У Србији се у недељу, 25. октобра, одржавају ванредни парламентарни избори - трећи у протеклих пет година.
Изборни процес одвија се у дубоко поларизованој атмосфери подстакнутој масовним антивладиним протестима који су отпочели у новембру 2024.
Сматрају се највећим тестом за 14 годину дугу владавину Александра Вучића, који је у септембру поднео оставку на место председника државе како би се кандидовао за премијера.
Колико људи има право гласа?
Према попису становништва из 2022. године, Србија има 6.647.003 становника.
Републичка изборна комисија (РИК) је објавила почетком октобра да право гласа има њих 6.450.523.
То је за педесетак хиљада мање него на претходним, одржаним у децембру 2023. године.
Гласаће се на 8.392 бирачких места, од чега су 93 у иностранству.
Бирачи ће, без обзира на то у ком се крају света налазе, морати да гласају по сату Србије (од седам ујутру до 20 сати увече по централноевропском времену).
Упркос рекордном броју пријављених гласача широм света, готово троструко већим у односу на прошле изборе, власт је, без образложења, одбила да отвори бирачка места у десетинама градова.
Међу градовима у којима се неће моћи гласати, а раније је могло, јесу и Букурешт, Софија и Солун, у непосредној близини Србије, али и Ванкувер у Канади, Грац у Аустрији и Истанбул у Турској.
Колико је учесника у изборној трци?
У изборној трци учествује 18 листа са укупно 2.418 кандидата.
Само њих 250 ући ће у нови сазив Скупштине Србије и добити прилику да формира власт.
Да би ушле у парламент, листе морају да освоје најмање три одсто од укупног броја гласова.
Изузетак су девет мањинских листа. За њих важе нешто другачија правила, односно нижи праг који морају да пређу.
Упркос двоцифреном броју кандидованих листа, атмосфера на овим изборима је готово референдумска.
Велики део јавности подељен је између листе чији стожер је владајућа Српска напредна странка (СНС) и Студентске листе, проистекле из вишемесечних протеста због смрти 16 особа у паду надстрешнице у Новом Саду новембра 2024. године.
Каква је била излазност на претходним изборима?
На претходна четири гласања за народне посланике излазност се кретала око 58 одсто, колико је било у децембру 2023. и априлу 2022. године.
Две године раније, у јуну 2020, део опозиције бојкотовао је гласање због лоших изборних услова, па је излазност пала на 49 одсто, док је на изборима у априлу 2016. на биралишта изашло 3,7 милиона од 6,7 милиона уписаних бирача, односно 56 одсто.
Републичка изборна комсија објављује проценте излазности у више термина током изборног дана, као и посматрачка мисија Црта.
Своје процене током изборног дана имаће и невладин Центар за слободне изборе и демократију (ЦеСИД).
Када се очекују први резултати?
Према законском року, РИК утврђује прелиминарне резултате за обрађена бирачка места у року од 24 сата од затварања биралишта.
Међутим, то нису коначни резултати.
Након пријема свих збирних извештаја о резултатима гласања, РИК има рок од 96 сати да донесе и објави укупан извештај о резултатима избора.
Ако је поднет неки приговор или жалба против неког збирног извештаја, рок се рачуна од дана када РИК-у буде достављена одлука о њима.
Прве пројекције изборних резултата посматрачке мисије Црте и ЦеСИД-а, најавиле су у изборној ноћи - после 21 сата.
Од краја осамдесетих година прошлог века, паралелно пребројавање гласова спроводе организације цивилног друштва које посматрају изборе у свим деловима света.
Оне не проглашавају коначне резултате, него само пројекције.
Ко ће посматрати ове изборе?
На овим изборима биће преко 16 хиљада посматрача.
Према подацима РИК-а, пријављено је 26 домаћих удружења са више од 15 хиљада посматрача, као и 57 страних организација и удружења које шаљу преко 600 посматрача.
Што се тиче домаћих организација, више од хиљаду посматрача имаће покрет Крени-Промени, "МИМ", "ИТ блокада", Црта, "Чувари победе" и "Грађани на стражи".
Између 500 и 1.000 посматрача имаће Цесид.
Осим домаћих посматрача, парламентарне изборе у Србији пратиће и међународне мисије.
Међу њима су мисије Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), затим Европског парламента, као и парламентарне скупштине Савета Европе и ОЕБС-а.
Мисија ОДИХР-а почела је рад 16. септембра. Чини је 14 стручњака у Београду и 30 дугорочних посматрача, који су од 25. септембра распоређени по Србији.
Током самог изборног дана ће још 300 посматрача бити краткорочно распоређено на различитим изборним местима.
Број њихових посматрача овог пута већи је него на претходним изборима.
ОДИХР ће прве закључке о парламентарним изборима представити дан након гласања, а исто је најавила и Парламентарна скупштина ОЕБС-а.
Своје посматрачке мисије имаће и бројне амбасаде и стране организације.
Посматраче у Србију шаље и Москва.
Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова казала је да ће та земља послати делегацију оба дома Федералне скупштине и Централне изборне комисије.
Према подацима Републичке изборне комисије, посматрачку мисију 25. октобра имаће и Централна изборна комисија Казахстана.
У каквим условима се одржавају избори?
И домаћи и међународни посматрачи упозоравају на могућност злоупотреба током изборног дана, након што су на претходним изборима 2023. забележени притисци на бираче представника власти и неправилности на гласачким местима.
Власт је такве извештаје одбацила као нетачне.
Иако власт тврди да је од тада испунила све препоруке посматрачке мисије ОЕБС-а у вези са побољшањем изборних услова, истраживања Радија Слободна Европа показала су неправилности већ у првом кораку изборног процеса, у бирачком списку.
Иако власт тврди да је "најажурнији до сада", РСЕ је утврдио да ће више од 500.000 људи без прецизно уписане адресе на предстојећим изборима имати право гласа у Србији.
РСЕ је примере ове праксе нашао у различитим деловима Србије. Ресорна министарства, међутим, нису дала објашњење.
ОДИХР је у свом прелиминарном извештају уочи гласања 25. октобра, закључио да се овај изборни процес у Србији одвија у условима дугротрајне политичке кризе и поларизације, те да неке од њихових кључних препорука нису испуњене.
Посматрачка мисија Црте је у свом прелиминарном извештају навела да предизборна кампања протиче у знаку сужавања слобода и продубљивања неравноправности међу учесницима у изборима и бирачима.
Србија у последњој деценији бележи пад слобода, што је констатовано и у последњем извештају међународне организације Фреедом Хоусе.
У том извештају, Србија је сврстана међу земље са највећим падом слобода.
