Sve vesti
Foto iz članka: Radio Slobodna EvropaSrbija u nedelju glasa na parlamentarnim izborima
CeSID i IPSOS objaviće procene izlaznosti u pet termina, koristeći stratifikovan uzorak od 750 biračkih mesta, a prve procene parlamentarnih rezultata očekuju se tokom večeri, uz izveštavanje o nepravilnostima.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 2 od 4 medija.
Tokom izbornog dana, objavljivaće procene izlaznosti u pet termina, na osnovu preseka podataka u 9.00 sati, u 11.00, u 14.00, u 17.00 i u 19.00 sati. Prve procene parlamentarnih izbornih rezultata očekuju se od oko 21.30 do 22.00, nakon čega će podaci biti ažurirani uživo, sve do objavljivanja preliminarne procene izbornih rezultata i projekcije raspodele mandata, piše na sajtu tog centra.
CeSID je najavio i da će tokom izbornog dana redovno izveštavati i o uočenim izbornim nepravilnostima. Republička izborna komsija (RIK), po običaju, objavljuje procente izlaznosti u više termina tokom izbornog dana, kao i posmatračka misija Crta.
Ceo uporedni tekst85 samo u jednom
Tekst iz 4 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi, u 4 se razlikuju.
Još 20 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
U Srbiji se u nedelju, 25. oktobra, održavaju vanredni parlamentarni izbori - treći u proteklih pet godina.
Izborni proces odvija se u duboko polarizovanoj atmosferi podstaknutoj masovnim antivladinim protestima koji su otpočeli u novembru 2024.
Smatraju se najvećim testom za 14 godinu dugu vladavinu Aleksandra Vučića, koji je u septembru podneo ostavku na mesto predsednika države kako bi se kandidovao za premijera.
Koliko ljudi ima pravo glasa?
Prema popisu stanovništva iz 2022. godine, Srbija ima 6.647.003 stanovnika.
Republička izborna komisija (RIK) je objavila početkom oktobra da pravo glasa ima njih 6.450.523.
To je za pedesetak hiljada manje nego na prethodnim, održanim u decembru 2023. godine.
Glasaće se na 8.392 biračkih mesta, od čega su 93 u inostranstvu.
Birači će, bez obzira na to u kom se kraju sveta nalaze, morati da glasaju po satu Srbije (od sedam ujutru do 20 sati uveče po centralnoevropskom vremenu).
Uprkos rekordnom broju prijavljenih glasača širom sveta, gotovo trostruko većim u odnosu na prošle izbore, vlast je, bez obrazloženja, odbila da otvori biračka mesta u desetinama gradova.
Među gradovima u kojima se neće moći glasati, a ranije je moglo, jesu i Bukurešt, Sofija i Solun, u neposrednoj blizini Srbije, ali i Vankuver u Kanadi, Grac u Austriji i Istanbul u Turskoj.
Koliko je učesnika u izbornoj trci?
U izbornoj trci učestvuje 18 lista sa ukupno 2.418 kandidata.
Samo njih 250 ući će u novi saziv Skupštine Srbije i dobiti priliku da formira vlast.
Da bi ušle u parlament, liste moraju da osvoje najmanje tri odsto od ukupnog broja glasova.
Izuzetak su devet manjinskih lista.
Za njih važe nešto drugačija pravila, odnosno niži prag koji moraju da pređu.
Uprkos dvocifrenom broju kandidovanih lista, atmosfera na ovim izborima je gotovo referendumska.
CeSID i IPSOS najavili da će u nedelju, u danu izbora u pet termina objavljivati procene izlaznosti
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i IPSOS Srbija organizovaće u nedelju, 25. oktobra, paralelno brojanje glasova na vanrednim parlamentarnim izborima a objaviće i procene izlaznosti, kao i izbornih rezultata u izbornoj noći, objavio je danas CeSID.
Tokom izbornog dana, objavljivaće procene izlaznosti u pet termina, na osnovu preseka podataka u 9.00 sati, u 11.00, u 14.00, u 17.00 i u 19.00 sati.
Još 3 rečenice, samo NIN
Za ovu priliku će biti pripremljen stratifikovan uzorak od 750 biračkih mesta, sa kojih će se tokom dana prikupljati podaci o izlaznosti, a tokom večeri i podaci o izbornim rezultatima, navodi se na sajtu CeSID-a.
2026. Lična karta ili pasoš dovoljni su za dokazivanje identiteta, a svoje biračko mesto možete proveriti i preko interneta.
Kako dodaju, oni će organizovati paralelno brojanje glasova i prvi će objaviti procene izlaznosti i izbornih rezultata parlamentarnih izbora u izbornoj noći.
Prve procene parlamentarnih izbornih rezultata očekuju se od oko 21.30 do 22.00, nakon čega će podaci biti ažurirani uživo, sve do objavljivanja preliminarne procene izbornih rezultata i projekcije raspodele mandata, piše na sajtu tog centra.
