Sve vesti
Foto iz članka: Euronews SrbijaSrbija ulazi u trku sa svetskim tehnološkim gigantima: Stiže treći superkompjuter, otvara se put ka proizvodnji i dizajniranju čipova
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 2 od 6 medija.
Do kraja godine iz Francuske stiže i treći, znatno snažniji superkompjuter. - Kad smo pre pet godina pokrenuli ovaj forum i osnovali Centar za četvrtu industrijsku revoluciju Srbije, imali smo jasan cilj – da Srbija postane mesto susreta nauke, tehnologije, privrede i javnih politika.
Skup organizuju Vlada Republike Srbije, Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, Kancelarija za IT i eUpravu, Svetski ekonomski forum i UNDP, uz podršku BIO4 kampusa. U Beogradu se održava 5. izdanje međunarodne konferencije "AI4Life: Biotech Future Forum 2026", koja okuplja vodeće domaće i strane stručnjake, naučnike i predstavnike privrede.
Na događaju će biti predstavljena najnovija dostignuća u biotehnologiji, veštačkoj inteligenciji, medicini i nauci. Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović kaže da bi Srbija mogla da se uključi u proces dizajniranja čipova, kao i da se do kraja godine očekuje dolazak trećeg superkompjutera.
Jovanović je za Euronews Srbija rekao da ovogodišnja konferencija okuplja više od 300 govornika, dok se očekuje i veliko interesovanje učesnika. "Ideja je bila da dovedemo što veći broj stručnjaka, kako iz biotehnologije, znači iz medicine i biologije, ali i inženjera.
Ceo uporedni tekst8 rečenica u više medija, 77 samo u jednom
Tekst iz 6 članaka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 3 se razlikuju.
Srbija do kraja godine dobija treći superkompjuter, 20 puta snažniji od postojećeg
U Državnom data centru u Kragujevcu rade dva superkompjutera, čiji se kapaciteti koriste za razvoj veštačke inteligencije, naučna istraživanja i tehnološke inovacije.
Do kraja godine iz Francuske stiže i treći, znatno snažniji superkompjuter.
Još 39 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Za njegov smeštaj već se priprema poseban prostor sa savremenim sistemima vodenog hlađenja.
Oni ne liče na računare koje svakodnevno koristimo.
Nemaju monitor ni tastaturu, ali mogu da obrade milione podataka istovremeno i složene proračune, za koje bi običnim računarima bili potrebni dani, pa i godine, završe za svega nekoliko minuta.
Kapacitete dva superračunara u Kragujevcu već besplatno koriste domaći naučnici, univerziteti i tehnološke kompanije.
Za mnoge od njih to je prilika da razvijaju tehnološka rešenja bez ulaganja u skupu opremu, piše RTS.
“Koristi se za različite AI modele, mašinsko učenje, cyber security ali i za zdravstvo i bioinženjering.
Pomenuću dva interesantna projekta.
Prvi je gde veštčku inteligenciju koristimo u e-agraru.
Koristimo je za obradu velikih količina podataka i dokumentacije.
Drugi je VI mamografija gde veštačku inteligenciju koristimo za obradu velikog broja mamografskih snimaka koji pomažu radiolozima da izvrše selekciju i detektuju promene u najranijoj fazi”, kaže Boban Mihailović iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
Prvi superkompjuter u Kragujevcu, sa 32 grafička procesora, imao je snagu od pet petaflopsa, odnosno pet bilijardi računskih operacija u sekundi.
Puštanjem u rad drugog, sa još 48 naprednih grafičkih procesora, računarski kapaciteti povećani su za dodatna 32 petaflopsa.
Kragujevac će u narednim mesecima dobiti i treći, do sada najmoćniji superkompjuter, koji stiže iz Francuske, imaće 640 najsavremenijih Nvidia čipova i biće čak 20 puta snažniji od postojećeg.
“Za još osam puta povećavamo kapacitete naše platforme za veštačku inteligenciju i na taj način će naša naučna zajednica, startap kompanije, državna uprava moći da rade na jednoj sofisticiranoj infrastrukturi ovde kod nas u Srbiji”, dodaje Mihailović.
Jedan od konkretnih projekata za koji će se koristiti kapaciteti novog superkompjutera je razvoj nacionalnog jezičkog modela, u saradnji sa francuskom kompanijom Mistral AI.
Cilj je da veštačka inteligencija bolje razume srpski jezik, ćirilicu, ali i stručnu terminologiju iz oblasti prava, medicine i obrazovanja.
