Све вести
Фото из чланка: Радио Слободна ЕвропаСрбија у недељу гласа на парламентарним изборима
ЦеСИД и ИПСОС објавиће процене излазности у пет термина, користећи стратификован узорак од 750 бирачких места, а прве процене парламентарних резултата очекују се током вечери, уз извештавање о неправилностима.
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 2 од 4 медија.
Током изборног дана, објављиваће процене излазности у пет термина, на основу пресека података у 9.00 сати, у 11.00, у 14.00, у 17.00 и у 19.00 сати. Прве процене парламентарних изборних резултата очекују се од око 21.30 до 22.00, након чега ће подаци бити ажурирани уживо, све до објављивања прелиминарне процене изборних резултата и пројекције расподеле мандата, пише на сајту тог центра.
ЦеСИД је најавио и да ће током изборног дана редовно извештавати и о уоченим изборним неправилностима. Републичка изборна комсија (РИК), по обичају, објављује проценте излазности у више термина током изборног дана, као и посматрачка мисија Црта.
Цео упоредни текст85 само у једном
Текст из 4 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви, у 4 се разликују.
Још 20 реченица које преноси само по један медиј
У Србији се у недељу, 25. октобра, одржавају ванредни парламентарни избори - трећи у протеклих пет година.
Изборни процес одвија се у дубоко поларизованој атмосфери подстакнутој масовним антивладиним протестима који су отпочели у новембру 2024.
Сматрају се највећим тестом за 14 годину дугу владавину Александра Вучића, који је у септембру поднео оставку на место председника државе како би се кандидовао за премијера.
Колико људи има право гласа?
Према попису становништва из 2022. године, Србија има 6.647.003 становника.
Републичка изборна комисија (РИК) је објавила почетком октобра да право гласа има њих 6.450.523.
То је за педесетак хиљада мање него на претходним, одржаним у децембру 2023. године.
Гласаће се на 8.392 бирачких места, од чега су 93 у иностранству.
Бирачи ће, без обзира на то у ком се крају света налазе, морати да гласају по сату Србије (од седам ујутру до 20 сати увече по централноевропском времену).
Упркос рекордном броју пријављених гласача широм света, готово троструко већим у односу на прошле изборе, власт је, без образложења, одбила да отвори бирачка места у десетинама градова.
Међу градовима у којима се неће моћи гласати, а раније је могло, јесу и Букурешт, Софија и Солун, у непосредној близини Србије, али и Ванкувер у Канади, Грац у Аустрији и Истанбул у Турској.
Колико је учесника у изборној трци?
У изборној трци учествује 18 листа са укупно 2.418 кандидата.
Само њих 250 ући ће у нови сазив Скупштине Србије и добити прилику да формира власт.
Да би ушле у парламент, листе морају да освоје најмање три одсто од укупног броја гласова.
Изузетак су девет мањинских листа.
За њих важе нешто другачија правила, односно нижи праг који морају да пређу.
Упркос двоцифреном броју кандидованих листа, атмосфера на овим изборима је готово референдумска.
ЦеСИД и ИПСОС најавили да ће у недељу, у дану избора у пет термина објављивати процене излазности
Центар за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) и ИПСОС Србија организоваће у недељу, 25. октобра, паралелно бројање гласова на ванредним парламентарним изборима а објавиће и процене излазности, као и изборних резултата у изборној ноћи, објавио је данас ЦеСИД.
Током изборног дана, објављиваће процене излазности у пет термина, на основу пресека података у 9.00 сати, у 11.00, у 14.00, у 17.00 и у 19.00 сати.
Још 3 реченице, само NIN
За ову прилику ће бити припремљен стратификован узорак од 750 бирачких места, са којих ће се током дана прикупљати подаци о излазности, а током вечери и подаци о изборним резултатима, наводи се на сајту ЦеСИД-а.
2026. Лична карта или пасош довољни су за доказивање идентитета, а своје бирачко место можете проверити и преко интернета.
Како додају, они ће организовати паралелно бројање гласова и први ће објавити процене излазности и изборних резултата парламентарних избора у изборној ноћи.
Прве процене парламентарних изборних резултата очекују се од око 21.30 до 22.00, након чега ће подаци бити ажурирани уживо, све до објављивања прелиминарне процене изборних резултата и пројекције расподеле мандата, пише на сајту тог центра.