Biće pripremljen stratifikovan uzorak od 750 biračkih mesta, sa kojih će se tokom dana prikupljati podaci o izlaznosti, a tokom večeri i podaci o izbornim rezultatimam navedeno je u saopštenju.
CeSID je najavio i da će tokom izbornog dana redovno izveštavati i o uočenim izbornim nepravilnostima.
Još 4 rečenice, samo Radio Slobodna Evropa
Veliki deo javnosti podeljen je između liste čiji stožer je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i Studentske liste, proistekle iz višemesečnih protesta zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu novembra 2024. godine.
Kakva je bila izlaznost na prethodnim izborima?
Na prethodna četiri glasanja za narodne poslanike izlaznost se kretala oko 58 odsto, koliko je bilo u decembru 2023. i aprilu 2022. godine.
Dve godine ranije, u junu 2020, deo opozicije bojkotovao je glasanje zbog loših izbornih uslova, pa je izlaznost pala na 49 odsto, dok je na izborima u aprilu 2016. na birališta izašlo 3,7 miliona od 6,7 miliona upisanih birača, odnosno 56 odsto.
Republička izborna komsija (RIK), po običaju, objavljuje procente izlaznosti u više termina tokom izbornog dana, kao i posmatračka misija Crta.
Još 57 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Crta će na izborni dan, u nedelju, 25. oktobra, imati 2.500 posmatrača na 500 biračkih mesta, rekao je nedavno njen predstavnik Raša Nedeljkov.
Kazao je da će posmatrači biti na biračkim mestima koja su reprezentativan uzorak i da će izveštavati tokom celog dana o procesu glasanja, te da će u centrali Crte imati podršku timova misije.
Oni navode da će preliminarne procene izbornih rezultata biti objavljene tek kada analiza prikupljenih podataka pokaže da su dovoljno pouzdane i stabilne, odnosno da eventualne naknadne korekcije ne mogu u značajnoj meri da promene sliku izbornih rezultata.
Pouzdanost procena i odgovorno informisanje javnosti će imati prednost u odnosu na brzinu objavljivanja rezultata.
Kao i prethodnih godina, CeSID će pratiti čitav izborni proces i tokom izbornog dana obaveštavati javnost putem internet prezentacije, društvenih mreža, saopštenja i izjava za medije.
Nakon izbora, javnosti će biti predstavljeni i preliminarni i finalni izveštaj posmatračke misije.
Svoje procene tokom izbornog dana imaće i nevladin Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
Kada se očekuju prvi rezultati?
Novosadski portal 021.rs javlja da je u Mjesnoj zajednici Narodni heroji oko 250 ljudi čekalo u redu već u 6:45 sati.
Prema zakonskom roku, RIK utvrđuje preliminarne rezultate za obrađena biračka mesta u roku od 24 sata od zatvaranja birališta.
Međutim, to nisu konačni rezultati.
Nakon prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja, RIK ima rok od 96 sati da donese i objavi ukupan izveštaj o rezultatima izbora.
Ako je podnet neki prigovor ili žalba protiv nekog zbirnog izveštaja, rok se računa od dana kada RIK-u bude dostavljena odluka o njima.
Prve projekcije izbornih rezultata posmatračke misije Crte i CeSID-a, najavile su u izbornoj noći - posle 21 sata.
Od kraja osamdesetih godina prošlog veka, paralelno prebrojavanje glasova sprovode organizacije civilnog društva koje posmatraju izbore u svim delovima sveta.
One ne proglašavaju konačne rezultate, nego samo projekcije.
Ko će posmatrati ove izbore?
Na ovim izborima biće preko 16 hiljada posmatrača.
Prema podacima RIK-a, prijavljeno je 26 domaćih udruženja sa više od 15 hiljada posmatrača, kao i 57 stranih organizacija i udruženja koje šalju preko 600 posmatrača.
Što se tiče domaćih organizacija, više od hiljadu posmatrača imaće pokret Kreni-Promeni, "MIM", "IT blokada", Crta, "Čuvari pobede" i "Građani na straži".
Između 500 i 1.000 posmatrača imaće Cesid.
Osim domaćih posmatrača, parlamentarne izbore u Srbiji pratiće i međunarodne misije.
Među njima su misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), zatim Evropskog parlamenta, kao i parlamentarne skupštine Saveta Evrope i OEBS-a.
Misija ODIHR-a počela je rad 16. septembra.
Čini je 14 stručnjaka u Beogradu i 30 dugoročnih posmatrača, koji su od 25. septembra raspoređeni po Srbiji.
Tokom samog izbornog dana će još 300 posmatrača biti kratkoročno raspoređeno na različitim izbornim mestima.
