине и здравства, од развоја терапија нове генерације и унапређења дијагностике до примене вештачке интелигенције у научним истраживањима и развоја биотехнолошких иновација.
Међу истакнутим учесницима су професор Грег Семенца, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину за 2019. годину, професорка Моли Стивенс и професор Андреа Калифано, уз бројне друге признате научнике и стручњаке из међународне научне и технолошке заједнице.
Директор Канцеларије за ИТ и еУправу, др Михаило Јовановић, истакао је да је Србија у претходних година изградила значајну дигиталну инфраструктуру за развој вештачке интелигенције и примену нових технологија у науци, медицини и привреди.
Државни дата-центри, национална платформа за вештачку интелигенцију и суперкомпјутери отварају нове могућности за домаће стручњаке, стартапе и компаније, а следећи корак је претварање знања у производе и извоз.
Српски ИТ сектор улази у фазу у којој више није довољно само развијати софтвер за стране клијенте.
Вештачка интелигенција, биотехнологија, суперкомпјутери и микроелектроника отварају простор за развој сложенијих производа, научних решења и технологија које би могле да постану нови извозни адути домаће привреде.
Перспективе овог сектора биле су једна од главних тема међународне конференције „АИ4ЛИФЕ: Биотецх Футуре Форум 2026“, која се одржава у београдској Ложионици.
Окупљање научника, иноватора, инвеститора и представника технолошких компанија указује на све чвршћу везу између ИТ индустрије, медицине и биотехнологије, али и на прилику да Србија део свог научног потенцијала претвори у нову економску вредност.
Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић оценио је да је Србија изградила значајне капацитете за развој вештачке интелигенције и иновација, истичући да су знање, стручњаци и савремена инфраструктура предуслов технолошке суверености.
Пројектовање чипова, развој софтвера за њихово пројектовање, тестирање и специјализована електроника представљају области у којима знање и стручњаци могу да буду важна развојна предност
– Држава која жели да буде суверена у дигиталном добу мора да има сопствено знање, стручњаке и инфраструктуру – поручио је Јовановић.
Србија већ располаже државним дата-центрима у Београду и Крагујевцу, као и Националном платформом за вештачку интелигенцију, док је за крај године најављено да ће имати три суперкомпјутера.
Ови капацитети могу да омогуће факултетима, институтима, стартапима и компанијама да развијају решења за која су неопходни велика рачунарска снага и обрада огромних количина података.
То је посебно важно за медицину и биотехнологију, где вештачка интелигенција може да помогне у анализи медицинских снимака, истраживању болести и развоју нових лекова.
Њена примена све је значајнија и у пољопривреди, енергетици и јавним услугама, где прецизније анализе и аутоматизација могу да повећају продуктивност и смање трошкове.
- Кад смо пре пет година покренули овај форум и основали Центар за четврту индустријску револуцију Србије, имали смо јасан циљ – да Србија постане место сусрета науке, технологије, привреде и јавних политика.
Данас имамо снажну инфраструктуру која то омогућава као што су Државни дата центри у Крагујевцу и Београду, Национална платформа за вештачку интелигенцију, а до краја ове године Србија ће располагати са три суперкомпјутера - рекао је Јовановић и додао да је важно да се настави улагање у знање, стручњаке и инфраструктуру како би се научне идеје претварале у иновације које доносе конкретну корист грађанима и друштву.
- Велике честитке свим организаторима овогодишњег АИ 4 Лифе: Биотецх Футуре Форума.
Сматрам да су не само тема и питања о којима се разговара изузетно релевантни, већ да квалитет дискусија и говорника из године у годину наставља да расте.
У свом раду велики део пажње посвећујем будућности регулативе и њеном односу са иновацијама, научним открићима и вештачком интелигенцијом.
То је важна нит која повезује многе разговоре на овом форуму – шта можемо да омогућимо, шта можемо да подстакнемо и које заштитне механизме морамо да успоставимо док закорачујемо у будућност.
Веома ме радује могућност да истражимо не само како да померамо границе могућег, већ и како да то чинимо на безбедан и одржив начин, у складу са људским вредностима, истовремено отварајући простор за нова достигнућа - изјавила је директорка Глобалне платформе за регулаторне иновације Светског економског форума, Кели Омундсен.
Администратор УНДП-а, Александар де Кро, рекао је да кључни изазов у области вештачке интелигенције не лежи само у томе ко развија ову технологију, већ и у томе ко може да је користи, има приступ рачунарским капацитетима и поузданим подацима, као и знање потребно за њихову примену.
- Зато Уједињене нације окупљају државе кроз глобални дијалог о управљању вештачком интелигенцијом.
Свака земља мора имати прилику да се њен глас чује, али и капацитет да делује - поручио је де Кро.
Он је подсетио да је УНДП партнер Србије од самог почетка њене дигиталне трансформације, дуже од десет година.
- Заједно радимо на јачању сајбер безбедности, развоју алата вештачке интелигенције за српски језик и дигиталних услуга прилагођених потребама грађана.
Скуп организују Влада Републике Србије, Центар за четврту индустријску револуцију, Канцеларија за ИТ и еУправу, Светски економски форум и УНДП, уз подршку БИО4 кампуса.