Биће припремљен стратификован узорак од 750 бирачких места, са којих ће се током дана прикупљати подаци о излазности, а током вечери и подаци о изборним резултатимам наведено је у саопштењу.
ЦеСИД је најавио и да ће током изборног дана редовно извештавати и о уоченим изборним неправилностима.
Још 4 реченице, само Радио Слободна Европа
Велики део јавности подељен је између листе чији стожер је владајућа Српска напредна странка (СНС) и Студентске листе, проистекле из вишемесечних протеста због смрти 16 особа у паду надстрешнице у Новом Саду новембра 2024. године.
Каква је била излазност на претходним изборима?
На претходна четири гласања за народне посланике излазност се кретала око 58 одсто, колико је било у децембру 2023. и априлу 2022. године.
Две године раније, у јуну 2020, део опозиције бојкотовао је гласање због лоших изборних услова, па је излазност пала на 49 одсто, док је на изборима у априлу 2016. на биралишта изашло 3,7 милиона од 6,7 милиона уписаних бирача, односно 56 одсто.
Републичка изборна комсија (РИК), по обичају, објављује проценте излазности у више термина током изборног дана, као и посматрачка мисија Црта.
Још 57 реченица које преноси само по један медиј
Црта ће на изборни дан, у недељу, 25. октобра, имати 2.500 посматрача на 500 бирачких места, рекао је недавно њен представник Раша Недељков.
Казао је да ће посматрачи бити на бирачким местима која су репрезентативан узорак и да ће извештавати током целог дана о процесу гласања, те да ће у централи Црте имати подршку тимова мисије.
Они наводе да ће прелиминарне процене изборних резултата бити објављене тек када анализа прикупљених података покаже да су довољно поуздане и стабилне, односно да евентуалне накнадне корекције не могу у значајној мери да промене слику изборних резултата.
Поузданост процена и одговорно информисање јавности ће имати предност у односу на брзину објављивања резултата.
Као и претходних година, ЦеСИД ће пратити читав изборни процес и током изборног дана обавештавати јавност путем интернет презентације, друштвених мрежа, саопштења и изјава за медије.
Након избора, јавности ће бити представљени и прелиминарни и финални извештај посматрачке мисије.
Своје процене током изборног дана имаће и невладин Центар за слободне изборе и демократију (ЦеСИД).
Када се очекују први резултати?
Новосадски портал 021.рс јавља да је у Мјесној заједници Народни хероји око 250 људи чекало у реду већ у 6:45 сати.
Према законском року, РИК утврђује прелиминарне резултате за обрађена бирачка места у року од 24 сата од затварања биралишта.
Међутим, то нису коначни резултати.
Након пријема свих збирних извештаја о резултатима гласања, РИК има рок од 96 сати да донесе и објави укупан извештај о резултатима избора.
Ако је поднет неки приговор или жалба против неког збирног извештаја, рок се рачуна од дана када РИК-у буде достављена одлука о њима.
Прве пројекције изборних резултата посматрачке мисије Црте и ЦеСИД-а, најавиле су у изборној ноћи - после 21 сата.
Од краја осамдесетих година прошлог века, паралелно пребројавање гласова спроводе организације цивилног друштва које посматрају изборе у свим деловима света.
Оне не проглашавају коначне резултате, него само пројекције.
Ко ће посматрати ове изборе?
На овим изборима биће преко 16 хиљада посматрача.
Према подацима РИК-а, пријављено је 26 домаћих удружења са више од 15 хиљада посматрача, као и 57 страних организација и удружења које шаљу преко 600 посматрача.
Што се тиче домаћих организација, више од хиљаду посматрача имаће покрет Крени-Промени, "МИМ", "ИТ блокада", Црта, "Чувари победе" и "Грађани на стражи".
Између 500 и 1.000 посматрача имаће Цесид.
Осим домаћих посматрача, парламентарне изборе у Србији пратиће и међународне мисије.
Међу њима су мисије Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), затим Европског парламента, као и парламентарне скупштине Савета Европе и ОЕБС-а.
Мисија ОДИХР-а почела је рад 16. септембра.
Чини је 14 стручњака у Београду и 30 дугорочних посматрача, који су од 25. септембра распоређени по Србији.