“Neverovatno je bitno da smo na vreme ušli u tu trku primene veštačke inteligencije.
Bez superkompjutera i velikih računara nema primene veštačke inteligencije.
Već sada se vidi da se naš IT sektor preorijentisao na novu tehnologiju, na primenu veštačke inteligencije sa klasičnih digitalnih sistema, prešlo se na ovu tehnologiju”, kaže kaže Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu.
U svetu u kojem se snaga država sve više zasniva na tehnološkoj nadmoći, superračunari i data centri postaju važan deo strateške infrastrukture.
Beograd postaje centar biotehnologije: Svetski forum o AI i medicini budućnosti u Ložionici
Peto izdanje međunarodne konferencije „AI 4 LIFE: Biotech Future Forum 2026“ održaće se u četvrtak, 29. oktobra, u inovativnom prostoru beogradske Ložionice.
SRBIJA OKUPILA SVETSKE NAUČNIKE I STRUČNJAKE U BEOGRADU: Više od 1.000 učesnika na konferenciji AI 4 LIFE
U BEOGRADU je svečano otvorena peta međunarodna konferencija AI 4 LIFE: Biotech Future Forum, koja okuplja više od 1.000 domaćih i međunarodnih učesnika iz sveta nauke, medicine, privrede i investicija, s ciljem razmene znanja i predstavljanja najnovijih dostignuća u biotehnologiji i primeni veštačke inteligencije.
Ovogodišnji program obuhvata teme koje oblikuju budućnost medicine i zdravstva, od razvoja terapija nove generacije i unapređenja dijagnostike do primene veštačke inteligencije u naučnim istraživanjima i razvoja biotehnoloških inovacija.
Među istaknutim učesnicima su profesor Greg Semenca, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu za 2019. godinu, profesorka Moli Stivens i profesor Andrea Kalifano, uz brojne druge priznate naučnike i stručnjake iz međunarodne naučne i tehnološke zajednice.
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu, dr Mihailo Jovanović, istakao je da je Srbija u prethodnih godina izgradila značajnu digitalnu infrastrukturu za razvoj veštačke inteligencije i primenu novih tehnologija u nauci, medicini i privredi.
Državni data-centri, nacionalna platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuteri otvaraju nove mogućnosti za domaće stručnjake, startape i kompanije, a sledeći korak je pretvaranje znanja u proizvode i izvoz.
Srpski IT sektor ulazi u fazu u kojoj više nije dovoljno samo razvijati softver za strane klijente.
Veštačka inteligencija, biotehnologija, superkompjuteri i mikroelektronika otvaraju prostor za razvoj složenijih proizvoda, naučnih rešenja i tehnologija koje bi mogle da postanu novi izvozni aduti domaće privrede.
Perspektive ovog sektora bile su jedna od glavnih tema međunarodne konferencije „AI4LIFE: Biotech Future Forum 2026“, koja se održava u beogradskoj Ložionici.
Okupljanje naučnika, inovatora, investitora i predstavnika tehnoloških kompanija ukazuje na sve čvršću vezu između IT industrije, medicine i biotehnologije, ali i na priliku da Srbija deo svog naučnog potencijala pretvori u novu ekonomsku vrednost.
Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović ocenio je da je Srbija izgradila značajne kapacitete za razvoj veštačke inteligencije i inovacija, ističući da su znanje, stručnjaci i savremena infrastruktura preduslov tehnološke suverenosti.
Projektovanje čipova, razvoj softvera za njihovo projektovanje, testiranje i specijalizovana elektronika predstavljaju oblasti u kojima znanje i stručnjaci mogu da budu važna razvojna prednost
– Država koja želi da bude suverena u digitalnom dobu mora da ima sopstveno znanje, stručnjake i infrastrukturu – poručio je Jovanović.
Srbija već raspolaže državnim data-centrima u Beogradu i Kragujevcu, kao i Nacionalnom platformom za veštačku inteligenciju, dok je za kraj godine najavljeno da će imati tri superkompjutera.
Ovi kapaciteti mogu da omoguće fakultetima, institutima, startapima i kompanijama da razvijaju rešenja za koja su neophodni velika računarska snaga i obrada ogromnih količina podataka.
To je posebno važno za medicinu i biotehnologiju, gde veštačka inteligencija može da pomogne u analizi medicinskih snimaka, istraživanju bolesti i razvoju novih lekova.