Broj njihovih posmatrača ovog puta veći je nego na prethodnim izborima.
ODIHR će prve zaključke o parlamentarnim izborima predstaviti dan nakon glasanja, a isto je najavila i Parlamentarna skupština OEBS-a.
Svoje posmatračke misije imaće i brojne ambasade i strane organizacije.
Posmatrače u Srbiju šalje i Moskva.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova kazala je da će ta zemlja poslati delegaciju oba doma Federalne skupštine i Centralne izborne komisije.
Prema podacima Republičke izborne komisije, posmatračku misiju 25. oktobra imaće i Centralna izborna komisija Kazahstana.
U kakvim uslovima se održavaju izbori?
I domaći i međunarodni posmatrači upozoravaju na mogućnost zloupotreba tokom izbornog dana, nakon što su na prethodnim izborima 2023. zabeleženi pritisci na birače predstavnika vlasti i nepravilnosti na glasačkim mestima.
Vlast je takve izveštaje odbacila kao netačne.
Iako vlast tvrdi da je od tada ispunila sve preporuke posmatračke misije OEBS-a u vezi sa poboljšanjem izbornih uslova, istraživanja Radija Slobodna Evropa pokazala su nepravilnosti već u prvom koraku izbornog procesa, u biračkom spisku.
Iako vlast tvrdi da je "najažurniji do sada", RSE je utvrdio da će više od 500.000 ljudi bez precizno upisane adrese na predstojećim izborima imati pravo glasa u Srbiji.
RSE je primere ove prakse našao u različitim delovima Srbije.
Resorna ministarstva, međutim, nisu dala objašnjenje.
ODIHR je u svom preliminarnom izveštaju uoči glasanja 25. oktobra, zaključio da se ovaj izborni proces u Srbiji odvija u uslovima dugrotrajne političke krize i polarizacije, te da neke od njihovih ključnih preporuka nisu ispunjene.
Posmatračka misija Crte je u svom preliminarnom izveštaju navela da predizborna kampanja protiče u znaku sužavanja sloboda i produbljivanja neravnopravnosti među učesnicima u izborima i biračima.
Srbija u poslednjoj deceniji beleži pad sloboda, što je konstatovano i u poslednjem izveštaju međunarodne organizacije Freedom House.
U tom izveštaju, Srbija je svrstana među zemlje sa najvećim padom sloboda.
Nakon otvaranja birališta redovi su zabilježeni ispred Ekonomske škole, gdje se red protezao skoro do Bulevara Mihajla Pupina.
Redova je bilo i ispred OŠ "Žarko Zrenjanin", Tehničke škole "Mileva Marić Ajnštajn" i Svilare, kao i u Petrovaradinu.
Prema pisanju B92, redovi u Novom Sadu počeli su se formirati oko 5:00 sati, dva sata prije početka glasanja.
Fotografije agencija Reuters i AP pokazuju da su se redovi formirali i ispred biračkih mjesta u Beogradu.
Na društvenim mrežama objavljeni su i videosnimci iz drugih država gdje je organizovano glasanje, a zanimljivo je da zbog vremenske zone, mnoga birališta u inostranstvu su otvorena tokom noći.
Uprkos tome, veliki broj glasača čeka da ostvari svoje biračko pravo.
Prema odluci Republičke izborne komisije (RIK), državljani Srbije u inostranstvu glasaju na 93 biračka mjesta u 37 država, a za glasanje se prijavilo 102.147 birača.
Glasanje u inostranstvu traje 13 sati i završava se najkasnije u 20:00 sati po vremenu u Srbiji.
Portal KoSSev javlja o velikim gužvama birača s Kosova u Raški, gdje su sva birališta otvorena na vrijeme.
Prema podacima CRTA-e koje prenosi KoSSev, birači s Kosova glasaju na 60 biračkih mjesta u Raški, Tutinu, Kuršumliji i Vranju.
Tu je raspoređeno 100.413 birača iz 22 kosovske administrativne jedinice, a biračkih mjesta je devet više nego na izborima 2023. godine.
Prema podacima koje prenosi agencija Beta, izbore prati 16.271 posmatrač iz 26 domaćih i 57 stranih organizacija, među njima 622 strana posmatrača.
Najviše domaćih posmatrača ima pokret Kreni-Promeni (2.414), CRTA ih ima 1.448, a misija ODIHR-a 291. CeSID i Ipsos procjene izlaznosti objavljuju u 9:00, 11:00, 14:00, 17:00 i 19:00 sati, a birališta se zatvaraju u 20:00 sati.
Jutros je zabilježeno nekoliko manjih problema na biralištima, ali su sinoć u Šapcu dvojica nepoznatih muškaraca udarili člana biračkog odbora i izbacili ga vani kako bi postavili birački materijal iako za to nisu ovlašteni.