Догађај окупља водеће домаће и светске научнике, стручњаке и привреднике који ће представити практична решења на споју биотехнологије, медицине и вештачке интелигенције.На отварању форума говориће директорка Глобалне платформе за регулаторне иновације Светског економског форума Кели Омундсен, директор Канцеларије за ИТ и еУправу др Михаило Јовановић, као и администратор УНДП Александер де Кро, који ће се обратити учесницима путем видео поруке.
Главне теме овогодишњег програма фокусиране су на развој нових терапија, улогу напредних алгоритама у наукама о животу, биоелектронску медицину и нанотехнологију.
Посебан сегмент биће посвећен моделима финансирања биотехнолошких иновација, како би се перспективна научна истраживања што брже применила у лечењу пацијената.
Видео: Електрични аутомобили стигли у Нови Сад, али права прича је оно што долази после њих
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
Овогодишња конференција донела је и нове интерактивне садржаје.
Простор "Интерацтиве Хуб" намењен разговору, размени искустава и активном учешћу публике, док су у простору "Иммерсиве Роом" посетиоци имали прилику да се упознају са применом биотехнологије, персонализоване медицине и вештачке интелигенције у дијагностици и лечењу, као и са развојем дигитализације и еУправе у Србији.
Праве ствари имају смисла само када их радимо на свој начин.
Исто је и са кафом, у њој највише уживамо кад је направимо баш по свом.
Кликни на звездицу у горњем десном углу и запрати Новости на Гоогле Неwс платформи
АЛЕКСАНДАР Вучић, носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", рекао је вечерас у емисији "Хит Твит" на ТВ Пинк,
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15).
Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
ГОРИСЛАВ Папић био је уредник емисија Око и Око магазин на Радио-телевизији Србије, као и портала Око.ртс.рс, а данас је, по одлуци в. д. главног уредника Информативног програма РТС-а Боривоја Ускоковића, смењен.
У Београду се одржава 5. издање међународне конференције "АИ4Лифе: Биотецх Футуре Форум 2026", која окупља водеће домаће и стране стручњаке, научнике и представнике привреде.
На догађају ће бити представљена најновија достигнућа у биотехнологији, вештачкој интелигенцији, медицини и науци.
Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић каже да би Србија могла да се укључи у процес дизајнирања чипова, као и да се до краја године очекује долазак трећег суперкомпјутера.
Јовановић је за Еуронеwс Србија рекао да овогодишња конференција окупља више од 300 говорника, док се очекује и велико интересовање учесника.
"Идеја је била да доведемо што већи број стручњака, како из биотехнологије, значи из медицине и биологије, али и инжењера.
Ово је сегмент који повезује с једне стране биологију, а с друге стране примену вештачке интелигенције.
Ове године ће бити веома интересантних сесија, где ћемо причати о томе како вештачка интелигенција може да помогне у убрзавању клиничких испитивања, у напретку у детектовању различитих болести", каже он.
Према његовим речима, посебан део на данашњој конференцији биће посвећен једном новом сегменту на коме се интензивно ради, а који се односи на то на који начин Србија може да се укључи у дизајнирање чипова.
"Ми мислимо да имамо стручњаке, знање, факултете и основе да се укључимо макар у процес дизајнирања чипова.
Ту долазимо до те везе да с једне стране вештачка интелигенција зависи од тих истих чипова, а с друге стране да вештачка интелигенција помаже у дизајнирању чипова", рекао је Јовановић.
Он каже да до краја године стиже и трећи суперкомпјутер са много већим капацитетима.
"Имаћемо у збиру капацитет суперкомпјутера много већи него цео регион.
То је сигурно одлична основа да још више и још дубље суштински применимо вештачку интелигенцију и у привреди, али и у јавној управи", нагласио је саговорник Еуронеwс Србија.
Целокупан разговор о овој теми можете погледати у видеу приложеном у тексту.
Додатна прилика налази се у повезивању домаће ИТ индустрије са биотехнологијом.
Србија би могла да развија решења која повезују анализу података, вештачку интелигенцију и биомедицинска истраживања, али и да привуче нове инвестиције у стартапе који послују на пресеку ових области.
Ипак, инфраструктура сама по себи није гаранција успеха.
Кључно питање је колико ће домаћих компанија и истраживачких тимова успети да је искористи за стварање производа који могу да се продају на међународном тржишту.
Један од наредних корака у развоју домаћег технолошког сектора јесте јачање компетенција у микроелектроници и пројектовању интегрисаних кола.
Влада Србије је ове године формирала радну групу која треба да повеже стручњаке, универзитете, научне институте, компаније и институције ради развоја домаћих знања у овој стратешкој области.
– Развој вештачке интелигенције није могућ без савремених чипова, али и вештачка интелигенција постаје важан алат за пројектовање нових генерација чипова – нагласио је Јовановић.
За Србију је посебно значајно то што развој микроелектронике не мора да почне изградњом фабрика полупроводника.
Пројектовање чипова, развој софтвера за њихово пројектовање, тестирање и специјализована електроника представљају области у којима знање и стручњаци могу да буду важна развојна предност.