Njena primena sve je značajnija i u poljoprivredi, energetici i javnim uslugama, gde preciznije analize i automatizacija mogu da povećaju produktivnost i smanje troškove.
- Kad smo pre pet godina pokrenuli ovaj forum i osnovali Centar za četvrtu industrijsku revoluciju Srbije, imali smo jasan cilj – da Srbija postane mesto susreta nauke, tehnologije, privrede i javnih politika.
Još 11 rečenica, samo Večernje novosti
Danas imamo snažnu infrastrukturu koja to omogućava kao što su Državni data centri u Kragujevcu i Beogradu, Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju, a do kraja ove godine Srbija će raspolagati sa tri superkompjutera - rekao je Jovanović i dodao da je važno da se nastavi ulaganje u znanje, stručnjake i infrastrukturu kako bi se naučne ideje pretvarale u inovacije koje donose konkretnu korist građanima i društvu.
- Velike čestitke svim organizatorima ovogodišnjeg AI 4 Life: Biotech Future Foruma.
Smatram da su ne samo tema i pitanja o kojima se razgovara izuzetno relevantni, već da kvalitet diskusija i govornika iz godine u godinu nastavlja da raste.
U svom radu veliki deo pažnje posvećujem budućnosti regulative i njenom odnosu sa inovacijama, naučnim otkrićima i veštačkom inteligencijom.
To je važna nit koja povezuje mnoge razgovore na ovom forumu – šta možemo da omogućimo, šta možemo da podstaknemo i koje zaštitne mehanizme moramo da uspostavimo dok zakoračujemo u budućnost.
Veoma me raduje mogućnost da istražimo ne samo kako da pomeramo granice mogućeg, već i kako da to činimo na bezbedan i održiv način, u skladu sa ljudskim vrednostima, istovremeno otvarajući prostor za nova dostignuća - izjavila je direktorka Globalne platforme za regulatorne inovacije Svetskog ekonomskog foruma, Keli Omundsen.
Administrator UNDP-a, Aleksandar de Kro, rekao je da ključni izazov u oblasti veštačke inteligencije ne leži samo u tome ko razvija ovu tehnologiju, već i u tome ko može da je koristi, ima pristup računarskim kapacitetima i pouzdanim podacima, kao i znanje potrebno za njihovu primenu.
- Zato Ujedinjene nacije okupljaju države kroz globalni dijalog o upravljanju veštačkom inteligencijom.
Svaka zemlja mora imati priliku da se njen glas čuje, ali i kapacitet da deluje - poručio je de Kro.
On je podsetio da je UNDP partner Srbije od samog početka njene digitalne transformacije, duže od deset godina.
- Zajedno radimo na jačanju sajber bezbednosti, razvoju alata veštačke inteligencije za srpski jezik i digitalnih usluga prilagođenih potrebama građana.
Skup organizuju Vlada Republike Srbije, Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, Kancelarija za IT i eUpravu, Svetski ekonomski forum i UNDP, uz podršku BIO4 kampusa.
Još 15 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Događaj okuplja vodeće domaće i svetske naučnike, stručnjake i privrednike koji će predstaviti praktična rešenja na spoju biotehnologije, medicine i veštačke inteligencije.Na otvaranju foruma govoriće direktorka Globalne platforme za regulatorne inovacije Svetskog ekonomskog foruma Keli Omundsen, direktor Kancelarije za IT i eUpravu dr Mihailo Jovanović, kao i administrator UNDP Aleksander de Kro, koji će se obratiti učesnicima putem video poruke.
Glavne teme ovogodišnjeg programa fokusirane su na razvoj novih terapija, ulogu naprednih algoritama u naukama o životu, bioelektronsku medicinu i nanotehnologiju.
Poseban segment biće posvećen modelima finansiranja biotehnoloških inovacija, kako bi se perspektivna naučna istraživanja što brže primenila u lečenju pacijenata.
Video: Električni automobili stigli u Novi Sad, ali prava priča je ono što dolazi posle njih
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem.
Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ovogodišnja konferencija donela je i nove interaktivne sadržaje.
Prostor "Interactive Hub" namenjen razgovoru, razmeni iskustava i aktivnom učešću publike, dok su u prostoru "Immersive Room" posetioci imali priliku da se upoznaju sa primenom biotehnologije, personalizovane medicine i veštačke inteligencije u dijagnostici i lečenju, kao i sa razvojem digitalizacije i eUprave u Srbiji.
Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
ALEKSANDAR Vučić, nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", rekao je večeras u emisiji "Hit Tvit" na TV Pink,
Muška odbojkaška reprezentacija Srbije pobedila je Holandiju u trećem kolu grupne faze Evropskog prvenstva posle preokreta epskih razmera 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15).
Izjava nakon meča kapitena Srbije Nikole Jovovića nikoga nije ostavila ravnodušnim.
GORISLAV Papić bio je urednik emisija Oko i Oko magazin na Radio-televiziji Srbije, kao i portala Oko.rts.rs, a danas je, po odluci v. d. glavnog urednika Informativnog programa RTS-a Borivoja Uskokovića, smenjen.
U Beogradu se održava 5. izdanje međunarodne konferencije "AI4Life: Biotech Future Forum 2026", koja okuplja vodeće domaće i strane stručnjake, naučnike i predstavnike privrede.
Na događaju će biti predstavljena najnovija dostignuća u biotehnologiji, veštačkoj inteligenciji, medicini i nauci.
Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović kaže da bi Srbija mogla da se uključi u proces dizajniranja čipova, kao i da se do kraja godine očekuje dolazak trećeg superkompjutera.
Jovanović je za Euronews Srbija rekao da ovogodišnja konferencija okuplja više od 300 govornika, dok se očekuje i veliko interesovanje učesnika.
"Ideja je bila da dovedemo što veći broj stručnjaka, kako iz biotehnologije, znači iz medicine i biologije, ali i inženjera.
Ovo je segment koji povezuje s jedne strane biologiju, a s druge strane primenu veštačke inteligencije.
Ove godine će biti veoma interesantnih sesija, gde ćemo pričati o tome kako veštačka inteligencija može da pomogne u ubrzavanju kliničkih ispitivanja, u napretku u detektovanju različitih bolesti", kaže on.
Prema njegovim rečima, poseban deo na današnjoj konferenciji biće posvećen jednom novom segmentu na kome se intenzivno radi, a koji se odnosi na to na koji način Srbija može da se uključi u dizajniranje čipova.
"Mi mislimo da imamo stručnjake, znanje, fakultete i osnove da se uključimo makar u proces dizajniranja čipova.
Tu dolazimo do te veze da s jedne strane veštačka inteligencija zavisi od tih istih čipova, a s druge strane da veštačka inteligencija pomaže u dizajniranju čipova", rekao je Jovanović.
On kaže da do kraja godine stiže i treći superkompjuter sa mnogo većim kapacitetima.
"Imaćemo u zbiru kapacitet superkompjutera mnogo veći nego ceo region.
To je sigurno odlična osnova da još više i još dublje suštinski primenimo veštačku inteligenciju i u privredi, ali i u javnoj upravi", naglasio je sagovornik Euronews Srbija.
Još 10 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Celokupan razgovor o ovoj temi možete pogledati u videu priloženom u tekstu.
Dodatna prilika nalazi se u povezivanju domaće IT industrije sa biotehnologijom.
Srbija bi mogla da razvija rešenja koja povezuju analizu podataka, veštačku inteligenciju i biomedicinska istraživanja, ali i da privuče nove investicije u startape koji posluju na preseku ovih oblasti.
Ipak, infrastruktura sama po sebi nije garancija uspeha.
Ključno pitanje je koliko će domaćih kompanija i istraživačkih timova uspeti da je iskoristi za stvaranje proizvoda koji mogu da se prodaju na međunarodnom tržištu.
Jedan od narednih koraka u razvoju domaćeg tehnološkog sektora jeste jačanje kompetencija u mikroelektronici i projektovanju integrisanih kola.
Vlada Srbije je ove godine formirala radnu grupu koja treba da poveže stručnjake, univerzitete, naučne institute, kompanije i institucije radi razvoja domaćih znanja u ovoj strateškoj oblasti.
– Razvoj veštačke inteligencije nije moguć bez savremenih čipova, ali i veštačka inteligencija postaje važan alat za projektovanje novih generacija čipova – naglasio je Jovanović.
Za Srbiju je posebno značajno to što razvoj mikroelektronike ne mora da počne izgradnjom fabrika poluprovodnika.
Projektovanje čipova, razvoj softvera za njihovo projektovanje, testiranje i specijalizovana elektronika predstavljaju oblasti u kojima znanje i stručnjaci mogu da budu važna razvojna prednost.