Током самог изборног дана ће још 300 посматрача бити краткорочно распоређено на различитим изборним местима.
Број њихових посматрача овог пута већи је него на претходним изборима.
ОДИХР ће прве закључке о парламентарним изборима представити дан након гласања, а исто је најавила и Парламентарна скупштина ОЕБС-а.
Своје посматрачке мисије имаће и бројне амбасаде и стране организације.
Посматраче у Србију шаље и Москва.
Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова казала је да ће та земља послати делегацију оба дома Федералне скупштине и Централне изборне комисије.
Према подацима Републичке изборне комисије, посматрачку мисију 25. октобра имаће и Централна изборна комисија Казахстана.
У каквим условима се одржавају избори?
И домаћи и међународни посматрачи упозоравају на могућност злоупотреба током изборног дана, након што су на претходним изборима 2023. забележени притисци на бираче представника власти и неправилности на гласачким местима.
Власт је такве извештаје одбацила као нетачне.
Иако власт тврди да је од тада испунила све препоруке посматрачке мисије ОЕБС-а у вези са побољшањем изборних услова, истраживања Радија Слободна Европа показала су неправилности већ у првом кораку изборног процеса, у бирачком списку.
Иако власт тврди да је "најажурнији до сада", РСЕ је утврдио да ће више од 500.000 људи без прецизно уписане адресе на предстојећим изборима имати право гласа у Србији.
РСЕ је примере ове праксе нашао у различитим деловима Србије.
Ресорна министарства, међутим, нису дала објашњење.
ОДИХР је у свом прелиминарном извештају уочи гласања 25. октобра, закључио да се овај изборни процес у Србији одвија у условима дугротрајне политичке кризе и поларизације, те да неке од њихових кључних препорука нису испуњене.
Посматрачка мисија Црте је у свом прелиминарном извештају навела да предизборна кампања протиче у знаку сужавања слобода и продубљивања неравноправности међу учесницима у изборима и бирачима.
Србија у последњој деценији бележи пад слобода, што је констатовано и у последњем извештају међународне организације Фреедом Хоусе.
У том извештају, Србија је сврстана међу земље са највећим падом слобода.
Након отварања биралишта редови су забиљежени испред Економске школе, гдје се ред протезао скоро до Булевара Михајла Пупина.
Редова је било и испред ОШ "Жарко Зрењанин", Техничке школе "Милева Марић Ајнштајн" и Свиларе, као и у Петроварадину.
Према писању Б92, редови у Новом Саду почели су се формирати око 5:00 сати, два сата прије почетка гласања.
Фотографије агенција Реутерс и АП показују да су се редови формирали и испред бирачких мјеста у Београду.
На друштвеним мрежама објављени су и видеоснимци из других држава гдје је организовано гласање, а занимљиво је да због временске зоне, многа биралишта у иностранству су отворена током ноћи.
Упркос томе, велики број гласача чека да оствари своје бирачко право.
Према одлуци Републичке изборне комисије (РИК), држављани Србије у иностранству гласају на 93 бирачка мјеста у 37 држава, а за гласање се пријавило 102.147 бирача.
Гласање у иностранству траје 13 сати и завршава се најкасније у 20:00 сати по времену у Србији.
Портал КоССев јавља о великим гужвама бирача с Косова у Рашки, гдје су сва биралишта отворена на вријеме.
Према подацима ЦРТА-е које преноси КоССев, бирачи с Косова гласају на 60 бирачких мјеста у Рашки, Тутину, Куршумлији и Врању.
Ту је распоређено 100.413 бирача из 22 косовске административне јединице, а бирачких мјеста је девет више него на изборима 2023. године.
Према подацима које преноси агенција Бета, изборе прати 16.271 посматрач из 26 домаћих и 57 страних организација, међу њима 622 страна посматрача.
Највише домаћих посматрача има покрет Крени-Промени (2.414), ЦРТА их има 1.448, а мисија ОДИХР-а 291. ЦеСИД и Ипсос процјене излазности објављују у 9:00, 11:00, 14:00, 17:00 и 19:00 сати, а биралишта се затварају у 20:00 сати.
Јутрос је забиљежено неколико мањих проблема на биралиштима, али су синоћ у Шапцу двојица непознатих мушкараца ударили члана бирачког одбора и избацили га вани како би поставили бирачки материјал иако за то нису овлаштени.
